Stevan Šarčević - DOLAZAK TAME

Izdavač NERA, 2014
Obim, 234 strane, format 14x20cm

More details

600 rsd

Na 230 strana, objavljeno je ukupno 25 priča: "Isto popodne, isti dan" (Znak Sagite br. 20, 2013), "Srce vatre", "Vučja nevesta", "Legenda okraljici" (Prsten sa one strane sna, 2014) , "Čuvar" (Meteor 46, 1990), "Obale Dunavske" (Slavinpoj, 2013), "Tamo kraj vode podno vrbe" (Baton, 2012), "Neobični događaji u gradištanskomsamostanu" (Bosna Srebrena, 2014), "Kosovka devojka", "Mračnije od mraka", "Dažd", "Osvajači" (Meteor 52, 1991), "Zidovi" (Libartes, 2011), "Kad gradova nestane", "Zauvek mlad" (ArtAnima, 2012), "Frekvencija" (Nešto diše u mojoj torti, 2012), "Vilinska krv" (Argus magazine br.3, 2013), "Doba sabljozuba", "Dolazak tame" (Terra br. 16, 2013), "Baba Mara", "Lepa Jelena" (Eridan br. 10, 2010), "Ponoćna zvona" (Nešto diše u mojoj torti, 2012), "Iza pansiona" (Raketla br. 3, 2012), "Lejla" (Argus magazine br. 5, 2013), i "Poslednja Lunova avantura" (Terra br. 10, 2010). Sve neobeležene priče pojavile su se u zborniku "Volim da letim" (HellyCherry, 2014)

Tama. Reč tako obična, tako mala, a izaziva milion različitih osećanja u nama: jezu, podozrenje, strah, nesanicu, oprez, ushićenje...
Tama. Tako nepoznata, tako strana, tako sama, a opet - puna života, jer – svašta vreba iz tame. Svakojaka čudovišta, vampiri i veštice, vile i noćnici, naprate i omaje... Plaši nas i uzbuđuje, omamljuje i ushićuje, mami...
Svi se plašimo tame, našeg večitog konačišta. Zamišljamo ga memljivog i hladnog, neplodnog i neizdrživog, pa opet... O njemu pišemo, o njemu sanjamo, ka njemu, zašto da se lažemo – stremimo, jer drugog izbora i nemamo.
Sa našim strahovima isto je kao i sa strahovima drugih – zatrpavamo ih negde duboko u sebi, oglušujemo se o njih, varamo ih ili pokušavamo da ih prevarimo, dok se tek poneki od nas usuđuju sa njima i da se izbore.
Zbirka kratkih priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića jedan je od takvih pokušaja. Način da se izbori za život, za glas, za opstanak i ostanak, način da se prebrodi dan, oplemeni, osmisli, oslika...
Četkice i boje koje Šarčević koristi možda jesu grube i tamne, možda jesu strašne, ali nas dobrom rukom vode. Slike, poruke koje nam Šarčević daruje snažne su, vriju, odzvanjaju duboko u nama poput: Dolazim Svetlana i donosim ti poklone (iz priče „Svetlana“ koja, na žalost, nije ušla u ovu zbirku); Šta je besmrtnost, ako nema ljubavi?
Neke od naših najlepših priča naći ćete u ovoj zbirci: Čuvar, Kosovka devojka, Osvajači, svetove tako daleke i strane, a opet tako bliske. Otuđenost, osama i očaj isto se pišu na svim jezicima, isto osećaju u svim svetovima. Zato su nam ove priče tako bliske, tako naše, iako pripovedaju o drugim svetovima, drugim vremenima, sudbinama.
Neko je jednom lepo primetio da Šarčević ne piše, već peva svoje priče – jer prva mu je ljubav bila (i, koliko vidim, i ostala) poezija – to se, uostalom lako zapaža i u načinu na koji gradi slike, ali i same priče – uvučeni i razbijeni pasusi, neuobičajeni za prozu.
Drugovanje sa pisanom reči, sa knjigom nije lak zadatak. To pisci jako dobro znaju, ali znaju to i čitaoci – oni koji su gladni dobre priče, romana, zbirke... Pred vama su svetovi koji su proganjali Šarčevića, neki osvojeni, neki ne, neki dosanjani, neki tek u začetku, ali živi i slikoviti, pamtljivi... Možda i više nego što biste to želeli...  (Tamara Lujak)