DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

Novo u knjizarskim izlozima

(1/195) > >>

Alexdelarge:
Pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike:: Stanislav Vinaver

Kad je bre ovo izaslo? Sto ne prijavljujete?

Začeta kao parodijski odgovor na Antologiju novije srpske lirike Bogdana Popovića Pantologija je u sebi sažela i pesničku i kritičarsku viziju Stanislava Vinavera.
Iako su postale klasično i veoma uticajno delo srpske književnosti, Pantologije su od poslednjeg Vinaverovog izdanja (objavio je tri: 1920, 1922, 1938) objavljene samo jedanput, u skraćenom obliku (Nolit 1966).
U ovoj knjizi sabrane su sve tri Pantologije, i to ne jedna za drugom kao izdvojene knjige nego spojene u lako preglednu celinu, a pomoću Indeksa naslova čitalac može da vidi šta je sadržavala svaka Pantologija i kako su nastajale sledeće.

zstefanovic:
Станислав Винавер
Нова пантологија пеленгирике
1922

http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/svinaver-pantologija_c.html

Ремек-дело.

zstefanovic:
Верзија за Бобана, латиница.

Stanislav Vinaver
Nova pantologija pelengirike
1922

http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/svinaver-pantologija.html

Alexdelarge:
Revolucionarna akcija, i poraz
Dnevnički zapis iz 1968, „Ispljuvak pun krvi” Živojina Pavlovića objavljen u izdanju „Službenog glasnika”

Novo izdanje dnevničke knjige Živojina Pavlovića (1933–1998) „Ispljuvak pun krvi”, upravo je objavila beogradska izdavačka kuća „Službeni glasnik”, u novoj biblioteci „Otpori i zabrane”, čiji je urednik Gojko Tešić. Ovaj dnevnik Živojina Pavlovića, jednog od najsvestranijih umetnika koje smo ikada imali, kultnog reditelja i rodonačelnika jugoslovenskog „crnog talasa”, književnika, dvostrukog dobitnika NIN-ove nagrade, Andrićeve, kao i drugih nagrada, profesora režije na FDU, akademskog slikara, potresno je i živo svedočanstvo o junskim studentskim protestima iz 1968. godine, koje je bilo doslovno uništeno 1984. godine, u tiražu od deset hiljada primeraka, po nalogu CK Srbije.

„Ispljuvak pun krvi” imao je do sada već dva izdanja, posle zabrane onog prvog iz 1984. Godine 1990. objavljeno je izdanje Grafičkog ateljea „Dereta”, a 1999. godine, u okviru Pavlovićevih Izabranih dela, ovaj dnevnički zapis iz 1968. štampao je novosadski „Prometej”. Kada je „Ispljuvak pun krvi” prvi put objavljen u „Narodnoj knjizi” (na čijem čelu je tada bio Vidak Perić), Savet edicije „Grifon”, u kojem su bili Milan Vlajčić, David Albahari, Jovan Ćirilov, Vladislav Bajac, Vera Kolaković i Aleksandar Kothaj javno je, jednoglasno, osudio odluku suda da se čitav tiraž knjige uništi. Članovi Saveta su zatim podneli kolektivnu ostavku, urednik edicije Radoslav Milosavljević bio je partijski kažnjen i „Grifon” je bio ugašen.

Kako je Živojin Pavlović vodio ovaj svoj dnevnik? Može se reći da ga je pisao kao slikar koji je kičicu zamenio perom i filmskom kamerom, kako je to jednom za njega neko rekao. Pisao je kao čovek koji je, pored ostalih, napravio kultni i jedan od najboljih filmova jugoslovenske  kinematografije „Kad budem mrtav i beo”, i kao autor „Lapota”, ne bežeći, dakle, od grube životne realnosti. Izoštravajući uvek ionako oštru stvarnost, Pavlović je istakao da je „studentski pokret kao revolucionarna akcija doživeo potpuni poraz”, ali da je ostala i da je najvažnija njegova moralna suština, težnja ka oslobađanju od strahovlade komunističke birokratije i divljanja ideologije, i stremljenje ka slobodi mišljenja i govora.

„Ispljuvak pun krvi” živo prikazuje sukobe policije i studenata, kopije dokumenata rezolucija koje su studenti usvajali tokom otpora, izolaciju Univerziteta koju je policija sprovodila, moralnu i novčanu pomoć koju su udruženi srpski pisci pružali pokretu studenata, fotografije, odlomke iz „Studenta” i drugih listova, pesme i tekstove književnika koji su duhom podržali protest, a Pavlović nije zaboravio ni da u svoj opis događaja uključi i svedočanstva o partijskom zastrašivanju radnika koji su se probili do studenata, da prikaže „obične” ljude, koji su iz svojih džepova davali novac kao podršku protestu. Stevo Žigon recitovao je studentima Robespjerov govor iz „Dantonove smrti”, gubila se granica između stvarnosti i pozorišta, između ostalih, nadahnuto je govorio i glumac Ljuba Tadić, Makavejev je neumorno snimao... I u ovoj knjizi Pavlović je težio da uhvati sveukupnost ljudskog življenja u „epski obruč”, kako je voleo da kaže. ”

Najstrašnije u knjizi je pismo golootočkog zatvorenika Nikole Čučkovića Centralnom komitetu SKJ i dokazni materijal koji je poslao tužiocu. Pavlović priznaje da nije mogao da spava nakon što je pismo dobio od studenata 7. juna 1968. godine. „Ni revolucija ni rat ne sastoje se u dopadanju sebi samima”, govorio je Živojin Pavlović, čovek čiji su filmovi dočekivani kao šamar društvenom ukusu i kanonizovanom moralu, a koji je 1973. godine bio udaljen sa Akademije za pozorište, film, radio i televiziju „kao politički nepodoban za obavljanje nastavničke delatnosti”. Drugom prilikom, Pavlović je rekao: „Tvrdim da je pobuna prva šara na prvom loncu, onom glinenom, u praistoriji. Onaj ko je nacrtao bikove ili jelene na zidu pećine bio je pobunjenik. To je pobuna. Pobuna nije samo ideološka. Šta mislite, zašto su oni crtali te mamute i jelene? Izmicali su im.”

Marina Vulićević

Tajni život knjige

Snežana Lukić, supruga Živojina Pavlovića, za naš list otkriva pojedinosti Pavlovićeve borbe sa zabranama, koje su ga pratile kroz život.

– Učestvujući 1990. godine u anketi časopisa „Književna kritika” posvećenoj cenzuri („Cenzura – primeri beščašća”), Živojin Pavlović je objavio tekst „Inventar” u kojem je hronološki poređao svoje nevolje sa sudskim zabranama i ostalim vidovima represije. Na početku  je  film „Grad” (1963, u kojem je bio koautor pored Kokana Rakonjca i Marka Babca), negde pri kraju „Ispljuvak pun krvi” (1984), u sredini sticanje etikete moralno-političke nepodobnosti (1973) i udaljavanja sa nastave na tadašnjoj Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju gde je bio docent na Katedri filmske režije. („Drugovi, mi ne smemo imati milosti prema Pavloviću kao što ni on nije imao milosti prema svojim studentima”, uzvikivao je na partijskom sastanku poznati pozorišni reditelj, u žaru obračuna sa crnim talasom.) U svom  inventaru, Pavlović je naveo i uklanjanje  iz javnosti, iz bioskopa, filmova „Zaseda” (1969) i  „Doviđenja u sledećem ratu” (1980), (tada se to zvalo bunkerisanje), nezgode koje su pratile objavljivanje knjiga proze „Krivudava reka” (1963), „Cigansko groblje” (1972), „Zadah tela” (1982).

– Kad je o dnevniku „Ispljuvak pun krvi” reč, uteha se sastojala u tome što je knjiga posle presude o zabrani imala tajni život: pre nego što su svi primerci uništeni („isečeni u froncle”, govorio je), iz štamparije BIGZ-a krišom je izneto nekoliko primeraka. Fotokopije su, dostigavši zavidne „tiraže”, kružile Beogradom, a dnevnik je ponovo objavljen, uz veliki rizik, u Ateljeu „Dereta”, 1990. godine.

Sva ometanja, prepreke i zabrane Pavlović je podnosio strpljivo, pišući prozu , uskoro uglavnom objavljivanu, i scenarija za filmove od kojih većina nije realizovana. U razgovorima za novine umeo je da kaže da se u nevoljama ove vrste ponaša kao seljak koji posle nepogode i uništene letine ponovo gleda u nebo, očekujući bolje vreme. Jedino je 1998. godine očajavao što ne može da završi snimljeni film „Država mrtvih”. „Montiram u glavi”, govorio je, a ponekad bi dodao: „Videćeš, ovaj film se nikad neće završiti”. To i nije dočekao – kaže Snežana Lukić.

Alexdelarge:
Al Paćino  
kroz razgovor i priču  
Autor: Grobel Lorens;  

Ovo je knjiga razgovora koje je novinar i dobar Paćinov prijatelj, Lorens Grobel, vodio sa jednim od najvećih glumaca, od 1979. godine do danas. Svaki intervju u knjizi pokriva novi period i beleži prekretnicu u životu i radu Al Paćina. Posmatrani zajedno, ovi razgovori ne nude samo kompletnu retrospektivu jedne karijere, nego daju i jedinstven uvid u Paćina kao čoveka - u njegove veze (posebno sa Dajanom Kiton i Beverli d' Anđelo), njegove ambicije, uspone i padove. Svaki deo razgovora predstavljen je u neskraćenom obliku, tako da oko 40% ukupnog materijala nije do sada nikada objavljeno, poput priče kako je upravo Paćino u konkurenciji Roberta Redforda, Džeka Nikolsona, Vorena Bitija i Roberta de Nira dobio ulogu Majkla Korleonea u filmu "Kum". Knjiga Lorensa Grobela podjednako je fascinantna i za dobre poznavaoce sedme umetnosti, ali i za ljubitelje trač rubrika; ona je najbliža Paćinovim memoarima, koje bi njegovi obožavatelji mogli ikada da dobiju.
Al Paćino se pojavljuje u nekim od najznačajnijih filmskih ostvarenja svih vremena, od "Lica sa ožiljkom" do trilogije "Kum" Frensisa Forda Kopole. Osam puta je nominovan za Oskara, a nagradu je osvojio tek 1992. godine za ulogu u filmu "Miris žene".


Brando - razgovori  
Autor: Grobel Lorens;  

Bljesnuo je i zauvek stao uz filmske velikane u iznošenoj majici kratkih rukava, u filmu Tramvaj zvani želja Elije Kazana. Ta uloga je označila početak jedne karijere podjednako burne koliko su to bili i životi junaka koje je igrao... Nazivali su ga briljantnim, sirovim, pažljivim, arogantnim, nežnim, sebičnim. Često su govorili da je razmažena, temperamentna i tvrdoglava holivudska zvezda. Mnogi ga smatraju najvećim glumcem na svetu, čovekom koji je promenio način filmskog izražavanja, najuticajnijim i najčešće imitiranim. Za života je prerastao u mit i postao istorijska figura - umetnik koga će se nesumnjivo sećati i generacije sledećeg veka. Režiser, Elija Kazan, nazvao ga je jedinim genijem koga je upoznao na polju glume. Kao vrlo zatvoren čovek, Marlon Brando je budio emocije i izazivao burne reakcije i kao glumac i kao politički aktivista. Tokom čitave karijere Brando je uvek radije govorio o pitanjima od socijalnog značaja, nego o glumi i filmovima, anagažujući se na pitanjima koja su daleko od izmaštanog sveta filma. Zato i knjiga Lorensa Grobela, autora čuvenih Razgovora s Kapotom, Hjustonovi i Al Paćino, odaje priznanje geniju glume ali i zaviruje i otkriva malo poznate Brandove osobine. To je priča o Marlonu Brandu aktivnom učesniku u marševima, o pravom i filmskom buntovniku o osetljivom čoveku, njegovim ljubavima i tragedijama, o životu koji je bio više od filma.

http://www.stylos-art.com/stylos/default.aspx

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version