NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Objavljena dela DOMAĆIH autora

SANJAJU LI ANDROIDI RADNIČKA PRAVA? - Milan Aranđelović

(1/1)

Miki_007:


U izdanju Bookvar magazina upravo je objavljena knjiga Sanjaju li androidi radnička prava? književnika Milana Aranđelovića. Već svojim prvim romanom Labudoliki paunovi moraju umreti Milan Aranđelović je, svojim jedinstvenim načinom pripovedanja i specifičnim humorom, privukao pažnju javnosti. Nakon ovoga usledili su romani Balada meda i krvi, kao i U.S.A. u kojima Aranđelović, pitkim jezikom i lepršavim stilom, kroz satiru i  sa mnogo duha i šarma, izvrće našu stvarnost kako bi je pokazao u pravom svetlu. Čitajući Aranđelovićeve knjige ne možete a  da se ne smejete, ali i da ne gutate knedle, jer u bizarnim situacijama, događajima, likovima i fenomenima iz romana svako može da prepozna svu apsurdnost realnosti u kojoj živimo.

O knjizi: Godina je 2268. i nad Zemljom su se nadvili bioblačni korovi koji prodiru kroz sve pore žive i nežive materije i uništavaju je. Privilegovane elite bogatih ljudi okupljaju se u gradskim enklavama koje se od korova štite moćnim fentilatorima, dok su siromašni strojevi prepušteni na milost i nemilost zelenoj pretnji i osuđeni na brzo rđanje i kraj. Ipak, strojevima je priznato pravo glasa, ali ne i pravo na platu. Plata im ionako nije potrebna jer energiju pune na Veliku Strojarnicu i sanjaju o Velikom Ulogu nakon prestanka svih funkcija. Ostale potrebe strojevi rešavaju prodajom svojih dragocenih zuba, te su vremenom svi oni postali bezubi. Sve ovo su im omogućili poplitičari koje su strojevi svojim glasanjem i doveli na vlast.

U takvom Beogradu, do granice pucanja podeljenom na privilegovanu elitu ljudi i bezubih strojeva, plaćeni ubica Šeri Načet od nepoznatog poslodavca dobija zadatak da liši života tajanstvenog slikara i otuđi njegovo poslednje delo Kosovka devojka. Čim se dokopao slike Načet se našao u vrtlogu sukoba najmoćnijih gradskih sila – Gradskog saobraćajnog preduzeća i Strojevske pravoslavne crkve. Tu su i pripadnici rasističke partije Alternativa za Srbiju, koji veruju da su svi pravi Srbi crni jer potiču od Crnog Đorđa, kao i pripadnici Pokvarenističke partije strojevskog saveza, koju predvode dobar stroj Lenjir i drug Sekačov, a ni interesi predsednika Republike Rđe Škripčića (i njegovog brata Androida), kao i omiljenog opozicionara Velikog Šrafa, nisu bez uticaja na događaje.

Da bi otkrio misteriju slike Kosovka devojka i spasao svoju glavu, Načet udružuje svoje snage sa haktivnom Lazarom Hrebeljanović, sirijskom izbeglicom iz Beograda na vodi. Tom prilikom oni putuju kroz jedan sasvim neobičan Beograd, Beograd levitirajućih kocki na trgovima, Skadarlije u kojoj se susreću i Marko Kraljević i Živka ministarka, ali i Veselin Gorčinović, ta siva eminencija gradskih dešavanja. Tu su i pobunjeni hipstroji, leteće gondole, napušteni metro, muzička krstača na Pravoslaviji, Miloševićeve bebe, Deca noći, dinosaurus Fifi, Miroljub Petrović i  razne druge čudne stvari i nemoguća bića. Sve se ubrzano raspada, a jedino vezivno tkivo između pet miliona mogućih i nemogućih svetova je izvesni Dejan Stojiljković.

O autoru: Milan Aranđelović je pisac, novinar, književni kritičar, satiričar i superheroj. Autor je romana Labudoliki paunovi moraju umreti, Balada meda i krvi, U.S.A., Sanjaju li androidi radnička prava?, urednik zbirki priča Imam nešto da ti kažem i Pismo za Estabana i druge priče, kao i autor priče u zbirci Čuvari zlatnog runa. Saradnik je brojnih časopisa i portala .

Voli kokice, koka-kolu i stripove. Diže 120 kilograma iz benča, pretrči najmanje deset kilometara svakog dana i cilj mu je da istrči maraton. Kada poraste voleo bi da piše scenarija za stripove. Životni moto mu je Nastaviće se…

Miki_007:
Androidi su idealni za čitanje tokom nacionalnog praznika...

Miki_007:
Stižu i prvi (i drugi) utisci!


crippled_avenger:
SANJAJU LI ANDROIDI RADNIČKA PRAVA je četvrti roman Milana Aranđelovića u kom on ne odustaje od svog satiričnog pristupa naučnoj fantastici, i ne samo da odaje utisak svežine već ima i energičnost prvog romana. To je na neki način i neophodno pošto imam utisak da sa prethodna četiri romana nije uspeo da postigne zasluženi uspeh i pažnju.

Veoma je teško u takvom nizu, sa samo jednom slabom karikom - a to je bio drugi roman - održati neophodni tonus ali to je jedini put jer će svakako onaj roman sa kojim se bude probio toj najširoj čitalačkoj publici odavati utisak “prvog”.

U određenom smislu, po propulzivnosti naracije, ovo je možda i najsnažniji Aranđelovićev rad. Ovoga puta se bazična naracija i profilisanje glavnih likova na tom putu od početka do kraja priče nije urušila pod lavinom briljantnih i duhovitih ideja, kao što se dešavalo ranije, ali sve u domenu “kontrolisane greške” što se mene tiče.

Ovog puta, Aranđelović se drži strukture detektivske priče, sa dva glavna junaka u istrazi, i od toga ne odustaje. Masa koloritnih likova se naravno javlja usput, neki od njih imaju i ulogu bitnih sporednjaka a ne samo epizodista, ali digresije su svedene na minimum ni nisu date kroz aktivnost junaka već kroz pripovedanje o raznim pojavama što čuva gledaočevu pažnju na osnovnoj priči.

Naravno, praćenje priče je najmanje bitan deo Aranđelovićevog rukopisa. Kod njega je osnovna stvar taj svet u kom se sve dešava, satira, niz briljantnih minijatura koje svaka pojedinačno zaslužuju po jednu pripovetku ili strip, ali ona jeste važna za čitaočevu pažnju. U tom pogledu SANJAJU LI ANDROIDI RADNIČKA PRAVA stoji kao roman koji vrlo solidno može da veže čitaoca sklonijeg mejnstrim pripovedanju i u tom pogledu je svakako reč o vrhuncu njegovog opusa.

Dok je U.S:A: bio na neki način ektravagantan i avangardan čak i u nekom - uslovno rečeno - internacionalnom okviru kao SF roman smešten u svet Nesvrstanih, gde se ne dešava puno takvih romana, SANJAJU LI ANDROIDI je i dalje u Aranđelovićevoj Srbiji budućnosti, u nizu njenih mogućih univerzuma u kojima se ponešto razlikuje ali spasa nema.

Satira je izuzetna, naravno polarizujuća, ovaj roman se mnogima neće dopasti, ali ono što je nesporno jeste da nije politički korektan, i da dosta ravnomerno udara, i svakoga će iritirati na svoj način.

Možda je baš ovo roman sa kojim bi Milan Aranđelović mogao da se nametne kao značajniji faktor na našoj žanrovskoj sceni. Možda i nije. Ipak, čini mi se da ovako interesantan rukopis i ovoliko sjajnih ideja ne mogu ostati bez odjeka, u ovom ili nekom drugom univerzumu.

crippled_avenger:
Sumirao sam neka razmišljanja o piščevom dosadašnjem opusu u jedan tekst. Manje-više ovo su stvari već poznate posetiocima ZS ali evo ih na jednom mestu.

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3166/nesto-drugo/4302633/sf-romani-miroslav-arandjelovic.html

Navigation

[0] Message Index

Go to full version