Fallout
OBAVEZNO prvo keca pa dvojku. Imam ja oba, nije stvarno frka to da se nabavi.
BG da budem iskren tesko, jako tesko igram. Koliko reci da kazem da nisam zavrsio
. Ali hocu, jednog dana. Stvarno me ne vuce dalje, narocito posle Tormenta, koji je radjen u istom endzinu.
A jos jedna igra koja je tu negde je Diablo 2! Neprevazidjena. Krenem ponovo da je igram pre jedno mesec dana i sve isto ko pre! SVE! Prvo sam sa asasinom igrao, sada sa Sorsrecicom i prava je uzvanicija. Sto je najgore, igra ga i moj brat, a i moji ortaci i svi ga ljustimo ko blesavi. Sada igramo nas pet u igraonici, prolazimo zajedno avanturu (vozim koplje amazonku).
E...Sanitarium...mother is good, mother is the way, mother will protect us from all the harm...
Nikada u javnim raspravama nisam smeo da pomenem tu igru, jer mi zaista mnogo, mnogo znaci. Evo proslo je pet godina od kada sam je poslednji put odigrao i ne smem opet, pojavi mi se knedla u grlu samo kada pomislim...A svaki put mi je bilo sve gore. To mi je jedna od 5 najdrazih igara, a kada se uzme u obzir ono najvaznije: licni dozivljaj, ispunjenost, osecaj da je taj svet pravljen
samo za tebe i interakcija na emotivno/preceptivnom nivou, mislim da zaista ne mogu da je poredim ni sa jednom drugom.
Doduse, cekaju me Syberia i Post Mortem, ali to ce morati da saceka dok ne sastavim Death's guard.
I jebote da! Kada pomislim sada na te starije avanture za odrasle, tipa Sanitarium, Reaper ili Balck Dahlia, pomislim da je vreme nekada definitivno bilo bolje za kompjuterske igre.
Mrzim konzole, samo zato sto ubijaju kompjutersko igranje...
