IZOSTAVLJENE FUSNOTE U ASTERU BLISTOKUPomenuo sam već da je tekst o Asteru Blistoku ostao kratak za fusnote. OK – neke nisu od presudnog značaja, ali ima i nekih koje produbljuju materiju. Sem toga, pojedine upućuju na kratki esej Zorana Đukanovića, koji je pre 17 godina objavljen u Stripoteci. U tekstu smo ga nekoliko puta citirali, a zahvaljujući izostavljanju fusnota ispade da smo potpisali i rečenice koje nisu naše.
Đukanovićev esej je odlično postavio stvar. Želeo je mnogo toga da kaže, ali nije imao prostora da se razmahne. Tako su pojedina njegova zapažanja, budući data bez potkrepljenja, delovala apstraktno. Pred kraj teksta oseća se žurba, a ponegde i rad makaza. Zato smo se Marko i ja potrudili da pružimo što više argumenata i da rasvetlimo ono što je Đukanović započeo. Usput, njegov tekst se pojavio 1986. godine, u vreme kada je Stripoteka završavala prvi ciklus Astera, a mi smo želeli da predstavimo potonje epizode i da u svetlu toga ocenimo čitav serijal.
Sledi izostavljeni materijal:
---------------------------------
Kroz lik Astera Blistoka, junaka istoimenog stripa...(1) Ovo je, doduše, tačno za Jugoslaviju i druge zemlje koje nisu preuzele originalni francuski naziv “Le vagabond des limbes” (u slobodnom prevodu “Lutalica po ivicama beskraja”). Inače, Asterovo francusko ime je
Axle Munshine, a nama se čini da je domaći prevod izvanredno uhvatio simboliku, sadržanu u originalu.
Po Asteru, spavač ne izmišlja “već njegov duh hvata kao prijemnik slike daleke stvarnosti”.(2) Ovakvo shvatanje sveta snova ima svoje korene u šamanizmu.
U “Asteru Blistoku”, pevači su važniji od same opere, što izdvaja ovo delo iz gomile prostodušnih “srodnika”.(3) U svetu stripa, klasičan primer spejs-opere su
Flaš Gordon,
Bak Rodžers i
Kosmički putnici. U svetu filma to su
Zvezdane staze i
Zvezdani ratovi. U književnosti, najpoznatija spejs-opera je
Zadužbina.
U Vitezu beskraja/Svemirskoj lutalici (1975) prvoj, za zaplet najvažnijoj epizodi, Aster odvodi Maski na Terakotu – “svoju” opustošenu planetu, čije je jedno parče adaptirano za život. Ovaj svet, Maskiju na prvi pogled nezanimljiv...(4) Kažemo “Maskiju” a ne “Maski”, jer se u prvoj epizodi može samo naslutiti da je Mali klovn ženskog pola. Čitalac u to postaje siguran u trećoj epizodi,
Lešinari iz kosmosa (1976), a Aster te činjenice postaje svestan tek u petoj priči,
Velikom Alhemičaru (1979).
”...potrage koje se završavaju u njima samima.”
”...koji liče na đubrišta stvari, stilova, vrednosti i običaja...”
”Taj okvir (priče) je zatvorenog tipa, pa se serijal ne može neograničeno produžavati a da se ne poremeti srazmera odlaganja završetka i obogaćivanja osnovnog motiva”.”
"...podsmeva svetu vrednosti i želja odraslih.”(5) Zoran Đukanović, “Hulio Ribera: Strategija opsene”, Stripoteka br. 871, jun 1986.
Potom i Muski biva oteta, kako bi se gnevni Aster držao u pat poziciji, ali on nizom akcija – inspirisanih očevim savetima “sa daljine” – dovodi Gildu na rub kataklizme. Uplašeni Veliki Ravnatelj nalazi “solomonsko rešenje”...(6) Ostareli Veliki Ravnatelj nije Asterov neprijatelj, a za odmetnika ga je proglasio krajnje nevoljno. On ga, zapravo, smatra za svog usvojenog sina i vidi u njemu naslednika na funkciji. Pravi Asterov protivnik i progonitelj je uticajna članica saveta Velikog Zbora, lepa Remik. Njeno neprijateljstvo potiče od neuzvraćene ljubavi Asterove. Kao što Aster jednom prilikom kaže: “Iza svake mržnje krije se ljubav”.
Maski se dosađuje, i u mračnoj priči Okončanje (1993) napušta Astera zauvek. Njemu, nakon tog debakla, ostaje samo da ode na “drugu stranu” (planetu Zemlju!)(7) “Odrasla je, postala žena, i kao ženi je prestao da joj bude potreban. Ostariti znači naučiti da zaboravljaš”, objašnjava Maskinom ocu Asterov prijatelj, Mat Gamon. Za ovo videti priču
Muski, ponovo i uvek (1995).
(
Ovde se javlja scenarističa nedoslednost, pošto je još u priči
U svetu varki (1983) opisan Asterov i Maskin odlazak Zemlju, to jest u Holivud, a da pri tom nije naznačeno da je to bila “druga strana”. Sem toga, prema priči, u univerzumu postoje samo tri “granična prelaza” na “drugu stranu”, a Aster dolazi u posed jednog tek s povratkom Maski u serijal, tj. u epizodi
Vreme proroka (1988).
Sa svakim lažnim dosezanjem Himere...(9) U priči
Veliki Alhemičar, Aster odlazi kod čoveka za koga se priča da je u stanju da “napravi sve” – dakle i Himeru. Ali Aster nalazi samo zaboravnog starca koga su sustigle godine i kojem su ostala tek sećanja na dane “dok se još širio”, to jest ”dok nije počeo da se skuplja”. Rezultat starčevog rada na Himeri je, naravno, katastrofa: osim ljudske ruke, ostatak tvorevine je asimetrični, groteksni monstrum koji Himerinim glasom ponavlja “Astere, ja te volim”.
--------------------------------------------
DODATAK:
Kao što se Aster, u epizodi Lavirint (1982) sukobi sa sopstvenim detinjstvom, tako se i Maski, koja je postala žena, u priči Izvesni gospodin Ko (1990) suočava sa svojom ”dečijom” verzijom – Muski.Marko i ja smo prevideli da se Aster sa svojim detinjstvom sukobi još jednom - i to mnogo eksplicitnije - u sjajnoj priči
Demoni okamenjenog vremena (1978). Štaviše, on se tu sukobi sa trima verzijama sebe: (1) zavidnim i smrću opsednutim starcem, (2) obesnim, raspojasanim mladićem i (3) nevinim detetom.
P.S. Bibliografiju stripa okačiću na postojećem topicu o Asteru Blistoku.
