NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > PERIODIKA

Argus Books Online Magazine: vašarske, festivalske i karnevalske priče

<< < (60/60)

Аксентије Новаковић:
https://www.youtube.com/watch?v=SGY5bZqG3Cc

Аксентије Новаковић:
Čitajući prvu priču za koju je trebalo da uradim ilustraciju, priču pod nazivom ,,Ime majkino” bila sam zaintrigirana, prvenstveno samom idejom da ilustrujem nešto što je jako blisko meni, a sa čime, igrom slučaja, opet do sada nisam imala kontakta.
Ova priča je čitaocu potpuno neprimetno , mada govorim ovde isključivo u svoje ime, nametnula tihu i pritajenu atmosferu horora, ali ne bilo kakvog.
Nikako ne tipične priče strave i užasa, jer ako bismo samo letimično čitali, ili neskoncentrisano prelazili redove, ova priča možda uopšte ne bi izgledala kao horror priča.
Medjutim to je ono što mi se najviše kod nje i dopada.
Baš ta karnevalska slika, taj staromodan i tradicionalan vašar sam po sebi ima nešto mistično u sebi.
Slike koje spisatelji opisuju i redjaju bez očiglednog uterivanja straha u kosti, već suptilno, vešto i pritajeno, samim opisima drvenih lutki i sl. je meni nešto potpuno fascinantno.
Takođe, uspela je da me natera da ja kao čitaoc budem na tom vašaru i učestvujem u njemu.
Opisi su temeljni i pažljivo birani, tako da na koži, dok čitam, mogu osetiti gustu prašinu i udahnuti vrelinu u vazduhu, i čuti muziku, i opet kažem, u potpunosti biti deo tog vašara i akter same priče.

Sledeća priča koju sam ilustrovala je priča pod nazivom ,,Rajska stanica“.
Ova priča je bila lično meni jako zanimljiva za čitanje.
Ima jedan linijski sled dogadjaja koji se nižu jedan na drugi, i to jako brzo, tako da se čitaocu ne ostavlja prostor za dosadu.
Zbog ovakvih, gotovo filmskih, redjanih scena u priči, čini da se priča pročita u dahu.
Situacije se u priči jako vešto pretaču jedna u drugu, iz jave u san, iz svesti u podsvest.
Smatram da je odlična ideja tog kruga, gde se priča i završava tamo gde je i počela.

,,Veština ptice“ je priča koja je meni delovala najstvarnije, verovatno zbog jasno preciziranog vremena odigravanja, a to je vreme u kojem se priča i čita.
Dakle s obzirom da se radnja odigrava na Exit festivalu, čitajući ovu priču stekla sam osećaj kao da čitam o stvarnom dogadjaju koji se dogodio na ovom festivalu, zajedno sa svim nerealnim delovima priče.
Samim tim priča je dobila na morbidnosti, jer kao što rekoh, stiče se utisak da se sve to zaista i desilo.
Ono što ne mogu da ne pomenem je da me je posebno zaintrigirala ta ideja o kradji duše, identiteta, sav taj paralelni svet vešto prožet kroz ovaj nama znan, a da nismo ni svesni njegovog postojanja oko nas.
To je tema kojom ja, nevezano za ove priče, volim da se bavim.
Takođe, u ovoj priči za mene postoji jedan lični momenat, koji me je naterao da još pomnije čitam, a to je utisak da su likovi koji se pominju zapravo ljudi koje poznajem.
Zanimljivi opisi likova i simbolična predskazanja onoga što sledi, čini priču nepredvidivom i uzbudljivom.

,Tu ni Bog ne pomaže“ je priča koja je meni, po atmosferi koja u njoj dominira, jako slična prvoj ilustrovanoj priči ,,Ime majkino“.
I ovde, vlada ta seoska sirova mistika, gde najprostiji varoški mitovi, koliko god izgledali primitivno, upravo doprinose onom najiskrenijem strahu, koji smo svi mi imali, makar kao mali.
Ova priča kao da je modifikovana priča neke starice, priča prenošena sa kolena na koleno, o zaista nekoj bolesnoj devojci koja je jako davno zaista živela u tom selu.
Baš zato ova priča koliko god bila izmišljena, zvuči tako da lako možemo u nju i poverovati.
Smatram da se zbog dočarane atmosfere lako može pretočiti u film.
Kao najbolje delove priče bih najpre izdvojila opise devojke koja biva sve bolesnija i suptilne prelaske od potpuno zdrave do polu žive.
I upravo to ovu priču čini jezivom.

Poslednja priča koju sam ilustrovala, "Ispod maske, sto đavola vire", je kao i svaka prethodna nekako bila svojstvena, sa drugačijom idejom i atmosferom.
Čitanju ove priče je doprineo i moj lični strah od klovnova koji sam imala kao mala.
Takodje sam u ovoj priči, kao i u priči ,,Veština ptice“, stekla utisak stvarnih događaja, pa to celu ideju čini boljom.
Meni najzanimljivije deo priče je efekat pisma, i sam kraj koji je potpuno neočekivan, i čitavoj priči dozvoljava da se ne završi tu gde je na kraju kucanog reda stavljena tačka, već da čitaoc sam ima pravo da je nastavi kako želi.


Anđela M.

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page

Go to full version