sredinom avgusta je drugar počeo da radi u Litvaniji, pa je to bila prilika da posetim Viljnus na par dana, a i još neka mesta po Litvaniji.
Litvanija slavi 100 godina nezavisnosti ove godine, a u tih sto godina najčešće nisu bili nezavisni. zapravo je to 100 godina od uspostavljanja moderne države, pa je Viljus u znaku stotke.
Centar grada, odnosno stari grad, je lep, pod zaštitom je UNESCO-a, dosta očuvan i čist. sredom i petkom se organizuju besplatna razgledanja grada sa vodišem (drugim danima postoje i neke alternativne ture, to nisam stigao da iskusim), pa sam rešio to da iskoristim pošto sam stigao u četvrtak uveče, a drugar je u petak radio, pa sam imao prepodne za razgledati.
u Viljnusu se nalazi Republika Užupis. nije to baš prava republika, naravno, ali ima svog predsednika, vladu, ministre, ustav (koji se tamo može videti ispisan na nekoliko desetina jezika, ali ne i na nekom nama bliskom). užupis u prevodu znači "s one strane reke", i to je bukvalno to, kvart koji se nalazi na desnoj obali reke Viljne. pre rata su tamo živeli jevreji, a posle rata je kvart ostao uglavnom prazan, pa se naselio kojekakav ološ. vodiš kaže da taksisti jedno vreme nisu hteli da voze tamo, samo do reke. sada je umetnički kraj, prestižan za stanovati. ima nekoliko ulaza (mostova) i na svakom stoje znakovi o pravilima ponašanja na hebrejskom, litvanskom, ruskom i poljskom (jezici naroda koji su kroz istoriju tu živeli), a znaci govore da je to umetnički deo, da nema žurbe nego sve polako, i da je osmeh obavezan (bio i neki četvrti, zaboravio koji). inače vodič kaže da kada su neke svetkovine specifične za Užupis, mogu da vas presretnu i traže vizu (a viza je zapravo osmeh).
Užupis je posećivao i Dalaj Lama, i imaju dobre odnose sa njim (tu je i neki tibetanski spomenik), pa je bilo frke oko nekih Kinesko-Litvanskih zajedničkih investicija, ali su se u međuvremenu izmirili.
zastava Užupisa je bela pozadina sa plavim krugom u sredini i belom šakom u njemu, sličnoj ovoj sa poslednje slike.
na povratku iz razgledanja sam malo skrenuo sa utabane staze, i prošao kroz neke rezidencijalne delove. pošto je tu i dalje kao neki širi centar grada, ne vidi se preveliki uticaj rusa. preovlađuju neke stare zgrade od opeke, što je valjda očekivano za te severne zemlje. naravno, postoje i delove koji liče na naš Novi Beograd, koji su veća periferija, ali to nisam stigao da obiđem. cene su OK, može da se jede i pije po razumnoj ceni. turista gomila, po gradu ima i poljaka (Litvanija bila dugo u komonveltu sa poljskom) i rusa (jer Sovjetski Savez, mada je procenat opao, oko 12% ih je sada). imali su dva geta, jedan mali i jedan veliki, gde je u velikom postojao neki privid normalnog života. interesantna je priča za sinagogu koju su jevreji svojevremeno hteli da, kako običaj nalaže, podignu da bude najviša u gradu, ali je kralj reko ne može, jer mi smo hrišćanska zemlja, i crkva mora da bude najviša, pa su se jevreji dosetili i ukopali je u zemlju, tako da nije bila viša, ali i jeste ako se meri od temelja do vrha. posle sinagoga stradala, a rusi napravili na njoj obdanište. taj podzemni deo je dobro očuvan, pa je sada u procesu restauracije, koju pomaže Izrael. kad pomenuh crkve, mnoge su za vreme SSSR-a pretvorene u magacine i skladišta (u jednoj je postojala ideja da se prave traktori, ali su vrata bila preuska), i mnoge su tek skoro vraćene nameni, dok su neke pretvorene u muzeje.
vodič kaže da je jezik zajeban, iako ne izgleda tako. video reklamu na kojoj je Rafaelis Nadalis
vikend proveli na Baltičkom moru, ali o tome u drugom postu, kada budem imao vremena.
