DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (229/234) > >>

Meho Krljic:
Verovatno ova nedelja nije bila značajno lošija od prethodne po pitanju količine i kvaliteta metal muzike koja je u njoj izašla, nego su mene stigli pritisci na poslu i post-COVID smorenost pa mi nekako ništa nije valjalo. Opet, napabirčilo se tu dosta lepih stvari, uključujući nove Obućare, pa hajde da poslušamo:

Prvo blek metal. Wolfpath su dvojica Poljaka sa vrlo solidnim debi EP-jem, takođe nazvanim Wolfpath. Kako smo već i navikli, poljski blek metal se izdvaja zrelošću i kvalitetom, a ovaj EP ima šest pesama vrlo kvalitetne produkcije, izvrsno odsvirane i napisane tako da pored dobrog zanata dobijete i materijal što ima karakter i dubinu. Jako dobro, kako i očekujemo:

https://wolfpath.bandcamp.com/album/wolfpath

Ima više bendova sa imenom Abysm a najnoviji je iz Luizijane. EP Sol Invictus sa kojim ova ekipa debituje donosi simpatičan black-thrash zvuk koji, suprotno trendu old school prljavštine, zapravo nudi vrlo moderne thrash gitare i vojnički disciplinovanu izvedbu sa malo black vokala i po kojim začinom u vidu melodične teme. No, Abysm su generalno vrlo čvrsti i kvalitetno producirani i ovo je materijal koji će se dopasti i melodeath i thrash i black metal publici. Fino:

https://abysm1.bandcamp.com/album/sol-invictus

Debi album vukovarskih Prognan naslovljen Naši Životi Više Ne Postoje je vrlo prijatan za uho sa svojom energičnom blek metal svirkom, solidnom produkcijom, koketiranjem sa death i thrash metal rifovima. Iako bend nije više od deset godina snimio ništa, spiritus movens ove ekipe, Goran Dragaš je uspešan kompozitor koji je radio muziku i za Holivud pa se na delu čuje vrlo solidna ekspertiza i ambicija u aranžiranju. Vrlo prijatan album za početak godine:

https://prognanband.bandcamp.com/album/nasi-zivoti-vise-ne-postoje

Ruski trio KOCA je prošle godine snimio debi album a sada ga prati demo snimkom  od tri pesme, Степь могила крест koji izvrsno demonstrira i zanatske kvalitete benda, uključujući solidan zvuk i miks a onda i potentnost te kombinacije emotivnog blek metala i sirovijeg hardkor panka. KOCA su odlični a demo plaćate koliko želite:

https://rawkoca.bandcamp.com/album/--2

Vanja Gvozdanović je izbacio već drugi album ove godine, pod imenom, jelte, Depressor. Album, This Is Where We Die nudi vrlo siguran atmosferični, depresivni blek metal koji se ne trudi da izađe iz okvira žanra ali je unutar njih vrlo siguran i isporučuje dobro napisane pesme sa zanimljivim temama, pristojnom produkcijom i izvođačkom sigurnošću koja čoveka pridobije. Sve je to mesnato, čvrsto i ubedljivo:

https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/this-is-where-we-die

Sviđa mi se EP From the North bangladeških Beheth. Oni sviraju nekakav vrlo lepo napisan blackened death metal, sa puno odlične, epske atmosfere ali postignute uglavnom harmonijama i mudro ispisanim temama, radije nego utapanjem u more efekata kako je to danas čest običaj. Ovo je blek metal sa jednom dostojanstvenom, otmenom crtom ali pritom sa puno znojave, neposredne svirke i mada deset dolara za pet pesama (od kojih je jedna samo intro) zvuči poskupo, Beheth nude suvi kvalitet. Proverite:

https://behethblack666.bandcamp.com/album/from-the-north-ep

Nizozemski Walg su osnovani tokom pandemije i, evo, uredno treću godinu za redom izbacuju treći album – III. Ovo je melodičan, sladak blek metal modernog zvuka ali sa vro dobro napisanim pesmama i energičnim tempom i žestokom svirkom. Zabavno je, raznovrsno i preporučuje se:

https://walg.bandcamp.com/album/iii

Gruzijski Askeesi je u principu jednočlani projekat momka po imenu Beka Gachava iz Tbilisija, ali živi album, Day With No Sun (Live in Tbilisi​, ​Georgia) – urađen posle dva studijska – prikazuje ovaj projekat na novom evolutivnom stupnju, kao kvintet. U pitanju je i prvi nastup ove postave ali album nudi vrlo ubedljiv, melanholičan atmosferični blek metal, odsviran sa ubeđenjem i energijom. Pesme su jednostavne a dobre, a zvuk na prihvatljivom delu lo-fi skale. Vrlo, vrlo solidno:

https://askeesiofficial.bandcamp.com/album/day-with-no-sun-live-in-tbilisi-georgia

Leipa je još jedan projekat talentovanog Nemca Noisea koga znamo najviše po projektu Kanonenfieber. Leipa je estetski više okrenut melodičnom, melanholičnom blek metalu ali Noise je ovde seo i napisao vrlo ozbiljne pesme sa puno dinamike i zaista razrađenih tema i aranžmana pa ne pričamo o yet another atmoblek albumu. Vrlo impresivna ponuda na drugoj dugosvirajućoj ploči ovog projekta pod naslovom Reue:

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/reue

Kvebečani Adultère na svom prvom albumu, Les tra​î​n​é​es du diable sviraju simpatičan blek metal sa dosta blackened rock’n’roll elemenata. Dakle, ovo je nestašna, melodična ali ne sad nešto kao melanholična muzika, već više kolekcija pesama koje imaju pankerski drajv i energiju, ali uz interesantno napisane rifove i teme, te pristojnu, organsku produkciju. Ima ovde mašte i kreativnosti i vredi posvetiti mu vreme:

https://adultere.bandcamp.com/album/les-tra-n-es-du-diable

Sve što sam pre dve godine napisao za kineski folk-blek metal bend Twilight Blooming važi i za novi album, Song of the Warrior 战​士​的​歌​谣, samo još slađe i lepše. Ovo je sada polufolkerski, poluoperski metal sa samo tragovima blek metala u svom DNK, ali sa pesmama koje su toliko šarmantno melodične i lepo aranžrirane da je nemoguće ne osmehivati se sve vreme dok slušate sopran i harmoniku kako sparinguju preko sitno seckanih rifova i naprženog bubnja. Preslatko je:

https://twilightbloomingcn.bandcamp.com/album/song-of-the-warrior

Idemo na doom, stoner rock, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Meksički Abyecto na istoimenom mini albumu piči šest pesama dobrog, gruverskog sludge metala. Ovo nije ČISTA agresija, nego se onako lepo smešta negde između napadačkog stava i melanholičnijeg gruva, da muzika lepo prodiše u više dimenzija. Produkcija i mastering nisu najidealniji, ali utisak je da je to više zbog skromnog budžeta nego iz zle namere pa sam ovim izdanjem vrlo zadovoljan:

https://abyectoslp.bandcamp.com/album/abyecto

Danci Zeup tresu dobar, gruverski stoner rok na svom albumu Mammals. Ovo je glasna, energična muzika koja svejedno nije lišena suptilnosti i ljudi pišu vrlo prijemčive pesme sa bluz osnovom i metal nadgradnjom, kako to i treba da bude. Naravno, zvuk je četvrtast, tvrd ko kamen ali ni on nije sasvim bez dinamike tako da se ovo lepo sluša. Uživajte:

https://zeup.bandcamp.com/album/mammals

Simpatični su i Norvežani Draken čiji drugi album, Book of Black meša progresivni rok, metal i stoner rok za jednu zabavnu, nepredvidivu kombinaciju. Kroz osam pesama na ovoj ploči bend se komotno prošeta kroz gomilu različitih tempa, sa puno interesantnih rifova i harmonija, čuvajući rokerski šmek sve vreme i pazeći da se slušalac zabavi. Vrlo lepo:

https://drakentheband.bandcamp.com/album/book-of-black

Funeral doom publika može da se poraduje novom albumu nemačkih Ahab. Snimljen osam godina posle prethodnog albuma, The Coral Tombs je kolekcija sporih, cheesy doom komada sa kombinacijom death vokala i žalobničkih klin napeva, baš kako i očekujete. Ahab sum svakako, nešto „komercijalniji“ od prosečnog funeral doom sastava, u smislu da su im pesme NEŠTO brže i kraće, ali ovo je i dalje otmena, spora muzika za ljude koji su srećni samo kada plaču:

https://ahab.bandcamp.com/album/the-coral-tombs

Praying iz Oklenda lome ljuti sludge metal na svom novom albumu, True Hellman, ali ovo su kratke, ekonomične pesme bolesnih rifova i još bolesnijeg gruva, odsvirane sa puno ubeđenja i dobrih ideja u sirovoj ali zapravo dobroj produkciji. Činjenica da je ovo prvo izdanje benda za Transylvanian Recordings svedoči o kvalitetu i poziva na slušanje. Odlično je, ako imate snage da izdržite ovakvo prebijanje, a daunloud se naplaćuje koliko želite:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/praying-true-hellman
https://praying.bandcamp.com/album/true-hellman

KOLLAPS\E iz Švedske mi nisu TOLIKo dobri ali njihov debi album, Phantom Centre je svakako solidna kombinacija post metal atmosfera i sludge agresivnosti. Vrlo tvrd zvuk, puno  atmosfere, melodičnost i melanholija u kombinaciji sa tim agresivnim načinom svirke – ovo je svakako „modernije“ nego što ja nužno volim, ali je solidno:

https://kollapsemusic.bandcamp.com/album/phantom-centre

Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Motorwitch su iz Švajcarske i sviraju ljuti speed metal na demou Crossfire. Odlično to zvuči sa tri besna komada energične, oštre svirke i zapravo vrlo dobre produkcije. Ovo je prilično old school sa pevačem koji autoritativno vrišti i laje, ali je muzika čvrsta, disciplinovano napisana i odsvirana i bend se očigledno priprema za velika dela. Demo plaćate koliko hoćete a ima moje tople preporuke:

https://motorwitch.bandcamp.com/album/crossfire-demo

Cranial Crusher iz Sao Paola rade duže od deset godina, ali Ciclo da Degradação im je prvi album. No, odmah se tu čuje izgrađenost zvuka i pesama i Cranial Crusher pružaju prvorazredan program latinoameričkog thrash metala, sa nervoznom energijom, disciplinovanom svirkom i kritičkim tekstovima. Sve je tu na broju i album je i vrlo pristojno produciran pa od mene dobija lepe preporuke pogotovo po ceni koju sami određujete:

https://cranialcrusher.bandcamp.com/album/ciclo-da-degrada-o

Bez gubljenja koraka idemo u Memfis, u Tenesiju za debi EP thrash ekipe Vermin Fate. Ovi momci rade nešto moderniji thrash metal zvuk sa elementima blek metala ali i hardkora, no u osnovi je uvek tvrdi, kvalitetni thrash metal i šest pesama na EP-ju Cursebreaker idu napred žustro i bez stajanja. Kvalitetno napisano, odlično odsvirano, lepo producirano i vredno svake pažnje:

https://verminfate.bandcamp.com/album/cursebreaker

Za porciju kvalitetnog hardcore thrasha danas idemo u Bogor, u Indoneziji. Holycrost imaju EP Klandestin sa pet kratkih, efektnih pesama u kojima pored brze, energične cepačine ima vremena i za samo malo refleksije. Dakle, hardkor ali sa atmosferom. Odlično producirano i odsvirano eksplozivno, sve je kako treba:

https://holycrost.bandcamp.com/album/klandestin

Ukrajinski Strike Each Other se raspadaju pa svoju karijeru okončavaju EP-jem  The Final Mixtape sa šest pesama metalizirane hardcore svirke. Ovo je, onako siledžijska muzika sa elementima deathcore pa čak i slamming death metal žanrova ali su Strike Each Other kvalitetni izvođači a i ne pišu rđave pesme. Daunloud plaćate koliko hoćete:

https://strikeeachother.bandcamp.com/album/the-final-mixtape

I Underneath iz Pitsburga su metalizirani hardkor bend, mada je istina i da njihov EP  Nothing Here is Held Sacred zvuči tako nasilnički i tvrdo da će biti dobar i death metal publici. Naravo, dobijamo ovde tradicionalne „klecačke“ mid-tempo udarce, ali je bend JAKO agresivan u nekim momentima i ima interesantne ideje na gitarama pa se sve to primetno izdvaja od beatdown/ hardcore konfekcije:

https://underneathpa.bandcamp.com/album/nothing-here-is-held-sacred

O kvalitetu onog što rade Sagen iz Raleja u Severnoj Karolini svedoči i to da bend ima stranicu na Metal Archivesu iako svira deathcore. Novi album, Roots of Proctor, pokazuje i u čemu je trik: ovo je deathcore sa ambicijom da ponudi kreativne rifove i promišljene aranžmane radije nego puku procesiju brejkdaunova. Nije ovo „tehnički“ ili „simfonijski“ deathcore ili išta što bih zvao radikalnim odstupanjem od matrice, već pre svega dobro napisana, pošteno napisana muzika. Produkciju svakako opterećuje odsustvo dinamike, ali to je praktično standard ovde. Vrlo solidan album a daunloud se prodaje po ceni koju sami odredite što je emejzing:

https://sagenmetal.bandcamp.com/album/roots-of-proctor

Funerary Outlook su simpatičan mladi death metal bend iz Viskonsina a prvi demo, Demo, im ima četiri pesme old shool death metal gruva uz koji je gušt provesti neko vreme. Funerary Outlook ne komplikuju pesme i uglavnom se trude da nađu funkcionalno jezgro teme i rifa oko koga kompozicija organski izraste. Ide im i čak su i solidno producirani. Demo možete kupiti za koliko hoćete a bend valja pratiti:

https://funeraryoutlookgb.bandcamp.com/album/demo

Camerona Argona izgleda zimi uhvati potreba da pravi još brutalnog death metala u svom životu, pa smo tako dobili novi EP Disfiguring The Goddess, naslovljen sa Karnival. Iako je muzika i dalje naglašeno eksperimentalna u svom spoju brutal death osnove sa elektronskim manipulacijama i ambijentalnim zahvatima, ovo je nešto klasičnije  zvučeća ploča od poslednjih par DTG izdanja, pa će death metal publika biti manje, jelte, dezorijentisna i, pretpostavka je, biti pozitivno iznenađena načinima na koje Argon proširuje tradicionalnu formu. Ovaj čovek kod mene ima beskonačan kredit, da bude jasno, a mislim da svako novo izdanje pokazuje zašto ga uvek vredi držati na radaru:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/karnival

Permanence su tech-death ekipa iz Venecuele, danas smeštena u Limu u Peruu i Creation im je prvi EP sa tri lepe pesme. Ovo je melodičnija, razmetljivija varijanta tehničkog death metala sa puno neoklasičarskih skala i arpeđo kurčenja, ali naravno da sve to ima mnogo šarma i da mi je sve vreme na licu bio osmeh. Solidno napisane melodične pesme, solidna produkcija, generalno vrlo korektan debi, A SAMO DOLAR:

https://permanenceofficial.bandcamp.com/album/creation

Iako australijski jednočlani Old Mate Gobbo kao da je nastao isključivo iz humorističkih pobuda, EP The Dongo zapravo nudi sasvim solidan, jednostavan, efektan death metal sa elementima deathgrinda pa čak i malo groove metala. Ko god da je Gobbo, on ume da pravi muziku i da joj da ekspresivnost i teatralnost što drže pažnju. Naplaćuje se koliko želite:

https://oldmategobbo.bandcamp.com/album/the-drongo-ep

I Drain of Impurity je jednočlani death metal bend, ali više u brutal death/ slam stilu. Ovaj turski projekat ima upisana četiri albuma u prošloj deceniji, a sada je posle pauze od skoro pet godina sa novim, Beneath the Maze of Infinite Equilibrium, pokazao da ima vrlo solidan materijal u šteku. Ovo nije naročito originalno ili ambiciozno da lomi kalupe žanra ali ako volite slamming death metal koji ima i atmosferu i dosta lepih rifova, prija vam jeftina ali kvalitetna kućna produkcija i rado ćete se teturati uz brutalne slemove i blastbit zakucavanja, Drain of Impurity je vrlo simpatična ponuda:

https://drainofimpurity.bandcamp.com/album/beneath-the-maze-of-infinite-equilibrium

Takođe Turci Sacrosanct su vrlo simpatični na debi albumu, Cosmic Horror sa nekom finom kombinacijom melodičnijeg death metala i black metala. Sve je to lepo producirano i stručno odsvirano a pesme efektno ubacuju blago orijentalne harmonije među klasične metalske rifove. Nije ovo sad nego ogromno odstupanje od melodeath matrica ali jeste lepo osveženje:

https://sacrosanct1.bandcamp.com/album/cosmic-horror

Šveđani The Rottening ne komplikuju niti filozofiraju na svom prvom demo snimku, Ode to Rot. Ovo su tri pesme old school death metala sa HM2 distorzijama na gitarama i pavilno shvaćenim žanom i formama. Dakle, starinski, otmeno, odmereno, sa teškim riovima i dobrom atmosferom, sve pod konac a uz dovoljno lepe melodije i krljanja da svi dođemo na svoje. Plaća se koliko hoćete.

https://therottening.bandcamp.com/album/ode-to-rot-2       

Moskovljani Treachery sa novim EP-jem, The Key to the Abyss donose čak sedam pesama old school death-thrash svirke, dobre produkcije i šmekerskh rifova. Ovo je znojava, energična muzika na tragu ’90s formula – a što se potpisuje na kraju ubitačnom obradom Deicideove Dead by Dawn – ali sa savremenom produkcijom i impresivnim sviračkim kvalitetima i nadam se da će ovaj bend sa do sada snimljenim samo jednim albumom imati uslove da nastavi sa karijerom jer je ovo naprosto odlično:

https://treachery666.bandcamp.com/album/the-key-to-the-abyss

Apostate Saints iz Australije je solo projekat čoveka očigledno mađarskog porekla, ime mu je Tamas Ferenczy, a i old school death metal kombo koji se vraća nazad sve do izvora i kombinuje prosti, zavodljivi Celctic Frost-metal sa malo panka i D-beat formula. A opet, EP You Are Nothing sa svoje četiri pesme zvuči mnogo manje primitivno nego što biste očekivali. Ima ovde i produkcije i razmišljanja o aranžmanima, a s obzirom na to da autor sve nudi po ceni koju sami odredite, veoma vredi da se proveri:

https://apostatesaints.bandcamp.com/album/you-are-nothing

Trio Demon Tongue iz Tusona u Arizoni je u osnovi death metal bend, ali živi album Live at the Rock ima bar isto toliko sludge i doom metal elemenata, a izvedba je toliko spontana i organska da je ovo death metal za ljude koji ne slušaju death metal. Zvuk je takođe živ, ali dostojanstven a svirka baš onako momačka i znojava, a ne bez suptilnosti. Vrlo lepo:

https://demontongue.bandcamp.com/album/live-at-the-rock

Publika kojoj je smo najbrutalnije dovoljno brutalno, ali voli da čuje i da ljudi znaju da sviraju treba da proveri debi album sastava Moloch iz Minesote, a koji se zove Upon the Anvil. Ovo je ultra brutalan tech death koji sjajno igra na oštrici brijača između muzičarskog kurčenja i apsolutno prenaglašene agresije. A kad kažem „igra na oštrici brijača“ mislim „udara vas macolom u glavu skoro 40 minuta.“ Nije ovo lako da se popase, ali je dobro, onako, nezadrživo i razarački, masterovano tako da vam se uši raspadnu na atome, ali napisano dobro i odsvirano ZA SVE PARE. Dopada mi se:

https://moloch-mn.bandcamp.com/album/upon-the-anvil-2

Sa imenom kao što je Napalm Vomit očekivali biste, s pravom, da ova kanadska skupina istrese neki gadan grindcore, ali ne. EP Cosmic End nudi old school death metal ne naročito komplikovanih aranžmana ali solidnog gruva i dobre energije. Produkcija je možda i prebudžena za muziku koju treba da nosi ali Napalm Vomit imaju šarma i poletni su i meni to prija, posebno po ceni koju sami određujete:

https://napalmvomit.bandcamp.com/album/cosmic-end

Debi album nizozemskih Defy The Curse zove se Horrors of Human Sacrifice i ako ste baš bili gladni švedskog death metala sa nepodnošljivo tvrdom HM2 distorzijom na gitari, brutalnim vokalima i mučnim, teškim pesmama, Nizozemci isporučuju. Ovo je iskusna ekipa sa kilometražom napravljenom u drugim bendovima (Mangled, Disgorge) pa je muzika pravilno stilski zaokružena a svirka, sa svojom kombinacijom metal rifčina i D-beat ritma, moćna i ubedljiva:

https://defythecurse.bandcamp.com/album/horrors-of-human-sarcifice

Iako se Leper Colony vode kao nemački bend istina je i da trećinu postave čini neumorni Šveđanin Rogga Johansson u milionitom projektu sa kojim pravi još jednu varijaciju na old school death metal zvuk. Ovog puta u ekipi je i Marc Grewe iz nemačkih kultnih death metal šampiona Morgoth pa i debi album Leper Colony ima dosta elemenata Morgoth zvuka u svojoj osnovi. I, mislim, dobro to bude. Neke su pesme legitimni old school death metal hitovi (npr. Tar and Feathers), a i one manje hitoidne su solidne i uz dobru produkciju ovo je album koji se lepo presluša čak i ako nije neki spektakl inovacije.

https://lepercolonydm.bandcamp.com/album/leper-colony-death-metal

Na kraju smo, dakle, uz heavy metal i kros-žanrovske stvari. Postoje dva slovačka benda sa imenom Striga i da bude komplikovanije, oba su osnovana 1986. godine i oba su tek recentno izdala prve albume. Danas pričamo o bendu iz Prešova čiji se debi zove This is No End i nudi klasičan, staromodni heavy metal. No, ne i prevaziđen ili na bilo koji način loš. Striga nude patiniranu ali zdravu heavy rock muziku koja pokreće telo i hrani duh čvrstim ritmom, finim rifom i dobrim vokalima, bez preteranog teatra ili stilizacija. Prosto, ovo je autentičan, snažan hevi metal.

https://striga1.bandcamp.com/album/this-is-no-end-2


Sidestepping The Sun iz Edmontona u Kanadi sebe reklamiraju kao progresivni metal bend ali njihov prvi EP, Synergy je naprosto dobar, čvrst heavy metal. Mislim, ovde nema baroknih aranžmana niti neoklasičarske ornamentike u nekim značajnim količinama a bend pored stamenog gaženja nije stidljiv da bude i solidno cheesy kad to najviše prija tako da... nije nešto MNOGO proggy ali je vrlo solidno u celini. Proverite, bend daunloud prodaje  po ceni koju sami odredite:

https://sidesteppingthesun.bandcamp.com/album/synergy

Nemački heavy/ power metalci Crom su od 1997. godine do danas snimili svega četiri albuma, i to sve u poslednjih deceniju i po. Najnoviji, The Era of Darkness dolazi skoro šest godina posle prethodnog pa je ovo na neki načn i povratak za ovaj melodični, epski sastav. I, mislim, premelodično je to za mene, ali jeste slatko. Crom se možda baziraju na low-fantasy estetici Roberta E. Howarda, ali muzika im voli i malo simfonijskog aranžiranja a svakako puno melodije i umiljatosti pa je ovo album za ljude koji više cene nežnu epiku od sirovog krljanja. I, kako rekoh, sladak je:

https://www.youtube.com/watch?v=cMHENn73Fbw
https://targetgroup.bandcamp.com/album/the-era-of-darkness

Aeronwen iz San Dijeganikako nisu moja šolja čaja ali istoimeni debi album je svakako vrlo simpatičan. Ovo je raspevan, jako melodičan metal sa simfonijskim zahvatima u aranžiranju i keltskim folk-temama u osnovama svojih kompozicija. Ako se na stranu stavi jeftinija produkcija, ovo ima lepe, nežne ženske vokale i dovoljno optimizma za sve nas:

https://aeronwen.bandcamp.com/album/aeronwen

Belgorodski sastav Рогатая Нога za sebe kaže da predstavlja „novi ruski metal“, mada je istina da na debi EP-u  П​е​р​в​а​я к​р​о​в​ь ima i sasvim dovoljno elemenata panka da bend može da gađa i publiku koja voli dobro produciran, himničan, energičan rok bilo koje podvrste. Četiri pesme na ovom EP-ju su vrlo dobro napisane, sa kvalitetnom produkcijom i zaista himničnim kvalitetima pa Рогатая Нога (i pored tog suludog imena koje, da, nači „rogata noga“) svakako pred sobom imaju perspektivu:

https://roganoga.bandcamp.com/album/-

Švedski Screamer jesu malo previše melodični i ajmo-ruke-gore orijentisani za moj ukus, ali da ne grešim dušu, novi album, Kingmaker ima lep rokerski zvuk i himnične heavy metal pesme uz koje se solidno tapka nogom i mlati glavom. Čuje se tu malo ranog Mejdena i generalnog NWOBHM zvuka i fer je reći da sa svojim petim albumom Screamer pružaju solidan materijal za žurke i provode. Lepo:

https://youtu.be/FgwT144MdqY

Eh, album nedelje valjda znate. Mislim, izašao je novi Obituary. Nazvan Dying of Everything (a što, verujem, znači „Umiranje svega“ radije nego meni bliskije „Umiranje OD svega“), ovo je još jedna prilika da uživamo u vokalima Johna Tardyja i dostojanstvenom, disciplinovanom old school death metal nabadanju ostatka ekipe. Naravno, Obituary su, kako su jednom i sami rekli „zamrznuti u vremenu“ pa od njihove muzike danas ne očekujete ni mrvu inovacije već samo više ili manje nadahnuto prepakivanje poznate matrice. I ovde ima lepih, nadahnućem pokretanih pesama, kao što je, na primer, otvarač, Barely Alive koja u klasičnu formulu ubacuje samo malo nervozne tenzije da vas protrese. No, dobar deo albuma je samo okretanje klasičnih, pa i generičkih Obituary rifova i gruva koji, da se razumemo, na koncertu mogu da budu jebanje keve, ali svakako vas neću osuditi ako zaključite da su pesme poput War ili My Will to Live nešto što ste čuli već mnogo puta, pa i bolje napravljeno. Srećom, album ima nekoliko autentično dobrih komada (uključujući naslovnu pesmu), a i ove „slabije“ pesme donose dovoljno Obituary hipnoze da se sve to na kraju dosta lepo presluša. Tek jedanaesti album za više od trideset godina svirke, i to treba takođe ceniti:

https://obituary.bandcamp.com/album/dying-of-everything

Meho Krljic:
U Beogradu je pao prvi sneg ove godine a metal izdavaštvo se probudilo posle prazničnog lenstvovanja pa smo ove nedelje dobili poplavu novih albuma i drugih formata. Da, da, izašla je i nova Katataonia al nije to za mene. Ono što JESTE za mene ćete nači ispod. Pa da krenemo:

Blek metal, drugovi i drugarice: Nedrugh su iz Sankt Petersburga i Depersonalize im je prvi album, no bend svakako ima sa čim da se pohvali. Ovo je moderan blek metal očišćen od old school romantike i stilizacija, okrenut portretisanju istorijskih ličnosti poznatih po svireposti i energičan a istovremeno atmosferičan. Bend ima vrlo kvalitetnu produkciju i ubedljiv nastup i dosta dobrih rifova pa je ovo vrlo lep debi:

https://nedrugh.bandcamp.com/album/depersonalize 

Bend se zove Skadar ali nije poreklom iz Skadra nego iz Zadra. Mislim, dovoljno blizu za moje potrebe. Elem, radi se o sobnom, jednočlanom blek metal sastavu sa nekoliko singlova u poslednjih par godina i prvim albumom Legende Iz Davnina koji iako ima sve moguće dečije bolesti, od produkcije do aranžmana, zapravo nudi zdrav, atmosferičan, ali i rifaški blek metal koji se meni u osnovi veoma dopada. Da bude jasno, mislim da ovde ima puno prostora za sazrevanje ali i mislim da je osnova takva da ću se sazrevanju veoma radovati. Naprosto, ovo je dobra vožnja:

https://skadar.bandcamp.com/album/legende-iz-davnina

Danski trio Perdition´s Mire nudi blek metal koji mi je nekako baš legao. Album The Doctrine Of Losing Life je tužan i kontemplativan, ali je i sveden, sa jednostavnim, čak monotonim pesmama koje slušaoca okruže sa svih strana dok osećaj da ćete zaspati u  snegu da se nikada ne probudite ne postane umirujuć i prijemčiv. Jebiga, tako je to:

https://perditionsmire.bandcamp.com/album/the-doctrine-of-losing-life

Ukrajinski Do Skonu ima novi album, ...and Darkness was over the Surface of the Deep i ako ste do sada pratili rad ovo jednočlanog blek metal projekta, znate da možete da očekujete mračan, sirov materijal, bez previše filozofiranja. Do Skonu nije od onih slovenskih blek metal bendova koji vole da u muziku utoče široku slovensku dušu i posegnu za melodičnošću i tananom emocijom, ovo je oštar, agresivan blek metal stare škole i, meni, odlične estetike:

https://doskonu.bandcamp.com/album/and-darkness-was-over-the-surface-of-the-deep

Takođe iz Ukrajine je 333DVL333 o kome ne znam apsolutno ništa ali debi izdanje, album Svta Smrt je odličan. Ovo je prilično old school blek metal u kome se zlo i satanizam stavljaju u prvi plan, sa odlično napisanim pesmama koje imaju osetnu meru ceremonijalne ambicije. A opet, ovde ima prilična količina energičnog krljanja. Vrlo pristojno producirano i generalno prijemčivo izdanje:

https://333dvl333.bandcamp.com/album/svta-smrt

Blek metal koji svira jednočlani Ghâshthrak iz Arizone je veoma utemeljen u švedskom zvuku i bendovima kao što su Marduk, Dark Funeral, Setherial itd. A što je meni okej jer BAŠ volim taj superbrzi, epski blek metal. Enivej, novi EP, Throes of Futility se zapravo bavi „ličnim diskrepancama i egzistencijalnom mržnjom“ što sve zvuči vrlo akademski ali muzika je melodični, brzi, energični blastbit-metal koji ide tečno, lepo i prija i ušima i duši. Ko god da je čovek (ili žena) iza Ghâshthrak, ima superioran talenat i dobru viziju. Masivan respekt:

https://ghashthrak.bandcamp.com/album/throes-of-futility

Tajlanđani Lotus of Darkness za ovu godinu spremili su nam EP Towards the Emerald Empire koji izlazi tek u Februaru ali se da čuti putem JuTjuba i preorderovati. A što ćete verovatno učiniti ako volite folklorom zaprljani blek metal. Lotus of Darkness sviraju relativno jednostavnu muziku ali njen spoj blek metal čukanja i narodnjačkih tema je šarmantan, onako naivan kako meni izrazito prija, bez nekakvih pretencioznih aranžmanskih ideja, produciran skromno ali odsviran srčano. Ima to puno ljupkosti:

https://pestproductions.bandcamp.com/album/towards-the-emerald-empire
https://youtu.be/5-21x8AZMaM

Lepo je ponekad čuti dobar, zabavan hrišćanski unblack metal a Troparion iz SAD nudi baš to na EP-ju Peresvet, svom prvom. Ovo su tri pesme kućnog, jeftinog unblack metala, ali urađenog sa uverljivim nivoom tehničke i estetske ekspertize i pristojnim zvukom. Troparion je i optimističan, poletan u onome što radi, kako i dolikuje vernicima, a dopašće se i ljudima koji nisu vernici ako vole brzu, žestoku, sirovu muziku:

https://troparion.bandcamp.com/album/peresvet

Grčki duo Asakta ima odličan debi album od šest pesama, The Abyss of Existence koji uspešno ističe sve one lepe strane egejskog blek metala. Naime, ovo je istovremeno i melodično i himnično, onako dostojanstveno i otmeno, a da je i sirovo, jednostavno, svedeno i fokusirano, bez nekih prenaglašenih teatralnosti i studijskih peglanja. Vrlo prijatan, ugodan album:

https://asakta.bandcamp.com/album/the-abyss-of-existence

Kanadski jednočlani Primordial Serpent uredno izbacuje po nekoliko albuma godišnje poslednjih par sezona i meni je sve to bilo, kao, korektno ali ispod praga neke stvarne zanimljivosti. No, prvi album za 2023. godinu, Adversary of God mi je nekako lepše legao. Ovo je satanistički, ličan i ekspresivan blek metal koji nema sad neki veliki stilski opseg ili interesantna nova tumačenja blek metal tropa, ali je iskren i ubedljiv. Simpatično je to kako čovek sebe otkriva kroz satanizam i odbacuje, jelte, hrišćanske vrednosti a onda od toga pravi dopadljivu muziku:

https://primordialserpent.bandcamp.com/album/adversary-of-god

Brazilski Hordes Of Wrath je primer jednočlanog war metal benda koji čoveku osveži dan i oraspoloži ga iz sve snage. Ovo je jedostavan, sirov, ali tehnički i zanatski više nego korektan zakucavački blek metal sav u blastbitovima, urlanju i zlim, ložačkim rifovima kakvom ja ne mogu da odolim. Demo Black Hordes dolazi nakon albuma snimljenog pre dve godine i ovo je, pogotovo po ceni koju sami određujete, vrlo lepo za ispiranje ušiju i duše:

https://hordesofwrath.bandcamp.com/album/black-hordes

Ah, stigao nam je novi Arnaut Pavle, nazvan Transilvanian Glare i ovo je još jedan dobrodošao komad sirovog, a melodičnog finskog old school black metala. Ovaj tajnoviti projekat je sa prvim albumom privukao moju pažnju a drugi je još sigurniji i oštriji u nastupu sa vrlo malo ustupaka nekakvom modernom black metal zvuku ali i ibez ambicije da se radi jedan-na-jedan rekonstrukcija second wave formata. Arnaut Pavle ovde naprosto zvuči besno, napaljeno i autentično a pošto se album prodaje za onoliko koliko sami hoćete da date, urgiram da se čuje. Nema škole do stare škole:

https://arnautpavle.bandcamp.com/album/transylvanian-glare

Dryad iz Ajove su mnogo dobri na debi albumu, The Abyssal Plain koji skoro pa sumnjivo uspešno spaja black metal, death metal i crustcore u jednu funkcionalnu i ekstremno zabavnu smešu. Da možete da imate i kavernoznu, muljavu produkciju i simfonijske aranžmane i pankersko čukanje, sve u jednom, to čovek ne bi poverovao dok ovo ne čuje. A može. Dryad odvaljuju-

https://dryad.bandcamp.com/album/the-abyssal-plain

I idemo sad na druge stilove, sporije pre svega: doom metal, sludge metal, stoner rock, hard rock, psihodelija... Clarion Void iz Kolorada sviraju lepu kombinaciju blek metala i sludge metala na svom prvom albumu, Deafening Sounds of Mortality. Ovo je, onako, oštro i energično, a neposredno i prljavo, sa HEAVY sludge zvukom ali i sa blek metal okretnošću i brzinom. Jako dobro iskombinovano i jako prijatno za mene:

https://clarionvoidco.bandcamp.com/album/deafening-sounds-of-mortality

Dead Elephant su iz Atine a ako naziv njihovog trećeg albuma, Unholy Blackened Sludge nije dovoljno deskriptivan, da kažemo da je ovo, naravno, vrlo prljavo, vrlo agresivno, jeftino ali dobro producirano i da valja teški, mučni sludge gruv sa vrištavim vokalima. Dead Elephant umeju da sprave kratke, jednostavne pesme koje izrastu oko jednog rifa i ne preteruju sa dužinom, nudeći sludge metal u kompaktnoj, kanape formi. Lepo, a album se plaća koliko poželite:

https://deadelephant.bandcamp.com/album/unholy-blackened-sludge

Strider su iz Ankare a njihov stoner rok zvuči zdravo i raspoloženo na EP-ju Midnight Zen. Turci umeju da zakuvaju fin gruv i poslože psihodelične rifove preko njega, da je sve to onako umiljato, melodično, fino za ples a opet da ima i transcendentnu dimenziju. Pet pesama, dosta tripoznih momenata, hipnotičkih ponavljanja i generalno poštene psihodelične svirke, ne propustite:

https://strider.bandcamp.com/album/midnight-zen

O Sluggard su Australijanci a njihov EP Dragging Time je sniman 2019. i 2020. godine da bi tek sada ugledao svetlo dana. Nema tu MNOGO filozofije, pa čak ni ambicije. Bend za sebe veli da svira „pećinske džemove“ pa je i muzika, spori, teški, neobavezujući sludge metal bez komplikacija, zasnovan na rifu i gruvu i to je sve. Ali  prija:

https://osluggard.bandcamp.com/album/dragging-time

Francuzi znaju da naprave dobar stoner a naš današnji dokaz ove teze je drugi EP sastava Cannatonic iz Metza. Buffet à Volonté ima četiri rokačke pesme stoner-sludge profila, energične i samo malo namrštene ali u suštini dobronamerne. Sve je to jeftino i neoriginalno ali Cannatonic imaju srce i dušu i to se čuje. I broji se:

https://cannatonic.bandcamp.com/album/buffet-volont

OK, OK, imamo i drugi dokaz: Mama Youth su iz Dankirka i njihov istoimeni album isto nudi lep, neobavezujući, prijatan stoner rok sa masnim solažama, wah wah pedalama i dobrim zvukom. Bend ima jedan opušten, revolveraški stav, sa sve pevanjem na Engleskom sa jakim francuskim naglaskom koje zvuči buntovno i pankerski, te puno razigranih gitara. Dobar gruv, dobar rok, dobar album:

https://mamayouth.bandcamp.com/album/mama-youth

Virdžinijski Diseased Earth zvuči raspoloženo i zdravo na novom albumu, Welcome the Plague Years. Ovo im je druga dugosvirajuća ploča a kako je prva izašla pre pandemije, simbolika naslova je valjda jasna. No, Diseased Earth svakako hvataju pažnju slušaoca svežinom i energijom, valjajući svoj nestašni sludge/ doom zvuk sa puno entuzijazma. Ovo nije naglašeno spora muzika, naprotiv, energična je, spakovana u kratke, glasne, dinamične pesme, a pomenuti zvuk je debeo, težak ali i sam sa dovoljno dinamike da bude prijatan uhu. Grubi, vrišteći vokali ali i vrlo maštovite gitare zaokružuju ovu formulu i album dobija sve moje preporuke:

https://diseasedearth.bandcamp.com/album/welcome-the-plague-years

E, ali za naglašeno sporu muziku obratićete se finskim Frogskin čiji treći album, III - Into Disgust, snimljen osam godina posle drugog i petnaest posle prvog ide JAKO sporo i MRVI sve ispred sebe. Ovo je sludge doom kakav bi trebalo izvući iz šteka kad god neko pita šta je to sludge-doom metal, da mu se pusti, da shvati da on nema snage da to sluša i da se jednom za svagda smiri i ućuti. Ovo je mučno, abrazivno, ali, naravno i neodoljivo:

https://violenceintheveins.bandcamp.com/album/iii-into-disgust

Occult Dawn su iz Malezije i prvi EP, Psalms I je šest pesama jako sporog, mučnog stoner-doom zvuka koji se veoma zabavlja sa semplovima iz starih filmova u kojima se pominje pali anđeo Satana. Ovo je, dakle, satanistički, Lo-Fi stoner-doom metal koji ne nalazi mnogo originalnih trikova u svom portfoliju ali radi to što radi iskreno i autentično:

https://occultdawn.bandcamp.com/album/psalms-i

Tex je jednočlani doom metal koga piše i izvodi jedan Justin Pawlowski iz Solt Lejk Sitija i album Goodstone je neočekivano odličan. Ovo je maštovita, kreativna a opet superhardkor doom/ sludge muzika koja ide jako sporo, ali u toj sporosti nalazi mnogo načina za variranje atmosfere i raspoloženja bez obzira što se drži vrlo svedene instrumentalne matrice i estetike. Melodično, klin pevanje je ovde jedno od tajnih oružja ali Pawlowski naprosto ima uho za dobru pesmu čak i kada se ta dobra pesma pravi od najsirovijeg materijala. Impresivno:

https://textheband.bandcamp.com/album/goodstone

Za ljubitelje gotskog doom metala, kanadski žensko-muški duo Tribunal ima prvi album, The Weight of Remembrance i pošto je ovo izdao 20 Buck Spin, nema baš MNOGO dileme oko kvaliteta. Naime, kvalitet je visok. Ja nisam sad neki najveći svetski ljubitelj gotskog roka, ali Tribunal su BAŠ dobri, sa mučnom, sirovom komponentom u svojoj izvedbi ali onda i sa nežnom, sofisticiranom stranom. Teško je oteti se prijemčivosti te kombinacije sirovih blek metal vokala i nežnog ženskog pojanja, kao i kombinacije tužnog violončela i jakih gitara. No, Tribunal ne hvataju samo na kontrast i trikove i ovo je album dobro napisanog doom metala sa pesmama koje idu sporo, dostojanstveno i otmeno. Lepo:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/the-weight-of-remembrance

Turbid North, originalno sa Aljaske, a sada iz Teksasa imaju novi album, The Decline i ovo je, pa, vrlo interesantna kombinacija melanholičnog doom zvuka i brutalnog sludge nabijanja. Na Metal Injectionu su ovo uporedili sa ranim Mastodon snimcima, ali Turbid North ovde zvuče hermetičnije, rastrzanije, pa i luđe. Zvuk je na granici pucanja, pesme često psihotične i ovo je album gde ni u jednom trenutku ne znate šta će se sledeće dogoditi. Ali događa se puno toga zanimljivog:

https://turbidnorth.bandcamp.com/album/the-decline

Za prvo pravo izdanje ove godine rimski Heavy Psych Sounds Records odmah nudi poslasticu. Mislim, fer. Doom Sessions vol. VII je sedmi u seriji split albuma koje ova firma izbacuje poslednjih par godina i tu su na programu švedski Endtime i američki Cosmic Reaper. I toje sad okultni doom metal za sve pare. Na švedskoj strani dobijamo doom koji je sav teatralan i melodičan i divan i nestašan, a Amerikanci su za nijansu zamišljeniji i melanholičniji. Sjajno!!!!!!

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-vii-feat-endtime-cosmic-reaper

Da nam ne ostane dužan i kalifornijski fenomenalni izdavač Ripple Music je izdao ne jednu nego dve ploče ove nedelje. Prva je Turned to Stone Chapter 7, takođe sedma ploča u seriji split albuma koje ovaj izdavač povremeno izdaje. Gypsy Chief Goliath su ovde na jednoj strani i ovo je kanadski stoner rok/ hard rok premijum kvaliteta, sa klasičnim elementima ali bez fetiša staromodnih rešenja. End of Age su sa druge strane, iz Pensilvanije su i njihov zvuk je melodičniji i nešto bliži proto metalu, sa izraženim ’70s vajbom. Odličan program teškog roka:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-7

Drugo izdanje je novi album odličnih Šveđana Tidal Wave, psihodelični i moćni The Lord Knows. Ovaj album počinje pesmom Lizard King koja i sama počinje čuvenim Morrisonovim stihovima o tome da je on kralj gušter(a) i da može da uradi šta hoće, tako da se Tidal Wave ukorenjuju u tradiciji vrlo eksplicitno ali sviraju sa pogledom zabačenim daleko u budućnost. Ovo je topao, energičan pa i optimističan stoner rok bez zaplitanja u džemovanju, napisan ekonomično i sviran snažno, poletno. Odlina produkcija, odlična atmosfera, album bez mane:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-lord-knows


Sad idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Indijska ekipa Kasck izbacila je prvi EP, Deal with the Devil i ovo je, kako oni sami kažu, kombinacija new school thrash metala sa nekim klasičnim zahvatima. Nije to sad nešto PRETERANO unikatno niti izrazito nadahnuto, produkcija takođe ume da bude lišena dinamike (bubanj, kao i obično), ali Kasck jesu strastveni i imaju lepe rifove a što je u ovom trenutku za mene sasvim dovoljno da mi budu dragi:

https://kasck.bandcamp.com/album/deal-with-the-devil-ep

Midnight Sacrifice su iz Lime i album, nazvan Black Rock 'n' Roll im je prvi. I, mislim, ovo je speed metal. Rokerski i malo „blackened“, da, ali speed metal pre svega, prljav, ružan, zao, ali dobro raspoložen i nameran da i nas zarazi svojim raspoloženjem. Jeftino je to producirano ali je zvuk prihvatljiv a muzika srčana pa vredi istaći da su neke pesme odlične.

https://midnightsacrifice.bandcamp.com/album/black-rock-n-roll

Italijanski Burning Leather na svom drugom albumu, New World Order prizivaju frazu sa početka dvedesetih godina prošlog veka, ali im je muzika bliža formama iz ranih osamdesetih. I odlična, pritom. Burning Leather cepaju kvalitetan speed/ thrash metal, sa nemalim podsećanjem na ono kako su to radili Metallica ili Testament u ono vreme, ali sa svojim zvukom i odličnim, ložačkim pesmama. Bend je promenio postavu u dve godine koliko je prošlo od prvog albuma i ovo zaista sada zvuči zrelo, eksplozivno i kvalitetno, sa sve simpatičnim pevanjem na Engleskom koji ima jak apeninski naglasak:

https://burningleather1.bandcamp.com/album/new-world-order

Australijski Idle Ruin su besni i prljavi na debi albumu The Fell Tyrant. Ovo je kombinacija thrasha sa malo tehničkijim rif-radom i malo black i death formula, ali je i dovoljno nekomplikovano i neposredno da se sluša bez zazora. Idle Ruin imaju mnogo ideja i mada ih ne pakuju uvek na najidealniji moguć način jedne uz druge, meni se dopada njihova energija i napaljenost.

https://idleruin.bandcamp.com/album/the-fell-tyrant

Česi Exitus sa svojim debi albumom, Liebyrinth nude čak dvanaest pesama tehnički ambicioznog, kvalitetno produciranog thrash metala. Najbliža tačka poređenja mi je ovde Testament i bend zvuči vrlo ubedljivo u svojim čvrstim izvedbama i pažljivo napisanim aranžmanima. Ima ovde i vrlo lepih rifova ali Exitus svakako malo pate od sindroma imitacije i inferiornosti u odnosu na svoj uzor čisto na ime nedostatka mnogo mašte da se ode od preuzetog predloška. No, kvalitet se ovde ne može osporiti. Završava se obradom Pro-Pain, što je zanimljiv izbor ali se lepo uklapa:

https://exitusthrashgang.bandcamp.com/album/liebyrinth-2

Evil Never Lose je dosta, jelte, nespretno sklopljena fraza ali i ime jednočlanog thrash metal projekta iz Španjolske. Debi EP, This is My World je, pak, prilično uspela kolekcija stručno napisanih i produciranih pesama koje su zapravo melodičnije nego što ja volim, ali imaju energiju i autentičnost. Ovo se plaća koliko poželite ali svakako je po kvalitetu, pogotovo svirke daleko iznad nivoa nekakvog demo snimka. Francisco Javier Núñez Martínez svakako ima čime da se ponosi:

https://evilneverlose.bandcamp.com/album/this-is-my-world

Isto iz Španije su Electrikeel i njihov debi album, Straight Outta Depths RAZBIJA. Ovo je brz, oštar, napadački thrash metal koji pritom demonstrira sjajnu tehniku ali i veliku maštovitost. Electrikeel nisu klasični progresivci, čak sebe taguju kao blackened thrash i crossover, ali ovo je thrash metal koji ume da u okviru žanrovske klasike zvuči sveže, kreativno i maštovito. Vrlo pristojna produkcija i izuzetan kvalitet muzike, izdanje koje se ne propušta.

https://electrikeel.bandcamp.com/album/straight-outta-depths-2

The Adits iz Britanske Kolumbije cepaju čvrsti teški rok koji je na idealno pola puta između metala i panka. EP Sharpie ima četiri kratke, efikasne pesme zlih, sugestivnih rifova i šmekerske atmosfere. Bendu ne bi smetala samo malo življa produkcija da pesme ZAISTA prodišu ali i ovako ovo ima dosta šarma a plaćate koliko hoćete:

https://theadits.bandcamp.com/album/sharpie-ep

I Mind Swell iz Ontarija su na pola puta između panka i metala, ali ovo je superteška kategorija metala i panka. Rot Forever Demos ima tri pesme između death metala i d-beat ali i beatdown hardkora i ovo zakiva BAŠ MOMAČKI pravo u mali mozak i vrlo je lepo. Plaćate koliko hoćete:

https://mindswell.bandcamp.com/album/rot-forever-demos

Poljaci ┼ Death Crusade ┼ (tako, sa sve krstovima) su isto negde izme đu d-beat hardkora i sirovog, energičnog thrash/ death metala. Novi album, Zn​ó​w p​ł​onie niebo je odličan, sa zvukom koji je zdrav i hrskav (a prilično sirov, takođe) i pesmama koje ne filozofiraju nego opiče po gasu i gaze sve pred sobom. Jako dobro:

https://deathcrusade.bandcamp.com/album/zn-w-p-onie-niebo-new-album-2023

Nedtur iz Malmea sviraju hardkor pank sa kratkim, brzim pesmama i duhovitim tekstovima, onako neobavezno, trešerski a opet vrlo dobro uvežbano, odsvirano i snimljeno. EP Bite ima pet pesama u isto toliko minuta i garantovano donosi osmeh na lice:

https://nedtur.bandcamp.com/album/bite

Argishrot iz Sankt Petersburga su MNOGO moderniji u svom spajanju hardkora sa blek metalom. EP Delusions je dobro produciran, dobro odsviran i napisan tako da zadovolji i metalcore i hardcore pa i blek metal publiku sa svojom energijom, melodijom i gruvom. Pošto se ja ložim isključivo na brzinu, meni je okej kada se ovde svira brzo. Preporučujem!

https://argishrot.bandcamp.com/album/delusions

Primitive Rage iz Springflida u Misuriju kombinuju sludge metal, grindcore, pa i malo blek metala za jednu EKSTREMNO agresivnu, zapaljivu smešu što nam je na EP-ju  Enemies Left to Crush bacaju pravo u lice. Zvuk je EKSTREMAN, svirka ubitačna, pesme napisane jednostavno, organski, i sve je podešeno da bude što je moguće odbojnije. A baš zato nam i prija. I još i plaćamo po izboru:

https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/enemies-left-to-crush

Iako Viral Isolation iz Ohaja imaju vrlo nedinamičan zvuk, ovo nije tek još jedan kućni grindcore sastav snimljen „u kompjuteru“. Radi se o „pravom“ bendu koji je još pre tri godine imao split album, a sada se vratio sa ODLIČNIM EP-jem A Vacant World. Ovo je brzo, brutalno i zapravo se nalazi negde između modernog, avangardnog grindcorea i blek metala pa ako volite blackened grindcore, sa vrlo energičnim, ekspresivnim izvedbama, jako niskim štimom i NEPODNOŠLJIVO spljeskanim masteringom, Viral Isolation pišu zapravo odlične dvominutne pesme i ispaljuju ih u svemir bez milosti:

https://viralisolation.bandcamp.com/album/a-vacant-world

Chainsaw death cvlt je ime split albuma između denverskih Berated i nekog benda kome ne mogu da pročitam logo. U svakom slučaju, na Bandcampu ima samo strana Berated tako da nije ni bitno. Ali Berated gadno zakivaju. Ovo je grindcore sa superniskim štimom i powerviolence oštrinom pa bije jako i iz svih oružja sve vreme. Ko voli da se ide samo ludo i brzo, ovde će naći svoj fiks:

https://berated.bandcamp.com/album/chainsaw-death-cvlt

Londonski Mutagenic Host na scvom prvom demo snimku, The Genotoxic Demo kidaju vrlo mučan, vrlo heavy sludge death metal i ovo je baš solidno. Zvuk je naravno granitne tvrdine i ovo je samo za izdržljivu publiku ali bend odlično svira a pesme su jednostavne i napaljive. Vrlo solidno:

https://mutagenichost.bandcamp.com/album/the-genotoxic-demo
https://drycough.bandcamp.com/album/the-genotoxic-demo

Dark Image Inside je neobično ime za death metal bend, ali ova ruska ekipa na svom debi albumu, Nine Stories and One Life ne svira baš klasični death metal. Ima ovde, hvala nečastivom, propisnog blastbit nabadanja i death metal gruva, ali ima i klavira, gajdi i melodičnijih, folklorom inspirisanih rifova pa je kombinacija sveža i interesantna. Ima to dosta potencijala da se svidi značajno široj publici a da se opet drži dovoljno blizu death metal srži da meni prija:

https://darkimageinside.bandcamp.com/album/nine-stories-and-one-life

Britanski jednočlani projekat Living Monstrosity, uprkos imenu koje potiče od pesme benda Death, zapravo ima istoriju sviranja kombinacije  grindcorea i black metala, ali novi album, Lithos je vrlo VRLO kvalitetan death metal  sa elementima deathgrinda, možda po uzoru na Misery Index i slične sastave. Dakle, ovo je mošerska, razgovetna, energična muzika sa vrlo dobrim rifovima, iznenađujuće odličnom produkcijom i generalnim nivoom profesionalizma koji ne može da ne impresionira. Thomas Hubball piše odlične pesme i ovo je punokrvan, vrlo prijemčiv album odličnog death metal zvuka:

https://livingmonstrosity.bandcamp.com/album/lithos

Irski Bodydrinkers je već snimio jedan album 2020. godine ali za ovaj Januar imamo demo od tri pesme nazvan Swamphammer i to je baš fina, bite-sized ponuda death metala iz, jelte, močvare. Bodydrinkers nisu onako nerazgovetni i hermetični kako to ovakvi bendovi umeju da budu, kod njih ima i malo black metal propulzivnosti, ali rifovi su moćni, atmosfera mračna i preteća a zvuk zdrav i mesnat. Plaćate koliko hoćete za ovaj komad teškog metala:

https://bodydrinkers.bandcamp.com/album/swamp-hammer

Simpatičan je i prvi EP sastava Chainmace iz Kolorada nazvan Unparalleled Cruelty. Ovo je prljav i smrdljiv death metal koji naglašava gruv i lepo ga kombinuje sa bržom, energičnom svirkom i uprkos nazivu izdanja zapravo više ide na sofisticirane aranžmane nego sad na neku silu. Lepo producirano, lepo napisanih pet pesama, lepa ploča:

https://chainmace.bandcamp.com/album/unparalleled-cruelty

Ne znamo mnogo, skoro ništa o italijanskom deaththrash projektu Compound 8 sem da je inspirisan thrash i death muzikom sa kraja devedesetih. Prvo izdanje, EP Evil Insight, svejedno nudi dopadljivu, čukačku muziku bez mnogo filozofije. Ovo je brza, nervozna svirka, ali odrađena jako disciplinovano, uz masu solidnih rifova i propisnu produkciju. Pravolinijski, ali vrlo prijatno za sve delove vašeg tela sem vrata koji će se ovde naraditi da drži korak sa visokim tempom sviranja:

https://compound8.bandcamp.com/album/evil-insight-2

(Kraj u sledećm postu)
 

Meho Krljic:
Isto iz  Italije su Unkreated, koji su svoj drugi album, Apoptosi, snimili još 2014. godine, ali, evo, objavljuju ga tek devet godinica kasnije. A greota, jer je ovo besan, energičan, zabavan death metal. No, album je bio na ledu jer je pevač preminuo 2017. godine i mada ne znam šta je podstaklo bend da ga sad objavi, drago mi je da je do toga došlo jer su i muzika i pevanje odlični a pesme napisane vrlo stručno a bez previše filozofiranja. Ovo je baš onako, zakivački a pitko i da je mastering malo dinamičniji bilo bi savršeno. No i ovako je izvrsno a daunloud plaćate samo koliko sami želite:

https://unkreated.bandcamp.com/album/apoptosi

Atrocity su se, iz nekig razloga, poslednjih deset godina vratili u death metal vode posle dugačke ekskurzije u gotski/ industrial metal. Okkult III, njihov treći album u novom death metal opusu je, pa, simpatičan. Neće nikada ni jedno njihovo izdanje da me patosira kao kad sam čuo debi, Hallucinations iz 1990. godine, ali, dobro, tad sam bio u vojsci, a zemlja se raspadala i bio sam i emotivno osetljiv a Nijemci su PUCALI od kreativnosti i progresivnog žara. Okkult III je mnogo svedenija ploča u kreativnom smislu, ali ima tu neku umirujuću dimenziju rutine i jednog podrazumevanog kvaliteta. Ovo zvuči klasično pa i predvidivo, producirano pomalo klinički čisto, ali Atrocity pišu dobre pesme i ovde nema popuštanja u kvalitetu:

https://www.youtube.com/playlist?list=PLEpjZ6a3i26cnVTB0gOBcXFjFT7DERVyT

Womb Rot su novi teksaški brutal death metal sastav sa svežim demo snimkom nazvanim  Gulfcoast Violence Demo 2023. U zvuku ove ekipe, pak, ima i dosta hardcore/ beatdown elemenata, počev od vokala, pa do spelovanja nekih reči u naslovima pesama, tako da se radi o, što se mene tiče, nekoj vrsti prelaznog oblika između slamming death metala i beatdown hardcorea. No, bend ima dobar zvuk, dobre rifove, svirka je vrlo disciplinovana i ovo se lepo posluša a uz njega još lepše, jelte, mrda. Plaćate po želji:

https://wombrottx.bandcamp.com/album/gulfcoast-violence-demo-2023

Ethnocide su jedan od onih death metal bendova u kojima peva bubnjar i to se mora poštovati. Trio postoji već nekoliko godina i ima iza sebe par EP-jeva, ali ovogodišnji demo, Hell on Earth sugeriše da bi bend mogao polako da razmišlja i o albumu. Nije ovo sad nešto skupo producirano ali tri pesme koje su Ethnocide ovde snimili su lepo ispisane, imaju dobru atmosferu i gruv, a bend se solidno snalazi u podužim aranžmanima, dajući death metalu malo thrash oštrine. Fino je a plaća se koliko hoćete:

https://ethnocideofficial.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Čileanci Skullpture imaju vrlo solidan i izdašan EP, A Horrifying Death sa čak šest pesama (posle skromnog introa), energičnog old school death metala. Ovo je prebijački, jednostavno i zasnovano na prostim rifovima ali organska spontanost aranžmana vuče celu stvar u pravom smeru a i bend zvuči raspoloženo i ubeđeno u ono što radi. Ovo je pristojno producirano i ima dobru, mračnu atmosferu a završetak sa obradom Deicideove Kill the Christian je svakako simaptičan iako, jelte, ne podržavamo nasilje:

https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/a-horrifying-death

Negative Vortex čine dva Brazilca na privremenom radu u SAD i prvi album ovog death metal sastava, Tomb Absolute nudi tvrd, atmosferičan, energičan death metal. Ovo je, onako, vrlo heavy, sa malo skandinavskog šmeka i malo doom metal elemenata, ali sa dobrim rifovima, solažama i generalno solidno napisanim pesmama. Vrlo fino:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/tomb-absolute

Nizozemski Throatstabber su godinama radili na svom prvom albumu i on još nije gotov ali su nam za sada dali demo verziju da poslušamo jer, kažu, nisu mogli da dočekaju da vide šta mislimo. I, mislim, endless agony je vrlo solidan demo album death metala koji dosta vuče na skandinavske predloške. Dakle, ovo je old school, jednostavno, sirovo a melodično, sa dosta uličnog, hardcore zvuka i pesmama koje su kratke, ekonomične, prijemčive. Solidno je to i producirano pa će album, bez sumnje zvučati odlično. Vrlo vredno svake pažnje:

https://throatstabber.bandcamp.com/album/endless-agony-demo

Sa imenom kao što je Cannibal Abortion, bend iz Čikaga vam se legitimisao i pre nego što čujete ijednu od dve pesme sa njihovog promotivnog snimka, Promo 2023. I, mislim, ako volite brutalni/ slamming death metal koji govori o, jelte, kanibalima i abortusima, ovo je vrlo pristojan post-kenibalkorposovski nabod, tehnički kvalitetan, etsteski zaokružen, produkcijski impresivan. Cannibal Abortion naporosto kapiraju ovaj zvuk i sviraju ga kako on treba da se svira, sa ozbiljnošću, odgovornošću i bez mnogo fetišizacije detalja. I već i imaju album iz 2018. godine. Ovaj konkretni snimak je miskovao i masterovao Floor van Kuijk iz Korpse pa otudi i ovako dobar zvuk, jelte, ali bend apsolutno odlično zvuči i svira i vredi ih držati na radaru iz sve snage:

https://cannibalabortion.bandcamp.com/album/promo-2023

Danci Deiquisitor imaju četvrti album, Apotheosis i ovo je mesnat, pošten death metal starije škole. Deiquisitor vole da zvuče hermetično i mračno i ovo nije puka parada rifova i hedbengerskg ritma, ima tu i naklona modernoj kompoziciji ili filmskoj muzici ali osnova je uvek okrutan, sirov death metal. I to lepo zvuči:

https://deiquisitor.bandcamp.com/album/apotheosis

Da ostanemo u Skandinaviji za momenat, za Norvešku obično intuitivno vezujemo blek metal ali Celestial Scourge sa svojim mini-albumom Dimensions Unfurled pokazuju da se tamo još kako pravi i tehnički, brutalni death metal. Dimensions Unfurled je dopadljiva ploča sa pet brzih, energičnih pesama metala koji jeste „tech“ izprofilisan ali su same pesme izrazito u prvom planu i ovo nije tek parada neparnih ritmova i alterovanih akorda. Naprotiv, recimo pesma Moon Dweller je jedan od najzaraznijih, najložačkijih death metal komada koje sam čuo ove nedelje i u njemu je jedino brza, melodična solaža izrazitije „tech“ dok je sve ostalo prosto – death metal zakucavanje. Odlično, jebeno odlično izdanje:

https://celestialscourge.bandcamp.com/album/dimensions-unfurled

Death sludge metal je definitivno postao slučaj za sebe pa tako Tidal Bore iz Bruklina imaju EP  Exit Earth sa četiri pesme baš solidne demonstracije kako to otprilike treba da ide. Dakle, srednji temo, dobar gruv, jaki rifovi, brutalni vokali, malo manje bluza nego u klasičnijem sludgeu, malo više mrdaj-guzu ritmova nego u death metalu i fino to bude.

https://tidalbore.bandcamp.com/album/exit-earth

Španski Diostooorsion imaju šašavo ime ali njihova varijanta death metala koja kombinuje old school i progresivu je prijemčiva. Drugi album, Idolatries: Echoes of Damnation ima čak petnaest pesama što je svakako malo i previše ali muzika je jako dopadljiva, sa tom old school jednostavnošću i neposrednošću i tim kao, malo progresivnijim aranžmanima. Jeftina produkcija, ali mnogo duše:

https://diostooorsion.bandcamp.com/album/idolatries-echoes-of-damnation

A Ob Nixilis iz Kolorada na debi albumu, Abhorred, takođe dopadljivo kombinuju blek metal i old school death metal. Ovo je onda nekako i melodično a da nije napadno melodično, i hermetično a da opet nije neprozirno i skroz crno i pesme su zanimljive, svaka sa svojom distinktnom temom i estetikom. Interesantan bend i zabavan debi:

https://obnixilis.bandcamp.com/album/abhorred

Conjureth iz San Dijega vrlo ubedljivo nastupaju na svom drugom albumu, The Parasitic Chambers. I ovo je jedna napadačka ploča koja fino kombinuje old school mentalitet sa kvalitetnom, modernom svirkom. Dakle, puno lepih rifova, temperirane agresije i zvuka koji ima jednu kavernoznu komponentu ali ne tako da baš odmah zamori uho. Conjureth su odlični i moram da priznam da je u nedelji punoj izvrsnog death metala ovaj album apsolutno iskočio snagom i šarmom:

https://conjureth.bandcamp.com/album/the-parasitic-chambers
https://youtu.be/rL59UWvx2eo

Re-Buried su iz Sijetla i njihov prvi album, Repulsive Nature je baš onako zdrav „hello world“ iskaz, sa deset prebijačkih komada koji su estetski smešteni negde u devedesete među radove bendova kao što su Incantation i slične siledžije s dušom. Rečju, ovo je i moćno, nasilno, ali i puno atmosfere. Rifovi su gadni, mračni i zvuče kao sonična inkarnacija jama sa katranom u kojima su ginuli onoliki dinosaurusi, zvuk je napržen ali ima dubinu i ovo je ODLIČAN debi album:

https://re-buried.bandcamp.com/album/repulsive-nature

Faithxtractor iz Sinsinatija ubijaju ko pajserom na svom četvrtom albumu, Contempt for a Failed Dimension. Ovaj iskusni muško-ženski duo snimio je prvi album još pre petnaest godina i čuje se tu jedna razrađena, fino proživljena death metal matrica, sa pesamama koje su agresivne ali svirane sa osećajem za dramu i narativ, produkcijom koja akcentuje rifove umesto da samo pegla po ušima i basistkinjom Zdenkom Prado koja fenomenalno zvuči. Još jednom se pokazuje da je kvalitet pesama zaista najvažniji čak i u ovako ekstrenoj muzici a to da bend zvuči usvirano, napaljeno, raspoloženo za dokazivanje je poseban bonus. Odlično:

https://faithxtractor.bandcamp.com/album/contempt-for-a-failed-dimension


Poslednja sekcija sa heavy metalom i međužanrovskim igrarijama! Francuski hevi metal sastav Sins of Shadows ima drugi album, Imperium i ovo je u sebe sigurna, imperijalna, jelte, ploča epskog hevi metala koji gazi sigurnim korakom, sipa moćne rifove i ima tu generalnu atmosferu jednog DOGAĐAJA. Bend je, nažalost, sada više sveden na studijski projekat, bez pevačice Elene koja je napustila ekipu pa ovaj album koristi gostujuće pevače i pevačice, ali su oni makar veoma dobri. Pesme su napisane odlično, produkcija vrlo solidna a taj herojski nastup i energija koju bend sipa su zlata vredni. Ako volite klasičan NWOBHM, ali odsviran modernije, sa savremenom produkcijom, Sins of Shadows su sigurna investicija:

https://sinsofshadows.bandcamp.com/album/imperium-2

Kalifornijski Meatbird sebi kače silne post-hardcore tagove ali album No je više kombinacija noise rocka i sludge metala za moj račun, prljava, garažna, sa dosta „blackened“ šmeka i bez nekog jasnog plana i programa. Svirana „od uveta“ i spontano ovo je muzika koja stilski nema jasnu ideju kuda je krenula ali estetski samu sebe dobro razume:

https://meatbird.bandcamp.com/album/no

Slog su iz Los Anđelesa i njihov drugi album, Divination je jedna, onako, izmućkana kombinacija doom metala, blek metala, psihodelije, malo možda death metala i (post)hardkora. Nije to sve uvek sigurno kuda je krenulo, ali čuje se dosta interesantnih ideja i kreativnih rešenja pa svakako vredi da se odvoji malo vremena i posluša:

https://slog333.bandcamp.com/album/divination

Ðiatharchy je jednočlani italijanski progresivni metal bend čiji debi album, Sentient, zapravo potpisuju dva čoveka (uleteo bubnjar, jelte, što pozdravljamo) i ovo je iznenađujuće zabavan proggy program u kome ima malo blek metala, ali koji je generalno toliko kitnjast i melodičan da može da ga sluša maltene bilo ko. Vokali su, da, malo ekstremni na momente, ali je muzika maštovita i prilično zabavna:

https://diatharchy.bandcamp.com/album/sentient

Gutter Creek su Kanađani a njihov debi album, Gutter Creek, je šoferski, fajterski teški rok koji u sebi ima puno mirisa benzina i asfalta ali i tog nekog dobrog provoda u mraku noćnog kluba gde su dim i alkohol zamenili zemaljsku atmosferu i sve je vruće i mekano. U manje impresionističkom diskursu: ovo je kvalitetan album hard roka i hevi metala sa dosta cheesea ali i dosta pravilno kanalisane energije. Usvaja se!

https://guttercreek.bandcamp.com/album/gutter-creek-gutter-creek

Majesty je EP sa tri pesme koje najavljuju dolazeći album beogradskog power metal sastava Númenor, a koji će biti ceo sastavljen od obrada Blind Guardiana. Ovo je vrlo kvalitetno i ubedljivo, sa gostovanjem članova Blind Guardian, Morgana Lefay i Sabaton, te muzikom koja ima i vrlo solidnu produkciju i ubedljiv svirački arsenal. Vrlo pristojno:

https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/majesty

Slegest su interesantna ekipa iz Norveške koja sebe opisuje kao „norveški metal“ i, slušajući novi album, Avstand, sklon sam da kažem da je ovo perfektna deskripcija. Slegest su skoro tačno na sredini između blek metala i ’70s proto metala i ovo je tako prirodno norveški zvuk da sam zapanjen da nema više bendova sličnog profila. Dakle, ne pričamo o običnom blackened rock’n’roll zvuku, Slegest su mnogo hladniji, slojevitiji, hermetičniji a da njihova muzika ima u sebi i mnogo lepe emocije pa i topline. Vrlo interesantan album:

https://slegest.bandcamp.com/album/avstand

The Lightbringer of Sweden su, nećete se iznenaditi, švedski power metalci čiji album, The New World Order, drugi po redu, zvuči, pa, moćno, melodično, epski. Lajtbringeri umeju da naprave himnični metal i njihova muzika nije ni previše aranžirana pa da sakrije lepe rifove i teme, a ni prenabudžena u produkciji nego taman kako treba. Fine pesme, puno cheesy tematike, vrlo prijatno.

https://youtu.be/xpmGCUELpmY

Losanđeleski Anubis imaju novi EP sa dve pesme, Desecration Day  i meni je njihov melodični, energično power/ thrash metal baš onako kao melem na ranu. Ima nečeg prosto savršenog u toj kombinaciji energije, neposrednosti, brzine, sirovosti i melodičnosti. Bend je odavno sazreo za album i ovo apsolutno vredi imati:

https://anubis10.bandcamp.com/album/decreation-day-2

Švedski Twilight Force su baš onako HARDKOR simfonijski power metal bend pa je njihov četvrti album, At the Heart of Wintervale toliko sladak da od njega može čoveku malo da pozli. Ali na dobar način. Ovo je vrlo dobro napisano i pošto svoj cheese nosi ponosno na reveru, ne mora da se štekuje već samo veze muziku kakvu bi svirali Tolkinovi Elfi da su imali struju. Meni je to čak preslađeno ali su Twilight Force toliko dobri u tom što rade da ne mogu da se ne osmehujem dok ovo slušam. Vilenjački metal za sve pare:

https://twilightforceofficial.bandcamp.com/album/at-the-heart-of-wintervale

Red je da album nedelje nekad bude i iz domena death metala, posebno u nedelji u kojoj je izašlo baš mnogo dobrog death metala. Ashen iz Australije, pak, nude jedan od najboljih death metal albuma ovog Januara. Njihov debi, Ritual of Ash je ona idealna kombinacija old school death zvuka sa samo mrvom avangarde, producirana sirovo ali adekvatno, i odsvirana ubistveno. Ovo su pesme koje se ne zamaraju sofisticiranošću jer znaju da imju na svojoj strani prednost iznenađenja i agresivnost kojom se proseca kroz sve barijere. Puno bolesnih rifova, energičan ritam, odlična atmosfera, brutalne HM2 distorzije na gitarama, sve kako treba:

https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/ritual-of-ash

 

Meho Krljic:
I u nedelji u kojoj smo mi u Beogradu konačno okusili i malo snega – srećom uzdržano i  skromno – stiglo je i nešto dobrog metala. Kako zimi i dolikuje. Idemo.

Blek metal! Australijski Holur su osnovani prošle godine i sada imaju debi album, Foul Utterings, nudeći dopadljiv, prijatan black metal sa dosta death metal elemenata u sebi. Holur vole atmosferu ali nisu atmoblek sastav, njihova muzika u sebi ima elemente i simfonijskog aranžiranja i pravilnije je reći da se kreće u rasponu od klasičnijeg blek metal nabadanja iz devedesetih (Mayhem i slično) pa sve do vrlo teatralnih, kinematskih aranžmana. Produkcija je solidna ako već ne naročito dinamična a pesme su zanimljive, pa je ovo upečatljiv prvi album:

https://holur.bandcamp.com/album/foul-utterings

Drezdenski jednočlani Des Teufels Sturm ne nudi neka preterana iznenađenja na svom drugom demo snimku, Purgato Terra. Ovo je mračan, hermetičan blek metal koji ne zanima da vam se umili nežnom emocijom i melanholičnim pogledom na svet već vrišti i reži i udara. No, ovaj momak ume da napiše pesme, da ih oblikuje oko jednostavnih ali efektnih tema i čak i da sve producira sasvim solidno pa se ovo sluša sa osmehom na licu. Šest pesama, dosta sreće:

https://desteufelssturm.bandcamp.com/album/purgato-terra

Nisam siguran zašto izdavač najavljuje Apokalypsis kao drugi album švedskih Trespasser s obzirom da ovo ima samo dve pesme i klasičan je EP, ali ako se to stavi na stranu, u pitanju je PRVORAZREDNO blek metal izdanje koje spaja ukrajinske anarhističke ideje sa socijalističkim čitanjem Novog zaveta a muzički je zrelo, moćno, intenzivno i vrlo dobro producirano. Sjajno:

https://vaultofheaven.bandcamp.com/album/apokalypsis

Kanadski duo Tarvos nudi vrlo jednostavan, jeftino snimljen ali iskren i autentičan blek metal na demo snimku Beholden to Saturn. Ovo je u svojoj jednostavnosti meni vrlo blisko jer duže pesme sa puno ponavljanja rifova imaju hipnotički efekat a mada se Tarvos ne ubijaju baš od originalnosti u rifovima, sve to ipak zvuči pristojnjikavo i prijateljski:

https://tarvosband.bandcamp.com/album/beholden-to-saturn-demo

Finci ...And Oceans su svakako premelodični i preteatralni za moj ukus ali opet, novi album, As in Gardens, So in Tombs je impresivan komad razuzdanog, nakićenog simfonijskog blek metala i ne mogu da kažem da ga nisam slušao sa osmehom na licu. Ovo je baš onako, epski široko i hvata čoveka i jakim folk temama i bogatim aranžiranjem. Bend svakako zna šta radi, ovo im je šesti album za četvrt veka i nema rasprave: odličan je.

https://andoceans.bandcamp.com/album/as-in-gardens-so-in-tombs

Ni australijski Lumen ad Mortem nisu nužno baš moja šolja čaja, dosta je to melodičan, atmosferičan blek metal, ali debi album, Upon the Edge of Darkness je vrlo kvalitetan. Dobro napisan, ubedljivo odsviran, pa i solidno produciran, ovo je prilično dobar sažetak modernih stremljenja u blek metalu i svakako ga treba poslušati sa pažnjom:

https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/upon-the-edge-of-darkness
https://lumenadmortem.bandcamp.com/album/upon-the-edge-of-darkness

Finsko-nizozemski Iku-Turso je prošle godine imao solidan treći album a sada su ga ispratili živim albumom, Ikuinen Steelfest MMXXII (Live) i ovo je odlično. Bend zvuči usvirano i opasno, zvuk je solidan a živa izvedba daje pesmama dodatnu dimenziju epike i energije. Sjajno:

https://korpituli.bandcamp.com/album/ikuinen-steelfest-live

Malice Divine je ubersimpatični jednočlani black-thrash projekat iz Ontarija. Ric Galvez koji sve ovo radi je na drugom albumu, Everlasting Ascendancy ponudio melodičnu ali oštru muziku sa finim odnosom trešerskih rifova i blek metal harmoničnosti. Disciplinovano, maštovito i lepo producirano:

https://malicedivine.bandcamp.com/album/everlasting-ascendancy

Stoner, doom, psihodelija, hard rok, sludge! Godzilla Was Too Drunk To Destroy Tokyo je bend koji ne interesuje suptlnost, što se vidi već iz imena. I muzika na albumu Atomic Spotfire je operisana od suptilnosti i ovo je garažni, sirovi heavy rock sa stoner i punk elementima. Ekipa je iz Tokija što svemu daje dozu autentičnosti pa iako ovaj album ne nudi bogznašta prefinjeno i odmereno, na programu je zabavan, lo-fi heavy rock koji prija i uhu i duhu:

https://youtu.be/ygVtF5uRBKk

Evo nam konačno i prvog propisnog albuma za kalifornijski Lord Mountain. The Oath je logičan naredni korak za bend koji je već objavio par EP-jeva i ovo je lepa, ugodna ploča melodičnog trad-doom metala ili, ako više volite, kvalitetno produciranog ’70s hard rocka. Lord Mountain nisu preproducirani i ovo je dovoljno organska i živa muzika da ostavi taj utisak autentičnosti pa i ranjivosti a pesme imaju lepe, ugodne teme i prijatan ritam. Ne hiperinventivno ali autentično:

https://lordmountain1.bandcamp.com/album/the-oath 

Simpatičan je drugi EP severnomakedonskog stoner projekta Beyond Cyan, nazvan Supermassive. Ovo je striktno kućna produkcija, ali joj to fino leži jer u zvuku na ovom EP-ju može da se prepozna dosta industrial uticaja, Godflesha i sličnih prethodnika. Naravno, sve je to instrumentalno i prilično atmosferično i ako se tretira kako treba, prija uhu:

https://beyondcyan.bandcamp.com/album/supermassive

Četvrti album jorkširskih Iron Void se – prikladno – zove IV i kako je ovo bend napravljen krajem prošlog stoleća sa eksplicitnim zadatkom da svira muziku na tragu Black Sabbath i drugih old school doom pregalaca poput Pentagram, tako unapred možete da znate da ćete se ovde nauživati. IV je sigurna, lepo napisana i odlično snimljena ploča velikih rifova, melodičnih, sugestivnih vokala i moćnog, sporog gruva. Sve je to vrlo zrelo napravljeno i za glavu iznad uobičajene sikofantije usmerene ka Sabatima, sa jednom vrlo „engleskom“ crtom u pesmama. Jake preporuke:

https://ironvoid.bandcamp.com/album/iv 

Heavy Blanket je instrumentalni psihodelični projekat J Mascisa i, treba li zaista još nešto da se kaže? Mascis je legenda i ovo mu je tek jedan od neobaveznih usputnih projekata koji deset godina nije ništa snimio ali je Moon Is prijatan, nepretenciozan minialbum instrumentalnih heavy psych komada koji nude prepoznatljiv gitarski rad i podrumski groove. Lepo:

https://heavyblanket.bandcamp.com/album/moon-is

Obelyskkh su nemački trio koji cepa dosta haotičan, mučan psihodelični sludge-doom-noise rock pa je i album The Ultimate Grace Of God prilično džombasto, rastrzano slušalačko iskustvo. Ali ne i loše, ovo je energično, ubedljivo i mada su pesme dugačke, maštovito:

https://obelyskkhnoise.bandcamp.com/album/the-ultimate-grace-of-god

Daevar nude vrlo psihodeličan, sveden i jednostavan stoner rok na EP-ju Delirious Rites. Ovo je supernisko naštimovano, sporo, gruverski, sa tanušnim vokalom koji pevuši preko meljućih rifova i mada je muzika u principu monotona, to i jeste njena programska orijentacija:

https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/delirious-rites

EP Proceed as One nemačkog Earthbong snimljen je u prostoriji za vežbu i nudi dve dugačke, sirove pesme sludge-stoner masaže koja će vam razmekšati ne samo mišiće već i kosti ako je čitavu izdržite u cugu. Ovo nije suptilna muzika, ali je efektna i ako volite baš grubo, Earthbong isporučuju:

https://earthbong.bandcamp.com/album/proceed-as-one-ep

Nemačko-švicarski Giant Sleep voze bluzirani, teški stoner rok na albumu Grounded To The Sky. Sve je to primereno rokerski, glasno mada ima i malo tevtonske teatralnosti kojoj se ne može izbeći. No, nije da to preterano smeta, pesme su pažljivo pisane, produkcija je dobra, pevač upečatljiv, svideće se ovo i strejt hard rokerima i pušačima hašiša:

https://giantsleep.bandcamp.com/album/grounded-to-the-sky

Starspawn of Cthulhu je, probajte da delujete iznenađeno, doom metal bend tematski usmeren na lavkraftovštinu. Ova dva Italijana na EP-ju The Cursed Vision imaju dosta kućnu produkciju, ali se baš trude, sa sve sinti orkestracijama preko svog raskošnog, melodičnog dooma i jednom generalno svečanom atmosferom. Da je ovo producirano bolje, bilo bi vrlo upečatljivo, a i ovako ima potencijala:

https://starspawnofcthulhu.bandcamp.com/album/the-cursed-vision

Irski Raum Kingdom zvuče vrlo ubedljivo na svom drugom albumu, Monarch. Ovo izdaje Argonauta Records pa je kvalitet u startu zagarantovan a Raum Kingdom nude izmučeni miks sludge i post-metala za ljude koji vole da plaču dok hedbenguju:

https://raumkingdom.bandcamp.com/album/monarch

I prvi album (italijanskih?) lo-fi heavy psych rokera Cancervo mi je bio veoma solidan a drugi, nazvan prosto II, dodaje vokale i, hm, to možda i nije bio najpametniji smer u kome se moglo otići, ali je muzika i dalje hipnotički intonirana, spora i zavodljiva. Cancervo vole zvuk ’70s okultnog roka i mada su možda i previše svedeni u produkciji ovog puta, to ne smeta ako se ovaj album odvrne dovoljno glasno. Doom:

https://evrecords.bandcamp.com/album/cancervo-ii

Rimski Heavy Psych Sounds Records nastavlja da snažno korača u 2023. godini sa novim albumom teksaških Love Gang. Nazvan Measntreak ovo je prilično staromodni a opet ne zastareli hard rock/ stoner rock, sa otmenim tempom i rifovima, odličnim, prirodnim zvukom i dobro napisanim pesmama. Bluz, jelte, je u samom srcu ove muzike i Love Gang ga sviraju autentično, glasno, strastveno i moćno. Izvrsno izdanje za standardno izvrsnu firmu.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/love-gang-meanstreak

A album PRVORAZREDNOG ’70s hard roka izašao je, možda i iznenađujuće, za nemački Dying Victims Productions inače nešto poznatiji po speed metalu. No, kad jenešto dobro, dobro je, a debi album meksičkih Freeroad, naslovljen Do What You Feel! je fenomenalan. Onako, poletan, blago proggy, bez petljanja sa rifovima, sa bluzom u osnovi ali sa melodičnom razradom i prozračnom, kul produkcijom. Idealna ploča za post-hipika u svima nama:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/freeroad-do-what-you-feel

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Oblivion Throne su iz Severne karoline i njihov EP Voidgazer, nakon debi albuma iz prošle godine, donosi tri pesme (i intro) sirovog, garažnog speed/ thrash metala. Nema ovde mnogo filozofije, sve je organski, neprskano i vrlo simpatično ako volite old school pristup i tu nepatvorenu neposrednost. A ima lepih rifova i melodija:

https://oblivionthrone.bandcamp.com/album/voidgazer

Transtorned su iz Čilea i debi album, Into the Void im ne traje ni pola sata. Dakle, ovde se speed metal shvata ozbiljno. Garanciju kvaliteta donosi izdavač, nemački Dying Victims Productions, a Čielanci donose old school zvuk i dosta truda oko aranžmana. Tako da ovo nije puko nizanje kul rifova i brza svirka, već i nešto ambiciozniji sadržaj koji varira i dinamiku i harmonije i nekako je neodoljiv u tome:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/trastorned-into-the-void

Dobro zvuče londonski Sawticide na svom drugom EP-ju, Man Made Horrors Beyond Our Comprehension. Ovo je kompleksniji, ozbiljniji thrash metal sa elementima death metala i pesmama koje su ambiiozne i energične, brze i disciplinovane. Produkcija je malo sumnjivo lišena bas-frekvencija ali osim toga vrlo solidna. Odličan materijal:

https://sawticide.bandcamp.com/album/man-made-horrors-beyond-our-comprehension

Bostonski Malleus su, pak, više old school, sa inspiracijama iz perioda klasičnog speed i death metala. Njihov debi album, The Fires of Heaven, ipak nije puka  rekonstrukcija garažne epohe ekstremne muzike već solidno produciran i kreativno napisan thrash album sa dosta dobrih ideja i autoritativnom svirkom:

https://malleusheavymetal.bandcamp.com/album/the-fires-of-heaven

Finci Det sviraju agresivan, zabavan blackened speed metal na svom mini-albumu, Vengeance. Ovo je sirovo ali kvalitetno, energično i autentično sa dovoljno melodije, ali i dovoljno vrištanja da zadovolji i jin i jang u slušaocu. Produkcija dosta prirodna, svirka odlična, sjajno izdanje:

https://detmusic666.bandcamp.com/album/vengeance

Isto iz Finske su Anzillu, čiji je debi album, Ex Nihilo fina porcija progresivnog thrasha izmešanog sa malko drugih žanrova. Pesme su zanimljivo napisane, produkcija odlična, rifovi i teme maštoviti a bend svira ekstremno disciplinovano i ovo je odličan debi:

https://anzillufinland.bandcamp.com/album/ex-nihilo

Za porciju uličnog, vrištećeg hardkora, britanski Frantic State imaju split EP sa švajcarskim Lifecrusher i ovo je sve vrlo dobro odsvirano i producirano. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog, a emotivnog prebijanja uz moćne gitare, srednjetempaški gruv i puno PUNO urlanja. Lifecrusher su mi bliži jer oni vole da sviraju i brzo ali oba benda su vrlo solidna i vrede uloženog vremena i novca. A koji u slučaju Lifecrusher, birate sami koliko da potrošite:

https://franticstatehc.bandcamp.com/album/split
https://lifecrusher.bandcamp.com/album/split

S.N.A.K.E.S. je portlandski grindcore bend sa EP-jem Amphibious​/​/​Omnivorous koji nudi osam urednih, tehnički kvalitetnih pesama koje imaju prostora i za malo atmosfere i melodije u svojim energičnim, kratkim ispadima. Ovo je vrlo uredno odsvirano i producirano i S.N.A.K.E.S. proizvode ložačku, uzbudljivu muziku.

https://snakes420.bandcamp.com/album/amphibious-omnivorous

Harvest su filipinsko-australijsko-američki grindcore projekat koji je istoimeni EP snimio, jelte, na tri mesta na zemaljskoj kugli, pa spojio sve u miksu. Kul! Naravno, to se danas radi rutinski ali Harvest imaju sirovost i spontanost pravog grindcorea i minimalni zanatski kapacitet spram pisanja pesama pa je ovo vrlo preporučljivo ljudima koji vole sirovo, žestoko i hermetično.

https://harvestmusic.bandcamp.com/album/harvest

A Error Scream su balijski, jelte sa indonežanskog ostrva Bali, grindcore kombo koji cepa vrlo brzu i zabavnu muziku na albumu Rata Tanah. Ovo je anarhično po senzibilitetu ali superkvalitetno po zanatskim kriterijumima, sa dobrim pesmama, dobrim zvukom i jako preciznom svirkom. Sveže je, jelte, i ekspresivno, kako debi albumi treba da budu. Ako volite Ratos de Porao i voleli biste da oni sviraju još brže, Error Scream su premija:

https://errorscreammusic.bandcamp.com/album/rata-tanah

Crawlspace su novi deathgrind projekat iz Finske ali njihov debi EP, Relapse In Judgement je toliko old school da je ovo moglo biti snimljeno i ’93. godine. Ali to je i deo njegovog šarma, ovo je sirovi, lo-fi metal organski uzgajen i spremljen tako da bude sočan i krvav kad zagrizete, sa pet solidnih pesama i puno šarma. Proverite sami:

https://crawlspacegrind.bandcamp.com/album/relapse-in-judgement

Abraded su iz Ohaja i njhov deathgrind je takođe šarmantan na drugom albumu, Unadulterated Perversity. Ovo je i samo snimljeno dosta jeftino ali ubedljivo zvuči i ima jednu raspojasanu, rokersku energiju koja se manje ovaploćuje u brzini i agresivnosti a više u atmosferi i psihodeličnim elementima. Prijatno:

https://aggressivelyuninterested.bandcamp.com/album/unadulterated-perversity

Pisscorpse su iz Merilenda a njihov album, Over it je baš ono, samo za najizdržljivije jer je ovo izuzetno oštar, bolan grindcore/ powerviolence hibrid snimljen sirovo i miskovan da se forsiraju visoke frekvencije. Uši od ovoga maltene doslovno otpadaju ali su pesme solidne a izvedba apsolutno divljačka. I, jebiga, plaćate koliko hoćete:

https://pisscorpse.bandcamp.com/album/over-it-3

Repellent je naziv solo projekta čoveka po imenu Morgan Carpenter iz, pa, nagađam, iz Minesote. EP Homemade Bomb je, dalje, IZVANREDAN komad energičnog, superbrzog hardcore thrash/ powerviolence zvuka, sa kratkim pesmama, hipnotičkim pank rifovima, dobrim vokalima i solidnom produkcijom. Prejako!

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/homemade-bomb

Pissing Contest je duhovit naziv za split EP dva kanadska benda, Vesication i Gland. Ovi prvi voze odličan deathgrind, sa jednostavnim, zaraznim pesmama, malo humora i odličnim zvukom. Ovi drugi su takođe deathgrind sa samo za nijansu „ozbiljnijim“ zvukom i kompleksnijim pesmama. Odličan materijal, sa devet odvaljivačkih stvari a naplaćuje se koliko vi želite:

https://vesication.bandcamp.com/album/pissing-contest-split-w-gland
https://glandofficial.bandcamp.com/album/pissing-contest-split-w-vesication

Idemo nazad u Finsku koja ove nedelje apsolutno dominira. Sonic Poison svoju muziku opisuju kao „full speed combat grind“ i, mislim, NATOČITE JOŠ MALO, BRAĆO. Debi album, Eruption, u skladu sa svojim imenom eruptira sa pesmama od po minut-minut i po, sirovim, jeftinim zvukom i puno euforičnog, a lošeg raspoloženja. Ovo je i samo između grindcorea, death i speed metala i pokupilo je najgrđe osobine sa svih strana, pretvorivši se u nešto NEODOLJIVO.

https://sonicpoison13.bandcamp.com/album/eruption

Nothingness su iz Mineapolisa a njihov drugi album, Supraliminal karakterišu simpatične naučnofantastične teme i dobri rifovi. Ovo je death metal mnogo manje usmeren na brzinu i ekstremnu brutalnost a mnogo više na dobar old school pa i doom rif i spori, teški gruv. Što sve na gomili zvuči dosta dobro. Nothingness svakako ne donose nekakve revolucionarne inovacije ovde i album se brzo pretvori u ređanje rifova a pesme se ne razlikuju jedne od drugih naročito mnogo, ali prijatno je:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/supraliminal

Beloruski Ominous Scriptures imaju treći album, Rituals of Mass Self​-​Ignition i ovde nema bogznašta novo ili invativno da se čuje, ali ako volite vrlo klasično zamišljen i odsviran brutal death metal kao negde sa kraja devedesetih, ljudi isporučuju. Tehnički je to vrlo korektno i pesme su pristojno napisane pa ako vas doji taj old school pristup žanru (recimo u stilu ranih Monstrosity), ovo će vam vrlo lepo leći:

https://ominousscriptures.bandcamp.com/album/rituals-of-mass-self-ignition

Stavropoljski black-death metalci Ars Nocturna su svoj novi EP nazvali 139, pozivajući se na kabalu ali i na radove iranskog filozofa Reze Negarestanija i britanskog filozofa Nicka Landa i sva ta konceptualizacija je simpatična ali muzika radi i bez toga. Prosto, ovo je fin, atmosferičan a žestok metal koji u pet pesama nudi dosta maštovitih rešenja i generalno zanimljivih žanrovskih preletanja. Solidan zvuk, dobra svirka, odličan materijal:

https://arsnocturna.bandcamp.com/album/139

Nemački Infernal Devastation imaju dobro ime i solidan EP nazvan Chaos Unchained. Ovo su tri pesme prilično standardnog death metala, bez preteranog naginjanja i ujednu stranu, dakle ovo nije ni prebrutalno ni premelodično, ni presirovo ni presofisticirao nego baš onako centristički. Ali je kvalitetno, a za prvo izdanje vrlo upečatljivo. Valja:

https://infernaldevastation.bandcamp.com/album/chaos-unchained-2

Dystopian Omen su Španci i debi album, Medusa’s Rage je vrlo solidna demonstracija njihov sviračke i kompozitorske veštine sa lepo odmereim death/ thrash pristupom i raznovrsnošću u songrajtingu. Nije ovo sad neki revolucionarni album, ali ponekad samo želite ploču koja donosi rifove i energičnu krljažu pa Dystopian Omen to isporučuju uz pristojnu produkciju i dovoljno svežih ideja da vam zadrže pažnju sve vreme:

https://dystopianomen.bandcamp.com/album/medusas-rage

Zombie Riot već znamo i njihov drugi album, World Epitaph nudi energičan, feelgood ddeath metal koji ide brzo i deli šamare unaokolo. Ovo je puno finih rifova a humor koji je imanentan ovom bendu nije nametljivo istican u prvi plan. Odlična svirka i produkcija, vrlo zabavan album:

https://kkr-zombie-riot.bandcamp.com/album/world-epitaph

Solidan brutal death metal/ slam nam stiže iz Južne Koreje ove nedelje, u formi EP-ja Malevolent Dismemberment of Entire Putrefacted Gastrointestine sastava Visceral Explosion. Ovo je striktno „žanrovski“ produkt, bez trunke želje da se imalo polomi kalup ili inovira, ali Visceral Explosion su kvalitetni u pisanju pesama i svirci i imaju dobar zvuk pa je slušanje glatko, beznaporno i prijatno. Ima gruva, ima energije, ima pervezije. Sve što treba:

https://visceralexplosion.bandcamp.com/album/malevolent-dismemberment-of-entire-putrefacted-gastrointestine

Još slema sa egzotičnih lokacija (nekome je Nju Džersi egzotičan, molićemo) stiže posredstvom debi albuma sastava Ungraceful a koji je naslovljen Artificial Aberrations. Ovo je onako, naučnofantastični slem sa urnebesno neljudskim vokalom i pesmama koje su sasvim usredsređene na slem ali koje uspevaju da održe minimum rokenrol strukture većinu vremena. Mnogo današnjeg slema prave deca koju uopšte ne zanima da imaju pesmu već samo da naprave najgrdniji zvuk svih vremena, ali Ungraceful su iznad ovog stadijuma a to dokazuje i činjenica da ih izdaje Inherited Suffering. Vredi čuti:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/ungraceful-artificial-aberrations
https://ungraceful.bandcamp.com/album/artificial-aberrations

Iz Nju Džersija su i Blasphematory koji imaju već dva albuma ali je The Final Dungeon Session zapravo EP snimljen u prostoriji za probe i, zapravo, vrlo solidno produciran s obzirom na okolnosti. Pomaže što je ovo sirov, jednostavan, kavernozni death metal koji mnogo hvata na bolesni gruv i mrveće rifove, bez suptilnosti i puno dinamike, pa je ovo moćan materijal za poštovaoce podzemlja:

https://blasphematory.bandcamp.com/album/the-final-dungeon-session

EP Pickled Preservation danskog sastava Sequestrum je na granici slušljivosti, ali još uvek sa prave strane. Ovo je vrlo lo-fi death metal sa kratkim i jednostavnim pesamama i zvukom iz podruma, pravog i metaforičkog. Ubijanje, odvaljivanje i turšija, sve u jednom!

https://sequestrumofficial.bandcamp.com/album/pickled-preservation

Feed Your Body To The Void su iz Teksasa i aktuelni EP, Hell in Space ima dve pesme OPAKOG death metal prebijanja. Ovo je tvrdo ko kamen a onako sirovo, primitivno, pa i malo psihodelično tu i tamo, sa pesmama koje imaju tu neku neolitsku neposrednost ali nisu zanatski primitivne nego baš kako treba. I traju po dva minuta, odrade posao i beže. Izuzetno! Dajte odmah album:

https://feedyourbodytothevoid.bandcamp.com/album/hell-in-space

Grandiosa Muerte je kostarikanski jednočlani death metal projekat na privremenom radu u Francuskoj. Debi album Egregor je simpatičan komad pomalo atmosferičnog, pomalo primitivnog death metala koji voli da bude malo razmazan i hipnotičan, kao da koketira sa blek metal publikom, ali se drži tvrde linije. Ima tu dosta solidnih ideja i rešenja i ja sam zadovoljan ovakvim debijem:

https://bitumeprods.bandcamp.com/album/egregor

Francuski Cerbère sviraju death-sludge a debi album, Cendre ima samo tri pesme u 42 minuta. I ovo je mrvljenje sve vreme, obaranje na slušaoca lepljivim gruvom i preteškim rifovima, sa produkcijom koja je nabijena do pucanja i pesmama koje su dugačke i nemilosrdne i hipnotičke. Poslednja traje više od 22 minuta i mada Cerbère ovde možda malo prenjuju kapacitete svoje publike, ne može se reći da u ovoj muzici nema dostojanstvenosti i vizije:

https://cerbere666.bandcamp.com/album/cendre

Kanađani Profane Order ubijaju iz sve snage na svom drugom albumu, One Nightmare unto Another. Ovo je krvoločan black-death metal kavernoznog zvuka i varvarske izvedbe, sa sedam uglavnom kratkih, uglavnom brzih i ekonomičnih pesama koje zvuče kao da ste se buldožerom zaleteli na uragan. Pokolj:

https://profaneorder.bandcamp.com/album/one-nightmare-unto-another

The Swarm su iz Kentakija i njihov debi album, Flawed Mind je ambiciozna i intrigantna kombinacija death metal krjlanja sa progresivnim, pa i orkestarskim ambicijama. Ovo je napisano pažljivo i producirano sa željom da se povežu oba dela spektra – i melodičnost i težina, i agresivnost i suptilnost – i bend svakako pravi snažan iskaz sa ovom pločom. The Swarm vole i lepe doom metal teme i imaju puno odličnih clean vokala, a da muzika uvek ostaje tvrda i fokusirana i ne raspline se u „emocijama“. Impresivan debi:

https://theswarmusa.bandcamp.com/album/flawed-mind


Poslednja sekcija: heavy metal i multižanrovski materijali. Španski Knights Of Blood sviraju poletan, narodnjački heavy metal na svom trećem albumu, El Juicio de Osiris. Ovo je dosta odmereno napravljena kombinacija između klasičnog heavy zvuka, modernijeg, „alternativnijeg“ , pa i groove (i čak nu) metala sa akcentom na pevačici po imenu Mireia Fontarrosa Zamora koja stručno meša popi refrene i orijentalna zavrtanja za maksimalni impakt. Ne baš moj zvuk, ali solidno!!

https://knightsofblood.bandcamp.com/album/el-juicio-de-osiris

Australijski Nothing Sacred osnovani su pre ravno četrdeset godina, prvi demo snimili 1985. godine, prvi album 1988. a drugi pretprošle. Izdržljivi ljudi. Novi EP, Leviathan je izašao pre par dana na Bandcampu (a zvanično izlazi tek naredne nedelje) i bend je u odličnoj formi sa kvalitetnim heavy metalom koji meša klasičnije, melodičnije teme sa modernijom, tvrdom svirkom i produkcijom . Neki bendovi zaista lepo stare i Nothing Sacred sa novih pet pesama (i jednim alternativnim miksom) nude zaista punokrvan, zdrav metal za sve generacije. Vrlo lepo:

https://nothingsacredau.bandcamp.com/album/leviathan

Avenoir su iz Londona ali onog u Ontariju i imaju EP sa dve pesme, za samo jedan kanadski dolar ŠTO JE PRAKTIČNO BESPLATNO. Wishbone/ Land of a Paranoid Mind nudi kvalitetan hard rok/ hevi metal, sa dobrom atmosferom, poštenim, znojavim rifovima i odličnom, sirovom pevačicom. Produciran dobro, ali suvo i ekonomično, ovo je prijatan materijal koji bez sumnje najavljuje mnogo lepih budućih trenutaka:

https://avenoir3.bandcamp.com/album/wishbone-land-of-a-paranoid-mind

Čikaški Oozing Wound su „najbrži nojz rok na svetu“, kako kaže Pičfork a album We Cater to Cowards, izašao naravno, za Thril Jockey je odlična potvrda ovog iskaza. Dakle, jako distorzirano, karakterno, pržački a istovremeno šmekerski i rokerski, pa još uz česte ispade zaista velike brzine. Meni idealno:

https://oozingwound.bandcamp.com/album/we-cater-to-cowards

Da mi je neko pre četrdeset godina rekao da ćemo u 2023. godini imati novi album britanskih veterana Uriah Heep i da će biti vrlo solidan, pa, bio bih zapanjen. Uriah Heep su već tada bili veterani, osnovani krajem šezdesetih i sa nekim od najvećh hitova koje će ikada napisati već u svom katalogu. A ipak, Chaos & Colour je tu i mada je u postavi od originalne ekipe samo Mick Box ovo zvuči dobro, zdravo i zabavno sa članovima koji su u bendu ipreko trideset godina. Naravno, već znate kakva je ovde muzika – bluzerski progi hard rok sa vrlo zdravim ’70s zvukom u kom dominiraju klavijature – ali pesme su prilično solidne a produkcija puna, snažna i topla. Bernie Shaw i dalje zvuči vrlo dobro na vokalima a klavijaturista Phil Lanzon, koji je u bendu takođe od osamdesetih je uvek bio vrlo dostojna zamena za sada i preminulog Kena Hensleyja. Verovatno morate da budete malo, jelte, starija osoba da vam ovo BAŠ legne, ali ja jesam i meni je BAŠ leglo. Respekt:

https://youtu.be/6EjCliqel64

Album nedelje dolazi iz Švajcarske. Anachronism su, naime, izvrsni na svom drugom albumu, Meanders koji spaja death metal ekstremnost sa eksperimentalnim duhom koji muziku vodi i u smeru avangardnih istraživanja. Ovo je, svakako, hermetično, puno disonantnih momenata ali ne ostavlja utisak nameštene mračnosti ili „žanrovskog“ horora. Anachronism su zaista slobodniji u svojoj interpretaciji death metal predložaka, ali da pritom u svom tom eksperimentisanju ne beže od toga da death metal značiu brzinu, težinu i surovost. Jako zanimljivo napisan, odsviran i produciran album muzike koja je ekstremna ali najpre jer odbacuje readymade rešenja i traži zaista nove forme ekspresije:

https://anachronismdeath.bandcamp.com/album/meanders

 

klem:
meho, možeš li da mi preporučiš neke kavernozne death metal bendove?

kopao sam malo po netu i baš mi se sviđa

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version