Jelena Đurović - 30. FEBRUAR

Izdavač: EVEREST MEDIA, 2011.
Edicija:
ZNAK SAGITE, knjiga 56

Format: 13.5x20.5cm; obim: 240 strana
Povez: broširan
Očuvanost: nova knjiga

More details

400 rsd

Roršahov roman

30. februar Jelene Đurović je roman koji će svakom čitaocu ponuditi drugačiji oslonac. Neki će ga doživljavati kao ljubavni roman u kome naučna fantastika i politika imaju sporednu ulogu. Drugi će tvrditi da je to upravo roman koji dokazuje kako naučna fantastika može biti sa­vršen katalizator za promišljanje emocija i ideologije. Treći će ionako sve doživljavati kao politiku u najčistijem smislu.

No, koji god motiv bio odabran za kičmu ovog romana, nema nikakvog spora da je reč o priči o Smaku sveta. Otud je pitanje da li se čitaocu Svet ruši zbog ljubavi, van­ze­maljaca ili politike zapravo samo Roršahova mrlja, i je­dan od razloga zašto se ovom romanu treba periodično vraćati kako bi videli koliko su nam se pogledi na život promenili.

Glavni protagonisti ove priče su Srbi i vanzemaljci, dva nebeska naroda. Njihova interakcija ima fatalne posledice. Otud je ovaj roman na emocionalnom nivou ljubavni a na intelektualnom gotovo isključivo politički. Kao i svaka velika ljubav, baziran je na nesporazumu. Kao i svaka ideologija, pripoveda nam o tome kako su stvari pošle loše i došle u nama poznato stanje sa kojim se lako identifikujemo. Za razliku od ideologije međutim, ovaj roman govori kako je prekasno da se bilo šta popravi čak i onda kada glavni junaci pronađu rešenje.
30. februar je ljubavni roman o ljudima koji su toliko uvereni u vlastitu pamet pa misle da su iznad ljubavi; po­litički roman o vlastodršcima toliko uverenim u svoju nezamenjivost da pomisle kako su iznad elementarne etike; nauč­nofantastični roman o vanzemaljcima koji su civilizacij­ski toliko superiorni da misle da su iznad srpskog prkosa.

Ovo je roman o svima onima koje su ponekad uništili ljubav, pravda i Srbi.

                Dimitrije Vojnov

U iskrivljenom ogledalu

Jelena Đurović je osoba neobičnog dara. Osim svoje nesum­njive darovitosti za pisanu reč, ona ima talenat da uno­si živahnost i boje u život, što onaj na papiru, što onaj stvarni. Namerno praveći parafrazu, na svog omiljenog autora Bre­ta Istona Elisa, Jeleni polazi za rukom ono što je i samom Elisu promaklo. Njeni likovi su slojeviti, uobličeniji, stvarniji od Elisovih, ponekada namerno trivijalizovani, ne bi li se zabašurila bol i ispraznost kojima ih je suočio i sam bolni i isprazni svet u kome se nalaze. Oni su beskrajno duhoviti, u svojoj frivolnosti, u svojoj maskiranosti ba­nal­nošću, a opet, na momente, suptilno, gotovo eterično, na površinu se probija dubina, koja i sama izranavljena, ras­par­čana su­ro­vošću stvarnosti u kojoj borave, ponekada ekspodira pred našim očima dobijajući formu onog is­kriv­ljenog, cir­kuskog ogledala, u kome gotovo svako od nas može da se prepozna. Tada postaje više nego jasno da je spoljni okvir, ram, zapravo njihov jadni štit pred društveno-političkim sivi­lom, u kojem su odrastali, sazrevali i u kome opstaju. Dok opstaju. Koristeći repetativnu formu, Jelena pravi je­dan filigranski svet u kojem svaki od junaka priča svoju pri­ču, svoje uspomene, svoje misli. Ponekada iz nesigurnosti, ponekada iz isforsirane, mentalne izopačenosti, po­nekada iz tuposti, ponekada iz dosade. Mešajući jednu autosurovu, a ironijsku samopsoznaju junaka sa paradigmatskom SF medjupričom, Jelena nepogrešivo oslikava svet u kome ži­vi­mo, koji nas je zaboleo, koji nas je promenio, oteo nam onu čednost koja je postojala nekad. Koji nas je sveo na opne, ljušture, ispod kojih smo uplašeni ostali da čučimo, smejući se onome u šta nas je taj vrli novi svet pretvorio. A negde izdaleka, iz kosmosa, smeši se neki drugi svet, iske­že­nih zuba, obećavajući da nas tempom kojim idemo više neće biti. Da ćemo biti kažnjeni za ono što jesmo uradili, kao i za ono što nismo.

                Danica Nikolić Nikolić