DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (233/250) > >>

Meho Krljic:
Metallurg je poljsko-ukrajinski izdavač sa finom kompilacijom bendova što sarađuju sa njim. Metallurg Compilation "Metal is Forged Here" vol. II ima sedamnaest bendova sa raznih strana sveta koji uglavnom cepaju vrlo dobar death metal u raznim njegovim varijantama, ali uveravam vas da je sve puno odličnih rifova i dobrog gruva. Brz način da se upoznate sa masom bendova za koje inače ne biste čuli i zapratite firmu koja ih gura a sve za samo dolar:

https://metallurg.bandcamp.com/album/metallurg-compilation-metal-is-forged-here-vol-ii

Prijatan death metal je u ponudi na EP-ju  Sinner Demos / Inner Demons nemačkih Venator. Ova tri lika iz Turingije voze srednjetempaški, hipnotični gruv i blastbitove kao profesionalci i nude muziku čija agresivnost je praktično sekundarna. U prvom planu su rifovi koji vas uhvate i ne puštaju, ritam koji vas  drži privezanog uz sebe i vrlo, vrlo solidna svirka. Zrelo za album:

https://venator.bandcamp.com/album/sinner-demos-inner-demons

Caratucay iz Njemačke su svakako previše melodični pa i preprogresivni za moj ukus, ali njihov drugi album, Nocturnes of the Incarcerated svakako zaslužuje malo pažnje. Ovo je death metal u ljubavi sa melodijom i kompleksnim, progresivnim aranžmanima koji povremeno umeju jako prijatno da iznenade. Kvalitet je svakako tu a o stilskim preferencama možemo drugi put. Poslušajte:

https://caratucay.bandcamp.com/album/nocturnes-of-the-incarcerated

Gravehuffer iz Misurija su bliži mom ukusu sa kombinacijom death metala, thrasha i prljavog hardkora na albumu .​.​.​Depart From So Much Evil. Nije ovo stilski naročito ujednačen materijal, ima tu dosta neočekvanih skretanja u neočekivane strane ali to ga i čini zanimljivim, pa uz žustru svirku i solidnu produkciju imamo lepu zabavu na programu:

https://gravehuffer.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil
https://gravehuffer2.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil

Francuski Asile Obscene operišu unutar mračnog, neprijatnog imaginarijuma na (debi?) albumu Horribilis Sanctum ali muzika je zapravo prijatni, dosta tehnički death metal sa puno thrash elemenata. Ovo je mošerski, gruverski, sa čestim promenama tempa i čistom produkcijom, za slušanje uz užitak i bez mnogo gađenja. Fino.

https://asile-obscene.bandcamp.com/album/horribilis-sanctum
https://youtu.be/OOGHwqdnHKs

Cryptdweller iz Južne Karoline imaju drugi album, Aeon Void i ovo je atmosferični, blago disonantni death metal koji suvu tehniku i granitnu tvrdoću menja za muziku koja ima malo spontaniju formu i nešto slojevitiji zvuk. I dalje je to death metal, ali sa malo blek metal senzibiliteta u pesmama koje idu relativno neočekivanim putevima i daju slušaocu dosta zabave u zamenu za njegovo vreme. Meni prija taj „bilo šta u bilo kom trenutku“ pristup i Cryptdweller mi se dopadaju:

https://cryptdwellermusic.bandcamp.com/album/aeon-void

Polygon ne zvuči kao MNOGO metalsko ime ali ovaj bend, iz Plovdiva u susednoj Bugarskoj treska sasvim pristojan death metal. I pomalo primitivan. Ovo je dosta old school šmeka, sa mošerskim stilom koji se jasno temelji na radovima starih majstora iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih ali sa originalnim rifovima i dobrom produkcijom. Meni sve to vrlo simpatično, posebno jer je i naslov drugog albuma, М​о​я​т Г​н​я​в, na Bugarskom, kao što su i naslovi i tekstovi većine pesama. Kul!

https://polygon-death-metal.bandcamp.com/album/--2

U principu su tajvanski Bloody Tyrant previše melodični za moj ukus, ali novi EP, Hagakure II uspeva da mi izmami više od osmeha svojom kombinacijom melodičnog death metala i foklornih motiva. Ovo ima četiri dobro, ambiciozno napisane pesme i puno simpatičnog mešanja tradicionalnih instrumenata sa agresivnim metal radom pa preporučujem za slušanje sa apetitom:

https://bloodytyrantband.bandcamp.com/album/hagakure-ii

Cremulation sviraju „primitivni death metal iz Južnog Velsa“. Pa, mislim, izvolte, Resurrection of the rotten je demo sa četiri pesme koje deluju kao da izlaze iz kanalizacije u trenutku dok ih inženjer zvuka hvata na traku, kratke su, smrdljive i sirove:

https://cremulation.bandcamp.com/album/resurrection-of-the-rotten

Drugi album kanadskih DeadSoulAlliance zove se Spiralling to Lunacy i mada taj naslov sugeriše nekakav psihodelični pristup, istina je da je ovo prilično strejtforvard, čukački old school death metal sa puno zvuka primerenog kasnim osamdesetima i ranim devedesetima, rifovima koji su zapravo melodični i bez prigušivanja, te imaju i prizvuk blek metala. Ljudi vrlo lepo to izvode, nudeći sirovu a opet dovoljno rafiniranu muziku koja zna šta hoće i kuda je krenula ali u tome svemu ipak zvuči divlje i nesputano:

https://dsadeath.bandcamp.com/album/spiralling-to-lunacy

Finski Tramalizer na debi albumu Fumes of Funeral Pyres nudi superteški skandinavski death metal uz sve konotacije koje to podrazumevca. Dakle, ovo je heavy, zverski, epski, sa puno atmosfere i nekomplikovanim aranžmanima koji udaraju pravo među oči i oslanjaju se na surovost, težinu i abraziju. Sve to meni odlično zvuči pa ako volite ovakav stil, nećete porgrešiti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fumes-of-funeral-pyres

OK, Terror Fetus je sjajno ime za deaththrash bend a brazilska ekipa pod ovim imenom upravo je izdala debi album, Visceral Annihilation. I on visceralno anihilra za sve pare. Ovo je brz, trešerski death metal moćnog tempa, nervoznih rifova, jake tenzije i ubitačne energije. Podmažite vratove, trebaće vam:

https://terrorfetus.bandcamp.com/album/visceral-annihilation

Dehumanize i Catatonic Profanation su dva benda iz Kentakija koja imaju ista dva (jedina) člana. Mislim, oba benda su ista postava, samo promene ime. Suludo? Verovatno, pogotovo kada oba benda sviraju slamming death metal. Stench of the Lifeless je split EP između ova dva projekta i mada ne pričamo o nekakvom hipoeroriginalnom i nadahnutom slemu, ovo je korektno producirano i dobro krlja. Catatonic Profanation su varvarskiji, na ime vokala, a Dehumanize su nešto raznovrsniji u izrazu ali ovo je na gomili dobar brutalni death za nas degenerisane. Catatonic Pfonatation nude svoju stranu za koliko sami odlučite da platite. A i Dehumanize svoju!

https://luigideathcrew777.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless
https://catatonicprofanation.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless

Nizozemsko-kalifornijska supergrupa Siege Of Power je ime uzela od pesme Napalm Death a i produkcija im je onakva kakvu (poslednjih par decenija) Shane Embury voli: prebudžena i bučna. To mi malčice smeta u konzumaciji njihovog drugog albuma, This Is Tomorrow a koji nudi glasan, prijemčiv death metal namenjen širim narodnim masama. Ovo je nekomplikovana, teatralna ali prosta muzika za ljude koji vole i da se šutiraju ali vole i da čuju melodiju i mada sve to nije SKROZ moj fazon, ne mogu da kažem da ovi iskusni ljudi (članovi Asphyx, Autopsy, Thanatos itd.) nisu snimili prijatnu ploču „komercijalnijeg“ death metala:

https://siegeofpowermetal.bandcamp.com/album/this-is-tomorrow

Oh, lepo je videti da mađarska death metal mašina Gutted i dalje radi. Ovom bendu sam bio predgrupa pre brat-bratu jedno 15-20, godina i bili su opaki tada, a novi album, peti po redu, A Path to Ruin nudi vrlo klasičan, malo sada i starinski death metal koji meni jako prija. Nije ovo ni pravi album, pored introa i autroa ovde ima samo pet pesama, ali one kidaju, sa svim tim ’90s šmekom mračnih rifčina i mitraljeskim polivanjem ritam sekcije. Staromodno, možda, al jebeno kvalitetno i, za promenu, dosta dinamično producirano, meni su Gutted odlično legli:

https://gutted1.bandcamp.com/album/a-path-to-ruin

Glazgovski Man Must Die imaju vrlo solidan novi album, The Pain Behind It All deset godina nakon prethodnog i mada ga trenutno nema na Bandcampu, ovo je vredno da se čuje ako volite brutal death metal sa elementom tehničke ambicioznosti i nekim odličnim rifovima. Ovo, dakle, ne komplikuje ONOLIKO koliko to radi čist tech-death i ima prostora za atmosferu, ali opet ne beži predaleko od rifčina i tehničkih egzibicija kada je to zgodno. Sasvim lep materijal.

https://www.youtube.com/watch?v=xqhNKStWFGk&list=OLAK5uy_mwFmGaKsySCKXsK-U0g82GtCDZe_SzVrk

Transilvanijski Putred su izdali debi album, Repulsie Post​-​Mortem (ne, nisam pogrešio u kucanju, mada je fer da ste to pomislili) i ovo je toliko old school da sam morao da proverim par puta da nije u pitanju reizdanje kakvog albuma iz devedesetih. Putred (ne, nisam ni ovde pogrešio u kucanju), naprosto vole starinski, prljavi, sluzavi death metal zasnovan na kanalizacionom gruvu i krš produkciji i ovo nije ni toliko agresivno ni toliko heavy koliko je, jelte, uvaljano u izmet i blato. Ali je nekako kul:

https://putred.bandcamp.com/album/repulsie-post-mortem

Ahhh, meksički Street Tombs su ljudi po mom ukusu. Novi EP, Reclusive Decay ima šest pesama RIFOVA i ne mnogo toga drugog pored RIFOVA. Ovo je death metal sav u gruvu i rifu, uličan, trešerski po duhu, mračan ali prijemčiv, mošerski i nekomplikovan, baš da se uz njega opustite i poletite. Dobra produkcija, raspoložena svirka I RIFČINE:

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/reclusive-decay

Svakako je za death metal publiku ova nedelja donela mnogo lepog, a kad to kažem mislim i na činjenicu da je 20 Buck Spin izdao ne jedan nego dva albuma portlandskih Ulthar. Meni je prošli album ove ekipe, Providence iz 2020. godine bio mnogo dobra ploča (i dalje omot koristim kao wallpaper na telefonu i šokiram prolaznike gomilom stilizovanih kurčeva, BTW), a Anthronomicon, prva od dve nove ploče je logičan i sjajan nastavak ove priče sa osam vrlo lepo napisani h i produciranih pesama. Ulthar su sjajni jer ne zvuče upeglano i studijski sterilisano, već uvek jurišnički napaljeno i živo, a Anthronomicon uspeva da ovu organsku estetiku spakuje u sada čistiji, prijemčiviji zvuk i pesme onda naprosto prodišu. Ovde se čuje mnogo dobrih rifova, intrigantnih melodija a Ultharovi haotični aranžmani odjednom zvuče logično i naprosto moćno. Inventivnost koju ovaj bend ima od početka sada je podešena tako da bude dostupna i uhu „normalnijih“ slušalaca i ne mogu biti srećniji zbog činjenice da će sada nesumnjivo mnogo više ljudi otkriti magiju ovog sastava. A onda vam dolazi i drugi album, Helionomicon, eksperimentalnija, ambicioznija ploča sklopljena od samo dve kompozicije – ali obe traju po dvadesetak minuta. Ulthar tek ovde pokazuju KOLIKO su  ambiciozni u komponovanju i aranžiranju, nudeći povremeno i odlazak u apstraktnije vode ali ne bežeći predaleko od poštenog, znojavog death metala koji u ovoj ekspandiranoj formi, doduše, pred slušaoca stavlja dosta izazova (treba očuvati koncentraciju pod tom neprekidnom paljbom) ali ga i štedro nagrađuje. Jednom rečju? Veličanstveno!

https://20buckspin.bandcamp.com/album/anthronomicon
https://20buckspin.bandcamp.com/album/helionomicon

Na kraju smo, pa evo i mao heavy metala i tih  nekih svakakvih stvari. Italijanski Taurus Inferno sviraju nekomplikovan, kao sami kažu „old school metal“ na svom eponimnom debi albumu. Ovo je pritom očišćeno od old school cheesea i sastoji se samo od snažnih rifova i kinetičkog, snažnog ritma, pa zapravo nije onoliko old school koliko sam ja očekivao. Ali je solidno. Najproblematičniji element je vokal koji je monotono urlatorski i da je makar na ovom nivou udenuto malo stilizacija po modelu osamdesetih, imam utisak da bi Taurus Inferno imali znatno više karaktera. No, kako rekoh, polivačina rifovima je prijemčiva, pesme su žestoke, znojavo odsvirane, pa ne mogu mnogo da se žalim.

https://taurusinferno.bandcamp.com/album/taurus-inferno

Poljaci Nightbound zato zvuče JAKO old school na svom debi EP-ju Howling of the Night. Ovo je ’80s heavy metal sa ’80s produkcijom (i to poljskom ’80s produkcijom), istovremeno ponosan i ranjiv u svom pevanju o noćima uz tanke gitarice i visoke vokale. Šarmantno je to za nas koji volimo taj nostalgični hevi zvuk i ako ste kao ja, ovo preporučujem bez ostatka. Ako niste kao ja, zahvalite se proviđenju ali poslušajte ovo makar iz radoznalosti:

https://nightboundnavis.bandcamp.com/album/howling-of-the-night

Majestic Ryte sa Long ajlenda su prvi EP snimili dok sam ja još bio u srednjoj školi 1988. godine, a evo tek sada debi albuma. No, istoimeni albim (a tako se zvao i EP, ljudi vole ovu sintagmu) je, pa, odličan. Ovo je heavy metal sa malo okultnih mirisa, atmosferičan i dostojanstven, sa fino odmerenom dramom, dobrim rifovima i autoritativnim pevačem. S obzirom na dugovečnost benda ne treba da čudi koliko je ovo tr00 a da se ne davi u cheeseu pa preporučujem posvećena slušanja:

https://youtu.be/erhI3SapQsg

Telomyras iz Sijetla imaju istoimeni EP kao svoj debi i ovo je šarmantan, melodičan heavy metal u kome ima dosta Mejdna ali je, jelte, za nijansu „komercijalniji“ od Mejdna. Ali ne smeta, meni se dopadaju i rifovi i melodije i pomalo agresivan vokal pevačice i mada bend još ima da sazreva, ovo zvuči zdravo:

https://telomyras.bandcamp.com/album/telomyras-3

Album nedelje i black thrash proslava naravno dolazi uz novi Hellripper. Peacevilleov škotski ljubimac, James McBain sa trećim albumom, Warlocks Grim & Withered Hags pokazuje zavidnu sazrelost. Lako bi bilo, da se razumemo, da je čovek samo iščukao još desetak black thrash himni kao na prethodnim izdanjima ali ovaj album na sav taj seks dodaje vrlo lepu kinematsku dimenziju sa ambicioznijim i promišljenijim aranžmanima i puno svežih ideja. I to je jako dobra kombinacija. Hellripper ovde još uvek zadržava svoju sirovu neposrednost ali uspeva da je udene u zaista složenije, povremeno himnične pesme i da napravi kompozicije od po sedam minuta koje se ne stide i da pošteno zanarodnjače, a da produkcijski sve to ostane srazmerno suvo i svedeno. Veoma mi se dopada:

https://hellripper.bandcamp.com/album/warlocks-grim-withered-hags

 

Meho Krljic:
Ove nedelje smo imali prolećno vreme i izlaske novih abuma bendova koji meni ništa ne znače, poput Godsmack ili Steel Panther. Ali imali smo i mnogo dobrih stvari. Evo nekih od njih, zaključno sa čevtrtim albumom najboljeg ženskog metal sastava na svetu u ovom trenutku.
 
Al prvo blek metal. Češki dvojac Cult of Fire nominalno svira blek metal, ali u njihovoj izvedbi to se kombinuje sa dosta istočnjačkih muzičkih i filozofskih tradicija pa je krajnji rezultat istovremeno i etnički i ritualan i generalno zavodljiv. EP Om Kali Maha Kali ima dve pesme koe beznaporno ruše barijere između muzičkih stilova i nasleđa pa apsolutno treba da ih čujete:
 
https://cultoffire.bandcamp.com/album/om-kali-maha-kali
 
Britanski Stahlsarg voze vro korektan black-death metal na novom EP-ju, Suicide of God. Bend iza sebe ima već dva albuma, ali je napravio popriličnu pauzu i ovo je povratak u stilu. Muzika nije komplikovana, pa ni mnogo ambiciozna ali pesme imaju epski zahvat potreban kad se laćate ovakvih tema, a svirka i produkcija su baš kakve treba da budu. Ugodno:
 
https://youtu.be/RoHvVljyy04
 
Poljski blek metal retko razočara pa tako i Promo MMXXIII sastava Trüciciel, iako ima samo dve pesme – ne razočarava. Ovo je fin, jeftin ali ambiciozan blek metal koji ima i melodiju i epiku ali ne stidi se da ih sve spakuje u skromnu a funkcionalnu produkciju i ovim snimkom najavljuje velika dela:
 
https://trucicielband.bandcamp.com/album/promo-mmxxiii
 
Virdžinijski dvojac Wight svira jednostavan ali prijemčiv, neposredan blek metal na debi EP-ju koji se isto tako zove. Naime Wight. Ovo su četiri pesme jednostavnih tema, produkcijski nešto iznad demo nivoa, ali u njima ima i zanatske veštine i jedne madalačke, spontane energije pa to u kombinaciji daje lep utisak. Onako, kul je:
 
https://wight666.bandcamp.com/album/wight
 
Theren je iz Noksvila u Tenesiju, slutim da nema više od jednog člana, a album Theren I: Agony Swells In the Heart of Appalachia je sirova, kućno spravljena kombinacija black metala, death metala i grindcorea. I, mislim, sve je to sirovo i zvučno agresivno, ali čovek actually piše zanimljive pesme i ima dobre rifove i meni se ovo dopalo!!!
 
https://theren.bandcamp.com/album/theren-i-agony-swells-in-the-heart-of-appalachia
 
Kad smo već kod dopadanja, dopao mi se prošli album nemačkih Depravation pre tri godine pa sam i od novog, inače trećeg, IV: Letvm očekivao dosta i oni su, zadovoljstvo mi je da kažem, isporučili. IV: Letvm je zrelija ploča sada vrlo razrađenog, ali onda i maštovitije pisanog black-death metala koji se ne zamara kopirajući žanrovske matrice nego se interesuje za najbrutalniji dostupan izraz. I ovo je baš surovo, ali istovremeno i sofisticirano, sa puno jakog zakucavanja ali i dobrom atmosferom, lepo ispisanim pesamama. Da je mastering malo dinamičniji, bilo bi idealno a i ovako je vredno svake pažnje:
 
https://depravation.bandcamp.com/album/iv-letvm
 
Nizozemski Funeral Winds vozi već više od trideset godina. Maurits Jansen je izdržljiv i posvećen čovek pa iako novi album, sedmi u diskografiji, Stigmata Mali, nije sad nešto izrazito maštovit, ovo je autentičan, sirov, brutalan blek metal stare škole kome se mora skinuti kapa i dati naklon. Surovo.
 
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/stigmata-mali
 
Indonežani su rešili da osvoje i svetsku blek metal scenu pa samo nižu projekte na Bandcampu. CaelumSun je jednočlani bend bubnjara iz Numeron po imenu Agatha Tito. Čovek je na EP-ju A Sacrifice of This Treasure snimio šest pesama melodičnog, atmosferičnog blek metala koji nije produkcijski prebudžen i zvuči neposredno i pitko. Hoću reći, sva ta šugejz atmosfera meni ovde lepo legne uz dosta blastbitova i krljanja. Fino.
 
https://caelumsun.bandcamp.com/album/a-sacrifice-of-this-treasure
 
Tužan, pa čak i nežan švedski blek metal na EP-ju  Sunrise: I Long to Forget koji potpisuje Heiðinn, odnosno njegov jedini član, Rasmus Rolling. Ovo je zapravo energično i brzo a harmonski, da nema vrištavog pevanja, na momente bi moglo da bude i melanholični pop-pank. Slatko je, veoma, i ove dve pesme plaćate samo koliko sami odlučite.
 
https://heidinn.bandcamp.com/album/sunrise-i-long-to-forget
 
Belgijski Spectral Damnation na debi albumu, Extra Æcclesiam cepaju blek metal po receptima švedske škole iz njene, jelte, faze najveće agresije i brzine. I sad, ja sam slab na muziku koja je OVOLIKO agresivna i brza sve vreme ali priznaćemo i da Spectral Damnation umeju da napišu pesmu i naprave rif koji je i melanholičan a da se ne izgubi na agresivnosti. Zvuk albuma je muljav, što nije idealno, ali ovo je pošteno, znojavo i kreativno:
 
https://spectraldamnation.bandcamp.com/album/extra-cclesiam-2023
 
Kalifornijski Sarcoptes za sebe vrlo naglašeno kažu da su blek metal bend ali album Prayers to Oblivion je mnogo više od prostog blek metala. Ova ploča, druga u opusu sastava, impresionira svojom kombinacijom black, death i thrash metal elemenata sa vrlo izraženom progresivnom dimenzijom – prva pesma traje preko 13 minuta, za ime sveta, a nije ni jedina – koja ne stoji na putu poštene, znojave krljačine. Volm bendove koji u spevaju da u dugačkim pesmama održe nivo intenziteta ovako visoko sve vreme i Sarcoptes treba da drže predavanja na nekom fakultetu za metal jer su IZVRSNI.
 
https://sarcoptesblack.bandcamp.com/album/prayers-to-oblivion-black-metal
 
Iako Deathsbroom kao ime za bend zvuči pomalo kao da se neko šalio, ovaj duo iz SAD ozbiljno shvata svoj blek metal. Debi album, Quietus je odlična kolekcija energičnih, brzih a lepo napisanih pesama koje se bave temom smrti ali nisu nešto namešteno mračne već imaju fin spektar atmosfera. Bend je ovo pisao još od 2018. godine, snimao do kraja 2019. pa prošle godine miksovao i sve u svemu ovo je materijal koji je dobro odležao a onda se vidi da ljudi u njega veruju. I treba. Ovo vredi da se čuje:
 
https://deathsbroom.bandcamp.com/album/quietus
 
Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Losing Time Finding Space je manje album a više kolekcija editovanih džemova jednog labavog kolektiva pod imenom Space Shepherds. Sve to deluje dosta neobavezno, uključujući cenu od koliko date ali džemovi su, pa, dobri. Ovo pokriva ceo prostor od krautroka do šugejza zadržavajući se u psihodeličnom prostoru najduže i mada zaista nije formirano i konačno već fluidno i, rekosmo neobavezno, prijatno je za slušanje:
 
https://spaceshepherds.bandcamp.com/album/losing-time-finding-space
 
Grčki trio Bastard Sword diže buke za deset ljudi na svom debi albumu Bastard Sword I. Ovo je teški, psihodelični, BUČNI stoner rok gde sve prži od fidbeka i distorzije a ’70s doom teme se gube u slojevima razularenih gitara. Pesme su lepe, svirka dobra i jedino je mastering malo preagresivno bučan za moj ukus, ali makar je muzika miksovana prostorno i sa dobrom separacijom instrumenata. Glasno, ali nikako bez dinamike u svirci ili bez ideja mimo te glasnoće, ovo je vrlo dobro i preporučuje se svakom psihodeličaru od staža:
 
https://bastardswordgr.bandcamp.com/album/bastard-sword-i

Der Mancha Red su novi nizozemski doom metal bend, a njihovo prvo izdanje, EP Der Mancha Red ima dve dugačke, spore pesme koje su negde između Danziga, Type O Negative i My Dying Bride. Što je sasvim zgodna pozicija da se na njoj bude. Ima, dakle, ovde i gotike i postpanka i poštenog hevi odvaljivanja. Zvuk je prilično sirov i ovo je više demo nego sad neki pravi EP, ali je dobar i puno obećava:
 
https://dermanchared.bandcamp.com/album/der-mancha-red 
 
Tokijski doom-stoneri Hebi Katana imaju živi EP sa tri pesme, Live Demo at WildSide koji je prilično neobavezan i sa sirovim zvukom, ali demonstrira da bend, kada uhvati dobar gruv, odvaljuje kako treba. Pevanje je ono što malo kvari devojačku sreću na ovom snimku ali muzika je solidna, solo gitaa ubitačna a plaćate koliko sami želite:
 
https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-demo-at-wildside
 
Kentakijski Weaving Spiders sa EP-jem Steakbeard od dve pesme donose zdravu i svežu smešu stoner roka i gitarskog nojza koja meni iz cuga legne ko dupe na nošu. Jeftin, skoro garažni snimak, ali dosta identiteta i šmekerske muzike ovde. Obavezno poslušati:
 
https://weavingspiders.bandcamp.com/album/steakbeard
 
Heavy Psych Sounds records imaju novi EP projekta Stöner (Brant Bjork, Nick Oliveri i Ryan Güt) i Boogie To Baja je kolekcija finih, opuštenih rokenrol pesama kakve i očekujete od veterana žanra. Neobavezno, prijatno, sa lepim, a sirovim zvukom, melodično, raspoloženo a ne trivijalno, baš kako treba:
 
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-boogie-to-baja
 
Kad smo već kod veterana žanra, i Fu Manchu imaju novi EP, treći u seriji, naslovljen Fu30, Pt. 3. Tri pesme, klasičan stoner/ desert pristup, ništa revolcuionarno ali prijatno za uho. Mislim, zašto bismo od Fu Manchu posle toliko godina očekivali revoluciju? Bend svira od osamdesetih i još uvek ume da napiše odličnu pesmu (u ovom slučaju srednji komad, Orb, koji je sjajan) i to je dovoljno.
 
https://www.youtube.com/watch?v=FSaNMZsT94s&list=OLAK5uy_n9y2NWRSc4w14BAtUnG1LjuIXvdfUuLME
 
Moss Mother su iz Kentakija, nabrajaju da su protiv fašista, homofoba rasista, seksista itd. ali i dobro sviraju. EP nazvan samo EP ima tri pesme sirovog, energičnog stoner rok nabadanja sa jakim, masnim distorzijama na gitarama i puno vozačke napaljenosti. Bend ovo svira, skoro sigurno uživo i odjednom, a produkcija je mada garažna zapravo vrlo adekvatna. Odlično, plus plaćate koliko hoćete PLUS se jedna pesma zove Popesmoker. Jebem mu mater:
 
https://mossmother.bandcamp.com/album/ep
 
Nemački Sound of Smoke zvuče mnogo suptilnije i mekše od onog što biste očekivali od benda koji u imenu ima dim. Ovo jeste delom i stoner rok ali je mnogo više nežna, prozračna psihodelija na granici sa post rokom, i izuvijane, meke gitare te odličan ženski vokal su karakteristike koje prve padaju u uši. Album Phases je veoma prijatan za slušanje i mada vam neće dati najHEAVY iskustvo ove nedelje trebalo bi da vam prija i kad krlja i kad miluje:
 
https://soundofsmoke.bandcamp.com/album/phases
 
Anatomy Of Habit iz Čikaga imaju samo tri pesme na albumu Black Openings i znate da one traju i po osamnaest minuta. Ovo je vrlo spor, vrlo odmereno sviran doom metal sa jakim post metal i shoegaze dimenzijama i mada ja više, jelte, volim kad doom ima rifove, radije nego shoegazerske atmosfere, ne mogu da kažem da ova melodična, setna ploča ne radi posao:
 
https://anatomyofhabit.bandcamp.com/album/black-openings
 
El Supremo iz Severne Dakote nazvali su svoj album Acid Universe, čisto da ne bude nejasno odakle dolaze. Ovo je kolekcija instrumentalnih stoner/ psihodeličnih pesama sa sporim, odmerenim tempom, gitarskom jekom i nežnim orguljaškim radom. Jako relaksirajuće i prijatno:
 
https://elsupremo.bandcamp.com/album/acid-universe
 
Izrazito me zrači što odlični Argonauta Records ima vrlo neobičnu politiku glede svojih Bandcamp izdanja pa tako, recimo, novi album italijanskih Burn The Ocean, nazvan Modern Ruins moramo da jurimo po JuTjubu. Neljudski. Elem, album je ugodan, nudeći kombinaciju pank roka, shoegaze popa i stoner zvuka za ljude koji vole i Placebo ali i Kyuss, pa, eto, ako ste u tom kampu, izvolite:
 
https://www.youtube.com/watch?v=IacvIdrEuoY&list=OLAK5uy_nAEPLL2LPwfGqS5db0muJ8txLfKUA3CTg 
 
Mammoth Caravan su iz Litl Roka u Arkanzasu – ne i poslednji put da ovo mesto danas pominjemo – a album Ice Cold Oblivion je direktno iz ledenog doba. Ovo je sirovi, jeftino producirani ali hipnotički vrlo opremljeni stoner-sludge metal, u kome su gitare gotovo anihilirane količinom distorzije što je na njih nabačena, a pesme se zaista klate unapred poput karavana mamuta. Odličan materijal muzike koja je primitivna a u toj primitivnosti savršeno zaokružena, nudeći sofisticiranu agresiju i gruv.
 
https://mammothcaravan.bandcamp.com/album/ice-cold-oblivion
 
Pa onda i Merlock iz Spokejna u državi Vašington odlično legnu sa svojim psihodeličnim teškim rokom koji na albumu Onward Strides Colossus nudi neke lepe bluz-teme i raspoloženu svirku. Merlock znaju da zasviraju i brže, ali kad sviraju sporo to je baš HEAVY psych, kako najviše i volimo, sa moćnim talasima gitara prekrivenih efektima preko teškog, sporog ritma i masnim, psihodeličnim solažama. Odlično:
 
https://merlock.bandcamp.com/album/onward-strides-colossus
 
Ali su me posebno oduševili kalifornijski Westing čiji album Future nudi izvanrednu kombinaciju heavy bluesa i psihodelije, kao nekakav izgubljeni artefakt iz sedamdesetih, otkopan iz pustinjskog peska, otresen i uglancan da zasija punim sjajem. Westing imaju sjajne gitare, odlično napisane kompozicije, dobro pevanje, adekvatnu produkciju i album je procesija pobedničkih pesama od kojih bi svaka mogla da ide na godišnju listu najboljih rok komada, a TEK JE FEBRUAR. Odlično:
 
https://westingband.bandcamp.com/album/future
 
Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sarajevska Lepra ima debi album, Hellfire Madness, urađen posle nekih pet godina rada i ovo je meni vrlo prijatno. Lepra vozi klasičan, energičan thrash metal sa svim njegovim jakim stranama: brzinom, rifovima, mošerskim brejkdaun momentima, brzinom, rifovima itd. Volim i jednostavno, razgovetno a autoritativno pevanje Adina Selimovića a, naravno, najvažnije je da Lepra piše dobre pesme. Neki od komada tipa End of Jesus su apsolutni hitovi i da sam ovo čuo 1987. godine apsolutno bih se izlomio na koncertu. Izvedba je solidna i, s obzirom na mladost benda, verujem da će u budućnosti sve biti JOŠ čvršće i dotegnutije, a i produkcija je pristojna pa moram da ovo preporučim svakom treš metal, jelte, manijaku za instant konzumaciju. Svaka čast, momci i puno sreće.
 
https://officiallepra.bandcamp.com/album/hellfire-madness
 
Indonežanski trešeri Slakter zvuče sjajno na drugom EP-ju, Warmageddon. Ovo su četiri peme energičnog, moćnog thrash metala sa promišljenim rifovima i kvalitetnom atmosferom, tako da se uhvati taj neki divljački, mladalački element ove muzike, ali sve odsvirano pod konac i bez greške. Produkcija dosta bučna, bez mnogo dinamike ali je muzika vrlo prijemčiva:
 
https://delusiverecords.bandcamp.com/album/warmageddon
 
Beloruski Dis Tortion nominalno sviraju thrash metal, ali njihov album Metal Recall (kul naslov!) ovom podžanru prilazi sa dosta slobodnim shvatanjima, pa iako dobijamo i neke vrlo tipične treš gestove ovde, sa denflovanim rifovima i duplim bas-pedalama, pesme su napisane sa nešto širim harmonskim zahvatom i obraćanjem pažnje na atmosferu. A opet, ništa ovde nije sad nešto pretenciozno aranžirano i ne luta predaleko od zdrave thrash srži. Lepa ploča:
 
https://distortionhmr.bandcamp.com/album/metal-recall
 
Night Prowler su iz Nevade pa njihov debi album Wild Wasteland u sebi ima malo i atmosfere te neke pustinje Severne Amerike, sa pesmama koje pevaju o „vestern“ temama ali pomerenim u horor smeru. Simpatično kao koncept a muzika je relativno melodičan black-thrash metal sa daškom death metala koji me nije sad nešto oborio s nogu inventivnošću ali je simpatičan:
 
https://nightprowler23.bandcamp.com/album/wild-wasteland
 
Italijanski duo Satanika ima novi album, Horde Of Disgust i ovo je sirov, nesuptilan, čak naprotiv, primitivan black-thrash. Produciran jeftino a bučno da sve zvuči kao da je na ivici eksplozije, ovo je materijal koji se ne interesuje da vas osvoji inteligencijom nego da vas obori na patos intenzitetom. Pa proverite koliko ste stameni.
 
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/horde-of-disgust
 
Morphetik iz Upsale kažu za sebe da su ružno lice švedskog thrash metala. Ne znam zašto jer je album, njihov drugi, Proclamation of War vrlo uredna a opet ne preupeglana ploča treša koji ide jako, brzo, kritički se postavlja prema društvu a nudi hedbeng-frendli rifove i energiju. Ovo je svirački odlično, produkcijski taman toliko sirovo koliko treba i natrpano nadrkanošću taman da vas izloži da NEŠTO uradite kada shvatite u kakvom sranju živite. Prelepo.
 
https://morphetik.bandcamp.com/album/proclamation-of-war-2
 
Čim se bend zove Curb Cut znate da stiže porcija metaliziranog moškora sa Floride jedan kroz jedan. I stiže. Curb Cut Demo ima čak šest kratkih, gruverskih pesama u srednjem, nabod-tempu sa izvikivanim vokalima i lepim, jednostavnim metalskim rifovima. Zvuk je pritom vrlo solidan, možete da čujete svako pomeranje prstiju po vratu gitare i taj organski, prirodan saund se lepo uklapa uz tu nabadačku muziku. Bend je malo ambiciozan sa cenom od sedam dolara za ovo, ali, jebiga, kvalitet je kvalitet:
 
https://407curbcut.bandcamp.com/album/curb-cut-demo
 
Čileanski Ritual of Flesh nudi brutalan deathgrind na novom EP-ju, Retrato de la Doble Vinculaci​ó​n Humana. Nema ovde mnogo mudrovanja i muzika je klasičan, krvoločan deathgrind, sa sirovom ali funkcionalnom produkcijom, pa ako volite, jelte, klasiku, a vi poslušajte:
 
https://ritualofflesh.bandcamp.com/album/retrato-de-la-doble-vinculaci-n-humana
 
E onda z Čilea, za porciju prljavog, sirovog goregrinda idemo u Brazil. Projekat Petiot je još jedan od solo projekata čoveka po imenu Arthu, najpoznatijeg po grindcore projektu Agamenon Project. Petiot baštini sličan jeftini/ kućni stil ali je bliži, jelte, goregrind estetici. Novi EP, Podre, ima četiri kratke, brutalne pesme pa svakako poslušajte ako ste raspoloženi. Prodaje se za koliko date:
 
https://petiot.bandcamp.com/album/podre
 
Iako kalifornijski Section 47 svoj demo nazivaju Grind ’Til Death i tvrde da sviraju deahgrind, ovo je zapravo sludge metal kombinovan sa death metalom u jednoj primitivnoj, prljavoj, jeftinoj šutki. Da ne bude zabune, dobro je to, ovo su tri sporije, mrveće pesme ružnoće i besa koje preporučujem za slušanje svakome. A plaća se koliko sami date.
 
https://section-47.bandcamp.com/album/grind-til-death
 
Child je deathgrind projekat Alexa Stjernfeldta iz Grand Cadaver/ Novarupta i debi album ovog projekta, Meditations in Filth donosi mnogo lepog. Mislim, ovde imate sedamnaest pesama uraganske paljbe po receptima švedske škole, uz teški, “buzzsaw“ zvuk gitara i divljačke vokale. Grindcore koji zna da ume i uživa u tom umeću, a uživaćete i vi:
 
https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/meditations-in-filth
 
Agency su grindcore ekipa iz Zapadne Virdžinije a Demo 23’ (SIC) pakuje u svoje dve pesme dosta moći. Ovo je jako nisko naštimovano, po zvuku bliže užasnom sludge metalu nego grindcoreu a muzički vozi crustgrind sa kombinacijom d-beat i bleastbet iživljavanja. Pesme su dobro napisane, svirka divljačka i na gomili je ovo opako a naplaćuje se koliko hoćete.
 
https://agencywv.bandcamp.com/album/demo-23
 
Ako vam nije bilodosta goregrinda, evo ove nedelje stiže nešto lepo iz Fukuoke. Japanski FesterDecay snimili su prvi album, Reality Rotten to the Core i bend, aktivan preko pola decenije sa dosta snimaka iza sebe, i dalje ne krije da mu je rani Carcass najveći uzor. Dakle, ako vam se sviđa Reek of Putrefaction (a ako vam se ne sviđa, kakav ste to monstrum?) ovde dobijate četrnaest pesama koje ovaj klasični album uzimaju za osnovu a onda samo blago evoluiraju taj zvuk i pristup. I mislim, meni je to apsolutno po meri:
 
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/reality-rotten-to-the-core
 
Wanderer iz Mineapolisa su odlični na novom EP-ju, Indulgence of the Unreal. Bend sam sebi kači „false grind“ deskripciju iako ovde ima klasičnih grindcore vokala i blastbitova, ali pesme, iako kratke, pakuju u sebe gomilu progresivne i mathcore ambicije pa se ne svodi sve na brutalnost i agresiju. Izvrsno napisan, majstorski odsviran i produciran materijal, poslastica za rafiniranu grajnd publiku:
 
https://wanderermn.bandcamp.com/album/indulgence-of-the-unreal

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Ah, gaddemit, prosto VOLIM death metal kakav sviraju Italijani Left In Agony. Debi EP, Altar of Devotion mi donosi sve te prelepe ’90s flešbekove sa svojim mračnim, jebačkim rifovima, snažnim blastbitovima, duplim vokalima i mošerskim srednjetempaškim brejkdaunovima. Vidi se, jelte, da su Left In Agony odrasli slušajući Cannibal Corpse, Monstrosity i druge ’90s šampione, ali ovo nije tek odavanje pošte već punokrvan program kvalitetno napisanih pesama, odlične svirke, odlične produkcije. Volim kad je death metal mesnat, težak ali ne prepumpan do mere da postane nebitno kakav se rif čuje, volim kad su aranžmani razrađeni (slušajte naslovnu pesmu), volim kada se usred masakra čuje jasna ideja o temi i njenoj razradi... Volim sve u vezi sa ovim bendom i želim im puno uspeha.
 
https://leftinagony.bandcamp.com/album/altar-of-devotion-ep
 
Lothario Carnival je bend (?) iz Kalifornije koji svira „glam death metal“ što, jelte, zvuči kao da se neko neslano šalio sa nama, ali EP A Glamorous Death je sasvim pristojna, mada prilično kućno producirana ploča melodičnijih death metal pesama sa malo thrash mirisa. Ovo je dobro napisano i odsvirano i da je produkcija za nijansu skuplja delovalo bi veoma profi a što se tiče pesama, mislim da se niko neće razočarati jer Lothario Carnival demonstrira dobru koncepciju. Plaćate koliko hoćete:
 
https://thelothariocarnival.bandcamp.com/album/a-glamorous-death
 
Whipworm je blago avangardni losanđeleski thrash/ death metal projekat koji je kroz nekoliko neočekivanih mutacija dobacio do prvog albuma. I mada je Gozer više kućna ploča nego neko sad profi izdanje, ovde ima šarmantnih ideja i interesantne multižanrovske ambicije. Ne mogu da odolim melodičnim refrenima uz pravoverno treširanje:
 
https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/gozer
 
Švedski Necrovation nude u preko jedanaest minuta EP-ja Storm the Void / Starving Grave dve pesme zanimljivog, atmosferičnog death metala sa kosmičkom komponentom. Ovo je fino napisano, puno lepih rifova, aranžirano da se ne zna gde mu je glava a gde rep ali opet sa smislom i samo da zvuk nije VARVARSKI prebudžen tako da sve klipuje ko ludo, ovo bih preporučio bez ikakve rezerve. Al jeste. Tako da je dobro ali uz malecnu rezervu.
 
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/storm-the-void-starving-grave
 
Isto iz Švedske su Thy Gnosis sa debi albumom, Seroconversion a koji vrti moderan death metal što se ne stidi koketiranja sa black i post-black formulama. To mu daje fin, originalan zvuk gde pored klasičnog death metal mošeraja dobijamo i dosta intrigantne atmosfere, malo progresivnih gestova i jedan generalno zreliji pristup ekstremnom metalu. A produkcija je pritom dosta dinamična i prija uhu. Odličan debi:
 
https://thygnosis.bandcamp.com/album/seroconversionhttps://youtu.be/CUA8RuhvMS0
 
Pa su onda tu i Wretched Fate, takođe Šveđani koji imaju nešto klasičniji švedski zvuk. Drugi album benda, Carnal Heresy, opet, po strukturama pesama nije puka rekonstrukcija klasične švedske death metal matrice, već kompleksniji, atmosferičniji album sa mnogo promena tempa i harmonskih meandriranja. Ovo je zanimljiva i za moje uho prijemčiva ekstrapolacija klasičnog švedskog death metala, sa dosta mesa na, jelte, kostima, da se u  nj zariju vaši metaforički zubi.
 
https://wretchedfate.bandcamp.com/album/carnal-heresy
 
Blodig su iz Argentine ali oni TEK sviraju vrlo klasičan švedski death metal. Debi izdanje, istoimeni EP ima četiri pesme sa prepoznatljivim teškim zvukom niskog štima i HM2 distorzija na gitarama, vokali su kao sa ranih izdanja Dismember i Entombed, a pesme organski sklopljene i zapaljive. Ovo je ODLIČNO sem ako ne tražite sad neku veliku originalnost. Blodig su u onome što rade svakako autentični a to je jedino što se broji:
 
https://blodigband.bandcamp.com/album/blodig
 
Nizozemski Bodyfarm sa svojim petim albumom, Ultimate Abomination nude sličan zvuk i pristup ali sa sopstvenim, sada već jako izgrađenim identitetom koji snažno obeležava muziku. I Ultimate Abomination je izvanredna ploča koja se kreće od jednog do drugog krešenda naizgled bez napora. Bodyfarm tačno pogađaju zlatnu sredinu (da ne kažem slatku tačku) između death i thrash tehnika, nudeći pesme  koje su keči, nekomplikovane i himnične a opet razrađene i kvalitetno aranžirane. Teški, lepljivi zvuk se podrazumeva i ovo je jako, jako dobro:
 
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/ultimate-abomination
 
Mađarski Coffinborn isto imaju prijatan album teškog zvuka u old school stilu. Cadaveric Retribution ne nudi bogznašta novo death metal formuli uspostavljenoj u ranim devedesetima ali ovo je fina, prijatnozvučeća gruvi ploča koja uspelo varira između bržih i sporijih delova, ima dobru produkciju i generalno lepe rifove. Ako volite nekomplikovan, moćan death metal po receptu starih majstora, Coffiborn svakako imaju šta da ponude:
 
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/cadaveric-retribution
 
Žensko-muški duo iz kanade, Crown Of Madness sebe nazivaju disonantnim death metal bendom ali drugi EP, Elemental Binding zapravo ne polaže previše na disonance, čak ima i lepe, melodične delove koji povuku i na post-metal. Bend svakako meni zvuči više progresivno nego bilo šta drugo i ove četiri pesme pakuju u razmno malo vremena vrlo finu količinu ideja. Svirka je odlična, gitaristkinja Sunshine Schneider odlično peva a produkcija iako za mrvu nedinamičnija nego što ja volim, nije rđava. Odlično:
 
https://crownofmadness.bandcamp.com/album/elemental-binding
 
Iz Rusije, s ljubavlju ili makar sa mnogo agresije i lošeg raspoloženja stiže novi album 7 H.Target, a koji su dugovečni tech/ brutal death projekat Igora Filimonceva iz Katalepsy. Njegovi vokali su ovde svakako moćni i dominiraju zvučnim krajolikom a što nije lako jer četvrta dugosvirajuća ploča ovog projekta, Yantra Creating bombarduje iz sve snage brutalnim zakucavanjima i death metal i slam rifčinama koje povremeno skrenu u apstraktnom, psihodeličnom smeru. Brzo se čovek pogubi u ovim pesmama s obzirom da one nisu nastale razvijanjem jedne centralne teme već kačenjem mnogih nekompatibilnih stvari jedne na druge, ali bend to ipak radi prilično vešto. Pakleno komprimovan zvuk je smrt za uši ali ovo je album koji samo tako i može da zvuči. Solidno:
 
https://7htarget.bandcamp.com/album/yantra-creating
 
Brazilci Aphorism baš ljudski krljaju na svom novom albumu, Entranhas do Subsolo. Snimljena pet godina nakon drugog albuma, ovo je ploča vidno napaljene izvedbe i pesama koje su relativno jednostavne, negde na razmeđi death metala, black metala i grindcorea, ali kojima i nije potrebna sad neka velika i komplikovana konceptualizacija da prorade. Rifovi su ložački, svirka brza, produkcija jeftina ali organska i funkcionalna pa Aphorism pogađaju u sve centre svih meta koje ja mogu da zamislim. Pokolj.
 
https://aphorismkvlt.bandcamp.com/album/entranhas-do-subsolo
 
 
Stižemo do kraja i slušamo heavy metal, power metal i razne multižanrovske stvari. Njemački Fairytale voze pošten, energičan ali dovoljno prljav heavy/ power metal da zadovolje i jin i jang stranu u meni. Njihov treći album, Army of Ghosts je solidno napisan, sa dosta atmosfere i po kojim lepim rifom, možda za mrvu preozbiljan za moje standarde, ali opet, ne mora svaki heavy metal bend da udara po cheesey za sve pare. Ovo je, onako, dostojanstveno i prijemčivo, i svakako vredi da se provrti:
 
https://fairytale.bandcamp.com/album/army-of-ghosts 
 
Nazvani, nagađam, po jednom od ključnih likova iz igračkog serijala Knights of the Old Rpublic, teksaški Revan imaju dve okej pesme na EP-ju  Chained Oblivion. Ovo je emotivni posthardkor, dosta bučan, vrištav i ekspresivan, meni simpatičan na ime svoje energije i brzine, naravno. Plaćate koliko poželite:
 
https://revan.bandcamp.com/album/chained-oblivion
 
A Nijemci Oracle Hands imaju demo (Demo 2023) sa dve pesme melodičnog, slatkog, post-metala. Ovo je na momente i popi i šugejzi, ali je konstantno vrlo simpatično i generalno pogađa tamo gde je nanišanilo:
 
https://oraclehands.bandcamp.com/album/demo-2023
 
BIG|BRAVE su iz Montreala a pošto snimaju za Thrill Jockey ne treba da nas iznenadi da je njihov album, nature morte, prilično avangardna kombinacija post roka, post metala, gitarskog nojza, nešto i dron muzike. Zvuči to dobro sa zapravo prlično intimnim, neposrednim saundom na ploči ali sa pesmama koje svakako izlaze izvan granica puke mošerske zabave. BIG|BRAVE ne izmišljaju nužno nešto sasvim novo ali njihova kombinacija Earthu-nalik dronova i strukturiranijih noise-rock kompozicija, sa tim dobrim zvukom nepogrešivo hvata i ne pušta. Obavezno slušanje:
 
https://bigbravesl.bandcamp.com/album/nature-morte
 
Venomous Concept su snimili novi album, obeležavajući dvadesetogodišnjicu rada i The Good Ship Lollipop je, možda iznenađujuće manje grindcore album a više, pa, recimo pank rok album. Danny Herera ne svira bubnjeve na ovoj ploči i umesto njega u postavi je Carl Stokes, stari Shaneov ortak iz Unseen Terror (koji je svirao i sa Cancer, kao i Current 93), što je slatko. Kevin Sharp na vokalima je i dalje tu a album ima i po koju vrlo solidnu pesmu. Ja nikada nisam nešto mnogo odlepljivao na ovaj Shaneov projekat pa tako ni sada ne odlepljujem, sve mi je to pomalo tehnički dobro a kreativno osrednje, mada je slatko slušati Kevina kako ipak peva NEKE melodije...
 
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l9NUMkpYXXAzuZa4WFQP8-tcoBVp4IteQ
 
Maštovitiji i stilski raznovrsniji su dablinski No Spill Blood čiji novi album Eye of Night spaja pank, stoner rok, fazirane gitare i sintisajzere na inventivne načine, nudeći sirovu a hipnotičnu muzičku građevinu da kroz nju lutate, gubite se, nalazite i generalno kontemplativno uživate. Vrlo zanimljiv i, možda neočekivano, na momente zabavan album.
 
https://nospillblood.bandcamp.com/album/eye-of-night
 
Grčki Enemy Of Reality sa trećim albumom, Where Truth May Lie nastavljaju svoju potragu za najboljom kombinacijom simfonijske ambicije i jedne neposrednije, rifaške metal svirke. Ima ovde lepih momenata – najveću zamerku imam na vrlo nedinamičan zvuk, kao i obično – i pevačica Iliana Tsakiraki savršeno unaokoo vitla svojim moćnim sopranom a muzičari svi pokazuju zavidnu tehniku. Ima tu štofa:
 
https://enemyofreality.bandcamp.com/album/where-truth-may-lie
 
Power metal publika će se poradovati drugom albumu škotskih Ascension. Snimljen čak jedanaest godina nakon prvenca, Under the Veil of Madness je u sebe jako sigurna kolekcija melodičnih, energičnih, prilično tehnički razmetljivih pesama sa čestim ukrasima u vidu bas-arpeđa i drugih egzibicija. No u osnovi je uvek dobro napisan, odlično aranžiran metal koji spaja kinematsku atmosferu sa poštenom, krljačkom svirkom. Odlično.
 
https://youtu.be/loYdWzXluJM
 
Švedski Air Raid sviraju solidan metal u NWOBHM stilu na svom četvrtom albumu, Fatal Encounter. Bend je pravio pauzu od šest godina nakon prethodnog albuma, pa su ovde stvari vrlo sazrele i izvođački i aranžmanski i Air Raid pružaju odličan program dobrih pesama, dobre produkcije, komponovanih solaža, te klasičnog metalskog cheesea i sleazea pa je što se mene tiče ovo nepunih 40 minuta uživanja:
 
https://youtu.be/znit3arVZNc
 
Mortalus dolaze iz Litl Roka u Arkanzasu i ovo je jedan energičan, prljav a himničan street metal sastav koji me nije oborio s nogu skupoćom zvuka ali jeste ostavio jak utisak strastvenosti i autentičnosti. We Are Human je drugi album ovog trija i gitaristkinja i pevačica Michelle Gann svakako odrađuje ogroman deo posla svojom harizmom i autoritetom. Produkcija relativno jeftina, pesme napisane da budu i gruverske i pomalo kontemplativne (!) i mada ovo ne osvaja na prvu loptu, ima šarma.
 
https://mortalus.bandcamp.com/album/we-are-human
 
Starinski heavy metal je na programu prvog albuma oregonskih Nightwölff. Riding the Night zaista zvuči kao neko hard rock/ sleaze metal sočinjenije iz osamdesetih koje je bilo izgubljeno četrdeset godina pa sada izronilo i ako volite ovaj vrlo old school pristup, koji podrazumeva i old school produkciju, nemački izdavač Witches Brew će vam rado prodati ovaj album. Ima tu šmeka:
 
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/riding-the-night
 
Švajcarci Megaton Sword imaju drugi album, Might & Power i njihov epski heavy metal je netaknut malo više od dve godine nakon izlaska prvenca. A malčice je i sazreo. Ja sam za prvi album imao određene rezerve, pogotovo u domenu pevanja ali na ovom novom materijalu, Megaton Sword zvuče ubedljivo i stvari su legle na svoje mesto. Bend od početka izdaje nemački Dying Victims i svakako se čuje napredak po evolutivnom stepeništu sa usredsređenim pesmama, kvalitetnim zvukom i generalnom prijatnošću koju ova ploča emituje:
 
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/might-power
 
Isti izdavač ima i novi EP španskih Iron Curtain. Nazvan Metal Gladiator, ovoje materijal sa šest pesma (plus intro) finog, sirovog heavy metala koji polako prelazi u speed metal. Iron Curtain solidno sviraju ali zvuče prljavo prevashodno zbog vokala koji su grubi i nesofisticirani i to njihovoj muzici daje jednu uličnu oštricu, a što se lepo uklapa uz produkciju koja je zdrava, glasna ali ne i sasvim spljeskana u masteringu. Pokoja himnična gitarska harmonija lepo legne uz energičan rifaški rad i Metal Gladiator je pristojna vizit karta za Iron Curtain.
 
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/metal-gladiator-ep
 
Za het-trik, Dying Victims Productions ove nedelje imaju i split singl bendova Iron Kobra i Atom Smasher, nazvan samo Malicious Magician / The Law. Iron Kobra su Nemci,sa finim, starinskim, epskim hevi metal nastupom i puno zdrave svirke na svojoj strani. Atom Smasher su isto iz Nemačke a njihova pesma ima malo okultnog/ proto metla mirisa i meni se jako dopada taj neki patinirani, cheesy ali dostojanstven pristup. Vrlo lepa ploča.
 
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/malicious-magician-the-law
 
Naravno da znate šta je album nedelje. Izašao je novi Lovebites i ja ne mogu sem da ne potvrdim da je Judgement Day dostojan nastavak Electric Pentagrama i još jedna šampionska ploča za izvrsni japanski kvintet. Neću sad da kažem da su meni omiljene žene iz Tokija snimile prvi veliki metal album 2023. godine – to svakako zavisi i od ukusa – ali ja ću menjati sve Godsmackove i Steel Panthere koji su izašli ove nedelje za ovakav komad energičnog a neodoljivo „pop“ metala kakav ovaj bend konzistentno isporučuje. Postojao je legitiman strah da će odlazak jedne od osnivačica, basistkinje Miho, naneti ovom projektu ozbiljnu povredu, ali Judgement Day je izuzetno sigurna ploča, sa pesmama koje su još himničnije i ŽEŠĆE nego na prethodnim pločama, a drsko simfonični aranžmani nas samo podsećaju da ova ekipa može da radi šta hoće i da i dalje zvuči prodornije i ubedljivije od većine kolega. Ako ikako volite power metal, simfonijski metal, pop metal ili, jelte, samo heavy metal kad je iskren, ubitačan, epski a neposredan, Lovbites su apsolutno nezaobilazna lektira:
 
https://youtu.be/eMA7SvsM4Nk

Meho Krljic:
Sad će uskoro i proleće a mi živimo tu gde živimo. Bar ima metala. Bar to, jebiga.

Dakle, prvo blek metal. Nemački Ettinskjalf sviraju dosta moderan blek metal, sa puno atmosfere i meditativnih melodija, deakcentujući agresiju i rifove, no njihov drugi album, Between Walls and Delusion ima dosta šarma, kako na planu muzičkih tema tako i zvučno. Ne da je ovo sad neki IZVRSNO produciran materijal, ali Ettinskjalf ne gaze po kompresiji onako kako je to često slučaj pa njihova muzika ima malo prostora za disanje i pored dosta pakleno distorziranih gitara, što uvek cenim. Tematski, bend se bavi mentalnim zdravljem i naporima vezanim za njegovo očuvanje, a što je srazmerno originalno u ovom medijumu i valja ga pozdraviti iz sve snage. Poslušajte:

https://ettinskjalf.bandcamp.com/album/between-walls-and-delusion

Zadarski Opsimath je solo projekat dosta iskusnog hrvatskog muzičara po imenu Kristijan Bajlo. Prvi album ovog projekta, As We Gaze upon Ourselves je prilično ambiciozan amalgam blek metala, melodičnog detah metala, pa onda dooma, možda i malo metalkora sa aranžmanima u kojima promakne i po koja simfonijska želja. I sad, ovo je solidno producirano, pogotovo za kućne uslove, al ne baš toliko skupo da ceo svet popada na dupe, no moram da Bajlu odam priznanje za maštovitost i vrlo dobro uho za aranžiranje, da ne pominjem kvalitetnu svirku. Vokale je ovde odradio Bruno Longfield i odlični su (takođe vrlo maštovito aranžirani) i u celini Opsimath je vrlo vrlo impresivan debi za ovaj projekat. Obavezno poslušati:

https://opsimath6.bandcamp.com/album/as-we-gaze-upon-ourselves

Japanski Vandal na svom (debi?) albumu, 地​獄​変 / Jigokuhen zvuči moderno, onako glasno i teatralno kako je to danas popularno, ali ima i jednu tipično japansku ekspresivnost koje ga izdvaja od mora evropskih i američkih bendova sličnog usmerenja. Ovde su besne gitare i klavijature u efektnom sazvučju, ritmovi su jednostavni a pesme aranžirane da slušaoca vode od krešenda do krešenda i mada Vandal ne umiru od originalnosti, zvuče zapravo dovoljno osobeno i karakterno da osvoje moju pažnju:

https://van-dal.bandcamp.com/album/jigokuhen

Avern iz Barselone za sebe kažu da su „heavy as metal, raw as punk“ mada im debi album, Hell on Earth nije preterano sirov niti naglašeno težak. Ali ovo jeste šarmantna kombinacija blek metala i (pank) roka, sa solidnom produkcijom i zavodljivim pesmama, za publiku koja se ne loži na ekstremnost ali voli dobar rif i moćan gruv:

https://avernbcn.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Flammae je relativno novi poljski blek metal duo sa minialbumom Ordo kao svojim prvim izdanjem. Ovo je nešto više old school nego što sam navikao da očekujem od Poljaka, ali svakako i dalje ima dosta atmosfere i ne ide samo na snagu. Produkcijski mi prija vrlo dinamičan snimak, sa finim, skakutavim bubnjem i prominentnom, toplom bas gitarom gde normalna gitara sa svojom jakom distorzijom ništa ne kvari. Solidno napisano, solidno karakterno, solidno u celini:

https://flammae.bandcamp.com/album/ordo

O Tuima Tuuli se ne zna ništa, ni ko su, ni odakle su, ali kako im je prvi album, I, izašao za ruski Dark East Productions, može se naslutiti da su Rusi. No, album je svakako vredan pažnje sa svojom kombinacijom blek metala sa nešto thrasha, melodičnosti i atmosfere. Tuima Tuuli vole da napišu dužu, epskiju pesmu, ali vole i da lepo zakucaju kada im se namesti na volej i mada je album podugačak za moj ukus, ne mogu da kažem da ovde nema znatna količina finih tema, rifova i ideja. Plaćate koliko želite:

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/tuima-tuuli-i

Morgul Blade su i na novom EP-ju, Twilight Descends u svm standardnom melanžu tradiconalnijeg heavy metala i blek metala. I, da se razumemo, ovo je ipak muzika za posvećene jer su i pesme dosta hermetične, zvuk sirov i jeftin a pevanje demonsko. Ali za blek metal publiku ovo je fino osveženje:

https://morgulblade.bandcamp.com/album/twilight-descends

Kopehnagenški Heaven's Damnation na prvom i istoimenom EP-ju pokazuju solidan raspon ideja i tema. Ovo je blackened death metal ali i pored tvrdoće i agresivnosti koju to podrazumeva, ima tu i dosta osećaja za kreiranje muzičkog teatra i ovaj nekada jednočlani a sada normalni bend može da se ponosi debi izdanjem:

https://heavensdamnation.bandcamp.com/album/heavens-damnation
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/heavens-damnation

Kolumbijski Soldados del Infierno su PRESLATKI na svom debi albumu Imperum in Vita: Satana. Sve je ovde ultrašarmantno od omota sa humanoidnom kozom golih sisa, preko satanističkih tekstova na Španskom pa do jednostavne, sirove a prijemčive black-thrash-grind muzike koja zvuči retro ali istovremeno i potpuno sveže. Ima nečeg u toj opakoj napaljenosti sa kojom ova tri čoveka sve to izvode, ali dobro je i da je produkcija sa prave strane „demo“ kvaliteta. Mnogo simpatično:

https://soldadosdelinfierno.bandcamp.com/album/imperum-in-vita-satana

Enslaved su izdali novi album, Heimdal, i mada njihova muzika odavno više nije čist black metal, a povremeno uošte nije blek metal, ova kolekcija progresivnih rok i metal kompozicija vredi da se čuje. Vrlo cenim Enslaved zbog želje da i dalje eksperimentišu i traže nove izraze i mada se mnogo toga što naprave meni ne dopadne, mnogo toga mi se i dopadne i impresionira me. Heimdal ima dosta impresivnih momenata i ovo je progresivni  blek metal koji zaista povremeno zazvuči kao Pink Floyd na blek metal tripu. Respekt:

https://enslaved.bandcamp.com/album/heimdal

Ruski jednočlani projekat Бѣсъ je sedeo pritajen godinu dana ali sa novim singlom, А​в​с​е​н​ь postavlja nove granice grandioznosti i urnebesa. Ovo ima samo jednu pesmu (u punoj vokalnoj i instrumentalnoj verziji) ali je ta pesma čitava pozorišna predstava sa zvučnim efektima i folklornim motivima, gomilom ženskih vokala, te neverovatnom smenom tenma i atmosfera u manje od pet minuta. Drugi autori bi od ovako nečeg napravili gadnu papazjaniju ali Дмитрий Лебедев je  UMETNIK i ovo je apsolutna lektira. Ozbiljno:

https://biese.bandcamp.com/album/--6

Doom, stoner, psihodelija, hard rok, sludge metal! Dead Shrine ima pomalo preteće ime ali muzika na albumu The Eightfold Path je predobar, ali PREDOBAR psihodelični stoner sa APSURDNOM količinom faza na gitarama, moćnim sabatovskim rifovima, ukusno iskorišćenim klvaijaturama, odličnim pevanjem, generalno perfektnim gruvom... Da ovo sve radi jedan čovek (Craig Williamson iz Hamiltona na Novom Zelandu) jeste prilično jasno već posle pola jedne pesme, ali ovo je jedan od primera da i ti one-man bendovi mogu da budu izvrsni. Mogu samo da zamislim kako bi ovo dobro zvučalo u kontekstu „pravog“ benda koji sve svira uživo, ali dok se to ne desi, vrlo je važno da podvučem da Dead Shrine sa ovih osam pesama donosi skoro pa najbolju rok muziku koju sam čuo ove godine. Odlično. Obavezno:

https://deadshrinenz.bandcamp.com/album/the-eightfold-path

Berlinski Lightkeeper imaju EP sa četiri pesme bolnog ali ipak donekle i optimističnog sludge metala. Sons of the Mountain je naslov iza koga dolazi dosta atmosfere ali i po koji sabatovski rif, iznurujući spori gruv i napukli, izmučeni vokali. Nije ovo naročito inventivno, da se mi razumemo, ali nije ni rđavo za slušanje i povremeno iznenadi nekim odličnim momentom (npr. neočekivani refren u Son of the Mountain). Dajte mu šansu a ako vam se svidi plaćate koliko hoćete:

https://lightkeeper2.bandcamp.com/album/sons-of-the-mountain

Sludge metal ali u svojoj najslobodnijoj, najeksperimentalnijoj formi je u ponudi na trećem albumu benda Sloth Hammer iz Lidsa. Prošlog leta slušali smo ih na ploči Preparation Is for Cowards a novi se album sa četiri pesme zove Troops of Doom i nema NIKAKVE veze sa Sepulturom. Ovo je bučno, mučno, sporo, bolno, na momente više zvuk nego muzika, ali ima šarma za moj groš. Bend daunloud daje za sumu koju sam odredite što je isto jako fer:

https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/troops-of-doom
https://slothhammer.bandcamp.com/album/troops-of-doom

Španski Barbanegra na svom albumu A Sangre Y Fuego voze simpatičan hard rok, pomalo staromodan, ali ne previše. Ovo mene najviše podseća na devedesete godine kada su hard rok bendovi otkrivali pank a pankeri hard rok i pravili simpatične kombinacije. Album je jednostavan, jeftin, dopadljiv i ne zahteva da se o njemu previše razmišlja već da se, jelte opustite i uživate:

https://barbanegrarock.bandcamp.com/album/a-sangre-y-fuego

Simpatičan je i grčki sastav Afania koji za sebe kaže da svira „blackened heavy rock“ mada u praksi njihov heavy rock nema mnogo dodira sa blek metalom. Ovo je naprosto – standardno dobar i prepoznatljivo grčki moderni hard rok sa dosta meodije i, uprkos preglasnom masteringu, elementima, jelte, dinamike u samim pesmama. Album  Μ​α​κ​ρ​ι​ά α​π​'​τ​ο​ν Κ​ό​σ​μ​ο zvuči fino i jedino što može da ga spreči u osvajanju sveta su tekstovi na Grčkom.

https://youtu.be/ACl_Kqtv5TQ

Brazilski doom metalci Riffcoven stižu sa novim albumom, O Caminho do Aço. Ovo je sada zreo, vrlo lepo produciran rad metala koji se ne zadržava isključivo u doom vodama. Riffcoven nisu nužno „komercijalni“ ali njihova muzika je komunikativna na ovoj ploči, sa poletnim tempom i pevljivim refrenima. Hardkor doom publika svakako ovde može da se raduje lepim, snažnim rifovima a čitav paket je pitak i prijatan:

https://riffcoven.bandcamp.com/album/o-caminho-do-a-o

King Weed ima novi album, Genesis i, pa, sve je isto kao i uvek. OK, možda ovde ovaj projekat udara malo više po „metalu“, dakle, njihov džemerski stoner rok ima malo tvrđe rifove uz bluzersku osnovu, ali je generalno ovo baš onako kako zamišljate King Weed:

https://kingweed.bandcamp.com/album/genesis

Prawn Queen iz Las vegasa na EP-ju Peanut Butter Crow imaju četiri pesme solidnog rokenrol gaženja. Ovo nije ni nešto superteško ni nešto supersporo,  naprotiv, energično je i poletno i namenjeno „normalnoj“ publici sa sve „woooooo“ refrenima, koji vuku na televizijski pank, ali pesme su dobre, a zvuk zdrav i nemam nekih zamerki. Još bend daunloud prodaje po ceni koju kupac sam odredi. Ljudski.

https://prawnqueen.bandcamp.com/album/peanut-butter-crow

Ever Age su iz Toronta i njihov 2023 Demo ima tri pesme sirovog, simpatičnog heavy psych rokanja i rolanja. Nije ovo, i pored sirovosti, bazirano samo na snazi i gaženju pa ako imate uho koje u demo-produkciji zna da uživa, primetićete da su pesme dobro napisane i karakterne. Fino je:

https://everageband.bandcamp.com/album/2023-demo

EvilLeaf iz Severne Karoline trpaju mastan stoner rok sa pevačicom Sarom koja ima moćan, upečatljiv glas dok surfuje na talasima teških rifova. Muzika na EP-ju Slow Burn je zapravo fino ambiciozna i nije baš puka imitacija Black Sabbath, hoću reći, ovo je „metalnije“ a da i dalje odlično drži bluz osnovu i unapređuje klasičnu formulu a da je ne napušta. Dobar vokal mnogo znači pa EvilLeaf treba da čuvaju ovu ženu i muziku formatiraju oko njenih kvaliteta:

https://evilleaf.bandcamp.com/album/slow-burn

Poljaci 71TonMan na svom trećem albumu, Of End Times baš udaraju teškim, mučnim sludge-doom metalom. Ovo su dugačke, spore pesme sa rifovima koji pritiskaju, mikrofonijom koja prži, ritmovima koji melju. Daleko od lepog, ali dovoljno blizu transcendentnog da bude zanimljivo:

https://71tonmanband.bandcamp.com/album/of-end-times-sludge-doom-metal

Sandrider iz Sijetla imaju odličan novi album, Enveletration (kombinacija reči envelopment i penetration, da, ima objašnjenje i zašto) a koji stoner rok osvežava pankerskom (malo i grandžerskom) energijom, pišući pesme koje su dinamične, moćne i, sve jedna bolja od druge. Ovo je album sastavljen skoro do samih hitova koji su sami sastavljeni od gomile krešenda majstorski povezanih momentima predaha. Sjajno:

https://sandrider.bandcamp.com/album/enveletration

Witch Ripper su isto iz Sijetla i mada njihovo iime sugeriše nekakav okultni, old school doom metal, istina je da je drugi album benda, The Flight After The Fall, zapravo izrazito moderan. Ovo je metal sa skoro televizijskim kvalitetom, negde između sludge, stoner i grunge formata – bend sam kaže da je ovo brutaln sludge meets arena rock fazon – ali ekspanzivan, dinamičan, onako, prilagođen savremenoj publici koja voli dramu, tenziju, i znojavu, glasnu svirku. Nije zapravo u nekom mom stilu, ali je ovo dobra ploča bez ikakve rezerve:

https://witchripper.bandcamp.com/album/the-flight-after-the-fall-2

Odličan debi ima i teksaški žensko-muški kombo Temptress. Album See je perfektna kombinacija doom metal sporosti i hard rock/ heavy metal melodičnosti, sa pesmama koje nabace i po deset mimuta trajanja ali vas umiljato i sa ljubavlju miluju rifovima, melodijama i ženskim vokalima svo to vreme i drže u prelepoj nirvani. Svemu doprinosi i nežan, dosta dinamičan mastering pa ovaj lepi album preporučujem po više osnova:

https://temptressofficial.bandcamp.com/album/see-2

Pre oko godinu dana dopao mi se prvi album finskog projekta Astral Magic pa sam se i sa novim albumom, The Last Survivors on Planet Earth lepo usrećio. Santtu Laakso ovde svira skoro sve instrumente i autor je sve muzike, ali čovek stvarno UME i The Last Survivors on Planet Earth je još pedesetpet minuta prijatne, old school psihodelije predvođene sintisajzerima. Ima ovde malo krautrok lepote, i da je ploča izašla 1973. godine zvučala bi jako futuristički. Ovako, pedeset godina kasnije zvuči rerofuturistički i ako vam to deluje kao dobar predlog, ne sumnjajte u to da su pesme odlične a produkcija jako umiljata. Ne propustiti:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/the-last-survivors-on-planet-earth

Pišnuo sam već na prvu instancu mikrofonije kojom počinje novi album tuluzkih Witchthroat Serpent. Francuzi se na svom prvom postpandemijskom a četvrtom ukupno albumu, Trove of Oddities at the Devil's Driveway ne igraju sa našim očekivanjima: ovo je okultni TEŠKI doom metal sa stonerskim prelivom i pesmama od i po deset minuta u kojima ekstremno distorzirane, nisko naštimovane gitare preko sporog, mučnog ritma razapinju mrežu za okultne, psihodelične vokale. Ovo nije ni lepa ni šarmantna muzika ako ste normalna osoba ali ako volite satanizam i psihodeliju, horor i fuzz, bićete u apsolutnom raju. Naravno, ovo izdaje rimski Heavy Psych Sounds Records i to je  garancija kvaliteta:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchthroat-serpent-trove-of-oddities-at-the-devils-driveway

Thrash meal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Novi Ice War EP se zove Bloodsucker i Jo Steel ovde donosi još pet pesama iskrenog, časnog, meldičnog i BRZOG speed metala. Već svi znamo da ovaj čovek strastveno radi na osudi kapitalizma i zaštiti životne sredine i njegov jeftini ali neodoljivi melodični metal je ovde u standardnoj formi (da ne kažem da zvuči kao pank većinu vremena). Vrlo slatko:

https://icewar.bandcamp.com/album/bloodsucker

Poželeli ste malo thrash metala sa oštricom (melodičnijeg) death metal zvuka i fokusom na borbu za prava transrodnih osoba? Imate vrlo partikularan ukus, ali, izvolite: Transgressive su iz Arizone a album Extreme Transgression je zaista kao neki mlađi Kreator sa daškom death metala u svom zvuku. Energično, melodično, buntovnički, prijatno:

https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/extreme-transgression

A onda iz Masačusetsa dolaze Graviton sa svojim novim EP-jem, The Seventh Plague. Iako ovaj materijal tematski obrađuje neke, jelte, mitološke teme, muzika je šravolinijski, tvrdi thrash bez mrsomuđenja. Graviton su vrlo tvrdi i ljuti, veoma po mom ukusu, nudeći thrash metal sa old school šmekom, sirov i razjaren ali odsviran i produciran moderno i pažljivo. Veoma mošerska, veoma prijatna ploča:

https://gravitonmetal.bandcamp.com/album/the-seventh-plague

Vanishment su iz Sijetla i njihov debi album, No More Torture je, pa, pristojan, mada treba imati na umu da bend sebe vidi kao neki prelazni oblik između heavy metal i thrash metal formi. Ovo znači da pesme umeju da budu i malo sporije i malo melodičnije od onog što bi zvuk sugerisao, mada to ne mora da vam bude problem. Ima ovde lepih melodija i svašta što vredi čuti:

https://vanishment.bandcamp.com/album/no-more-torture

Francuzi A Cure For Wellness na EP-ju nazvanom samo EP cepaju solidan thrash/ hardcore. Ovo je vrlo moderno po zvuku, dakle, skroz bez dinamike, jako komprimovano i sa puno djentovskih fora, uključujući disonance na gitarama. No u celini se meni prilično dopada jer ima trešersku eksplozivnost i mestimično je i dovoljno brzo za moje potrebe:

https://acfwband.bandcamp.com/album/ep

Mudhead iz Nemačke pak na svom duplom singlu, Violence (kojim najavljuju debi album) cepaju dve kratke, tvrde, moćne pesme thrash metala koji se ukršta sa hardcoreom za jednu lepu svetkovinu krljanja. Duža od dve pesme ima 79 sekundi, a ovo je odlično producirano i odsvirano kako treba:

https://mudhead.bandcamp.com/album/violence-double-single-2023

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
Breathe/Rust su metalizirani hardkor kombo iz Bristola i istoimeni EP je, pa, prijatan za slušanje. Četiri su to pesme tvrdog, nabadačkog hardkora, sa odličnom produkcijom ali i nekim dobrom rifovima. Čime hoću da kažem da Breathe/Rust imaju nešto više mašte od prosečnog metaliziranog hardkor benda u 2023. godini i da su, recimo, rifovi na prvoj pesmi (Breathe) melodičniji i atmosferičniji nego što biste očekivali. Svakako, dobija se ovde i dosta srednjetempaškog klecanja kako dolikuje ovakvoj muzici ali brže pesme u D-beat tempu i sa tim maštovitim gitarskim arabeskama (Remembrance, recimo) su mi hajlajt. Bend ovo daje po ceni koju sami odredite a vrlo vredi pažnje:

https://breatherust.bandcamp.com/album/breathe-rust

I ruski Guts of Despoty svira metalizirani hardkor ali ovde je metal komponenta – death metal. Dakle, EP  G​.​O​.​D. je debi izdanje za solo projekat jednog Daniela Baikova koji je kaže jedno vreme pauzirao na ruskoj hardkor sceni ali sad joj se vraća sa ovim amalgamom sa death metalom. I dobro mu ide. Ovo je heavy i snažno, fino napisano, solidno producirano i ima taman dovoljno death metala da ne bude tek još jedan moshcore projekat a da ostane razgovetno i neposredno. Plaćate po izboru a vrlo je to pristojno:

https://gutsofdespoty.bandcamp.com/album/g-o-d

Isto metalizirani isto hardkor svuraju Defiant Path iz, pretpostavljam Severne Karoline. No, Spring Promo sa svoje dve pesme pored klasičnog moshcore gruva donosi i malo old school čukanja ravno iz osamdesetih i ja to moram da izrispektujem. Plaćate koliko hoćete a svirka i produkcija odlični:

https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/spring-promo

Još metaliziranog hardkora na split singlu nazvanom samo Split između dva benda iz Ohaja: Life of Crime i SALT. Nema ovde mnogo filozofije, tu su teške gitare, nabadački, plesni ritmovi, urlatorski, besni vokali. Dve pesme, sve što očekujete i priželjkujete:

https://saltstyle.bandcamp.com/album/split

Njujorški Bazooka na EP-ju  The Beast / Final Touch, pak, nude dve pesme old school hardcore punka, koji zvuči kao nešto iz, recimo prve polovine devedesetih, iz Portlanda, na primer. Dve pesme, mnogo zlovolje, sirov, hrskav zvuk, dobra svirka, meni prijalo, a naplaćuje se koliko hoćete:

https://bazookanyc.bandcamp.com/album/the-beast-final-touch

Fury of Five odnosno Fury of V iz Nju Džersija su bili aktivni devedesetih ali su sada napravili (za mene iznenađujući) povratak prilično odličnim EP-jem Half Past Revenge. Ovo jeste ulični nabod-core kakav nije normalno u mom bolparku, jelte, ali Fury of Five uspevaju da u muziku definisanu sirovošću i spontanošću unesu dosta sofisticiranih ideja i progresivnih fora. Respekt:

https://upstaterecords.bandcamp.com/album/fury-of-five-half-past-revenge

A za nas baš matore i ljubitelje BAŠ stare škole, finski hardcore bogovi Terveet Kädet snimili su evo ne znam koji po redu album. Kaikki kaikkia vastaan ima šesnaest kratkih pesama energičnog hradcore thrash zvuka, bez proseravanja, filozofije, ičega što bi stajalo na putu šutiranju iz sve snage. Prosto sam se raznežio do maltene suza kada vidim da bend koji sam slušao u srednjoj školi kao već legendaran, tako negde u drugoj polovini osamdesetih, i dalje snima ploče koje su STVARNE, autentične, nenameštene, vitalne. Faking obavezno:

https://terveet-kadet.bandcamp.com/album/kaikki-kaikkia-vastaan

Legion of Malice iz Sakramenta piče energični, blago haotični deathgrind na svom EP-ju Meditations On Hatred. Pokolj se odvija u tri pesme koje imaju česte smene ritma ali konstantnu nezaustavljivu energiju i mržnju i za tri dolara teško da ćete dobiti veće (i lepše) batine ove nedelje:

https://legionofmalice.bandcamp.com/album/meditations-on-hatred

Deathgrind je na jelovniku i kod portugalskog dua Morto sa albumom Morto Vivo koji traje dvadesetak minuta sa dvanast pesama od kojih je prvih pet činilo njihov prvi demo iz 2021. godine. Ovo je sirova, jeftina ali prijemčiva muzika sa pesmama od minut i po do dva, mrtvačkim rifovima i brutalnom brzinom. Ako ste ikada voleli Blood ili Carbonized, sirovo, prljavo, podrumski, old school i šarmantno krljanje ovih momaka će vam lepo pristajati:

https://larvaerec.bandcamp.com/album/morto-morto-vivo

Vermintide iz Tel Aviva spaja grindcore i slamming death metal što je kao da spajate lozovaču i vinjak. Album Ashamed Of My Species ima trinaest pesama od kojih ni jedna ni ne prilazi dvominutnoj granici, ali ima ovde dovoljno mesta i za malo gruva pored surovog zakucavanja. Brutalno, besno, energično i sa obradama Napalm Death i Magrudegrind na kraju. Pošteno!

https://vermintide.bandcamp.com/album/ashamed-of-my-species

Teksašani Krullur sviraju od kraja osamdesetih i njihov zvuk danas – mešavina thrash metala i grindcorea – ima vlo patiniran, vrlo old school kvalitet. A još više na novom, živom albumu, Dead Live! Ovo je izdao Horror Pain Gore Death Productions i u pitanju je odlična, napaljena ploča oštre, ljute muzike, solidnog živog zvuka, pogodna za šutku i svakojake nepodopštine:

https://hpgd.bandcamp.com/album/dead-live

Grind4Ukraine je nemačka etiketa sa misijom da skupi bar malo para da se pomogne napadnutoj Ukrajini putem izdavanja grindcore kompilacija. Volume 2 ovog serijala je, odmah da kažem ODLIČNA ploča sa čak 24 benda koji su u proseku VRLO dobri. Ovde imamo i neka visokoprofilna imena (makar kad je u pitanju grindcore), kao što su Meth Leppard, ali i Kanonenfieber koji je ovde i dalje u svom prepoznatljivom antiratnom black metal formatu ali se jako lepo uklapa. Čak i da ne marite za ukrajinsku muku, ovo je JAKO dobar presek moderne grindcore scene i vredi svakog sekunda vaše pažnje:

https://grind4ukraine.bandcamp.com/album/volume-2

Clock Strikes Lightning su odnekle iz SAD i sviraju kombinaciju grindcorea i mathcorea. Mada EP Holly Strikes Lightning Split EP zvuči malo hermetično, pa i suvo ovo je u principu zanimljiva kombinacija i pesme imaju štofa a ovo je i prvi put za ovaj jednočlani projekat da radi sa živim bubnjarem (doduše snimljenim pre šest godina za potrebe drugog benda ali ovde na kraju iskorišćenim). Sa druge strane je verovatno isto jednočlani Holly Caught A Contact High sa sličnom, maltene identičnom muzikom. Meni je to okej sve:

https://clockstrikeslightning.bandcamp.com/album/holly-strikes-lightning-split-e-p

Losanđeleski Zulu sa albumom A New Tomorrow meša svoj powerviolence zvuk sa sludge metalom, ali onda i sa raznim drugim žanrovima. U osnovi je uvek mučna, teška, spora muzika sa ispadima velike brzine, ali album je pun iznenađenja i postmodernih trikova, pa je vredan preslušavanja u celini:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr66-a-new-tomorrow

Lost Brethren na papiru ne deluje kao death metal sastav, ime je isvuiše poetsko za žanr koji se sve više loži na sve gore stvari što vreme više prolazi, ali Lost Brethren su tehnički death metal zavidnih zanatskih ali i korektnih kreativnih kapaciteta. EP Dimensional Rift dolazi četiri godine nakon poslednjeg (četvrtog) albuma i ima četiri kompaktne pesme u kojima je „tech“ komponenta istaknuta kroz virtuoznost i oneobičavanje muzike ali pesme su u suštini logične i dobro napisane i ne svode se samo na procesiju trikova. A što jako pozdravljam. Odavno nisam čuo ovako zanimljiv bend iz, da proverim, Kembridžšira u Engleskoj. Respekt:

https://lostbrethren.bandcamp.com/album/dimensional-rift

Enshrined iz Malmea su se izgleda ponovo okupili, makar da snime novi album, The Grand Failure i ovo je sjajan, zabavan materijal death metala koji ide brzo, uz dosta trešerskh elemenata i nudi čistu a opet ne peispoliranu produkciju, razgovetnost ali bez napuštanja death metal hermetičnosti i mrštenja itd. Pesme su raznovrsne, sa odličnim odnosom thrash i death elemenata a bend zvuči kao da je baš raspoložen za svirku. Odlično:

https://enshrinedswe.bandcamp.com/album/the-grand-failure

Dobro mi je seo i novi EP Pensilvanijskih Verminoth, nazvan Grotesque Manifestation. Kao bend koji se loži na Lavkraftovštinu, Verminoth su prilično predvidivi sa pesamama koje rabe old school težinu i spore, lepljive rifove u paru sa bolesnim melodijama i ono što ih izdvaja od milion kolega je solidna produkcija koja ističe njihovu težinu i bolesnost ali ih ne umotava u neprozirni mulj kakav je prečesto datost u ovakvoj muzici. Fino.

https://verminoth.bandcamp.com/album/grotesque-manifestation-ep

Profane Desecration iz Masačusetsa u svom death metalu imaju dosta eksperimentalnih elemenata uz vrlo disonantne gitare i aranžmane koji potenciraju neprirodnost i robotsko ponavljanje. Na momente je ovo skoro grindcore sa matematičarskim ambicijama ali onda uleti neki propisan death metal rif i sve se usidri gde treba. EP Terrestrial Plane of Decay dolazi dve godine posle debi albuma i nudi žustru muziku i ambiciozne aranžmane:

https://profanedesecrationband.bandcamp.com/album/terrestrial-plane-of-decay

Iako njemački Frostshock na debi albumu sviraju melodični death metal koji ja kao nešto ne volim, ipak sam se vrlo voljno izložio iskustvu slušanja. Jer ovo je ipak dovoljno krljački za moje potrebe. Frostshock sviraju i brzo i energično i sa pravilnim odnosom death i thrash elemenata, a sve to lišeno previše filozofiranja da se ja u ovome lepo pronađem. Mastering je STUPIDNO preglasan al muzika je dobra:

https://frostshock.bandcamp.com/album/frostshock

Kad smo već kod melodeatha, Majesties iz Mineapolisa su projekat članova Obsequiae i Inexorum, njihov prvi album, Vast Reaches Unclaimed izdaje pitsburški 20 Buck Spin, ali muzika je ljubavi pun omaž klasičnog gotenburškom zvuku i stilu. Dakle, ako volite zaslađen, melodičan death metal koji ne preteruje sa filozofijom u aranžmanima nego preferira prirodan, organski razvoj tema i kompozicija, Majesties svakako imaju šta da ponude. Voleo bih malo dinamičniji zvuk, svakako, ali nije da je to kod ovog izdavača običaj. Prijatna ploča:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/vast-reaches-unclaimed

Malezijski Dreaming Dead je nekako neodoljivo old school na svom, pretpostaviću prvom EP-ju, Mountain of Skull. Ovo je kao nekakav death metal sa kraja osamdesetih, jednostavan, naivan i zarazan do jaja. Veoma prijatno:

https://www.youtube.com/watch?v=JFyYG8DlTOQ

Brazilski Dreadful Deathreign su takođe old school death metal ekipa ali njihov novi EP, Hex – Hecatomb je bliži onome što se danas očekuje od OSDM-a. Dakle, ovde imamo četiri pesme časnog dubokog oranja, sa zvukom koji je debeo, zdrav i moćan, te kompozicijama koje su jedostavne, organske, nabijene tenzijom i dramom a bez preterivanja u aranžmanskih komplikacijama. No, Dreadful Deathreign svakako imaju ambiciju da kreiraju epsku muziku pa su pesme ovde povremeno i podugačke, sa impresivnom finalnom Hecatomb koja traje skoro deset minuta i drži atmosferu jako dobro sve vreme. Odlični su Dreadful Deathreign:

https://dreadfuldeathreign.bandcamp.com/album/hex-hecatomb

Sijetl ima jaku nedelju, pa evo jednog benda i iz death metal ponude ovog grada. Summoning Apocalyptic Devastation je prvi album sastava Plague Bearer koji radi već godinama kao nekakav projekat muzičara iz drugih sastava, i izdao je nekoliko demoa, ali tek sada se ohafizao da napravi i propisnu ploču. I ovo je sirov, energičan death metal koji pritom voli melodiju. Pesme spajaju epski, glasan nastup sa hermetičnim, podzemnim izrazom i to na kraju ispada lepa kombinacija:

https://plaguebearerwa.bandcamp.com/album/summoning-apocalyptic-devastation

Cave of Death Volume 1 je kompilacija death metal bendova koji sarađuju sa portugalskim Brutal Cave Productions i ovde ima dosta sirovog, podzemnog a dobrog death metala. Bendovi su Vile Apparition, Congealed Putrescence, Constant Torment, Horrifier i  Goredawn, dakle, ekipa sa tri kontinenta, a old school death zvuk koji se nudi je konstantno dobar i ako ste ljubitelj, uživaćete:

https://brutalcaveproductions.bandcamp.com/album/volume-1

Evo nas na kraju. Dakle, multižanrovske stvari i heavy metal. Muzika koju izvode moskovski Melancholy je suviše kompleksna i žanrovski raznovrsna da bih mogao da je svrstam i u jednu određenu podvrstu metala, ali recimo da će publika sa veoma ovtorenim umom uživati u njihovoj kombinaciji progresivnog metala, blek metala, simfo-metala, alternativnog metala, gotike... Album Че​р​н​ъ im je osamnaesti za više od dve decenije rada i mada bend možda stvarno preteruje sa brojem izdanja, ovo je impresivno sklopljena i odlično producirana ploča zanimljivih, odlično realizovanih pesama:

https://melancholyrussia.bandcamp.com/album/--2

Dakle, Primitive Man i Full of Hell su se udružili za potrebe snimanja albuma Suffocating Hallucination i čak i da ne znate da se radi o kraljevima death sludge metala sa jedne strane i mučnog, psihodeličnog grindcorea sa druge, naziv izdanja vam govori sve što treba. Ovo je ULTRA brutalno, sporo, teško, abrazivno i zastrašujuće. Ali je i odlično. Pet pesama sporog, doslednog prebijanja, sa jako teksturiranim zvukom i neretkim prelascima u čist power electronics, jedna od najbrutalnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje, ali i jedna od najtranscendentnijih:

https://primitivemandoom.bandcamp.com/album/suffocating-hallucination

Ričmondski .gif from god su bučni ali i dosta maštoviti na svom trećem albumu, Digital Red. Njihova muzika, u osnovi hardcore/ screamo ovde je zaoštrena do krajnjih granica, puna disonanci i tenzije ali i brutalnih metal rifova sa druge. Nije lako da se izdrži ali ovo je gusta, slojevita muzika koja se pritom ne gubi u širini vizije već uvek drži fokus. Lepo:

https://giffromgod.bandcamp.com/album/digital-red

Japanski kraljevi simfonijskog blackened power metala, Ethereal Sin vraćaju se sa svojim petim albumom a koji je nastavak prethodnog, iz 2021. godine. Nazvan Time of Requiem Part. 2 ovo je opus melodičnoh, energičnih tema, često izvučenih skoro direktno iz folklorne tradicije, aranžiranih grandiozno (i grandiozno kičasto, naravno ALI MI NI NA ŠTA DRUGO NE BISMO PRISTALI) pa odsvirano žestoko i znojavo. Yama Darkblaze pošteno izgara na black metal vokalima a bend pesme drži kompaktnim i upečatljivim, bez rasplinjavanja u simfonijskim ambicijama. Odlično:

https://etherealsin.bandcamp.com/album/time-of-requiem-part-2

Šveđani Smoking Snakes sviraju vrlo korektan sleaze metal na EP-ju  Restless and Wild. Ovo su tri pesme srednjeg, žustrog ali dostojanstvenog tempa sa finim rifovima i himničnim refrenima, produkcijom koja je modernija ali ne bezlično dinamična i sve to na gomili iako ne donosi bogznašta novo u žanr, zvuči kvalitetno i ubedljivo. Ako ste ikada voleli Cinderellu, Ratt i slične stvaraoce koji su harali osamdesetima, Smoking Snakes su gotenburški odgovor u pravom registru:

https://smokingsnakes.bandcamp.com/album/restless-and-wild

Kanađani Cromlech su čekali deset godina da snime svoj drugi album, Ascent of Kings i ovo je jedna pomalo šizoidna, ali zabavna smeša epskog doom metala, klasičnog heavy metala, speed metala... Cromlech ne žele da se odluče za jedan žanr ali njihova muzika ima jedan epski, maltene operetski kvalitet koji je nekako povezuje u ne baš skladnu ali funkcionalnu i zabavnu celinu:

https://cromlechdoom.bandcamp.com/album/ascent-of-kings

Lunar su iz Sakramenta i njihov progresivni metal je u JEBENO odličnoj formi na trećem albumu, The Illusionist. Ovo je blisko devintausendovskoj školi progresive, sa dosta viruozne svirke, ali i sa pesmama koje često skrenu u smeru postmodernog pačvorka a to nekako lepo funkcioniše. Lunar su, dakle, odlični muzičari, kadri da sviraju u raznim stilovima, ali, još važnije, u stanju su da napišu pesme u kojima ti silni stilovi uspelo stoje jedan uz drugi i tvore smislene celine. Masivan respekt:

https://lunarbandofficial.bandcamp.com/album/the-illusionist

Albm nedelje! Denverski prog-det-trešeri Necropanther najavljivali su poslednjih godinu dana svoj četvrti album, Betrayal dosta samouvereno, ali ne bez razloga. Voleo sam sva njihova dosadašnja izdanja ali Betrayal je najzrelija i najzabavnija ploča koju je ovaj i inače zabavni (i prilično zreli) sastav u životu snimio. Doduše, ovo ide po cenu jednog dela njihove do sada karakteristične, pomalo goofy persone u muzici koja je nekako uspevala da prozre i pored progresivnih tendencija. Betrayal je siguran u sebe, neposredan, vrlo žestok (najbrži album koji je bend do sada snimio) i sa momentima epske melodije verovatno prikladan da ga sluša i melodic death metal publika. Ako imam zamerku to ide na mastering koji je ovde jako glasan i čini slušanje muzike napornijim a što je greota s obzirom da Necropanther i pored sve trešerske cepačine zapravo imaju puno prelepih malih detalja na ovom albumu. No, ne mogu da lažem, kada ovo slušam srce mi je puno a na licu igra osmeh i kupio sam ga na Bandcamp Friday da bend dobije više para. Ako do sada niste slušali Necropanther, ovo je idealno mesto da uskočite:

https://necropanther.bandcamp.com/album/betrayal

 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page