FILMOVI, TV SERIJE, ANIMACIJE > FILMOVI

Da li androidi sanjaju BLEJD RANERA?

(1/21) > >>

Ghoul:
uzeo sam najzad da čitam dikov roman.
na engleskom.
abn-ovih prevoda mi je dosta za iduće 3 inkarnacije.

imam još malo do kraja, pa još neću da ulazim u detalje i elaboraciju i argumente, samo da zakupim domejn i otpočnem topik, pa gde nas priča odvede.

pokrećem ga na FILMU jer sam uveren da je film gledao SVAKO (ili skoro svako) ko je prijavljen kao juzer ovde, dok ništa ni približno tome ne bih smeo da tvrdim za čitaoce knjige.

dakle, koja su pitanja i teme ovde?

1. gde su ANDROIDI u dikovom opusu? najbolji njegov roman? osrednji? slab...?

2. gde su ANDROIDI u okvirima SF žanra, i zašto?

3. da li je BLEJD RANER osrednji, odličan ili izuzetan film - i zašto?

4. da li je i zašto film precenjen?

5. knjiška protiv filmske verzije? ko je bolji, i da li su uopšte uporedive?

6. film izdao knjigu? film unapredio knjigu?


skiciraću ukratko u kom pravcu se kreću moje slutnje, koje ću naknadno elaborirati:

-roman je sam vrh dikovog pisanja, i rekao bih da mi je još jedino UBIK bolji od njega (s tim što sam ELDRIČA toliko davno čitao da bih ga morao reprizirati pre decidirane tvrdnje);

-uprkos tome, mislim da je film mnogo bolje obradio tu tematiku, i da su sve promene u odnosu na knjigu učinjene NABOLJE;

-još konkretnije, mislim da je film, u svom mediju, daleko bolje ostvarenje nego što je roman u svom.

to be continued.

a do tada, šta kažu vaša 2 centa?

Boban:
To su dva potpuno različita dela i gotovo da se mogu posmatrati nezavisno. Dik nije ni za jedno svoje delo pobrao mnogo hvalospeva, a Androidi mu nisu najbolja knjiga, no, ume tako lepo da gradi atmosferu beznađa i neumitnosti kao retko ko.
Dik je težak za čitanje, posebno prosečnoj i slabijoj publici: nema klasične heroje, zaplete, uzvišene postupke i bombastična razrešenja. Kod njega su svi na gubitku. A to ipak nije ono što će privući obične čitaoce.
Film je, u danu kada se pojavio, bio mala revolucija. Danas se mnogo ređe pojavljuju filmovi posle kojih ništa nije više isto.

Ghoul:
pročitah dikov roman.
moj utisak je bio ispravan, i ponavljam i potpisujem:
skotov film je neuporedivo bolji SF film (i film uopšte) nego li što je dikov roman dobar kao SF roman (a kamo li kao – roman, nevezano za žanr)!
još konkretnije, mislim da je blejd raner van ikakve sumnje jedan od top 5 SF filmova svih vremena, i da mu je svakako mesto među, hm, recimo, top-20 ili bar top-30 najboljih filmova svih vremena i žanrova.
s druge strane, dikov roman sigurno nije ni za u top-10 sf romana, a kamo li za u top-100 romana (u konkurenciji sa ozbiljnijim knjiž delima).

sve to naklapanje sa mercerizmom, tom parodijom na religiju koju iz nekog razloga ceo svet ozbiljno shvata, krajnje je neubedljivo i (nenamerno?) smešno.
isto tako, sve što je vezano za (istrebljene, i sada pre-dragocene) životinjke, takođe je suviše groteskno i neubedljivo, kao element iz neke satirične kratke priče (gde bi se mnogo bolje smestilo, i imalo neku kao poentu) koji je na bizaran način ozbiljno shvaćen i ubačen u jedan roman na prilično prisilan, veštački način, gde upadljivo štrči.

razumem zašto i jedan i drugi tematski sklop postoji u romanu: religiozni, da bi valjda ukazao na nešto što je SAMO ljudsko (sklonost veri u nemoguće/nepostojeće/apsurdno), za razliku od androida; a životinjski, donekle iz istog razloga (da ukaže na empatiju prema drugim živim stvorovima, navodno još jedan faktor koji izdvaja žive ljude od androida), a odnekle prosto da umnoži i iskomplikuje nivoe 'živog' i 'stvarnog' u romanu, da ukaže na sve slojeve i varijetete razlika između živog i neživog – pa i, za mene najefektnije, da ukaže na realnu mogućnost apsurda da se svaka moguća živuljka, recimo žaba, samo zato što je PRAVA I ŽIVA, ceni beskrajno mnogo više nego neki artificijelni stvor koji, uprkos svom veštačkom poreklu, ima emocije, misli, osećanja, pa čak i talente (poput one operske pevaljke: mada, u tom slučaju ostaje nedorečeno da li android može da 'razvije' talenat poput živog čoveka, tj. u kojoj meri su njegovi talenti unapred programirani i fixirani, a koliko su njegovo lično postignuće, tj. da li su prosto jedna od unapred ugrađenih opcija na koje se više ne može voljom i trudom uticati).

dakle, ZAŠTO je to u romanu je u redu; imam problem sa KAKO.
i odnos prema 'bogu' i odnos prema živuljkama je prikazan suviše simplifikatorski. to su komplexna pitanja koja možda zahtevaju romane za sebe, a ne sabplotove i ornamente u jednoj sasvim drugačijoj priči. u tim momentima do izraza dolazi dikova sklonost ka satiri, ali ona je toliko extremna, toliko preterana da mi deluje inkongruentno sa ostatkom romana koji je prilično strejt kada se tiče androida.

zapravo, postoji samo jedan momenat u romanu koji je genijalno dikovski i gde me je baš uhvatio: kada dekarda uapse i odvedu u onaj 'novi' biro, i kad otuda pozove šefa, a onda i ženu, i ne uspe da dobije nikog od njih, i kad se načas javi mogućnost da on ne postoji, da nije taj koji misli da je, da oni o kojima govori ne postoje zaista, da je umesto androida pobio neke nedužne ljude, itsl.
to je klasični paranoidni košmar, i malo ko uspeva da ih oslika kao dik: dakle, za tu deonicu romana – čista desetka!
na žalost, malo je takvih u ostatku romana…


scenaristi filma su genijalno iščistili roman od bezvezarija, i UNAPREDILI ono što je u njemu neubedljivo i/ili nedosledno i traljavo skicirano.

recimo, čitaj taj faustovsko-luciferski momenat:
-lik roja betija (na žalost, zadržali su njegovo idiotsko ime iz romana! i, na sreću, ništa više). u romanu je beti tupavi šonja o kome nam se u par navrata kaže da je strašno zajeban baja ali to nijednog trena NE VIDIMO NA DELU – jedino što vidimo je da dopusti svom jednako šonjavom lovcu da ga sjebe ko malo dete u rutinskoj, dosadnoj akciji. u filmu je on stvarno unikatan, memorabilan, genijalan lik još genijalnije realizovan by r. hauer u svojoj verovatno životnoj ulozi! pravi pobunjeni anđeo, veličanstven i u svom padu, zloslutno ironičan, surov kad zatreba ali i više nego ljudski i human, gde proceni da treba.

-meeting the maker: potpuno genijalna nadgradnja u filmu, koje u romanu nema ni u tragovima. u romanu, oni su grupica jadnika pobegla s marsa i došla na zemlju da bi… šta? krili se kao illegal aliens i čekali da ih neki državni službenik pokoka jednog za drugim. bulšit! u filmu oni, kako jedino i treba, dolaze da se sretnu sa tvorcem i da traže duži život. don't we all?! to je sasvim genijalna motivacija i dimenzija koju samo film ima – to je suptilno religiozni aspekt priče mrtvo-ozbiljno tretiran, a ne infantilno i smešno, kao kod dika. i ujedno najbolja i najdraža mi scena filma: susret sa tvorcem, shvatanje da nema ništa od dužeg života, i oce-bogo-ubistvo.

-završetak filma, explozivan i vizuelno i emotivno i idejno – u romanu je serija antiklimaksa i apsurdno razvučenih i bezveznih deonica, pravi izduvani balon bez ikakvog učinka na bilo kom planu. nije čak ni 'trt' nego jedno mekano i otegnuto 'puuuuuv'…

iako to stvarno retko biva, tek sada kada sam pročitao roman mogu da još više poštujem film kao gotovo unikatan primer ekranizacije koja toliko suštinski i supstancijalno UNAPREĐUJE i obogaćuje predložak da ga, maltene, čini suvišnim. u poređenju sa filmom, roman je tek bleda skica – sama po sebi ne toliko slaba koliko ojađena onda kada stane pored beskrajno superiornijeg filma.
trenutno mi ne pada na um nijedan slučaj da je neko uzeo DOBAR roman i od njega napravio GENIJALAN film, pritom ne menjajući previše suštinskih stvari, već samo mudro birajući šta da akcentuje a šta da izostavi.
a BLADE RUNNER je svakako takav film.

recimo, samo još jedan zaprepašćujući primer:
retko se dešava da film – zbog prirode svog medija, ograničenog trajanja, itd itd. – uspe da prenese svu kompleksnost SVETA nekog romana, jer knjiga, zbog svojih osobenosti (stotine i stotine strana na raspolaganju za polagano razvijanje detalja…) ima bolje predispozicije za minucioznije slikanje uređenja i atmosfere i poretka sveta u kome se dešava.
NOT SO HERE!
BLEJD RANER je uspeo da nijednog trena ne zapostavi zaplet, a da opet, paralelno s njim, sjajnim smislom za detalje, oslika jedan komplexniji, i ubedljiviji svet od onog u romanu!!!

itd.

mogao bih čitav esej o ovim paralelama, ali toliko za sada…

mac:
Da, ali... Uzalud povlačiš paralele, to su dva različita proizvoda.

Ghoul:
pa mislim da sam kolko-tolko jasno kazao da neke stvari romanu nisu dobre prosto zato što NISU DOBRE (po meni) a ne (samo) zato što su u filmu MNOGO BOLJE.

dakle, i bez poređenja sa superiornim filmom, roman je slab.

a ako treba, daću još razloga i primera za taj stav. kad čujem neke druge ovde.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page