DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

Novo u knjizarskim izlozima

<< < (198/199) > >>

Labudan:
Šta ti ja pričam zole nego da su fašisti braća

džin tonik:
tvoj je bato problem, neovisno sad sto imas tu bizarnu potrebu meni, znaci ultimativnoj spoznaji, nesto pricati, da sve gledas kroz urnebesni jugokomunisticki crno-bijeli filter.
da, zamisli, bilo je i postenih ustasa i cetnika, da, zamisli, yukom pokret je bio zlocinacki, pljackaski i nasilnicko-ubilacki, iako deklarativno nesto drugo. da, zamisli, ima naroda koji se dozivljava antifasistickim, dok je duboko fasisticki, primjerice, svi suvremeni "antifasisti" ex-yu.

Labudan:
ah, možda i u fecesu ima vitamina kao što ima poštenih u ustašama, al jbg, fašisti su fašisti

Alexdelarge:
Стари градови Србије


Едицијe: Монографије
Аутор: Драган Боснић
Број страна / Повез / Писмо:
479 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 22.5 × 22.5 cm
ИСБН: 978-86-515-188-08
Година издавања: 2022.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

2,300.00 RSD

https://www.prometej.rs/wp-content/uploads/2022/01/stari-gradovi-srbije-WEB.pdf


„Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се свих педесет пута поново из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори?“ – Борислав Пекић

 

Није поуздано да баш сви путеви воде у Рим, али сигурно да многи воде преко Балкана, где су настале многе цивилизације. Од неолитских Лепенаца, мистичних становника Винче, Келта, Трибала, Дачана, Илира, Грка, Македонаца, Римљана, Словена, Сармата, Гота, Авара, Хуна, Угара, Турака, Татара… Сви су оставили нешто своје – богомоље, светилишта, топониме, обичаје… Гробља и урушене утврде крај пута најбољи су доказ колико су сви хтели ту да остану. Централни део територије између Тимока и Дрине, који се из неког разлога данас назива Западни Балкан, вероватно је највише пустошен. Најупорнији да на том путу рата сазидају кућу су Срби. Осим усмених предања, спаљених кућа и урушених манастира сећање на те борбе чувају и остаци разорених тврђава. Претекле су, углавном, оне које су освајачима највише користиле, наравно, последњима – Турцима и Аустријанцима. Нису сачувале изворни изглед јер су их прилагођавали времену и својим потребама.
Богато илустрована прича о најстаријим насеобинама наших простора

 

Кад су напуштали освојене територије, обично су их рушили да их нови господари не би користили. Бастионе из којих је долазило углавном зло често су рушили и Срби по ослобађању од туђина. До темеља је срушен Соколац на Соколској планини, а ни Рудничани нису заборавили терор Сали-аге па су град разорили и изместили. Кад је кнез Михаило добио кључеве Калемегдана, Аустријанци су се наругали да је добио тврђаву коју је време одавно прегазило. Револтиран кнез је довукао батерију топова и цео дан плотунима обасипао бедеме. Тек на приговор официра да је бесмислено рушити тврђаву на граници са недобронамерном Аустријом паљба је престала. Од приближно двеста средњовековних утврђења, колико помињу историјски извори, могуће је идентификовати тек педесетак. У мањој или већој мери су очувана, а понека су доступна само добро припремљеним планинарима. Рецимо, Островица,  Милешевац, Куделинов град или Асеново кале. Маглич је један од приступачнијих и недавно је обновљен. Но, кад се пењете стрмом стазом ка високим бедемима, не можете да не помислити да су туда јуришали тешко оклопљени ратници док се на њих сливало кључало уље, падале камене громаде и обасипала их киша стрела. Тврђава се дефинише као одбрамбена грађевина где борави стална војна посада, начињена од чврстог материјала да заштити браниоце од непријатељског дејства, опасана чврстим бедемима и, кад је изводљиво, рововима испуњеним водом. Зидане су на тешко приступачним местима, па им се углавном могло прићи само с једне стране, док су их са других страна чувале природне препреке, попут стена или река.

džin tonik:
hrvatski institut za povijest - podruznica za povijest slavonije, srijema i baranje
aktualno nekoliko izuzetnih popusta (svjetski dan knjige, dan knjige, noc knjige, marulic, judita...):

the poslastica za samo 500 kn (to je nekih 70% popusta), znaci 12409 stranica izuzetnog casopisa na zzivom papiru:
Komplet svih svezaka (1-21) godišnjaka »Scrinia Slavonica«


--- Quote ---Časopis Podružnice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog instituta za povijest Scrinia Slavonica izlazi jednom godišnje i objavljuje radove posvećene povijesti Slavonije (u novovjekovnom zemljopisnom značenju toga pojma), Srijema i hrvatskog dijela Baranje. Časopis nastoji konstituirati regionalnu slavonsku povijest kao mogući okvir sustavnog historiografskog istraživanja. Podjednako je otvoren objavljivanju temeljnih istraživačkih studija, kao i sintetskih ili preglednih radova te manjih cjelina relevantne povijesne građe. Osim toga, određeni prostor u časopisu posvećuje se i radovima šire teorijske i metodološke tematike, posebice kada su oni relevantni i primjenjivi u konkretnom regionalnom istraživanju. Napokon, kroz prijevode članaka i prikaze knjiga nastoji se uspostaviti kontinuirano praćenje historiografskih kretanja i zanimljivijih noviteta u zemljama u neposrednom susjedstvu slavonske regije, Mađarskoj, Srbiji (Vojvodini) i Bosni i Hercegovini, jer su ti prostori tijekom minulih stoljeća neprestano bili obuhvaćeni različitim sklopovima uzajamnih veza i suodnosa pa se i interesi i rezultati njihovih modernih historiografija u znatnoj mjeri preklapaju (što ne znači da se i podudaraju), čineći nužnom komunikaciju i uzajamno poznavanje, a poželjnom i suradnju i argumentirani dijalog. Časopis izlazi od 2001. godine. Od 2011., odlukom Nacionalnog vijeća za znanost, časopis je uvršten u skupinu A1 u popisu kategoriziranih domaćih časopisa iz područja humanističkih znanosti.
--- End quote ---

100 (!) kn:
Komplet svezaka (1-4) edicije „Partizanska i komunistička represija i zločini u Hrvatskoj 1944.-1946.: dokumenti.
(koliko vidim, prva knjiga je drugo izdanje; sadrzajno identicna, tek napomena za, hm, kolekcionare)

i must read, samo 100 kn:
Komplet „Katolička crkva u Bosni i Hercegovini i komunistički režim. Knjiga I. i II. 1945. – 1990.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version