Ja to vidim ovako, a dalje i ne bih da gledam.
Uzeti pare od pisanja je lepa stvar (možda doživim i to), a uzeti dovoljno para da se ne love akcije po Idejama i Univerima i da se čovek posveti samo pisanju je njama njama (to sigurno neću doživeti)
Ali, pravom piscu to nije motivacija.
Pravog pisca nešto tera da otvori prazan list u Wordu i stvori svet. Ne može za sedam dana kao Onaj ako misli da to uradi valjano, (videli smo šta je napravio za sedam dana, jad i ćemer) a pravi pisci se potrude da bude dobro, da uvedu čitaoca u taj svoj autentični svet, da se tamo snalazi, da se zabavi i možda nešto i nauči. Ne govorim o vempajr ljubavnim krmenadlicama koje su u svetu fantastike Ceca i Južni vetar, nego originalnosti.
Krivi pisac piše da bi bio pisac i sanja o avionima i kamionima para i slave. Čak plaća svoje objave jer negde u dubini duše zna da ih niko neće objaviti drugačije, jer, njega niko ne razume, on je genije a veliki umovi se teško shvataju. Čitaoci će ga lako razumeti i naručivati ikone sa njegovim likom. Možda preterujem ali bože moj, niko nije savršen.
Sad, ako se osvrnem i pogledam stanje kod nas, smatram da je objava sama po sebi uspeh, a ako se onim malobrojnim čitaocima to svidi, onim kojima mozak nije ispran raznim turbo cici mici fejzbuk tvajlajt komercijalama, onda je uspeh još veći.
Nema se para, lično, odavno nisam kupio neku knjigu. Sve neka menjaža, buvljak i posudbe. Znam da nisam jedini i zato su mali tiraži. Ovako, prosto rečeno.
Iz toga sledi da su autorski primerci lep gest. Po meni.
I to nipošto ne bi trebalo da utiče na motivaciju, kao što sam već napisao, pravi pisac, pa i oni u pokušaju da to budu, tera nešto sasvim drugo, nedokučivo, možda da izigravaju boga pred praznim listom ili da nešto saopšte, nešto izbace iz sebe, da se zabave itd, ali suština je ista.
Sasvim sam svestan situacije kod nas i zato mi je besmisleno očekivati više od tih nekoliko primeraka, pa se i ne brinem oko toga. Kada nestane ono što me tera da pišem svoje pokušaje umesto da cunjam po čaršiji sa ekipom, onda ću se zabrinuti jer znam da gubim nešto mnogo vrednije od nekih honorara i jahti sa straletama. To sve već imam, ispred praznog lista Worda.
Eto, morao sam i ja da zucnem.
