STRIPOVI, ILUSTRACIJE, ANIMACIJA > STRIPOVI I OKO STRIPOVA

Omiljeni kadrovi/table

<< < (77/77)

ridiculus:
Htedoh malo da osvežim temu, i prva misao mi je bila Kurtzman i njegove meta-igrarije sa formom... ali onda se druga tema jasno oblikovala. Nešto što se dugo kuvalo u pozadini moje svesti, takoreći godinama, na blagoj vatri promišljanja i strpljenja. Jedan od najvećih novinskih stripova svih vremena... i, da iskoristimo dnevnu dozu cinizma: zato me ne čudi da danas nije poznat!  ;)

Kada neko boravi u (ne nužno fizičkom) prisustvu poznavalaca koji stalno potežu i pominju određene trendove i određena imena, vremenom se navikne na njih i oni postanu gradivni blokovi njegovog pogleda na datu temu. Znate, postojalo je vreme kada je (američki) strip bio pod snažnim uticajem ilustracije. U (relativno) novije vreme su Neal Adams i Bill Sienkiewicz preneli nešto od tog uticaja u sam medij. Ali uticaj nije bio direktan i išao je otprilike linijom: komercijalni ilustratori 40-ih, 50-ih, i 60-ih (časopisi, posteri, i sl.) > marketing, često u vidu tabli stripa koje reklamiraju neki proizvod > novinski strip > periodične sveščice (gde Adams i Sienkiewicz vrše uticaj)

Nećemo se baviti ovim prvim i drugim, ali evo nekih imena. Al Parker, Čejkinov omiljeni ilustrator, umetnički kameleon, majstor svih stilova (što nas dovodi do pitanja "šta je stil uopšte?"). Bernie Fuchs. Bob Peak, kralj filmskih postera. Mead Schaeffer. Albert Dorne. Robert Fawcett. Norman "Fucking" Rockwell (da citiramo - nek nam je Bog u pomoći! - Lanu del Rey). I mnogi, mnogi drugi.

Ali, što se tiče novinskog stripa, uticaji savremene modne i komercijalne ilustracije idu od Alexa Raymonda i Ripa Kirbija, a vrhunac dostižu kod Stana Drakea (The Heart od Juliet Jones) i Leonarda Starra (On Stage; kasnije: Mary Perkins, on Stage). Ako je Drake bio grafički najuticajniji - bez Drakea nema Adamsa, a bez Adamsa nema... mnogih stvari - Starr-ov novinski strip je bio najbolji. I ovde sad više ne govorimo o tablama, nego o kaiševima iliti trakama. Evo jedne, iz 1957, godine kada je On Stage započet:



Starr je objavljivao svoj strip dnevno, a nedeljom je išla čitava tabla u boji, i priča se samo nadovezivala - za razliku od Ripa Kirbija, koji je imao samo crno-bele dnevne kaiševe. Ovi su kod Starra imali najčešće po 3 kadra, ali izuzeci su bili upečatljivi, poput gornjeg primera. Evo jedne standardne strukture, i to tačno na mestu gde se jedna priča završava, a druga počinje (iz 1959.):



Starr je postao najveći majstor takvog ritma, gde se priča razvija u tri koraka, dovoljno da čitalac ima utisak da se nešto dogodilo, ali ne previše, i da se izazove želja da se isti strip čita i sledećeg dana.

Elem, čitav taj pravac je poznat kao fotorealizam, jer je uveo fotografske reference kao standardni i poželjni metod rada.

O čemu je On Stage? O životu junakinje, Mary Perkins, koja postaje glumica. Život na daskama i tako to... Brodvej, Holivud. I sve one mračne stvari koje se dešavaju u pozadini industrije zabave. Jednim delom romantična (melo)drama, drugim avanturistički strip. Ali uspeva da ostane svež i nedostignut praktično 20 godina, kada sam format već polako biva gurnut u drugi plan. Starr ga završava '79-e i prelazi na nešto drugo.

ridiculus:

ridiculus:
Ova gornja nedeljna tabla nema datuma u potpisu, što nije bilo normalno, ali nastala je povodom novinskog štrajka u Njujorku krajem 1962. i početkom 1963. Verovatno tokom štrajka - dok novine nisu objavljivale uobičajenu dozu stripova nedeljom - s idejom da bude objavljena čim se ovaj završi, tako da je datum bio nepoznanica.

Iako se štampa malo providi i kvari lep sklad table, dve stvari su ovde posebno bitne (osim samog pisanja):
- poslednji kadar odražava prvi;
- promena crtačkog stila za različite istorijske epohe.

Danas svako malo neko to uradi, i predstavi se kao kul, ali trebalo je to uraditi 1962/3. da bi taj neko stvarno imao prava na taj epitet.

ridiculus:
David Apatoff nabraja, u predgovoru za 8. knjigu On Stage, 8 razloga zašto je to jedan od najboljih novinskih stripova svih vremena. 8. razlog je sledeći:

Starr se isticao kompleksnim izrazima lica

Pogledajmo sledeću tablu - i to u boji, što nećete naći u kolekcijama!



Mary Perkins se pojavljuje u 4 kadra, a samo u jednom joj ne vidimo lice. Ostala tri prikazuju:
1. ushićenu radoznalost
2. drago joj je laskanje
9. zabrinutost

Naravno, postoje bolji primeri i čak su rađene dublje analize ove teme, ali čak i ova tabla može da prikaže da je Starr uspeo u 3 kadra da prikaže veći emotivni raspon - i to sa toliko malo linija - od nekih modernih cenjenih crtača. Koji su cenjeni iz nekog drugog razloga, očigledno, ali kada se neko upusti u dramu, onda ovakva sposobnost nije samo adut, već je maltene neophodnost.

A Oolu LaBelle, aka Brižit Bardo, nećemo da pominjemo ovaj put!  :!:

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page

Go to full version