NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > KNJIŽEVNA RADIONICA

SIŽEI

<< < (12/12)

scallop:
Zgodno. Taman za 200. godina istorije epskog pripovedanja. Pre pedeset godina nisu postojali spojleri, obavezni deo kritike bilo je prepričavanje, Imdb ima obavezno plot. Naravno da "Ajvanho" ima zaplet i prepletanje kroz više istorija, ljubavnih i herojskih, karakterističnih za XII vek u Engleskoj. Mogao bih da ti pobrojim priče, ali snaći ćeš se, ipak si ti moja Devica.

varvarin:

--- Quote from: Kimura on 19-02-2020, 17:58:43 ---Ako se nadaš da će te knjiga oduševiti kao kad si bio maloletan, ništa od toga!

--- End quote ---

Jedan slučaj nije ni malo reprezentativan, ali... To je moj slučaj.
Sad, moguće je da sam ja neki naopak čovek , pa da to funkcioniše samo kod mene, ali ima neki đavo... Svojevremeno, u gimnaziji, oduševio  me Hemingvejev "Za kim zvono zvoni". Hteo sam da budem drugi  Robert Džordan  (glavni junak, ne autor epskog serijala!!!)  Mnogo godina kasnije - moj mlađi sin čita istu knjigu. Da niko ne vidi, uzmem je i potražim neke pasuse... I delovalo je, opet. Posle nekoliko decenija.
Ima još. Bio sam vrlo mlad kad sam pročitao dobar deo opusa Viktora Igoa. Sve, sve - ali roman "Vandeja se buni"  udario me baš. Romantizam na vrhuncu i tako to... Ali to što Igo radi s junacima, udaralo je.
Bio sam namirio pet decenija života kad sam opet u ruke uzeo tu knjigu. I priča je delovala, opet.
Biće da sam ipak neki naopak tip.

Ili... Možda sam u duši ostao klinac. Ne znam.  :)

scallop:
Zgodno je praviti se detinjast. Kažu da svaku knjigu treba pročitati dva puta. Jednom kad smo mlađi od glavnog junaka i drugi put kad smo stariji. To ne može biti ista knjiga. Posle drugog čitanja mrzeo sam pisca Vinetua iako sam sačinio i scenario za strip.


Kad pričam gostima o sižeima romana Johana Maria Simmela svi požele da ih čitaju. Tako sam ostao bez primerka "Može i bez kavijara",iako sam ga dva puta kupovao. Eno mi, iza troseda leži njegov roman "Ura, još živimo" i mal' ga juče nisam dao na čitanje pošto sam prepričao osnovu sižea. Nisam ga dao i ostaće da čeka, to je 657. strana i sigurno bih našao nešto što mi se ne svidelo.

Kimura:
E, ne može tako, ne računa se ista knjiga!


Imala sam u vidu prvi susret sa određenim piscem, stilom, idejama. Ne može to da bude isto u detinjstvu i kasnije.
Nedavno sam i sama ponovila omiljenog ''Zvonara bogorodičini crkve'' i čestitala maloletnoj Nataši na izboru. Prvih pedesetak strana opisi građevine i istorija starog Pariza, sada bi mu svaki urednik to pobrisao (da ne ''usporava priču''  xrofl ), a ja sam i sad sa uživanjem čitala svaku reč.


Da, da, čak i onaj onu primedbu iz epiloga koju bi podvukli kao ženomrzačku danas: i Febus od Šatopera završi nesrećno - oženiše ga!

varvarin:
Verovatno osećanje ne može biti  isto, ali... Ako me je pisac kao klinca naveo da čitam otvorenih usta, a posle pet decenija naveo da kod novog čitanja s osmehom kažem "Svaka čast!"  - onda je to otprilike to.
Kad već citiramo Igoa... Ima u JADNICIMA jedno mesto, kad je inspektor Žaver oslobodio Žana Valžana, jer ga je ovaj zadužio - a zatim, pošto u sebi ovu suprotnost ne može da razreši, niti da oprosti sebi, policajac Žaver će se ubiti.
Ima Igo tu jednu rečenicu, na neobičan način daje oprost ovom negativcu:  "Žaver, inače strašan, nije bio ni malo gadan."   :lol:

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page

Go to full version