DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > MUŠKO-ŽENSKE PRIČE, DOM I PORODICA

Pakleno gadna kuhinja ili ko će Bati da zgadi ručak

(1/17) > >>

Albedo 0:
konkurs otvoren! 8-)

scallop:
Da počnemo od leba i peciva. To vam je osnovna rana i skoro da za drugo ne znate. U bureku su vam urda umesto sira, o mesu i da ne govorim, a onaj bez išta je zamašćen iz friteze za pomfrit iz razmene sa hamburgernicama.
Kao i leba, tako su i sva peciva iz neke masovne proizvodnje, tako da su miševi, parcovi, bubašvabe i ostali naši underground sugrađani posluženi širim izborom đakonija.
Koliko toga pojedeš svake nedelje?

Alexdelarge:
Salama kod Lukrecije

Neko mi je pre desetak dana (ponovo) poslao kratak, jezivi film o tome kako se proizvode viršle

Postoji tajna koju nikada nećemo saznati: šta mi u stvari jedemo? Više nema mogućnosti da se vratimo elementarnom meniju naših dalekih predaka. Mi smo potrošači, nezaštićena vrsta pred industrijom hrane, crkotinama, otrovima i sebi sličnima.

Neko mi je pre desetak dana (ponovo) poslao kratak, jezivi film o tome kako se proizvode viršle. I od čega. Kako od odvratne emulzije, koja se dobija mlevenjem kokošjih nogica, vezivnog tkiva, kravljih vimena, kožica i šija, uz pomoć aditiva, boja, nešto soli, šećera i začina, sredstva za „učvršćivanje” te ljigave smese – nastaje hotdog. Viršla u izbušenoj kifli, sa senfom ili bez njega. Kuvana u zajedničkom loncu sa ostalim gastronomijama. Uz brzog ugostitelja koji ne pere ruke. Možda bi da ima gde. Oko 40 odsto daščara za brzo najedanje u Beogradu nema tekuću vodu.

Jedan što je životinjske leševe pretvarao u pljeskavice i to prodavao deci, uhvaćen je. Ali mnogi od njih nisu. Kad zacvrči na ćumuru, sve postaje jestivo. Uz folklorne dodatke – crni luk i ljutu i tucanu papriku, pre svega. Deo najgorih bakterija, kažu epidemiolozi, izgori jak oganj, gadne mirise uguši spasonosni luk, a ostalo neutrališe naš imunološki sistem. Navikli smo, od trovanja nas spasava samo to što smo davno zatrovani.

Kad smo već kod onih šija. Kod pileta, a bogme i zrelijih kokošaka, pa i kokota, to jest petlova, to je bukvalno kost i koža. Ali grehota je da se baci. Uz šije se doda pet odsto nekakvog mesa, bilo kakvog, samo da nije mnogo, jer proizvođač kalira, da ne kažemo – obara sebi profit. Ide u štetu. Salama takve vrste (ponovo snimljen proces proizvodnje) ipak se razlikuje od viršle koja izaziva jak apetit. Uz nešto mesa, dakle, dodaje se soja, što je zdrava ideja, i sve to čini mlevene šije privlačnijim.

Hrskavica je obavezna, vezivno tkivo vezuje i salame. Umesto emulzije, za salame se dodaju boje, neutralnog sastava, manje-više roze, kako bi se dobio neophodni „ružičasti šlajm”. Još oko sedam odsto aditiva, isto toliko soli, slanine „sapunjare” bez mesa, još malo pilećih vratova (može i pilećih mozgova), ako se oseti manjak tog esencijalnog sastava, šećer i „cement”, začini, ljute travke, bosiljak, ruzmarin, cimet i kari, i buduća salama je spremna da uleti u crevo.

Dizajneri crtaju omot, reklame pokazuju srećnu porodicu koja sedi na zelenom proplanku i ne može jedino bez te salame „od čistog mesa”, pa se život i smrt vrte dalje, po svojim pravilima.

Nutricionisti tvrde da se štetne materije iz užasnih mesnih prerađevina godinama talože u organizmu, ako ga već ne otruju odmah. Odatle nam stižu oboljenja srca i krvnih sudova, važnih žlezda i svega što može da oboli u trošnom ljudskom stvorenju. A može sve.

Viršle i salame samo su horor ilustracija neizbežne razmene materija s prirodom i industrijom koja za nas proizvodi hranu. Ništa nije onako kako piše u deklaracijama, a i da jeste, nije nimalo utešno. Ako stignete, a nije vam gadno, pročitajte šta ste sve pojeli sa „kranjskom kobasicom”. Sitna su slova, ali nabavite lupu.

Možemo malo pogledati i zelenu salatu, sveže jagode, rotkvice i ostale darove nedirnute prirode koje nam agresivno nude na pijačnim tezgama. Ali, ponovo nas upozoravaju nutricionisti. Te biljke koje smatramo zdravom hranom, prepune su pesticida i herbicida. Ne bih znao da objasnim tačno značenje ovih neprijatnih pojmova, ali da je otrov jeste, da je dobro – nije.

Ispada da smo uvek u opasnosti kad god se spremamo za ubogi obrok: meso, mleko, voće, prerađevine, sve je sumnjivo. Neko smatra da je rešenje za „svakog pojedinca” – koji to može, a ima gde – da nabavi kozu. Da je hrani neprskanom travom u svom zabranu i troši njeno mleko i sir.

Naravno da ova ideja nije ostvariva, osim kao lični robinzonski poduhvat. Izgleda kao idilična biblijska utopija. Neka vrsta jednočlane, ili kako se kome zalomi, „porodice bistrih potoka”. S kozom, naravno, kao ključnim kapitalom života koji nam niko drugi, osim nas samih, ne može otrovati.

Nije ovo napisano da bi nam se smučio život pred hranom. Proleće je, predstoje izleti u prirodu, uživanja svake vrste. Ali, jutros sam slušao gospođu iz nekog ministarstva, mislim zdravlja (zaboravih joj i ime i funkciju), koja tvrdi da povodom opisanih salama badava dižemo galamu. To su, kaže ona, uglavnom senzacije, možda ima salama koje su smeće, ne tvrdi ona da nema, ali većina je dobra. Probala.

Malo sam bio besan na takvo tetošenje srpskih Lukrecija. Država se drži po strani. Sa nama su još jedino dr Nada Macura i njeni saveti kako da se hranimo zdravo i budemo manje masni.

Ljubodrag Stojadinović

http://www.politika.rs/pogledi/LJ-Stojadinovic/Salama-kod-Lukrecije.lt.html

Albedo 0:
ja sam jednom, sasvim normalno, u sred ljeba našao ispečenu buba švabu. Odsjekao sam tu krišku i normalno nastavio da konzumiram lebac 8-)

što se bureka s mesom tiče, ćale jednog mog druga ima mesaru i snadbijeva nekoliko pekara sa mljevenim mesom

on to spravlja od mesa koje je pozelenilo od stajanja, potopi ga u neku tečnost i drži par sati, onda izvadi pa izmelje nekoliko puta, ubaci malo slatke paprike u prahu i tako pošalje

a ja i dalje jedem burek s mesom u pekari

a ovo za viršle sam znao, a hotdog obožavam! 8-)


moraćete se više potruditi, momci!

Albedo 0:

--- Quote from: Alexdelarge on 05-04-2014, 22:55:50 ---Možemo malo pogledati i zelenu salatu, sveže jagode, rotkvice i ostale darove nedirnute prirode koje nam agresivno nude na pijačnim tezgama. Ali, ponovo nas upozoravaju nutricionisti. Te biljke koje smatramo zdravom hranom, prepune su pesticida i herbicida.

--- End quote ---

ma kakvi pesticidi, to možda stavljaju u staklenim baštama, gdje je uzgoj još pod kakvom takvom stručnom kontrolom

seljaci ispumpaju sopstvenu septičku jamu i time đubre zelenu salatu 8-)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version