Meri Dorija Rasel - VRABAC

Izdavač Polaris, 1999.
14x20cm; 342 strane

More details

800 rsd

Roman Meri Dorije Rasel "Vrabac", originalno objavljen 1996.g, osvojio je pažnju publike i važne žanrovske nagrade, postajući tako najuspešniji SF prvenac 90-tih; deceniju pre to je bio kiber-pankerski "Neuromanser" Vilijema Gibsona. No, dok je Gibsonovo delo u mnogo čemu prevratničko, "Vrabac" je, u osnovi, pristojna, pomalo oneobičena, varijacija znanih žanrovskih motiva. Reč je, naime, o motivu prvog kontakta sa vanzemaljcima, najpre onom posrednom, putem uhvaćenih radio signala, a potom i onom uživo, sa sledstvenim upoznavanjem nove planete i civilizacije na njoj. Donekle  netipičnu vizuru priči daje uvođenje religijskog elementa jer, po otkriću muzike u okolini Alfa Kentaura, ekspediciju u nepoznato organizuje Društvo Isusovo, to jest jezuiti koji čine i većinu posade svemirskog broda. Sa ovog puta vraća se samo jedan čovek, otac Sandoz, i kroz njegova svedočenja pred zvaničnicima reda (sa pripadajućim tzv đavolovim advokatom), pratimo dešavanja na planeti Rahat, od upoznavanja sa prirodom do ulaska u zamršene društvene odnose, koji će se tragično završiti kako za deo domorodaca tako i za posetioce. Civilizacijsko ustrojstvo vanzemaljaca odražava razliku između rase biljojeda, Runa, i rase mesoždera, Janaata; prvi su pomalo tupi ali zadovoljni svojim mestom u svetu a drugi su preduzimljivi, stvorili su državu, industriju, umetnost. Ravnoteža između slugu i gospodara veoma je osetljiva jer jedni zavise od drugih pa se funkcionalna surovost, u ograničavanju rađanja obe vrste, podrazumeva. Stoga će naizgled bezazleni postupak došljaka, kakav je zasejavanja bašta, rezultirati prevelikim brojem novorođene dece slugu koju će gospodari morati da pobiju, usput uništavajući i većinu došljaka koji su se pokolju suprotstavili. Preživele zemljane usvaja trgovac-mesožder i podvrgava ritualu sakaćenja koji je dokaz potpune zavisnosti od gospodara, da bi poslednjeg došljaka podario svom gospodaru i tako za sebe obezbedio dozvolu za osnivanje porodice. Egzotični poklon dekadentnom umetniku poslužiće za brutalna seksualna iživljavanja koja pretače u stihove. Otac Sandoz odlučuje da prekine torture tako što će naterati mučitelje da ga ubiju, ali uspeva da ubije dete domorodaca koje je zavoleo. U slomu svih svojih nadanja on se odriče svoje vere, koja mu je vredela više od života. Spasioci ga nalaze i vraćaju na Zemlju ali sveštenik je samo ljuštura bola koju ispitivanje, kao svojevrsna psihoterapija, treba da izvuče iz bolne klopke. (Ilija Bakić)