NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Dela STRANIH autora

Najbolje knjige XX veka

<< < (3/61) > >>

Anomander Rejk:
Ako je samo sf, ja bi stavio sledeća dela:


1. Isak Asimov-Bogovi lično
2. Kliford Simak- Tranzitna stanica
3. Artur Klark- Ka spuštanju noći
4. Boris i Arkadij Strugacki- Hotel kod poginulog alpiniste
5. Frenk Herbert-Dina
6. Lari Niven- Prsten
7. Stanislav Lem-Solaris
8. Daglas Adams-Autostoperski vodič kroz galaksiju
9. Zoran Živković- Četvrti krug
10. Džordž Orvel- 1984
11. Jevgenij Zamjatin- Mi
12. Orson Skot Kard- Enderova igra
13. Ursula Legvin- Leva ruka tame
14. Isak Asimov- ciklus  Zadudžbina
15. Artur Klark- Sastanak sa Ramom
16. Rej Brebderi- Farenhajt 451
17. H.Dž.Vels- Rat svetova (ako ga uzmemo u xx vek...)
18. Den Simons-Hiperion
19. Vilijem Gibson-Neuromanser
20. Rodžer Zelazni-Gospodar svetlosti

Boban:
držite se XX veka i stranih autora... čak bi bilo pravilnije reći knjige koje su ostavile utisak u XX veku, dakle ne nešto što je nominalno izašlo 1998. ili tako nešto.
Traže se stara kapitalna dela da se napravi jedna lepa lista preporuka za nove generacije.

Meho Krljic:
Dobro, da probam i ja sa svojim konzervativnim pristupom.  :lol: Naravno, za razliku od Miće ja neću imati tu etiku da se ograničim na jedan roman po piscu...


1. Isak Asimov: Bogovi lično (Voleo sam Asimova od rane mladosti i imao je on slavnijih romana, ali BL je uspeo da iskombinuje tvrdu naučnu spekulaciju, nadahnutu viziju drugog univerzuma ali i sociološke opservacije/ kritike o ulozi znanja i istraživanja u civilizaciji koje su ostale sa mnom posle mnogo decenija)

2. Teodor Sterdžen: Više nego ljudski (Zbirka-priča-koje-su-postale-roman (ili engleski "fix up") što je jako zogdno jer je i radnja romana o tome kako se nekoliko odvojenih ličnosti ujedinjuju u novu, kolektivnu ličnost, "homo geštalt" kao novi korak u evoluciji čovečanstva. Lepe ideje o tome šta je biološka a šta socijalna komponenta razvoja čovečanstva)

3. Arkadij i Boris Strugacki: Piknik pokraj puta (Iako po tonu znatno "zabavnija" od tematski sličnih meditacija Stanislava Lema, ova knjiga je duboko melanholična ali i duboko humanistički obojen ogled o susretu Zemljana sa tuđinskom, superiornom civilizacijom koji se nikada zapravo nije odigrao. Da ne pominjem da je ovo izrodilo jedan od najintrigantijih filmova Tarkovskog, plus trilogiju izvanrednih ukrajinskih video igara.)

4. i 5. Stanislav Lem: Solaris i Glas Gospodara (Lem je u mnogo romana i priča kontemplirao o tom susretu dva oblika inteligentnog života koji su toliko nekompatibilni da se maltene ne prepoznaju, plus kako zemaljska racionalistička civilizacija naprosto nije spremna na susret sa nečim suštinski drugačijim, a ova dva romana su mi najdraži. Solaris jer je relativno sveden i fokusiran na centralnu ideju, GG jer je, nasuprot tome, razmahan i upušta se u opširne filozofske tangente sa sjajnim uvidima)

6. Džejms Bliš: Zvezdane spore (Još jedan fix up nastao od, ako se dobro sećam, četiri priče o kolonizaciji drugih planeta pomoću radikalnog genetskog inženjeringa. Bliš je poznat po Star Treku i romanu (fiks ap, takođe) Gradovi u letu, ali su Zvezdane spore za svoje vreme (dakle znatno pre novog talasa) iznenađujuće zreo pogled na kolonizaciju svemira sa divnom optimističnom notom)

7. i 8. Tomas Diš: Kamp koncentracije i Eho oko njegovih kostiju (Kamp koncentracije je meni bio potpuni nokaut sa svojim glavnotokovskim spisateljskim pristupom i smelom naučnofantastičnom matricom u zapletu. Eho je značajno "žanrovskiji" roman ali je mene njegova premisa jako impresionirala, kao i scena žrtvovanja bezbrojnih kopija glavnog junaka.)

9. Poul Anderson: Tau Zero (U principu prilično srednjikav žanrovski roman ali sa tako zanimljivom premisom da ne mogu a da ga ne pomenem)

10. i 11. Ursula Legvin: Čovek praznih šaka i Čapljino oko (ČPŠ mi je skraćenica za ceo hainski ciklus u kome imam i dražih romana i mogao sam svakako navesti umesto njega i Levu ruku tame ili Rokanonov svet ili Grad iluzija sa svojim genijalnim momentima rascepa ličnosti glavnog junaka ali ČPŠ je Ursula na vrhuncu svoje anarho-komunističke faze i ovo je jedan isrtinski human roman. Čapljino oko je isto to samo skoro bez ikakvih "SF" elemenata (osim činjenice da se događa na drugoj planeti) i sa mnogo opservacija o tome kako stvarni svet tretira radikalnije komuntarističke ideologije).

12. Rodžer Zelazni: Stvorenja svetlosti i tame (Naravno da je mogao i neki drugi njegov roman ali meni je SSiT Zelazni na vrhuncu kreativne inspiracije. Gospodar svetlosti je urednija knjiga, Prolaz u pesku mudrije pripovedana ali SSiT je moćni amalgam stripovskih i mitoloških arhetipova sa smelim i zapravo drskim pripovednim pristupom - jako zabavan a opet ipak intelektualan.)

13. Frederik Pol: Kapija (Proto-nju vejv od strane pisca i urednika koji zapravo pripada originalnom talasu... Meni fenomenalan roman za svoje vreme jer je uspeo da ne pobegne od "klasične" teme kolonizacije svemira a da je upari sa savremenijim sociopolitičkim (i psihološkim) temama).

14. Kurt Vonegat: Kolevka za macu (Jedan od najpismenijih pisaca svog vremena u romanu koji je istovremeno intenzivno satiričan i farsičan a opet čvrsto unutar žanra. Kao neki žanrovski strož Pinčon  :lol: ).

15. Filip Dik: Tamno skeniranje (Težak izbor između nekoliko njegovih romana, mogao je ovde da bude i Policajac, Dvorac, Ubik, Palmer Eldrič, Androidi, Marsovsko iskliznuće itd. ali Tamno Skeniranje je Dik pri kraju karijere, sa izvanredno razrađenim idejama ali i sa nikad disciplinovanijim pisanjem).

16. i 17. Robert Silverberg: Umiranje iznutra i Knjiga lobanja (Novotalasno, smelo, edgy, za svoje vreme čak veoma glavnotokovski. Kod Umiranja impresionira kako je SF premisa dobro uklopljena sa psihološkim portretisanjem i sociopolitičkim opservacijama dok mi je KL ultimativni road roman u kome spekulativna premisa zapravo i nije nikada dokazana kao "stvarna" ali je izvanredan pokretač psihologije likova.)

18. Gregori Benford: Vremenski pejzaž (Volim ja, naravno i prve romane iz ciklusa o galaktičkom središtu, ali Timescape mi je maltene ideal tvrdog naulčnog romana koji ipak ne zapostavlja ni karakterizaciju.)

19. Vilijam Gibson: Neuromanser (Za mene idealan brak visokog palpa i ozbiljne naučnofantastične spekulacije)

20. Den Simons: Hiperion (Treba li objašnjenje?? Kanterberijske priče SF-a - to je objašnjenje  :lol: )



Orvela izbegavam jer tripujem da je okej da se kaže da je 1984. nadrasla žanr i da je uostalom dovoljno poznata (slično i Zamjatin i Haksli) a Besterovog Demolished Man ne uvršćujem jer sam čitao samo osakaćenu verziju na srpskom.

Anomander Rejk:
Meho, delim apsolutno tvoje mišljenje o Bogovi lično. xcheers
Tranzitnu stanicu sam stavio jer je odlično ispričana priča, i ima jedan duboko humanistički i idealistički pristup SF-u. Autostoperski vodič koliko god bio humor i parodija, mislim da je ipak nezaobilazan u sf književnosti.

Father Jape:
@Meho Ne zavaravaj se, Zamjatin je potpuno nepoznat van žanra u poređenju sa Orvelom i Hakslijem.

A što nemaš Vulfa? : /

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version