FANOVI, MANIFESTACIJE, SAJTOVI, BLOGOVI, UDRUŽENJA... > KOMPJUTERSKE IGRE, VIDEO IGRE, RPG, KLASIČNE IGRE...

Taktičke i strateške igre

(1/95) > >>

ridiculus:
Ovde pišite šta god želite, a da ima veze sa ovim žanrovima (heh, kao da će ovo da spreči ikog da piše bilo šta). Šta vam se dopalo, šta nije, šta biste voleli da vidite... Malo da se i ja podsetim nekih stvari.
U principu, prave strategije su igre za koje je najmanje potrebna visoka tehnologija. Mada su neke igre, kao što Homeworld u svoje vreme ili Rome: Total War u skorije, izgledale odlično po bilo kom merilu. Ali to mi nije toliko bitno. Najvažnije mi je da strategija ima dobar balans, bogatstvo opcija i relativno lak interfejs, tim redom. Lično najviše volim potezne strategije, jer mi omogućavaju da prilagodim igru sopstvenom tempu, a ne obrnuto kao kod RTS-a. Ja sam u principu jedan jako spor igrač.
Počeo sam da igram Final Fantasy Tactics Advance (ponovo), koja je u stvari lakša verzija FF Tactics sa drugom pričom, više dečjom. Priča je poslednja stvar koja me zanima u igrama te vrste i to mi ne smeta. Matsuno nije radio na njoj u kreativnom smislu, već se vodi kao producent igre. Igra ima dosta RPG elemenata, ali to se može reći za mnoge igre danas. Nekad mi se čini da će i sledeća XYZ vozačka simulacija imate te "elemente" za koju godinu, ako već nemaju i danas.
Prva mana, koja mi upada u oči, je ogromna dužina uvodnih scena, pre nego što dobijete mogućnost da snimite igru. Gotovo jedan sat, što je za ručnu konzolu i više nego mnogo.


Igra se sastoji od niza bitaka na izometrijskom polju nalik na šahovsku tablu, gde vaša skupina likova dobija iskustvo i nagradu za izvršavanje misije. Bitke su povezane formom priče i mape zemlje zvane Ivalis, preko koje birate odredište vaše misije. Sviđa mi se princip da dobijate iskustvo u bici, tako da se možete level-apovati na pola, ali to važi i za vaše protivnike. Najveći magnet za mene je bio sistem "poslova" (jobs), koji određuje koje sposobnosti vaši likovi trenutno mogu da uče. Poslovi se mogu menjati u zavisnosti od rase, kojih ima 5 na raspolaganju. Ljudsko biće - vojnik može kasnije da bude, na primer, lopov ili crni mag, a bangaa (čovekoliki gušter) može biti monah ili ratnik itd. Ako neki lik nauči određenu sposobnost, ona ostaje s njim bez obzira na kasniji posao.



E sad, još jedna mala napomena. Igrao sam Heroje mača i magije 3 više stotina, možda i hiljada sati u svom životu. Ali ono što smatram da nikako nije dobro urađeno, to je magijski sistem, odnosno balans tog sistema. Najefikasnije i najbitnije magije su najprostije, konkretno slow i haste. E, u FF Tactics je to prepoznato, iako je mehanizam, naravno, drugačiji: slow i haste spadaju u vremensku magiju, koja je viši stupanj magije.

Father Jape:
Pa pazi sve zavisi - kad je manje broj stvorenja damage magije su korisnije. Tek kasnije one postaju manje korisne u odnosu na stvari popu blind, haste slow, bliss itd. Ali i to samo ako imas mass effect, a za to ti opet treba master te magije, sto nije lako nabaviti.

Elem, nekada su mi ove igre bile omijene, a kako vreme prolazi sve igrma manje strategija a vise pucacina.  :( Sto se tice ovih konzlonih, igrao sam samo pomenuti FF:Tactics. Mada cu jednom definitivno probati i taj Ogre Tactics.  :lol:

Izitpajn:
V for Victory. WWII, scenariji: Dan D (3x), Velyke Luky, Staljingrad, Afrika i Market Garden. Staro 15 godina, kompleksno, stručno (i još jednom: stručno!) überrealno do te mjere da više nije igra nego strateška simulacija. Bez pretjerivanja i pjesničke slobode: neprevaziđeno. Kome se ne sviđa, ne voli strategije nego gurkanje čovječuljaka po stolu.

Father Jape:
Taj opis me je podsetio na skorasnji War in the Pacific. Brutalna kompleksnos i realisticnost. Samo za prave muskarce.

Meho Krljic:
Ja sam isto skloniji poteznim igrama radje nego realtime igrama. Mislim, shvatam privlačnost akcionijeg gejmpleja igara u realnom vremenu ali se u velikoj meri taktika u njima svodi na vrlo rudimentarne mehaničke elemente. Ili to ili sam ja kita od igrača. Mislim, da ne bude zabune, sa velikim zadovoljstvom sam igrao recimo Dawn of War, Company of Heroes i World in Conflict (da nabrojim novije naslove) ali naprosto više volim da stanem i razmišljam.

Doduše, Total War igre su možda najbolja kombinacija potezne strategije i realtime taktike pa bih njih možda mogao da istaknem kao sam vrhunac žanra (barem u okviru onog sa čime sam dolazio u dodir).

Ali, definitivno mi više leže potezni naslovi, od kojih sam pak opet najvećma igrao japanske igre. Naslovi poput FFT, Fire Emblem, Disgaea ili Advance Wars su za mene skoro kao da mi direktno u mozak ubrizgavate vrhunski kokain. Valjda naprosto pritiskaju svu moguću pravu dugmad...

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page