DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > ISTORIJA, DRUŠTVO, POLITIKA, RELIGIJA...
PRIČAM TI PRIČU
(1/1)
Ghoul:
Ovo što sledi su genijalne, autentične misli budućih Komunjara:
ПРИЧЕ
ПРИЧА ПРВА
НАМЕРНО ОВДЕ ИЗОСТАВЉЕНА, АЛИ ИЗ ЊЕ СУ ДЕЦА САЗНАЛА КАКО ЈЕ НЕКИ СЕЉАК НАМЕСТИО КЛОПКЕ ДА ПОХВАТА ЖДРАЛОВЕ КОЈИ СУ МУ ШТЕТИЛИ УСЕВЕ, ПА СА ЊИМА УХВАТИО И ЈЕДНУ РОДУ КОЈА ГА ЈЕ МОЛИЛА ДА ЈЕ ПУСТИ ЈЕР ЈЕ НЕВИНА, АЛИ ЈОЈ ЈЕ СЕЉАК РЕКАО ДА ЈЕ ЗАЈЕДНО СА ЛОПОВИМА УХВАЋЕНА И ДА ЋЕ ЗАЈЕДНО СА ЊИМА И ДА УМРЕ...
ШТА ИЗ ТЕ ПРИЧЕ МОЖЕ ДА СЕ НАУЧИ?
О БАСНИ?
• одатле видимо да је то басна
• та басна се односи на несамилост
• она нас подучава да су све басне интересантне за слушање
• одатле се учимо како се басне причају
• из те басне видимо да ја имам ту басну код куће
О СЕЉАКУ?
• ова басна нас може поучити како је сељак био много тврдоглав
• ако је он требао другог да увати, није требао роду да ставља у велику незгоду
• овде видимо да су сељаци опасни по птице
ШТА ДА РАДИМО АКО СМО СЕЉАЦИ?
• сељак је прво требао да испита ствар, а не одмах да набаца сваку кривицу на роду
• шта он има да јој говори платићеш главом, кад нико не носи главу у новчанику
• ако смо сељаци не треба да ватамо добре птице певачице
О РОДИ?
• рода је глупа зато што је тако велика, а није птица певачица, јер да је птица певачица сељак би је ставио у кавез да му пева, али она много глупо пева
• ја мислим да има и криве роде, она није онда требала да иде у штету ако није штетљива
• ко јој је крив што је невина
• рода не уме да говори, она се то пред сељаком само прави да уме
О ДРУЖЕЊУ?
• одатле видимо да има птица које се зову ждралови
• ја мислим треба да пазимо да не будемо ждралови
• учимо се о птицама, с којом птицом се дружиш, такав си и ти ждрал
• ова басна нас подучава да се не дружимо са птицама
О ПОДМУКЛОСТИ?
• из ове приче видимо да је сељак био доста подмукао и да је преварио роду, тако су и јадни јарићи поједени од вука
О КРАЂАМА?
• ова прича нас учи да кад идемо у крађу добро треба да гледамо да ли је сељак поставио замке
• из ње видимо да су замке опасне по животима
• сељаци не би требало да стављају замке у усове јер могу да се увате птице селице
• не треба да крадемо са другима ако се налазе замке
ПРИЧА ДРУГА
ТАКОЂЕ ИЗОСТАВЉЕНА А ГОВОРИ СЕ О НЕКОМ ЧОВЕКУ КОМЕ СУ ТОЧКОВИ ОД КОЛА ЗАСТАЛИ У БЛАТУ, ПА ЈЕ ОН НЕ УЧИНИВШИ НИШТА ПОЧЕО ЗВАТИ КРАЉЕВИЋА МАРКА У ПОМОЋ, А ОВАЈ КАД ЈЕ ДОШАО САМО МУ РЕКАО ДА ПОГУРА СВОЈИМ РАМЕНОМ ТОЧАК И ДА ОБОДЕ ВОЛОВЕ, ПА ОТИШАО СВОЈИМ ПУТЕМ...
ШТА ОДАТЛЕ МОЖЕ ДА СЕ НАУЧИ?
О ЈАРКОВИМА ПОРЕД ПУТА?
• из те приче се види како је човек био паметан и није хтео да гура, него је одмах звао краљевића марка
• одавде се виде зашто служе јаркови поред пута
• учимо се како да завучемо кола у блато
КО УТЕРУЈЕ КОЛА У БЛАТО?
• ова басна нас подучава да волови утерују кола у блато
• учимо се да и воловска снага некад не помаже
• одатле видимо да волове треба да погурамо раменом
• учимо се да не треба да помажемо волове
О ТОМЕ КАКО ДА ВОЗИМО?
• одавде можемо да научимо да кад возимо кола морамо да ставимо точкове на та кола
• видимо да могу да нам испадају точкови
• из ове приче видимо да има разна саветовања
• није правилно да идемо каљавим путем... али то је слабо што сам одговорила
О ТОМЕ КАКО ДА ПОДУЧАВАМО?
• из ове приче се види да треба човека само да поучимо где да гурне, а ми да се не задржавамо, него да продужимо својим путем
• кад се некоме заглаве кола треба да кажемо ДРАГИ СЕЉАК ПОГУРАЈ ТОЧКОВЕ ИЗ БЛАТА
• из ове приче може да се изучи прва помоћ сељацима
• из те басне видимо да никада не треба да падамо у невољу
ШТА ДА РАДИМО АКО СЕ ЗАГЛАВИМО?
• кад смо у невољи ми никад не треба да зовемо јачег од себе
• ако се заглавимо негде, не треба да се деремо, па да нас после неко учи
ТРЕБА ЛИ ДА БУДЕМО ЉУБАЗНИ?
• из те приче се учимо да ако је нешто прљаво, не треба да се ми прљамо, него само да поучимо
• одатле видимо да је блато једна глупа ствар
• ја мислим да треба да будемо љубазни и да се не смејемо кад се неко удеси
КАКАВ ЈЕ БИО КРАЉЕВИЋ МАРКО?
• одатле се учимо да је краљевић марко био много велики, и зато није хтео да се сагиње
• одавде видимо да то није јуначка песма о јунацима
• краљевић марко је измислио како се ваде кола из блата
• видимо да је краљевић марко отишао својим путем
• и краљевић марко је био понекад непослушан само нису смели да га туку
КАКО ДА ПОМАЖЕМО СЕБИ И ДРУГИМА?
• кад смо у невољи треба да се ослањамо на другог и на краљевића марка
• одатле видимо да треба и ми да помогнемо кад се неко заглави у невољи
• како треба да изгурамо кола из блата, можемо да научимо од краљевића марка
• ова прича нас учи да се краљевић марко зове у помоћ са дерањем
ПРИЧА ТРЕЋА
КОЈУ ЋЕ ЧИТАОЦИ ОДМАХ ПРЕПОЗНАТИ АКО КАЖЕМ ДА ЈЕ ДЕЦИ ОВДЕ ИСПРИЧАНО КАКО СУ НЕКИ ВОДЕНИЧАР И ЊЕГОВ СИН ГОНИЛИ МАГАРЦА У СУСЕДНИ ГРАД НА ПРОДАЈУ, ПА ГА УСПУТ НА ПРИМЕДБЕ ПРОЛАЗНИКА ПРВО ЈАШИО СИН, ПА ОТАЦ, ПА ОБОЈИЦА, ДА БИ ГА НА КРАЈУ СВЕЗАЛИ КОНОПЦЕМ И ПОНЕЛИ ОНИ ЊЕГА, АЛИ СЕ МАГАРАЦ НА МОСТУ УПЛАШИО И ПАО У РЕКУ...
ЧЕМУ НАС ОНА МОЖЕ ДА ПОУЧИ?
ШТА ЈЕ ТРЕБАЛО ЈОШ ДА ПРОБАЈУ?
• они су требали да пробају да отац води магарца, и да носи сина, а они нису
• требали су нешто друго да пробају, шта им је магарац толико скривио да морају баш њега
• ја мислим да су требали сви да се свежу
ГДЕ СУ ПОГРЕШИЛИ И ЗАШТО?
• они су требали ноћом да иду у други град, ако се много не плаше
• требали су да поведу још једно магаре, и кад би имали два магарета могли би једно да вежу на друго, и да се сами носе, а не да се они толико муче
• ми из те приче видимо где су погрешили, требали су прво они да носе магарца, а после да га јашу, па после би и он њих, јербо није уморан
ШТА ЈЕ МНОГО БОЉЕ?
• много је боље да јашемо магарца обадвоје, него он нас да јаше
• ја мислим требало је да јаше онај ко је најстарији од њих
• требали су прво да виде ко може најбоље да носи, па њега да јашу, а не да носе онога ко може њих
• можемо да видимо да ја још нисам видео да магарац некога јаше
• не треба да идемо пешке ако имамо средство
ДА ЛИ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА СЕ СКИДАЈУ С МАГАРЦА?
• ми одатле можемо да видимо ко је кога јашио
• одавде се учимо да се јаше на разне начине
• они су требали стално да јашу заједно, и нису требали да се скидају одозго с магарца, јер би он издражао, а и они су после требали мало да издрже
• одатле видимо да ја више волим коња
КО ЈЕ СВЕ ТО ЗАПОЧЕО?
• можемо да видимо да су жене почеле прве да причају
• ја мислим да су сви глупо говорили, само онај дечак је правилно говорио
• магарац није требао да дозволи да га они носе
КО ЈЕ КРИВ ШТО СЕ ТАКО ЗАВРШИЛО?
• магарац је крив јер је много тврдоглав, шта је имао да скаче с моста у реку, кад су они њега носили
• видимо да је син био добар према оцу, и отац је био добар према сину, а и магарац ником није био зао, него путници по путу
• син и воденичар су требали да седе на магарцу па да он њих води, а не они њега, па га одвели у реку
О ВОДЕНИЧАРУ И ЊЕГОВОМ СИНУ?
• из те приче о воденичару и његовом сину види се да су оба били замлаћени
• прича нам показује да је син био страшно јак кад је носио пола од магарца
• одавде можемо да видимо да се тај магарац много намучио са овима
О ПРОЛАЗНИЦИМА?
• ми одатле видимо да људи што су ишли путем нису били културни, нико није викао ДОБАР ДАН
• начисто је био глуп онај грађанин што је викао ВИДИ ДВА МАГАРЦА, а био је само један
• видимо да су људи и жене на путу само причале, а требале су да им помогну да носе магарца
О ЧОВЕКУ И О МАГАРЦУ?
• из те приче видимо да магарац може да носи човека, а човек не може магарца
• учимо се да глупим људима ни магарац не помаже
• видимо да човек у свом животу може да буде јашен од свог магарца, а исто и син
• видимо како можемо да постанемо глупи ако се дружимо са магарцима
О ТОМЕ КАКАВ ЈЕ НАРОД?
• народ није угодан, никад не треба да угађамо народу када идемо покрај реке
• када идемо путем свашта може да се деси ако нас срећу
• ако би слушали сав народ, ми би пропали, а магарац је слушао, па је пропао
• та прича нас учи да народ много воли магарце
О ТОМЕ КАКАВ ЈЕ МАГАРАЦ?
• магарац уопште није добро средство, он је стока
• одатле се види да је магарац за јахање и за ношење
• одатле се учимо да има разни магарци
• видимо да не треба да водимо магарца нигде
• треба све да пробамо кад идемо са магарцима
КАКО ДА СЕ ПОНАШАМО КАД ИМАМО МАГАРЦА?
• ми не треба много да претоварујемо магарца са нама
• није добро да један обичан магарац јаше људе и воденичаре
• одатле се учимо шта треба да радимо са магарцем
• ми не треба да навалимо сви на једног бедног магарца, него час један, час други
КАКО СЕ ПРОДАЈЕ МАГАРАЦ?
• из те приче се учимо да ако носимо магарца треба добро да га вежемо
• видимо да се магарац тешко продаје
• ако буде један човек и један магарац, то је онда добро за јахање
• најбоље је да не продајемо магарца
• одатле видимо да је много боље да идемо аутобусом у суседан град
• са магарцем можемо да радимо шта хоћемо
ШТА НЕ ТРЕБА ДА РАДИМО?
• не треба да слушамо
• не треба да се јашимо путем, и не треба да бацамо јадне животиње у реку
• не треба да идемо поред реке, и треба да сиђемо ако нас неко носи, да не изгинемо с моста
• не треба двојица да јашу једнога
iNCUBUs:
"Kako raste pamet", one of my favorites :)
Ali to su samo deca, tako nesto je ocekivano :)
Ghoul:
Ma šta deca - NEZNATNO promišljenije, smislenije i argumentovanije književne analize redovno dobijam od mojih studenata, dvadesetogodišnjaka.
Suština je ista: preokupacija sobom i svojom ograničenom vizurom i nesposobnost da se stvarno pronikne u TEXT, i drugačiju tačku gledišta/vrednosni sistem od onog koji, kao, poseduje rečeni student.
Naravno, ove izjave klinaca su slatke, zabavne, smešne i šta sve ne.
Malo manje je zabavno kad sličan pristup nađeš kod punoletnih, i samo po slovu zakona, formalno 'zrelih' 'individua'...
Na za-ovo-prijemčivu manjinu još se donekle i može uticati/podučiti, ali većina je suviše nezainteresovana da uopšte načini trud i tu se malo toga može učiniti (ne pomaže ni humor, ni zezanje, ni primeri 'iz života', ni puštanje filmova,...)
iNCUBUs:
Hej, pa pošto ti se može, zašto im ne postaviš slične (iste) teme pa da vidimo koliko će odgovori da im se razlikuju od one dece?
Mislim, baš da vidimo na ovim konkretnim slučajevima, koliko bi se razlikovali od dece 4-10 godina :)
johnson bronson:
studenti su debili! svi redom. posle samo uznapreduju i zaposle se. zato je sve sjebano. za to su krive pogresna literatura u detinjstvu i nezainteresovanost devojaka za apstraktnu filozofiju u adolescenciji.
Navigation
[0] Message Index
Go to full version