Predvorje > NEXT GENERATION

Prva dva poglavlja

(1/25) > >>

Highborn:
1.  Veče Razmišljanja

 
   Polako je hodao kroz šumu.Ili pre bi se reklo šumarak,pošto je drveće jedva nadmašivalo visina od pet metara. Nikakvi zvuci se nisu mogli čuti,što nije uobičajno,čak i tokom ovakvih letnjih nedeljnih popodneva. Neki zvuci,makar fijuk vetra ili zov divleg sveta bi narušavali drevnu tišinu prirode.Šuma je delovala mala,ali to je bila samo varka Svuda okolo se prostiralo retko drveće,i kratke nezgrapne grane... I samo grane. Počelo je da se mrači,i crvena kugla je polako odlazila nekud u daljinu. Trajalo je to postepeno smračivanje više od sat vremena.Nešto čudno? Ili lenjost bogova ?

  Rečenica smo započeli koracima,i njima ćemo se i vratiti. Dakle,tog letnjeg toplog popodneva,il večeri,on je hodao i narušavao čudni mir. Izgledao je, koliko klasično, toliko i neobično. Prosečna visina,možda malo viši nego drugi ljudi. Tamno plave oči u kojim bi ste se lako mogli udaviti kad bi ih duže gledali. Pomalo bled ten.Svetlo smeđa kosa,koja deluje prilično meko i negovano. Dalji opis bi bio nepotreban,jel se vidi da je nekako običan. Ali ne. Nije običan. Jasno se u njegovoj prililično zatvorenoj unutrašnjosti vidi nešto drevno,sveto... I zbog saznanja da je u njemun ešto upravo i hoda tom šumom,te tople letnje večeri... Da sazna nešto.Šta je.Ko je.

  Nije verovao u tu  priču o Njoj,i smatrao je da je puko trošenje vremena Odlazak Tamo.Mada,Sejlon je tvrdio da su njene reči istina.Sejlon je bio sveštenik u njegovom selu.Pretpostavlja se da su svi sveštenici ljudi koji će sve pripirisvati Volji,i da je zato On i poslat kod Nje,ali ne.Sejlon nije bio takav. Pre bi se reklo da je protivnik Vere nego njen čovek.Radio je sve što je njihov bog predstavljao kao grehe,varao,pio,pušio,sve u velikim količinama.Ali zašto je onda ostao sveštenik kada je bilom nogo boljih,bogobojažljivijih i prosvetljenijih ljudi.Prvi razlog je to što je Sejlon stvarno umeo da ostvari vezu sa Henom,njihovim bogoom.Mada su stanovnici mislili da je to od previše piva. A uostalom ko bi ljude dovodio u Život,i ispraćao u Smrt.Ko drugi nego Sejlon.A da,ne treba zaboraviti da je on jedini imao neku vrstu kontakta sa Zapadom,nešto što je samo jedno od mnogih sela u Brdima povezivalo sa onim što se moglo nazvait Prava Civilizacija.A drugi razlog je to što je Sejlon uvek imao dosta piva.

  Pa zato je On,pošto je njegovo ime teško za izgovaranje svakome,poverovao da su istinite njene reči.Ko je ona,on nije baš najbolje razumeo.Da je proročica to je znao,da je mudra to mu je bilo poznato.Ostalo mu beše nepoznato i tajno.

  Jedna stvar u vezi sa njom ga je pomalo plašila.Paganizam.Znao je da se oni Iza Šume još nis odrekli Najdrevnijih.Slušao je priče o strašnim obredima kroz koje čitaju sudbinu.Žrtovanje.Krv.Smrt.Bogovi.Hiljadu Bogova.
   Te misli su se i dalje motale po njegovoj glavi.Tišina je doprinosila još gorem utisku.Da je bilo zvukova,to bi ga sprečilo da stalno misli o zamišljenom užasu koji ćemu se tamo desiti.

   Mada,motale su se i svetlije misli.Prve su se sastojale od toga kako će da jede čim nađe pogodnije mesto.Druge su bile da će se na kraju ipak vratiti.Treće da još nije stigao.
  Nastavio je da razmišlja...


2. Noć

 
   Veče I noć se baš I ne razlikuju toliko.Jedino što ste noću umorniji.To jest,većina ljudi je umornija.Ipak,kada pogledamo,On se ne bi mogao svrstati u većinu.Nastavio je,nesvestan vremena,prostora.Samo misli. Svetle I tamne.

   U njegovom svetu šumi nije bilo mesta.Njegovo selo.Malena naseobina u brdima.Slamnati krovovi. Štale na kraju sela. Velika kuća sa pravim krovom gde je živeo Ser Alaber (tako su ga zvali jel su to čuli od Sejlona koji je bio na Zapadu).Obredište.Mada se nije moglo nazvati obredištem jer je to bila samo obična slamnata kuća,slična desetinama drugih. Ali samo spolja. Unutra je mirisalo na tamjan,ne običan,nego tamjan izrađen od mirišljavih cvetova levenskog drveća.Osećala se prisutnost nečeg svetog,pomalo drevnog.Altar je stajao na sredini,sa nekoliko sivih kamenova sa izrezanim Henm su stajali na njemu. Tu se nalazila stara drvena stolica na ljulanje u kojoj je Sejlon često sedeo I pričao legende ljudima iz naseobine.Kratko oštro koplje je uvek ležalo na zamlji,ili ono što bi trebalo da bude bude koplje,pošto nije korišćeno stotinu godina,možda I više.Sam Sejlon je bio crneduge kose I brade,I iako je već bio između pedesete I šezdesete (bliže šesdesetoj) sede vlasi su se jedva nazirale.Mada znajući kakve su misli I ideje Sejlonove,možda se I farbao.Bio je nizak čovek,jedva do grudi prosečnom čoveku.A oči su mu bile ljubičaste,što je svuda,baš svuda bilo čudno I mistično.I kako bih zaobravili ogromne količine piva ispred obredišta. I baštenskih patuljaka.Mada,možda je ovo sve bila groteksna igra Njegovih misli.

   Ipak I druge ličnoste su se motale po njegovoj glavi. Stari,jednom nogom u grobu Sejlonov pomoćnik,nemi I slepi Heugar,koji kao što mu je I dolikovalo bio zadužen za Obrede Smrti.Ali I Rađanja. Heugar je imao preko devedeset godina,ali nikad nije izašao iz Naseobine. Bio je njen deo. Ser Alaber,kojeg smo već spomenuli,živeo je u groteksnoj petospratoj kući,koja je za žitelje Brda bila kao zamak.On je bio debeo,visok,jak čovek,I uprkos visokom staležu,ili je bar on mislio da pripada visokom staležu,družio se sa svim ljudima iz sela,I nikakva nadmenost.se nije mogla primetiti u starom,dobrom,debelom Alaberom. Njegova porodica međutim… Žena je bila deset godina mlađa od četrdesetgodišnjeg ,,sera’’, a njihov sin je bio Njegov vršnjak.Petnaestogodišnjak,rođen dva sata ranije. Zbog tog slučajnogdogađaja,moglo bi se pomisliti da su njih dvojica veoma prisni. Ali ne. Stonheler je odsećao neku neprivlačnost prema Njemu još u prvim godinama Života.Isti slučaj je bio I na drugoj strain.On je bio pristojan premu Stonheleru,ali nije bio prisan sa njim,I ta pristojnost je uvek bila hladna kao led na planinama na kraju horizonta.Ali nije mogla da se ne primeti,ogromna sličnost između njih.

   Ostale misli su bile prilično nepovezane. Mutne. Nejasne. Lica svih ljudi koja je ikad video. Grouster,Trejv,Bela,Roseterija,Trunsvelord. Odlazak u Roserburg. Povratak tokom mrkle noći kada se pojavio Znak. Brda. Jezero. More. Šuma. I samo šuma…

   Otvorio je oči.



 KRITIKE !

pokojni Steva:
Uf. Nemoj se bojati da će ih usfaliti. 'Polako je hodao šumom. Ili pre bi se reklo šumarkom, pošto...' sigrno će izmamiti po koji zlurad osmejak :-)

Meho Krljic:

--- Quote from: Highborn on 12-03-2011, 13:43:39 ---1.  Veče Razmišljanja

 
   Polako je hodao kroz šumu.Ili pre bi se reklo šumarak,pošto je drveće jedva nadmašivalo visina od pet metara.
--- End quote ---

Evo ja sam stigao dovde. Prva rečenica u redu. Druga već nameće prisustvo autora koji ne može da dopusti tekstu da naslika prizor nego objašnjava lingvističku zavrzlamu i dokazuje postojanje Derridinog differancea u praksi. Ako scena ne može da se naslika bez toga da autor ubacuje pojašnjenja, onda treba da se krene nekom drugom scenom. Plus, naravno, treba da piše "visine" a ne "visina", pa sam se naplašio prisustvom greške u kucanju već u drugoj rečenici.

Manje nervozni od mene neka daju malo supstancijalnije komentare.

Plut:
Prvi utisak: sve jeste, ali i ne mora da znači. I ovako je, a i nije. Hm... Kao da me malo, da prostiš, zavlačiš. :roll:
"Postepeno smračivanje"?

Previše se trudiš da mi nešto objasniš što bi trebalo sama da skontam, čini mi se. A onda mi još kažeš i da možda nije tako.

Uporna sam i pročitaću do kraja.  :)


Highborn:
Pa i ideja mi je malo da vas zavlačim. :P
Konačno upornost...

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version