NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > KNJIŽEVNA RADIONICA

Posao za njegova dela

(1/4) > >>

ivica:
Evo da podelim još jednu priču sa vama - ovu sam, kao i nekoliko poslednjih, napisao oko sna, tačnije nekih nepovezanih slika koje je moj mozak generisao u REM fazi, a koje su mi delovale zanimljivo.
Što se tiče pitanja grešaka, ima ih garantovano, iako sam ponovo prešao preko priče sa grabuljama i odlučnošću veoma usamljene osobe. Ponovo, mogu reći samo avaj, ali ako ih zanemarite i sve jedno pročitate priču, siguran sam da će vam karma za uzvrat podariti šarenolike seksualne avanture i/ili indirektnu novčanu nadoknadu, doduše sa maksimalno dve nule...

Posao za njegova dela

-   Dobro došli! - proderao se isušeni čovek - Većina vas zna ko sam ja, ali želim da vam se sve jedno predstavim. Ja sam Žan-Moris, vlasnik i glavni dizajner kompanije ''Njegovog dela'', najvećeg kreativnog studija na ravnima ljudske psihe. Ako smem skromno da primetim.
Spuštajući razmahane ruke, Žan-Moris je pogledao svih 12 kandidata veoma polako, zadržavajući se na svakom paru očiju duže nego što je bilo potrebno.
U velikoj ovalnoj prostoriji, dizajnerski stolovi stajali su poslagani u obliku potkovice; govornik je stajao u procepu između dva sklapajuća reda. Svaki kandidat je tiho sedeo za svojom radnom površinom, okružen šačicom asistenata.
-   Prvo, želim da vam čestitam! Morali ste zaista mnogo da pokažete da bi stigli dovde. Od preko 1000 kandidata koji su se prijavili na konkurs, ostali ste samo vi. Nadam se da vam je ego porastao zbog ovog postignuća, budući da to već potvrđuje da pripadate kremu stvaralačke zajednice.
Zastao je da bi povukao dugačak dim iz cigareta koju je držao; gotovo direktno preko puta njega, za stolom postavljenom na vrhu potkovice, Meno je sistematski savijao prste koji bi uklješteno krckali.
Vrata na suprotnom zidu su se otvorila, a čovek obučen u arhaično odelo lakeja ušao držeći srebrni poslužavnik. Na njemu, poslagano u lepezu, ležalo je 12 belih koverata.
-   Ovo je vaš poslednji test. Sumirajući sve vaše dosadašnje radove, psiho-profile i zilion drugih stvari koje su toliko tajne da se ne usuđujem ni da mislim o njima, sačinili smo vaše zadane teme. Uskoro, svako od vas će dobiti svoj koverat. Ne otvarajte ga pre nego što vam to naložim; takođe, ne postoji mogućnost zamene.
Lakej je prišao svakom kandidatu s leđa i spustio odgovarajući koverat na ugašenu radnu površinu stola. Meno je pogledao svoje ime i prezime samo letimično, pošto je znao da Žan-Moris još nije završio.
-   Vaš talenat je neosporiv; vaša inovatinost pokazana u višestrukim prilikama. Nazvati vas inteligentnim ili kreativnim bilo bi jednako nazvati Mikelanđelovu Sistinsku kapelu ’’crtežima na zidu’’. Ali, jedanaestoro vas nema ono što ’’Njegova dela’’ traže od stalnog saradnika. Moderna psihologija je dogurala nauku istraživanja tržišta i ciljanog marketinga do svog savremenog maksimuma. Timovi psihologa i sociologa više ne mogu da pročitaju misli slojevima čovečanstva tako dobro kao ranije. Zato je danas, pola milenijuma od prve renesanse ljudski um, taj neponovljivi singularitet među 8 milijardi istih singulariteta ponovo glavno oružije promotivnih kampanja. Vi ste ovde jer ste nepredvidivi – probne reklame koje ste osmislili za pivo, fudbalske lopte, pravne kuće i sve ostalo na čemu ste radili nemaju presedana. Svaka je jedinstvena i predstavlja esenciju nove alhemije marketing promocije, baš kao što su ’’Njegova dela’’ novi facilijator ovog procesa. Vi ne konkurišete za prosto radno mesto. Ovaj izbor će značiti bezmalo krunisanje novog suverenog vladara segmenta ljudskog društva, ili bar pretendenta na tu iluzornu poziciju. Jedna osoba među vama će naslediti moje mesto i postati novi glavni dizajner. Zato ta osoba mora da bude vredna ’’Njegovih dela’’; baš kao i njegova dela u kojima svi uživamo od početka postojanja, dela te osobe će biti bez presedana, neuhvatljiva za definisanje, ali voljena od strane svih. Zbog toga je naša selekcija bila tako rigorozna, a najteži deo upravo predstoji – neko od vas će naslediti ulogu jednaku samom Tvorcu u ovom našem malom mikrouniverzumu biznisa promocije i reklamnih kampanja. Sada, otvorite vaše koverte.
Prostorija je prerasla u šum krckanja papirnih stranica. Meno je bez žurbe rascepao kovertu na dva dela, zajedno sa porukom unutar nje. Iz polovina je izvukao njene delove i spojio ih pred sobom. Njegova tema je bila samo jedna reč: histerija.
-   Ko je od vas spreman da postane novi glavni dizajner? Ko je dovoljno gord, gramziv i genijalan da uzme moje mesto? – proderao se Žan-Moris, okružen oblakom gustog dima – Imate tačno 10 minuta da prikažete vaš rad. – rekao je i nemarnon ugasio cigaretu.
Istog trenutka, zvuci ispunili su prostoriju, a dizajnerski stolovi postali košnica aktivnosti. Meno se nije pomerio i to ne samo zato što je znao da će biti najbolji. U njegovom umu, rad je već bio završen, naizgled vekovima ranije.
Okrenuo se ka posluživačima koje je svaki od kandidata imao na raspolaganju i zatražio da mu sintentizuju alkohone flomastere i pronađu poseban, gotovo zaboravljeni program.
On je upalio radnu površinu, konektujući se odmah na GLife. Meno je samo letimično pogledao kako svi ostali kandidati vredno rade na svojim projektima, kliktajući i gurajući nevidljive predmete preko površine interaktivnog dizajenrskog stola. Njemu nije ni trebao poseban dizajnerski softver, već je tragao za pravom početnom slikom.
Ukucao je ključne reči: ’’Sastanak kluba 1900’’, Slike – letimično pretrčavajući preko rezultata pretrage, Meno nije našao ono što je imao na umu.
’’Engleski džentlmenski klub 19. vek, Slike’’ – ovaj put, pretraga je pogodila njegovu želju u sam centar.
Slika stare fotografije prikazivala je veoma udobnu prostoriju, ispunjenu masivnim foteljama i obloženu mrkim drvetom. Na podu su stajali persijski tepisi a na zidovima slike poznatih, davno mrtvih članova, kao i glave pogubljenih životinja, ubijenih negde u savanama i džunglama Afrike. Ali ključno, na levoj strani klubske prostorije, nalazio se ogroman kamin, a svi zavaljeni članovi sa svojim tamnim odelima i sedim brkovima bili su okrenuti ka njemu; Meno je odmah znao da ima ono što traži. Zatražio je da mu se slika odštampa u A4 formatu.
Posluživač mu je pružio hartiju nekoliko trenutaka kasnije; u ruci, Meno je opipavao marker sa nijajnosm crvene boje C345, i dalje topao od sintetizovanja u 3D štampaču.
Povukao je prvu liniju iz sredine gornje ivice. Na njenom kraju, gotovo u centru papira i iznad glava stare britanske aristokratije, nacrtao je luster u futurističkom plastičnom dizajnu kasnih 60ih 20. veka.
Podigao je nešto tanji marker i osenčio svaku priliku u foteljama, posebno obraćajući pažnju na njihove oči i lica. Ali, izvor svetla koji je tek trebao da bude nacrtani nije bio kičas luster, već se nalazio na levoj strani papira. Zato je uzeo najtanju od tri crvena markera, čija nijansa je nosila oznaku C560; bila je to boja arterijske krvi pomešana sa prezrelim višnjama.
U kaminu, Meno je počeo da crta ključni element. Njegovi pokreti bili su jasni i nesputani; verovao je da je taj prizor bio je u njegovoj glavi oduvek; možda ga je usnio decenijama ranije, dok je bio mali dečak izgubljen u svetu mašte.
Zadovoljan rezultatom, okrenuo je sliku naopačke i skenirao je preko radne površine. Dokument je uvezen u program koji je posluživač pripremio pustio da je konvertuje.
Iz njega je izašlo nešto nalik na fotografiju preseka slojeva zemljišta. Desetak vertikalnih traka raznih krem boja prelazilo je dužinom papira, a unutar njih se nije prepoznavao ni jedan oblik, boja ili kontura koje su ušle u softver. Meno je zamišljeno posmatrao kranji proizvod, a posluživači ga zabrinuto okružili.
-   Da li je došlo do nekakve greške? – upitao je jedan – Imate još oko 3 minuta, možda bi mogli...
-   Nema greške. Gotovi smo, hvala vam na pomoći. – odgovorio je Meno ne odvajajući pogled od svog rada.
Zvuk kineskog gonga označio je kraj vremena za rad; do tada, svi kandidati su završili svoje radove.
-   Odlično, odlično, prijatelji! – viknuo je Žan-Moris – Sada ćete prezentovati svoje radove. Zapamtite – okrenuo se ka zidu iza njega koji je odjednom bljesnuo, prikazujući desetak muškaraca i žena u veoma skupim odelima kako posmatraju prostoriju i njene aktere preko direktnog video linka – Odbor direktora ’’Njegovih dela’’ je takođe sa nama danas, ali oni nemaju nikakvog uticaja na ovu odluku. Ona je moja i samo moja. Molim da prvi kandidat priđe i prikaže svoj rad.
Jedan po jedan, umetnici-majstori prilazili su Žan-Morisu sa svojim kompozicijama, crtežima i sličnim interaktivnim radovima. Sa svakim je razmenio par reči, pogledao delo iz jednog ugla, drugog, samo da bi se na kraju zahvalio kandidatu i pozvao sledećeg. Meno je bio 7. po redu.
Pružio je svoju sliku Žan-Morisu veoma hladnokrvno.
-   Humor? – upitao ga je glavni dizajner.
-   Nipošto. Gledate je pogrešno.
-   Zaista?
-   Morate da gledate kroz papir; ukrstite vaš oči kao da im je fokus negde iza samog crteža.
-   Kako mislite?
-   Boleće vas i biće vrlo neprijatno. Morate da gledate kroz prikaz. Samo tako ćete videti šta je slika.
Žan-Moris se namrštio i pokušao to da učini. Držao je sliku sa izmučenim izrazom lica gotovo minut, pre nego što se ozarilo.
-   Neverovatno! – šapatom je prokomentarisao.
U njegovim očima, horizontalne linije su se stopile u jednu sliku. Više nije video samo ravan, već je imao osećaj da u rukam drži kutiju, poput praznog starinskog televizora. U njemu se nalazila prostorija sa starim ljudima koji su okruživli još stariji kamin. Odrasla žena, sasvim naga i oblivena crvenom tekućinom, levitirala je unutar kamina u fetusnom položaju. Njeno telo je isijavalo iz te rupe u zidu, bojeći celu prostoriju u crveno; glave muškaraca bile su osenčene u svojim zapanjenim izrazima. Lampa koja je visela sa tavanice nije davala ni malo svetla; sva boja dolazila je od žene. Njeno lepo lice bilo je zamrznuto i spokojno, a oči zatvorene kao da je u nekom blago, letnjem snu.
 - Sedite, gospodine. Hvala vam. Sedeći. – rekao je Žan-Moris poslovno, ali sa tananom niti iznenađenja u glasu.
Okrećući se, Meno se zadovoljno osmehnuo. Preostali kandidati su takođe dobili šansu da prikažu svoje radove, ali je on dobro znao, kao što su verovatno i članovi odbora već shvatili, da je konkurs bio gotov. Žan-Moris je pronaša svog naslednika, a Meno će se popeti na njegovo mesto zahvaljujući reči ’’Histerija’’.

scallop:
Pročitao.

I dalje ima dosta grešaka.

Nisam razumeo ništa. Aluziju, koja mi je pala na um, neću podeliti sa drugim čitačima.

Ovo je ili literatura za XXII vek ili - koješta. Ali, ipak literatura.

Meho Krljic:
Meni je ovo prilično simpatično. 'Oružije' bi trebalo da je 'oružje' a 'fascilijator' bi trebalo da je 'fasilitator' ako već mora da se koristi ta reč. No, te greške na stranu, zanimljiva igra slikama i simbolima, pretpostavljam da histerija ovde ukazuje na svoje originalno značenje koje podrazumeva lutajuću matericu...

Eriops:
Hm, zanimljivo, veoma zanimljivo. Zaista zahteva paznju citalaca, a na prvo citanje, iskreno, nisam bas dobro skontao  :? .
Kad sam procitao drugi put, bila mi je vec puno bolja prica.
Na neki nacin ostavlja svakom citaocu mogucnost da sam promisli o njenoj sustini..

Cornelius:
Prica nalikuje zajebancijama Frederika Brauna pisanim posle rata. Jedina razlika je sto su Braunove price bile duzi vicevi koji su imali strukturu, intrigu i punch line, dok ova prica nema nista od toga. Stereotipna situacija i preterana tirada onog Francuza uvode nas u parodiju. Razvoj je predvidljiv, a sve je lezalo u kraju. Medjutim... Programirani punch line nema smisao, jer je nejasno sta se desilo. Prica je losa.

Mislim da je Fred Braun jednom napisao jednu pricicu koja se odvijala ovako nekako:

Ogromni i tesko naoruzani vanzemaljski brod je usao u suncev sistem. Posto su naucnici osmotrili Zemlju i inteligentan zivot na njoj, podneli su raport komandantu broda. Komandant je trebao da donese odluku o buducnosti planete - unistiti je ili pomoci stanovnicima. Dobro razmislivsi, on je doneo odluku i posadi izdaokratko naredjenje o sudbini planete Zemlje:

- *ø&:}ø" <~**% °+]

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page