DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA...

The Crippled Corner

<< < (2858/2902) > >>

crippled_avenger:
SOUTH OF HEAVEN Aharona Keshalesa je holivudski film koji su po svom scenariju (u saradnji sa Izraelcem Kai Markom) snimili autori prehvaljenog filma BIG BAD WOLVES. Ovog puta snimili su Texas noir, sa zanimljivom premisom, zanimljivom pričom ali krutom i nedovoljno propulzivnom režiju koja filmu dodaje dozu pretenzije koju on prosto ne može da izdrži.

BIG BAD WOLVES je bio izraelski film koji je onomad Quentin Tarantino stavio na vrh svoje godišnje liste i dodatno afirmisao Keshalesa i Papushada. Jedan od osnovnih utisaka koje je taj film ostavljao bio je relativna neveština u inscenaciji i nije sugerisao da su oni zreli za Holivud.

I nažalost, uprkos tome što je SOUTH OF HEAVEN izveden pod iskusnim vođstvom Dallasa Sonniera, kod kog reditelji vrlo često mogu da prevaziđu svoj dotadašnji nivo - uzmimo primer Kylea Rankina - ovde ipak nije došlo do takve saradnje. I zbilja, SOUTH OF HEAVEN, iako je baš američka priča, ima u sebi taj spoj hipertrofirane Amerikane, prepleten sa glumačkom podelom u kojoj je masa poznatih, kako filmskih tako i televizijskih glumaca, ovde se tako Jasonu Sudeikisu pridružuju Shea Wingham i Evangeline Lilly. Samim tim, deluje da su Keshales i Papushado došli u Holivud sa idejom da očuvaju svoj identitet. A njihov subholivudski nivo je nažalost deo njihovog rukopisa.

Glavni glumci su dovoljno talentovani da održe priču na nivou. Texas noir je sam po sebi veoma zanimljiv i SOUTH OF HEAVEN je film koji vredi pogledati iako nije dobar. Ipak, u njegovim pojedinim deonicama i u pojedinim ulogama ima šta da se vidi, uprkos tme što celina ne postiže potrebni efekat.

* * 1/2 / * * * *

crippled_avenger:
HERE ARE THE YOUNG MEN Eoina Mackena snimljen je po naslovu pesme Joy Divisiona, i ovaj bend iz nekog meni nejasnog razloga ima određene reference na taj bend iako ne pripada ni približno istom kulturnom krugu. Ima još nekih njihovih pesama koje su njemu izvode bez jasnog povoda.

Glavni junaci su obesni i izgubljeni mladi dablinski momci. Poznati glumci poput Finna Colea i Anne Taylor-Joy lutaju kroz ovaj besmisleni film čiji hi-nrg pristup ne vodi nikuda i podseća na neki bajati irski nihilizam od pre dvadeset godina poput komada i filma DISCO PIGS.

Ipak, to je sve prvi put bilo bolje.

* 1/2 / * * * *

crippled_avenger:
A MAN NAMED SCOTT Roberta Alexandera je izvanredan dokumentarni film o Kid Cudiju, visoko estetizovan, bez mnogo naratorskih intervencija, sa sjajnim sagovornicima koji u spoju sa zanimljivim teatralnim inscenacijama, izuzetnim arhivskim materijalom i opštim dizajnom postepeno stvaraju sliku umetnika koji je bio veliki inovator u svetu hip-hopa a onda potonuo zbog politoksikomanije i mentalnih problema.

Naizgled, film je baziran na disbalansu. Najviše se bavi nastankom prvog albuma, a potom Kudijevom životnom krizom kroz čiju prizmu sagledava njegove ostale radove. Međutim, time stvara kumulativni efekat. Prvo nam prikazuje njegovu kreativnost, značaj i uspeh, da bi potom pokazao, bez mnogo popovanja i nametanja zaključaka kako su stvari pošle nizbrdo sve do samog ambisa, a onda koliko-toliko nazad.

Jako je teško izgraditi takav narativ bez momenta u kom će autor da obustavi tok svojih materijala koje ređa i iznese neku intervenciju kroz naratora, natpis i sl. ali Robert Alexander u tome uspeva, i gradi pripovedanje kroz druge, i kroz arhivu što je izuzetno značajno, ako imamo u vidu koliko precizno ovaj film uspeva da iznese svoju poentu.

Nekome može smetati činjenica da A MAN NAMED SCOTT na kraju krajeva ima jasnu tezu, ali do nje se došlo kroz dijalektiku ljudi koji su okruživali Cudija i njega samog, pa joj ja naprosto verujem.

U svakom pogledu ovo je uzoran, atraktivan dokumentarac o veoma zanimljivom čoveku, sa puno estetizacije, zanimljivih rešenja i jasnom idejom kuda ide.

* * * 1/2 / * * * *

crippled_avenger:
Steve Anderson, reditelj sa robijaškim stažom, snimio je film SOUTH CENTRAL pod pokroviteljstvom Olivera Stonea. Ova socijalna drama naišla je na pažnju i priznanje kada je izašla pre trideset godina ali nažalost zub vremena je nije poštedeo, vreme je nije mazilo i danas ova cela priča još koliko toliko i stoji ali Andersenova izvedba deluje anahrono, gluma je jako naivna, čak i kod pouzdanih profesionalaca kao što je Glenn Plummer i jedino još stoji dobro kurirani soundtrack sa zanimljivim funk i hip-hop numerama.

* * * / * * * *

crippled_avenger:
Volker Schloendorff je u svojoj bogatoj karijeri nekoliko puta čačnuo kriminalistički žanr, između ostalog potpisavši jedan od najboljih neo noir naslova devedesetih PALMETTO po romanu Jamesa Hadley Chasea a na samom početku rada i MORD UND TOTSCHLAG.

DER NAMENLOSE TAG je Schloendorffova ekranizacija poznatog nemačkog pisca krimića Friedricha Anija. Nažalost, ovaj njegov pozni film iz 2017. godine ne uspeva da prevaziđe nivo onoga što pežorativno nazivamo televizijskim filmom.

Schloenforff nekada poznat po upečatljivom rediteljskom rukopisu, ubedljivoj filmskoj slici i glumcima koji ponekad igraju bolje nego što priča može da ih isprati sada ne nudi ništa naročito, samo jednu površno izvedenu priču u svakom pogledu o ostarelom detektivu koji je proveo život obaveštavajući porodice nastradalih ljudi da su im bližnji mrtvi.

U Anijevom romanu, progoni ga slučaj jednog samoubistva u koje ljudi koji su okruživali žrtvu ne veruju, sumnjiče jedni drugo ili za ubistvo ili nasilje koje ju je navelo na to.

Nažalost, izuzev samog razrešenja koje je zanimljivo, glavni junak prolazi kroz asortiman uopštenih sumnji svojstvenih našem vremenu, od porodičnog do vršnjačkog nasilja, maltene katalogizujući opšta mesta. To bi bilo zanimljivo da je film tako i postavljen, kao skup predrasuda i strahova koji nas danas muče, ali plašim se da to nije bila namera.

* 1/2 / * * * *

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version