DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA...

The Crippled Corner

<< < (2860/2901) > >>

crippled_avenger:
John Pollono je ekranizovao vlastiti pozorišni komad i u njemu je odigrao glavnu ulogu. U jednom trenutku dok objašnjava gde se nalazi radnja iz naslova filma pominje "Mamet Street" i velikog pisca ne zaziva slučajno, njegov komad kao i činjenica da piše i režira čini ovaj autorski projekat i stilski i tehnički mametovskim mada bih tu dodao i malo Neil LaButea.

SMALL ENGINE REPAIR je komad baziran na velikom preokretu i otkriću i govori o trojici prijatelja koji su ceo život zajedno gde je prirodno da se nekada možda i pokaže i posvađaju. Jednog dana okupljaju se zajedno za celodnevnu terevenku, a ni ne slute kakva ih je tragedija izmirila i dovela na isto mesto.

Kada se do tog preokreta i otkrića dođe, film neumitno ili dobija ili gubi na snazi. meni je izgubio, ali sledeća faza u kojoj dodatno gubi je razrešenje, u kom se lišava svoje dublje tragične dimenzije i odlazi u jednu maltene griftersku prevarantsku priču u kojoj junaci stavljaju najednom veći akcenat na svoju slobodu nego na veliki gest koji ih inicijalno okuplja.

Možda to daje slojevitost filmu, ali meni oduzima arhetipsku snagu okolnosti.

Stoga, svaki gledalac treba sam da odluči da li je ovo priča koja gubi snagu na kraju ili slika likova koji nisu sposobni za veliki gest.

Pollono je dobar reditelj i dobro igra svoju ulogu noseći se sa facama kao što su Jon Bernthal i Shea Wingham sa kojima deli ekran u najvećem delu. James Badge Dale u blink and you'll miss roli dodaje star wattage filmu na papiru. Pollono se ovde definitivno dokazao kao neko ko može da parira, ako dotle dođe.

Da li će dalje režirati, ne znam, svakako ću pogledati sledeći film. Ali ovom se neću naročito vraćati.

* * / * * * *

Meho Krljic:
We Got Our Hands on an HK G11, the Space-Age Rifle That Never Was

crippled_avenger:
THIS GIRL'S LIFE Asha Baron-Cohena je američki indie film koji je po mnogim akademskim merilima nedorečen i neprecizan ali u sebi sadrži neke elemente i momente koji su vrhunski, retko se sreću, i samim tim što ih je zabeležio zaslužuje pažnju.

Centralna ličnost filma je Juliette Marquis koja je napravila star-making turn kao glavna junakinja, porno zvezda koja brine o ocu obolelom od parkinsonizma i prolazi kroz jedno životno i seksualno preispitivanje. Paradoksalno, Juliette Marquis posle ovog filma nije postala zvezda što je zaista neobično ako imamo u vidu snagu pa i neustrašivost njene uloge.

Prvopotpisani na špici je James Woods ali on je zapravo sporedni lik, igra bolesnog oca i ovde odrađuje svoju rutinu igranja bolesnog čoveka koju u principu nije izbegavao ali ga ni po jednoj od tih uloga ne pamtimo. Kip Pardue i Michael Rapaport imaju jako dobre sporedne uloge, koja se od jednog očekuje u indie miljeu od drugog ne.

Pažnja filma je disperzivna, tehnička izvedba neujednačena i to se možda može razumeti i kao produkciona uslovnost low budget filmmakinga. Međutim, veoma su česti momenti u kojima film doseže neke zaista vredne domete.

Šteta je što Juliette Marquis nije uspela da kapitalizuje ovako upečaljivu rolu. Niko ko pre ovog filma nije bio poznat nije doživeo neki boost u karijeri, uprkos kritikama koje su simpatisale film.

Zanimljivo je da je među producentima i naš čovek Boro Vukadinović koji je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih radio nekoliko indie filmova

* * * / * * * *

crippled_avenger:

--- Quote from: Meho Krljic on 28-01-2022, 07:41:13 ---We Got Our Hands on an HK G11, the Space-Age Rifle That Never Was

--- End quote ---

Hvala puno! Čitao sam o ovom modelu ali nikada nisam video rastavljen primerak. Vrhunska pizdarija.

Meho Krljic:
Da, i ja sam se iznenadio da se odnekud pojavio funkcionalan komad.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version