DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > MUŠKO-ŽENSKE PRIČE, DOM I PORODICA

PIJACE

<< < (33/34) > >>

Palmer:
Bio sam poslom pre nedelju dana u Barsi.  Šta da obiđem prvo pitam se ja? Pijace. Prvo ću tamo čisto da vidim gde sam i kod koga sam došao, pa ću posle lagano u šetnjicu.

Boje. Na ulazu u pijacu odmah me dočekalo šarenilo. Oči ohrabrene prvim utiskom boja, a prirodno u prvi mah neopterećene ‘’koliko to košta?’’ znatiželjom, odvukše me preko krušaka, jabuka, jagoda,  lubenica, avokada, velikih smokvi,  ceđenih sokova,  dalje na riblju pijacu.  A tamo ima svega. Dvadeset do trideset metara dugačka linija paralelnih tezgi pod uglom sa morskim čudima.

Jastozi i krabe štipaljkama iznemoglo prete znatižejnim prstima, sveže ribe sa leda tupo gledaju u bliceve i telefone turista spremne da makar i mrtve posluže svrsi poziranja pre nego što ih pojedu. Kakofoniju sačinjenu od škljocanja aparata, žamora glasova različitih jezika,  upotpunjuju brbljauće duge, papagaji što krešte u ćošku malo izvan pijace.


Gumene bombone različitih oblika i veličina, začini, sušeno voće povrće, bezbroj vrsta semenki i kolača, emuova jaja, svega tu ima. Ima i gužve.

Skoro sve je podređeno turistima. Ko je došao u Barsu u žurbi i neošišan, a ima para za šišanje, neka se ne brine, ima dosta mesta za šišanje.  Mi što nemamo budžet prosečnog japanskog turiste spremnog da iz zadžepka izvadi 140 evrića za figuricu Rosinantea, a mislimo da bismo bolje raspolagali novcem da smo u njihovim prilikama gledamo i tražimo nešto adekvatno našem standadu i prilikama za pazar.

Ima šta da se nađe. Nažalost, rendgenski zraci na aerodromu možda čudno reaguju na sušenu svinsjku butku pa to izbegavamo da stavimo u putnu torbu i ostavljamo to mašti.

I dok se Azijati tiskaju ko će pre da očerupa nogice jastogu ili da posrče školjku uz neizbežan selfi (njih to čini sitim?),  ja sam se posle nekog vremena i pun utisaka pokupio i otišao na porciju fine paelje i čašu vina da sumiram utiske o domačinima. Nisam oćelavio, samo sam se malo ošišao sa strane čisto da izgledam kao uredan turista.

scallop:
Perfetto! Jel' sad jasno zašto volim pijace?

Palmer:
Ma jasno kao pijačni dan.


Nego, sa ove  pijace sam skoknuo na pijacu knjiga i antikviteta koju imaju jednom nedeljno (u nedelju) na mestu ''Sant Antoni Market'' gde se prodaju antikviteti, posteri, stari stripovi, novija izdanja knjiga po povoljnijim cenama nego u knjžarama, šibice iz 40-tih, 50-tih godina, koječega sam tu video. Gomila ljudi, uglavnom starijih, bazaju, njuškaju, kad naiđu na nešto retko hvataju se za glavu, cenjkaju se i beže kući srećni. Ogroman market, nema turista skoro uopšte, ali ima mnogo energije. Šteta što ubadam španski ko ćorava gološika kukuruz šećerac, ali svakako bilo je inspirativno, ponekad je knjige lepo samo gledati.

Ana:
Kakav prikaz, sjajan, hvala <3
Na "No tocar" slici, gde se vidi prstić ipak  :mrgreen: prst pipa šta, neko jaje?

lilit:
prelepe fotke, ulepšale mi jutro :)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page