Odgovor prvom (i poslednjem?) - Jonson Bronson
1. Kad me ono u vojsku zajmilo '85, Dragan Bajo Mitic iz Arandjelovca, zvani Bajo Slatki, nadgornjavao se sa mnom u pricanju anegdota iz zivota, tzv. urbanih legendi. On mi je kazao o ovnu i rampi.
Dakle, ta epizoda nije iz moje glave, ali obrada jeste.
Mladi Radovic je upotrebio moju obradu.
Imam razumevanja za postmoderni svet. Ne svojatam zivot previse. Mrzi me da se tuzim.
Interesantan je put prica. Vise od nekoliko puta su budalastine iz mojih prica kazivane kao istiniti dogadjaji predamnom, par puta i bolje no sto sam ja napisao, i nikad nisam ispravio pripovedaca.
2. Za Slovensku je inicijalni stih stvarno Balasevicev. Ne znam sta mu bi da napise onu pesmu. Omaklo mu se i nece vise.(Muzicku strukturu je drpio od Rare Bird, Sympathy, ali, dobro...) Kao sto u Bjaski rekoh za Boru Klena - andjeli jednom pesmu pohode. I ne treba siliti.
Hendrix, Malo krilo i Kad bi sest bilo devet (to je, inace, pogled odozgo, s neba na sestice); Dilan Blowing in the wind. Pink Floyd Wish You were here i Wellcome To The Mashine, i, naravno, Shine On You Crazy Diamond. Dugme Ipak pozelim neko pismo; Jadranka Sto te nema; Indexi Plima; Vangelis ono iz Runnera; Robert Johson; Roy Buchanen onaj blues koji imam na CD a ne mogu da zapamtim kako se zove, sto je bio spica blues sata na radiju studio B; i, naravno, ritam glamockog nemog.
Dug je put od svetskog bola do licnog, privatnog; kad dotle dodje soundtrack ne obara vec uzdize.
BARBARELI
U svim budalastinama u kojima sam, rado, ucestvovao bilo je jako malo zena. Cenim da su ozbiljnije. Budalastine sa zenama su druga tema i tu se ovaj put ne bih izjasnjavao.
Sto se tice seksualnih poriva, zenskoj momcadi su omiljeni bludovi iz Bezim u noc i Zlatne knjige, narocito Veliki blud. Ne potcenjujem znacaj seksa, no drzim da je poznat vecini citalaca te, ako nemam nekih inovacija, izbegavam preslisavanje predjenog gradiva.
Za nekancelarijski tretman zene pogledaj, npr, Zapis, pa mi kazi ko je tu u stvari glavni lik. Onaj muski nije.Drugi najdazi zenski lik mi je Baba Prababa iz Zlatne knjige.
Nemam zenskih heroja. Kako ja gledam na stvari, nemam bas ni muskih.
Nemam potrebu da nazor dodelim zenama 30% ucesca u mojim pricama,
niti da da muski lik preobrcnem u zenski zarad popravljanja rejtinga u postmodernim vremenima. Tacnije, imam potpuni feler sto se tice nagona za dopadanjem bilo kome.
Veliki deo pisaca moje generacije, nekretnina dakle, rado se premestau u "zensku tacku posmatranja"; Radmilo je pisao pricu pronicuci potpuno u zensku stranu, budeci zenski deo za koji nemali broj filosofa smatra da postoji u svakom muskarcu. Ja necu.
