NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > KNJIŽEVNA RADIONICA

Pre pada

<< < (2/4) > >>

akhnaton:
Bobane, mogu samo da kažem bravo! Najbolji savet svakome ko iole želi da počne, ili je već počeo da piše! :)

Cornelius:
"Pre pada" ima anegdotski značaj i predstavlja milionitu priču u nizu priča zasnovanih na drugačijem čitanju Svetog pisma, apokrifa i različitih tumačenja postanka sveta, Luciferovog pada, raja... Uobičajeno je da se u prvim pričama pokušavaju da objasne najveće tajne sveta. Kasnije, sa više životnog i spisateljskog iskustva, saznamo da je svaki čovek najveća tajna sveta. Tako se i okrenemo pisanju o ljudima i situacijama u koje oni zapadaju, jer se u tome krije čitav univerzum. Probaj da ostaviš stvaranje sveta i sve nebeske sile tamo gde im je mesto, a ti se okreni onome što su oni stvorili - čoveku. Nadji temu, zamisli protagonistu ili više njih (shodno zamišljenoj formi), uradi im dobru karakterizaciju, smisli zaplet, uradi strukturu, ritmiziraj pripovedanje i pusti se niz vodu.

Da bi dobro i pravilno mogao da pišeš, čitaj pre svega dobre domaće autore (već su ti savetovani), uzmi dobre prevode stranih majstora, i trudi se da ne čitaš knjigu samo zabave radi, nego zapažaj kako autor osmišljava likove, kako vodi radnju, na koji način saopštava svoje misli... Analiziraj knjige i pripovetke kao da ćeš nekome da saopštiš analizu. Videćeš koliko ćeš stvari naučiti. I piši, obradjuj, pa onda pokazuj različitim ljudima da čuješ njihova mišljenja.

Btw: Trudi se da izbaciš iz pisanja rogobatne stilske figure koje nemaju nikakvo značenje (Prvi put, boja crno prožela je amorfno ništavilo. Oko njih, zvezde su počele da se pojavljuju kao čiode koje buše mračno platno.) Piši jednostavno.

ivica:
E, hvala što si je pročitao!

Meho Krljic:
Pročitao sam je i ja. Meni prija što si pokušao da se pozabaviš tako teškim pitanjima kroz ovu, hmmm, alegoriju? Mislim da ti je priča, sa filozofskog gledišta na sasvim dobrom putu. Mislim, u pravu je Kornelijus kad kaže da je milion ovakvih priča već napisano, jeste, ali sam valjda ja uvek slab na prozu koja dosta razložno prikazuje kako je judeohrišćanska filozofija došla do ideje neophodnosti dualizma. Nije ovo baš Majstor i Margarita (mada se bavi sličnom temom) ali je barem dužina i forma prilagođena centralnoj ideji i nedostatak karakterizacije je prirodan, s obzirom da se priča o arhetipovima. No, kako ćeš kasnije videti, nešto više karakterizacije bi išpak ovu priču znatno unapredilo.

Na stilu može još da se poradi, ne da meni toliko smetaju te čiode na crnom platnu, koliko je ovo redundantan element u priči koja inače nije preterano poetična. Zapravo, više mi smeta što anđeli govore u tom nekom poetskom diskursu, ne uspevajući da se izraze nikako osim prenaglašenmim metaforama. Uvažavam da je postanje toliko moćan čin da ga je nemoguće staviti u prost govor i da su metafore koje oni koriste zapravo jedino rešenje da se opiše neopisivo, no zvuči nezgrapno i uostalom, postavlja jedno tehničko pitanje:

Kako anđeli koji gledaju postanje uopšte imaju terminologiju (klupko koje se razmotava, biseri preko purpurnog mermera) za nešto što će tek nastati? Kako opisuju postanje svega što jeste koristeći poređenja sa nečim što (još) nije? Mislim, može da se smisli neko obrazloženje ali čim čitalac treba da razmišlja o obrazloženjima, pisac nije sasvim dobro obavio svoj posao.

Ključni momenat u priči nije izveden dovoljno dobro: kada Lucifer shvata užas (pre)determinisanosti ostatka vremena i što vodi do njegove pobune/ žrtvovanja, taj momenat je izveden suviše mehanički. Samaelova vizija bespogovorne uređenosti i Luciferov nagonski strah od nje, dakle dijalektička reakcija na 'savršenost' završenog sistema, entropijski refleks u odnosu na sistem, sve ovo, što se mene tiče, treba da se odradi sa više drame i (možda) nešto više teksta. Lucifer suviše prostački deklamuje obrazloženje za 'užasnost' predeterminisanog univerzuma, iako je, čini mi se, ideja bila da se pokaže kako on na to reaguje emotivno (njegov uzvik na početku pasusa) i kako i sam u tim momentima shvata šta je loše u savršenom redu. Taj ceo pasus je suviše programski i umesto da čitaoca natera da razrogačenih očiju prati Luciferovu unutarnju dramu dok shvata kako mora da se pobuni protiv nečega za šta je mislio da je sama njegova priroda, samo mu daje prepričanu poentu zapleta.

Inače, ima par gramatičkih i drugih greščica (na primer, ne kaže se 'sumlja' nego 'sumnja').

Tex Murphy:
Jao majko, još jeretičkih priča!  :roll:  Pa djeco, stanite u red i strpite se dok naoštrim svoju majkocrkvenu kuburu.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version