NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Objavljena dela DOMAĆIH autora

Mladen Milosavljević - JEZAVA (2020)

(1/8) > >>

Boban:
O ovoj knjizi je toliko lepih stvari rečeno čak i od ljudi čiji sud cenim + tematika mi je zanimljiva tako da je pre ili kasnije morala doći na red da se bar baci pogled, a ako zasluži i bude pročitana. S obzirom da mi se knjiga raskrilira kao jedno veliko mrcvarenje i patnja, samo moje nastojanje da istrajem mora biti propraćeno jednim ovakvim tekstom. Pisac je uspeo da ugura u knjigu sve što meni ide na živce, kao da mu je to bio jedini cilj. Na samom početku rodoslov protagonista, dakle, pisac mora da me obavesti o likovima koji će biti u opticaju, ko su, kada su živeli i takve stvari, sve to štampano toliko sitno da sam tek uz pomoć lupe razabrao šta piše.
Dalje, pisac nema hrabrosti da krene s knjigom pre nego što nam pomno, na pet strana detaljno ne objasni kako je i zašto došao na ideju, šta mu je bila vodilja, kakve su mu namere, koji pripovedački procesi su primenjeni, naprosto da nam ukaže na šta da obraćamo pažnju, kao da je unapred svestan da neće biti u stanju sve to da utka u samu radnju mozaik-romana ili možda smatra da smo mi retardirani da čitajući bez smernica nešto shvatimo. Ne daj bože da nas je ostavio makar na sekund da imamo dilemu šta je Jezava, što je fenomenalno kao naslov, ali autorovim postupkom dovedeno do potpune neintrigantnosti.

Ok, nekako se iskobeljasmo iz uvodne reči autora otrpevši sve kome se morao zahvaliti, a verovatno i mi treba da budemo zahvali za tu sreću da smo dobili ovu knjigu. I taman kad pomisliš da će autor konačno krenuti s romanom, upadaju dva citata, ni manje ni više nego vladike Nikolaja i Borislava Pekića. Autor nema muda da progovori bez pripomoći velikana. To se nastavlja i na sledećoj strani gde nas na početku prvog poglavlja pozdravlja misao Milovana Danojlića... dakle, hoće li se konačno pojaviti neka autorska rečenica? O, da, otelotvorena u elemntarnim budalaštinama tipa „sena na plafonu napravi jedva vidljivi pokret, kliznuvši ka krevetu.“ probajte da zamislite taj jedva vidljivi pokret koji nešto sa plafona spušta na krevet.  Važno je jer je pred nama delo koje treba da izazove atmosferu začudnosti i strave, a ne podsmeh. Rečenica „svodio na rutinskih dva sata“ ukazuje da uprkos tome što postoji potpisan lektor, taj ili ništa ne zna ili je zabušavao. Zanemariću greške tipa prazno mesto pre zareza i takve sitnurije, nema razloga da se istrajava na trivijalnostima, kao i na toliko jadnom prelomu teksta kao da ga je radio neko s kraja osamdesetih bez elementarnih tipografskih saznanja.

Već na sledećoj strani autor nas zasipa početničkom greškom svih fan-fikšn pisaca: leluja tačku gledišta između protagonista koji razgovaraju. OK, verovatno sam ja zastareli čitač kome je potrebno da ima u nekoj sceni jedan ugao gledanja i da tako osvaja spoznaju i atmosferu, a ne da mi čas jednom, čas drugom liku dočaravaju šta su videli, mislili, osetili. Meni je to beznadežni amaterizam. To je trenutak kada ja uglavnom bacam knjigu.

Strana i po dijaloga koja ništa ne govori, ništa ne otkriva, ništa ne dodaje, niz prežvakanih opštih mesta, a i kada počne glavni razgovor, toliko je teatralan da nema šanse da bi ikada igde bio vođen, pod bilo kakvim okolnostim. Ta jedna doza iritirajuće neuverljivosti i izveštačenosti u dijalozima ne posustaje nijednog trenutka. Zamašan skup nepoznavanja kako bi zaista mogao da teče dijalog između novog vlasnika televizije i klinca s ulice koji je tek tako dogovorio sastanak. Nije u pitanju samo izbor reči i izgovoreno, nego prosto atmosfera, doslovno je kako mali perica zamišlja da važni ljudi gube vreme na sitnuriju ili kako krešu svoju sekretaricu na radnom stolu. I naravno, potpuno neutemeljeno pojavljuje se mračna snaga zapretene prošlosti da razreši međuodnose i kazni zlikovce. Neutemeljeno u postavci priče, ali vrlo objašnjena i najavljena u uvodu. Poglavlje deluje kao da je antropolog nabrajao događanja pokušavajući da ih oboji nekim dijalozima i radnjom, ali da mu sve to nije ni bilo bitno, nego je suština da se eto predstavi jedna mistična pojava. Javlja mi se da će tako do kraja knjige, da imamo beskrajne nizove praznih dijaloga i naivnih postavki da bi se eto ukazalo svaki put na neku drugu skrivenu onostranost. „Ale i bauci“ su pojam svega toga na primeren način. Bilo bi mi mnogo zanimljivije da čitam o tim legendama na domišljat i sažet način nego što su ovako neuko utkane u isprazno naklapanje.
 

Alexdelarge:
JEZAVA je redak primer ambiciozne, promišljene i inteligentne upotrebe motiva horora u okvirima naše književnosti, i zato što nadrasta nivoe zabavljačkog palpa (na šta se pisanje horora kod nas najčešće svodi) i prodire, umešno i upečatljivo, u sfere ozbiljne literature, ovaj „redak zver“ treba da se maksimalno podrži i pohvali.

http://cultofghoul.blogspot.com/2021/03/jezava-mladen-milosavljevic.html

Boban:
mda, očekivano je da se svim silama upinje da nahvali svog drugara, ali to mu jedva uspeva. Uz natčovečanske napore, pobrojavajući sve manjkavosti Jezave (koje će zanemariti) da bi cenili ono pravo, a to je njen pristup folklornom hororu. Pisac nema ni L od literarnosti, jednostavno, neuko slab... to vam je kao da imate pevača koji falšira i promašuje ritam muzike, ali mu je tekst do jaja jer razotkriva životne tajne pa ga zato treba slušati. Obična budalaština od prikaza, ali čemu čovek može i da se nada na takvom mestu.

mac:
Boban strikes again. Možda treba čuti više mišljenja, da bi Bobanovo postalo samo jedno od mnogih.

Ghoul:
čekajte, da li se to osoba koja je pre nekoliko meseci objavila onaj tragično NEPISMENI i NELEKTORISANI roman sad setila važnosti pismenosti i lekture u tuđem romanu?


da li je to osoba koja je trkeljisala spljeskavanje zagrcnjavanja i zamajavanja u onom mrtvopuvalastom odsustvu stila sad naprasno spoznala draži finog stila da ih drugima spočitava?


da li to osoba onako beslovesno zamišljene gomile nemotivisanih budalaština koje NIKO, a ponajmanje odabrane istorijske ličnosti, ne bi uradio ili izgovorio - sada nekome drugome kritikuje zaplet, strukturu, logiku, dijaloge?


bilo bi smešno da nije jadno.  xrofl xrotaeye xrotaeye :roll: :x


Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version