DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (234/246) > >>

Meho Krljic:
Dosta dobre muzike ove nedelje, bar da nam se malo skrene pažnja sa činjenice da živimo u državi čiji predsednik i apsolutni vladar sad osniva „narodni pokret za državu“. Jebote. Da nema metala preostala bi nam samo najcrnja depresija a malo bi nas to preživelo.

Idemo onda odmah nablek metal. Poljaci Horda imaju drugi album, Form i njihov „blasfemični blek metal sa elementima death metala“ je ovde u, da izvinete, dobroj formi. Ne da sad bend osvaja velikom originalnošću, ali u domenu tog vrlo jasno opisanog i sada već instant prepoznatljivog poljskog blek metala, Horda nam pruža jedan profesionalni kvalitet. Dakle, solidne pesme, odlična izvedba, pristojna produkcija. Hordu najpre izdvaja sklonost povremenim, hajde da kažemo, izletima u atmosferu koji nisu shoegaze tipa već više asociraju na nekakvu filmsku muziku i to fino oplemenjuje njihov materijal. Kvalitetno:

https://hordaofficial.bandcamp.com/album/form

Kalifornijski trio Threnodist ne samo da je eksplicitno antifašistički i generalno levičarski nastrojen – na kraju krajeva EP im se zove  Make the Class War the Last War – nego je i njihov blackgaze materijal meni iznenađujuće prijao. Ovo je vrlo asertivno spojen shoegaze pop sa blek metalom u odnosu tako da ni jedan od dva stila ne dominira i rezultati su NEOČEKIVANO odlični. Mislim, naravno, ovo ima još da produkcijski sazreva itd. ali Threnodist imaju ekstremno zdrav koncept sa vrlo meditativnim, dostojanstvenim  shoegaze temama i atmosferama i inteligentnim načinom da se to smisleno spoji sa blastbitovima i vrištanjem. Generalno meni većina blackgaze bendova zvuči isto, ali Threnodist se izdvajaju pa ih preporučujem za overu. EP pored tri normalne pesme ima i verzije istih pesama bez pevanja za maksimum hipnoze:

https://threnodistsf.bandcamp.com/album/make-the-class-war-the-last-war

O grčkom projektu Median Omega se ne zna baš bogznašta, mada slutim da je ovo jednočlana postava. Debi album, Insolence, jedva da prebacuje pola sata, i ima tipično prebudženu produkciju gde se komprimovanjem preko svake razumne mere malko prikriva da je ovo generalno jeftino. Ali nije rđavo, da se razumemo. Kogod da ovo svira ume da napiše rif i mada pesme imaju previše „atmosfere“ za moj ukus, mislim da će se ljudima koji generalno vole moderni i atmosferični blek metal ovo dopasti:

https://medianomega.bandcamp.com/album/insolence

Ruski Zasłon na svom debi albumu, А​л​т​а​р​ь о​т​ч​а​я​н​и​я donosi interesantnu, pomalo eksperimentalnu formu blek metala. U prvom redu, ovo je bend bez gitare u postavi pa multitrekovana bas-gitara obavlja sve melodijske i harmonske poslove i ovo ne samo da bendu daje poseban karakter već i odlično zvuči. Drugo, pesme su, pa, dobre, sa intrigantnim rifovima i finom smenom brzih delova i pokretačkih srednjetempaških mošerskih deonica. Ovo je i dalje blek metal i ima potrebno zrnce atmosfere da se kvalifikuje za kategoriju atmobleka, ali je osvežavajuće usredsređen, uposlen, oštar i ne gubi se u atmosferičnim gestovima tako karakterističnim za istočne Slovene. Album pritom plaćate koliko hoćete:

https://zaslon.bandcamp.com/album/-

Slovenci Sovrag na svom debi albumu, Perfect Form from Chaos Born sviraju, kako sami kažu blackened melodic death/ thrash metal, ali za  moj brutalni, jelte, ukus ovo nije bilo PRETERANO melodično, sa melodičnijim naglascima rezervisanim za posebne harmonske delove ili solaže. Ostatak muzike je rifaški, mošerski i to meni lepo prija. Zanimljiv debi:

https://sovrag.bandcamp.com/album/perfect-form-from-chaos-born

Mora se priznati da kalifornijski jednočlani Devouring Famine zvuči moćno na novom singlu, The Devouring Phantoms. Ovo su dve pesme snažnog, energičnog a atmosferičnog blek metala gde autor demonstrira svoju viziju ovog žanr ai odlično mu ide. Projekat je počeo sa radom prošle godine, snimio nekoliko demoa pa i jedan album, ali ovo je, naravno, prvo što ja slušam od njega i impresioniran sam. Ovo jeste onaj moderniji blek metal, ali je stvarno punokrvan i kvalitetan. Dobra energija, dobra atmosfera čak i solidna produkcija, impresivno:

https://devouringfamine.bandcamp.com/album/the-devouring-phantoms

Grčki blek metal bendovi Sad i Hor nas baš mučki tizuju. Njihov split album, Unholy Devastating Trinity izlazi tek prvog Aprila i do tada na Bandcampu mogu da se čuju samo tri pesme. A mislim, ovo je sjajan album. Kako znam? Pa, ima ceo na JuTjubu na omiljenom, jelte, promotivnom kanalu. I, album je, jelte, sjajan. Ovo je old school sirovina, gde Sad malo povuku i ka d-beat hardcoreu a umeju da se bave i atmosferom a Hor prže jako sirov, melodičniji blek metal koji zvuči kao da se bori da izađe iz garaže, a to je najtužnija garaža na svetu a, jebiga, garaža je, i dobro je to:

https://horblackmetal.bandcamp.com/album/unholy-devastating-trinity
https://www.youtube.com/watch?v=2sFAdxl9M5Q

Shadows of Algol iz Tuskona u Arizoni vrlo solidno zakucavaju sa svojim novim EP-jem, Transformation of the Desert-Witch. Bend pravi dosta velike pauze između izdanja i još nije  snimio album, ali ako se na stranu stavi dosta sirov, jeftin kvalitet produkcije, ovo je vrlo pristojan, agresivan blek metal koji ne komplikuje nego se prepušta jedom organskom razvoju kompozicija i mada ide od brzog ka vrlo sporom od početka do kraja ovog materijala, to čini ubedljivo, nudeći pustinjske teme i osoben karakter. Cena daunlouda je trenutno 666 dolara, što sugeriše da bend želi da prodaje fizičko izdanje ali fizičkog izdanja nema u ponudi u ovom trenutku tako da, proveravajte periodično...

https://shadowsofalgol.bandcamp.com/album/transformation-of-the-desert-witch

Irski Imperial Demonic kažu a njihova muzika predstavlja posvetu „upeglanijem“ blek metalu sa kraja devedesetih i ovo je zapravo vrlo tačan opis. Minialbum Beneath The Crimson Eclipse ima sve što biste očekivali, melodične a preteće rifove, energičnu, vrlo tehničku svirku, iskomprimovan, pažljivo miksovan zvuk i visok, maničan tempo. Meni se ovo JAKO dopada jer, jelte, rekonstruiše blek metal matricu koju veoma volim a na jedan savremen, dovoljno originalan način pa od mene Imperial Demonic dobijaju jake preporuke:

https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse

Belgijski metal pregalac Déhà je rasformirao jedan od svojih približno milion solo projekata, Merda Mundi, ali ne pre nego što je ponovo snimio materijal sa prva četiri demo snimka ovog benda. Requiem je, zato, album sa dvadeset i dve pesme sirovog, ličnog blek metala iz srca andergraunda, pa ako volite Déhu i ono što on inače radi, ovo vas neće razočarati. Naravno, plaćate koliko hoćete:

https://merdamundi.bandcamp.com/album/requiem

Minenwerfer su iz Sakramenta mada sve, od naziva benda, preko pseudonima članova, pa do tematike (Prvi svetski rat...) sugeriše da su u pitanju Nemci. Nisu, nego Kalifornljani, ali četvrti album, Feuerwalze zvuči kao da je zaista stigao direktno iz rovova Prvog svetskog rata sa svojim ekstremno abrazivnim pesmama, sumanutim tempom i vrištanjem iz petnih žila. Ovo nije „war metal“ kako ga obično razumeju drugi metalci. Ovo je kao da vas zaista mrve u drobilici za metal a naokolo besni rat:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/feuerwalze

Genocidal Rites iz Ohaja sviraju muljav, hermetičan, bestijalan blek metal. EP Exsanguination of the Gods ima tri pesme prečišćenje mržnje (pre svega prema abrahamovskim religijama) i prljavih distorzija, sa pesmama koje beže od klasične rokenrol strukture i više zvuče kao da slušate prenos borbe demona u paklu. Lepo:

https://genocidal-rites.bandcamp.com/album/exsanguination-of-the-gods

Čim čujete par taktova debi albuma benda Petit Nuage Noir, nazvanog Among the Graves, znate da su u pitanju Poljaci. To je jedna već prepoznatljiva kombinacija upeglanosti, maštovitosti, melodičnosti i čvrstine. Among the Graves je satanistička ploča ali u onom uzvišenom, grandioznom stilu koji opet ne sprečava bend u brzoj vožnji i abrazivnom čukanju. A sve dosta kreativno i zanimljivo, sa dosta iznenađenja i old school referenci. Poljska isporučuje:

https://petitnuagenoir.bandcamp.com/album/among-the-graves

Malignus je pak iz Ekvadora i Death Manifesto je četvrti album projekta koji je u principu jednočlano preduzeće, ali sa dodatim bubnjarem. I, kao i popriličan broj jednočlanih projekata i Malignus ima određenu hermetičnu dimenziju, ali ovaj album ima priličan broj lepih ideja i svežih koncepata, sa sve citatima klasične muzike ukusno ubačenim između blek metal mračnjaštva. Produkcija je jeftina, ali album se lepo sluša:

https://malignus1.bandcamp.com/album/death-manifesto

Australijsko-ukrajinski Unfelled sa svojim debi albumom, Pall Of Endless Perdition izlaze na teren veoma borbeno. Ovo je projekat članova Woods of Desolation, Drudkh i još mase drugih bendova, a orijentisan ka surovom, paganskom zvuku. Iako se i ovde može pričati o atmosferi, fakat je da je album pun ljute, agresivne svirke i da mu se melodičnost jedva čuje pored brutalnog zvuka i ubistvene izvedbe. Lepo:

https://unfelled.bandcamp.com/album/pall-of-endless-perdition

Četvrti album austrijskih Asphagor, nazvan Pyrogenesis na zanimljive načine meša klasični, agresivni black (i black-death) metal sa elementima post-blek pa čak i blackened rock’n’roll muzike. Ovo je raznovrsna ploča odlične produkcije i sa očigledno puno razmišljanja uloženog u njeno kreiranje. Iako ne mogu da kažem da mi se tu sve podjedako dopada Asphagor imaju podršku za trud i raznovrsnost:

https://asphagor.bandcamp.com/album/pyrogenesis

O, baš su me iznenadili poljski Cisza svojim debi albumom She Yearns for Others Worlds. Bend svira već duže od pola decenije i vidi se da se ovde dosta radilo na brušenju zvuka i koncepta pa post-blek metla koji Cisza svira zvuči jako inventivno i sveže. Mislim, već je kliše da su poljski blek metal bendovi kvalitetni i maštoviti, ali, evo Cisza potvrđuje da to nije puki lip service i da vredi držati oko na ovoj sceni. Album koji nudi nešto zanimljivo i originalno sa svakom pesmom a pritom ozbiljno prži. Poslušati!

https://cisza.bandcamp.com/album/she-yearns-for-other-worlds

Idemo dalje sa stoner rokom, doom metalom, hard rokom, sludge metalom i psihodelijom. Barren Heir iz čikaga sviraju moćan sludge metal na svom novom albumu Died Down. Ovo je bučan, snažan materijal koji ne dobacuje ni do pola sata ali teško da bi iko izdržao ovakvu kanonadu da traje mnogo duže. Barren Heir odvaljuju od batina i mada im muzika nije glupa, naprotiv, ima osećaj za detalj i dinamiku, pa i atmosferu sa svojim strateški korišćenim disonancama, toliko je jaka i tvrdo producirana da vas posle njih sve boli. No, pesme su JEBENO ODLIČNE pa ćete posle malo odmora sami tražiti još koju rundu. Sjajno:

https://barrenheir.bandcamp.com/album/died-down

Rimski FVZZ POPVLI odlično zvuče na svom trećem studijskom snimku, albumu III. Bend ima dosta iskustva a za ovaj album (snimljen još 2020. godine ali valjda tek sada dorastao da izađe) kombinuju se fuzz rock, acid rock, garažni pank i klasičan stoner, da bismo u konačnici imali zapaljivu smešu rokenrol gruva, faza i buke. Opasno je ovo, psihodelično na vrlo sponatn način, žustro i sirovo a ipak sa jednim finim stilom, baš ga treba gustirati:

https://fvzzpopvli.bandcamp.com/album/iii

Za ljubitelje grandžerske verzije stoner roka, Vulture City iz Rejkjavika prže sedam zaraznih, šmekerskih pesama na svom istoimenom albumu. Ovo je vrlo sigurno napisano, sa odličnim, zdravim zvukom koji je HEAVY a da nije izbetoniran u masteringu (bas-gitara je vrlo lepo postavljena u miksu i odlično drži srazmerno tanje gitare) i pesmama koje istražuju više dimenzija teškog roka sa samouverenošću i šmekerskim stavom. Odlično:

https://vulturecity.bandcamp.com/album/vulture-city

Bog Monkey su tri lika iz Atlante od kojih su dvojica (ne znajući) imala COVID-19 snimajući album Hollow. Muzika stoga zvuči sirovo i, wait for it, zarazno. Ovo je snimano uživo u prostoriji koja čak nije ni pravi studio pa je sirovost očekivana ali ne smeta, muzika je zaista pristojan fuzzirani, bučni rok, i na momente puna tih lepih, lepljivih rifova i zaraznog (na bis!) gruva. Ovo nije, da podvučem, puko džemovanje, i dobijamo prave pesme, sa pevanjem, ali sve zvuči primereno anarhično i – bolesno!

https://bogmonkey.bandcamp.com/album/hollow

Metuzalem je novi zagrebački death doom kvintet ali sastavljen od starih članova, tj. od ljudi sa dosta iskustva u sviranju eksdtremnog metala. Otud i album Infra zvuči vrlo ubedljivo i zrelo. Ovo je, naravno, old school doom death metal, kao ispao iz devedesetih ali sa najbolje strane devdesetih, lepo napisan, majstorski odsviran i fino produciran. Prijatna doza stare škole za nas matore:

https://metuzalem.bandcamp.com/album/infra

Aivvass su nemački „okultni folk dom metal“ kombo sa dva EP-ja kojima su debitovali istog dana. Occult Rites i i II donopse dopadljive folk i akustične teme i hermetični, mračni doom metal koji ipak ima aspiracije da u toj pomrčini koju sa sobom nosi bude malo raznovrstan i bend definitivno ima određenog štofa:

https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-i
https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-ii

We Follow the Earth spada u onu podvrstu doom metala koja se bavi kosmonautskim, jelte fantazijama o izolaciji, samoći, gubljenju u prostranstvima kosmosa. Lighbearer je EP snimljen u „polujednočlanom“ aranžmanu od strane Matthewa Crottsa iz Severne Karoline i mada je ovo dosta jednostavna muzika, zasnovana na mnogo ponavljanja prostih tema, ona ima atmosferu i jedan otmen, dobar fokus. Producirano jeftino ali ima stila:

https://wefollowtheearth.bandcamp.com/album/lightbearer

Irski Shadows Calling nudi teški rok sa odličnim ženskim vokalima na EP-ju Spirit Shifter. Ovo je generalno lepo napisano, dobro producirano, odsvirano ljudski i sve zvuči vrlo „mejnstrim“ ali bez sad neke negativne konotacije koju bi ta reč mogla da proizvede. Hoću reći, ove pesme bi bilo lako zamisliti da čujete na radiju ali da ih tamo čujete, obratili biste pažnju i sa odobravanjem klimnuli glavom:

https://shadowscalling1.bandcamp.com/album/spirit-shifter

Astral Hand su sjajan psihodelični bend iz Milvokija čiji je debi album, Lords of Data spreman, kažu, tri godine. Ovo je slojevit a fokusiran heavy psych u kome fazirane gitare i raspevani sintisajzeri imaju podjednaku važnost a pevač zvuči kao drusnija, svakako mlađa verzija Ozzyja Osbornea. Čoveku je za sreću nekada potrebno samo malo a Astral Hand pružaju više nego malo, gradeći monumentalne, bučne a opet ne preteće konstrukcije od hevija i metala. Odličan album:

https://astralhand.bandcamp.com/album/lords-of-data

Denverski Vakara imaju jako sladak EP, Mythos sa tri pesme koje mešaju klasičan metal sa zdravim desert/ stoner rokom. Fina je to kombinacija rifova, gruva, melodičnog a šmekerskog pevanja i vrlo kul gitarskih solaža. Lepo je kada ovakvi bendovi mrdnu iz bluz osnove ali mrdnu u pravu stranu. Meni je ovo baš lepo leglo pa treba da se posluša:

https://vakara.bandcamp.com/album/mythos

Dirge iz Mumbaja kidaju jako težak, kao, post metal, ali istotoliko i betonirani sludge metal. Isotimeni Album ima četiri pesme opakog zatrpavanja rifovima, ali i sa dosta, jelte, emocije i atmosfere da se ne kaže da je sve na silu. I dobro je. Treba ga izdržati jer je zvuk težak, iskomprimovan i naporan, ali pesme jesu dobre u svojim dugačkim, ambicioznim aranžmanima i bend ima mnogo zanimljivog da ponudi:

https://dirgeindia.bandcamp.com/album/dirge-2

Lajpciški Goat Explosion imaju suviše šmekersko ime za jedan ipak malo i uzdržan stil stoner metala koji se svira na albumu Threatening Skies. Mislim, slatko je ovo, sa pesmama koje mešaju heavy metal i stoner rock i oće da potraju i po petnaest minuta a tamo gde Goat Explosion nemaju na eksplozivnosti i ekonomičnosti, imaju na emociji pa poslušajte svakako:

https://thetrvegoatexplosion.bandcamp.com/album/threatening-skies

Francuski Triglöth sa svojim prvim i istoimenim EP-jem smešta se negde između stoner roka, thrash metala i panka i sve to ima jednu atmosferu energične, bučne žurke. Sa naslovima peama poput Satanic V8 Motor Engine i Shane’s Addiction, mislim da je jasno na kojim se koordinatama pronalaze ovi ljudi pa ako vam je do malo provoda, ukucajte ih u GPS:

https://trigloth.bandcamp.com/album/trigl-th-ep

Argentinski Sahara imaju živi album, nazvan samo Live! i ovo zvuči kao neki spaseni snimak iz neke uklete kasabe. Mislim, nije zvuk loš, ali sve ima jedan decidno uderground miris i Sahara ovde imaju priliku da pruže sirovu a disciplinovanu izvdbu nekih od svojih najvećih, eh, hitova. Šest pesama eneregičnog stoner-desert rocka za ljubitelje:

https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/live-lp

Italijanski Cripta Blue izdaje za Argonauta Records, dakle odmah valja obratiti pažnju. EP Rather with the Devil je, očekivano, odličan, nudeći duševan, bluziran teški rok sa vrlo old school zvukom, pristupom i naklonom psihodeliji. Sve to sjajno zvuči a srednja od tri pesme je i obrada kultne Devil Got My Woman Skipa Jamesa, snimljene pre više od devedeset godina. Sjajno:

https://criptablue.bandcamp.com/album/rather-with-the-devil

Ove nedelje kalifornijski Ripple Music ima novi album norveških Håndgemeng. Nazvan Ultraritual, ovo je album snažnih rifčina, dobre produkcije i jedne vesele, partijaške atmosfere. Håndgemeng sebe opisuju kao stonercore bend ali ova muzika je sofisticirana više od onog što čovek očeuje kada vidi „core“ i pored žestokih rifova i grubih vokala, ovde dobijamo i dovoljnu količinu dinamičkih variranja da budemo zadovoljni. Sa Ripple Music obično nema greške pa tako ni danas:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ultraritual

Rimski Heavy Psych Sounds records ove nedelje izdao je živi album njudžersijevih šampiona teškog roka, The Atomic Bitchwax. I, jebiga sad, Live At Freak Valley Fest je razbijanje od početka do kraja. Snimljen u Nemačkoj, prošle godine, ovo je album na kome ugledni sastav zvuči jako raspoloženo, cepajući svoj drski, napaljeni rokenrol sa minimumom poze i maksimumom energije. Zvuk je živ i energičan – ne preterano dinamičan, da se razumemo – a pesme sjajne. Nikako ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-atomic-bitchwax-live-at-freak-valley-fest

Isti izdavač ima i živi album, Live At Hellfest teksaškog benda Duel. Ovo je naravno, moćno, gruverski, bluzerski i metalski žestoko i mada je zvuk i ovde malo preterano ispresovan za moj ukus, bend ima dobre pesme i puno karaktera pa svako ko voli teški rok i metal na ovom albumu ima da pronađe puno razloga za sreću:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-live-at-hellfest

Prelazimo u brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A dopadljiv, sirov thrash metal nude nam na svom demo snimku Unholy Sacrifice Belgijanci World Decay. Ovo su dve pesme sirovine ali fine sirovine, ako smem da tako kažem, sa dobrim trešerskim rifovima, paklenim vokalima i energičnim a opet ne prebrzim tempom. Vrlo old school, prilično kul.

https://worlddecay.bandcamp.com/album/unholy-sacrifice

Guillotine iz Nju Hempšira zvuče brutalno na svom novom EP-ju, Wrongful Death. Ovo su tri pesme koje nisu toliko brze koliko je njihov thrash metal napet, pun opresivnih disonance među dobrim rifovima, nabijen snažnim, eksplozivnim ritmom i na kraju ukrašen grubim, jedva kontrolisanim vokalima. Kvalitetno i originalno:

https://guillotinenh.bandcamp.com/album/wrongful-death

Never Reborn su iz Arizone i njihov thrash isto ne preteruje sa brzinom, mešajući zdravu trešersku osnovu sa heavy metalom, ali i elementima black i death metala. Debi album, Ashes of Our Past u rezultanti ima jednu zlu, ali gruversku dispoziciju, nudeći deset pesama koje zvuče dobro i drže tu atmosferu napetosti kako treba. Dobra produkcija, bend sa karakterom, preporuke:

https://neverreborn.bandcamp.com/album/ashes-of-our-past

Francuzi Warfaith imaju neke izvrsne thrash komade na svom drugom albumu, Atomic Hangover. Uzmite, recimo Light your fire with beer koja profitira od odlične svirke i produkcije, ali i finog spoja brzine, agresije, melodije i humora. Album je kao celina pun sjajnih ideja i pesme su dobre, ali ima ih puno, čak 11, i treba ostati uključen, jelte, svo to vreme. No, Warfaith nisu naporni, ovo je old school thrash koji voli da se zabavlja (bend sam pominje Tankard i, naravno, Municipal Waste) i album svakako vredi poslušati makar i iz više cugova, pun je slatkih iznenađenja:

https://warfaithwtf.bandcamp.com/album/atomic-hangover

Mur.Doc 104 sa Malte zvuče besno i opasno na novom i u suštini prvom EP-ju, The Undying. Ovo je thrash metal koji kipti od gneva i vozi vrlo oštre rifove, te kome čak ni ne treba nekakav brz tempo da objasni šta ima. Dobra produkcija i vrlo lepo kanalisana energija:

https://murdoc104.bandcamp.com/album/the-undying 

Sacrificial Mercy su kanadski thrash/ crossover bend sirovog zvuka i nemelodične, agresivne svirke. Krosover ume da bude zabavan, zarazan itd. ali EP Misanthropic Disposition je zblja više mizantropski postavljen i ovo je ružna muzika za ružne ljude. U najlepšem smislu:

https://sacrificialmercy.bandcamp.com/album/misanthropic-disposition

Blue Harbour iz Kalgarija sviraju dosta ambiciozan hardcore izmešan sa metalom. EP Drown With Us je sa svoje tri pesme pun ne samo pank i metal rifova, stalnih promena ritma i disonanci već i zaista dramatičnih vokalnih izvedbi koje kreiraju čitave male pozorišne komade. Sve to na kraju bude eksplozivno i zabavno pa bih rekao da je ovo odličan debi za novu kanadsku ekipu:

https://blueharbour.bandcamp.com/album/drown-with-us

Kick The Clown iz Worcestera su zapravo hardcore punk starije škole. EP  My Perfect Sunday čak i ima pesmu koja se zove A Hardcore Song i ona je kao i ostale više „tongue in cheek“ nestašna nego što prorađuje mačo agresiju koja je postala zaštitni znak hardkora nakon devedeetih godina prošlog veka. Ovo je dakle materijal koji više polaže na duh i maštovitost nego na nabadanje i ja to moram ekstremno da cenim.

https://kicktheclown.bandcamp.com/album/my-perfect-sunday

Za porciju surovog ali odličnog panka, tu su Brazilci Realife. Album Cesium-137 ima elemente hardcorea i metala, ali ovo je pre svega sigurni u sebe, karakterni horror-punk, bučan, energičan, sa dvanaest pesama koje idu brzo i osvajaju ogromnim šarmom.

https://realifehorror.bandcamp.com/album/cesium-137

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
Belgijanci Behind Bars, naprotiv, voze mešavinu groove metala i nabadačkog moshcorea kakva bi meni trebalo da se ne dopada, ali, EVO PREOKRETA, album All in Due Time je meni vrlo prijatan. Valjda su rifovi odlični (jesu), zvuk vrlo zdrav (jeste) i pevanje uspeva da bude standardni hardcore lavež a da zvuči propisno duboko, puno, moćno. Nisam ni ja od kamena i mene ovaj album radi od prve do poslednje pesme (a u kojoj, toj poslednjoj, ovo skoro da pređe u death metal).

https://behindbarsofficial.bandcamp.com/album/all-in-due-time

Infernal Gaze iz Virdžinije pak mešaju death metal sa hardcoreom pa EP Appalachian Death ima tri kratke, kompaktne pesme srednjetempaškog gruva. I sasvim je dobar. Ovo je vrlo heavy a skromno, protežući se koliko mu je guber dugačak i nudeći i hardcore i death metal publici sve što vole:

https://infernalgaze.bandcamp.com/album/appalachian-death

Grime su iz Indonezije i cepaju teški, gruverski srednjetempaški hardcore. Bend je ljut i črvst – proklamacija Government Rulez Is Murder bi trebalo da dovoljno govori – pa njihov beatdown stil ima svu potrebnu težinu i napumpanu snagu da zadovolji ljubitelje. Demo 2023 ima četiri pesme sa mračnim, hromatskim rifovima i vokalima koji idu celim putem od pank recitovanja do death metala:

https://grimeunitz.bandcamp.com/album/demo-2023

Takođe iz Indonezije su Fight Another Day sa samo dve pesme na EP-ju Open Mind. Kvalitetno, energično, dobro producirano, i ovo je teški metlaizirani hardcore koji voli i malo trešerske brzine. Odlično to zvuči plus plaćate koliko hoćete:

https://fightanotherday.bandcamp.com/album/open-mind

Teški, metalizirani hardcore dolazi i iz Beograda. Blankfile su svoj EP Gold Standard snimili u Beogradu i Kruševcu ali je miks rađen u SAD i ovo zvuči vrlo svetski što se tiče kvaliteta produkcije. Muzički, ovo je prilično old school varjanta moshcorea, sa jasnim ’90s gangsterskim senzibilitetom ali dodatim novovekovnim ukrasima i to, uz tu bogatu produkciju, zvuči vrlo dobro. Respektčina.

https://blankfile.bandcamp.com/album/gold-standard

UltraMantis Black su iz Moldavije i sebe doživljavaju pre svega kao veganski strejt edž hardkor bend. Ali muzika na EP-ju  Feed the Soil with Revenge će zadovoljiti i metalce. Ovo je atmosferično, mračno, energično a opet odmereno, da ne bude da se samo udara bez reda i poretka i UltraMantis Black, kao mnogi drugi dobri ljudi daju daunloud po ceni koju sami odredite. Šmekerski!

https://ultramantisblack.bandcamp.com/album/feed-the-soil-with-revenge

Teksaški Judiciary su negde na liniji crossover-thrasha ali su veoma žestoki i HEAVY pa je album Flesh + Blood maltene i za death metal publiku. Ovo je vrlo tehnički nabrijan, ambiciozno aranžiran a brutalan thrash/ core metal sa kratkim, ubitačnim pesamama i betonski tvrdim zvukom. Odlično:

https://judiciarytx.bandcamp.com/album/flesh-blood

Forced Torment iz Takome navodno sviraju hardcore ali živi snimak Promo 2023 je toliko bučan u svoje dve pesme da ko zna... možda sviraju i metal. Šalu na stranu, ovo je BUČNO ali i solidno odsvirano, stameno i ubedljivo pa ko voli brutalnost ovo može da kupi po ceni koju sam odredi:

https://forcedtorment253.bandcamp.com/album/promo-2023

10,000 Rambos su iz Klivlenda i pored sjajnog imena za bend, imaju i solidno ime za EP. Old Men Dying ima četiri pesme veoma dobrog grindcorea, sa teškim, moćnim zvukom, energičnom svirkom i dobrim vokalima. 10,000 Rambos nisu nekakvi podrumski štakori već pravi muzičari koji znaju i kako se pišu pesme i kako se namešta zvuk i onda ovaj materijal zvuči profesionalno i ubedljivo, a pesme su i dalje kratke, efikasne i ubitačne. Odlično:

https://10000rambos.bandcamp.com/album/old-men-dying

Hospital Bomber iz Njujorka imaju kratak demo nazvan Demonstration of Two Songs i ova jednostavnost u imenovanju preslikava se i na muziku koja je jednostavni, old school deathgrind kog ne zanimaju nikakve nove, moderne fore nego samo bolesno, brutalno cepanje. Udarnički, posebno kad krenu superteški slemovi:

https://hospitalbomberlidm.bandcamp.com/album/demonstration-of-two-songs

Pa onda isto iz Njujorka stižu isto deathgrind orijentisani Deprived Existence. EP Ape Thirstopolis pored dve autorske pesme ima i tri obrade The Black Dahlia Murder (iz naslova se provaljuje koje), i to iz njihove najbolje faze i ja ne mogu sem da izrispektujem. Deprived Existence su dva lika koji ove pesme odrađuju IZVRSNO a i njihova dva komada su dobra pa to po ceni koju sami odredite dolazi kao obavezna lektira:

https://deprivedexistence.bandcamp.com/album/ape-thirstopolis-2

I još deathgrinda stiže nam iz Poljske sa novim albumom kvarteta Straight Hate. Slaves Of Falseness ima šesnast kratkih, vrlo efektnih pesama odsviranih u visokom tempu i sa dosta zanatskih kvaliteta. Straight Hate vole nizak, death metal štim i tehnički preciznu svirku ali vole i grindcore eksplozivnost i neposrednost pa je ovo vrlo dobra kombinacija:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/slaves-of-falseness

Španski Convulsions, pak, voze suberbrzi, klasični grindcore (sa sve maltene direktnim citiranjem ranih Napalm Death) i EP  Grindcore Not War je najava za album koji stiže kasnije ove godine. Sa pet brzih i kratkih pesama se Convulsions predstavljaju u idealnom svetlu, nudeći vrhunski dobru svirku i kvalitetnu produkciju, podsećajući na suštinu grindcorea koja nije u „odvratnosti“ već u kompresiji ekstremnog metala i panka u jednu do prskanja nabijenu formu koja u slušaocu proizvodi čist adrenalin. PREMOĆNO. A plaćate koliko hoćete, pa budite JEDNOM čovek:

https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/grindcore-not-war

Nešto mi simpatičan bio Demo 2023 benda Mortuary Slab iz Hamiltona u Ontariju. Ovo su dve pesme sirovog old school death metala  koji ide napred stamenim korakom i hipnotiše svojim ponavljajućim rifovima i mada postoje izmene tempa, sve zvuči kao jedan ritualni, opčinjujući napev. Zvuk baš jeftin ali sve na gomili prilično dobro. Death metal treba da bude ovakav, mučan, zajeban, težak, ali ultimativno pročišćujuće iskustvo za slušaoca:

https://mortuaryslab.bandcamp.com/album/demo-23

Kad smo već kod old school death metala, australijski Grimoire su se posle skoro trideset godina nakon izlaska prvog i jedinog demo snimka, Wake Me, When It's Over, okupili i snimili isti materijal ponovo, dodali jednu pesmu i to nazvali Wake Me. I... nije loše! Ovo je death metal što još zadržava tu neku mladalačku razbarušenost i naivnost ali odsviran dobro i produciran solidno. Zabava:

https://grimersh.bandcamp.com/album/wake-me

Kvebečki Virtusira mi je pažnju privukao pre svega maštovitm (i groznim) omotom albuma We Will Writhe, ali ni muzika zapravo nije rđava. Svakako, kao i dobar deo jednočlanih projekata u ekstremnom krilu metala i Virtusira pomalo pati od neobuzdavanja pa su neke pesme veoma mogle da profitiraju od  ozbiljnijeg editovanja, no ovo je u osnovi zdrav, tehnički, brutalan death metal koji zvuči kao da zna šta radi i ima solidnu produkciju:

https://virtusira.bandcamp.com/album/we-will-writhe

Brazilski Anarkhon su ekstremno hermetični na svom petom albumu Obiasot Dwybat Ptnotun. Ovo je sad neki black death tamniji od noći, pun disonanci i najcrnje zamislive atmosfere, ali Anarkhon svakako ulažu dosta napora i razmišljanja u pisanje pesama i svirku. Sve je to neprozirno za normalne osobe ali ako se ne smatrate sasvim normalnim, apsolutno treba uložiti vreme u slušanje i promišljanje ovog albuma:

https://anarkhonband.bandcamp.com/album/obiasot-dwybat-ptnotun
https://www.youtube.com/watch?v=rBBAkNzPiGM

Želite veoma tehnički death metal, sav sklopljen od komprimovanih semplova i laserski odsečenih edita? Nema problema, tu je belgijski Cause N Effect sa debi albumom Validation Through Suffering koji je miksovao Christian Donaldson, gitarista Cryptopsy. To jeste indikator kvaliteta ovog projekta i mada je u pitanju vrlo „studijska“ muzika, Cause N Effect se ne gube potpuno u efektima i egzibicijama i pesme su pristojno napisane, nudeći dosta kulturnog metal programa radije nego samo procesiju krešenda:

https://cause-n-effect.bandcamp.com/album/validation-through-suffering

Na suprotnom kraju death metal spektra stoje kostarikanski Astriferous čiji debi album, Pulsations From The Black Orb zvuči sirovo, divljački i onostrano. Ne da su Astriferous sad kao neki loši muzičari, nisu, ali njihova muzika je napisana da evocira mračne, htonske dubine ljudske psihe ili kosmosa (ako to već sve nije isto) i da vas baci u ponor košmara svojim pretećim, jednostavnim temama i brutalističkim izrazom. Opako, moćno, mučno i opasno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb 

Pa onda dolaze na red Angelic Desolation iz Denvera sa svojim drugim albumom, Orchestrionic Abortion. Uprkos tim ozbiljnim imenima i za bend i za album, tekstovi su zapravo humoristički (i, u zavisnosti od vašeg senzibiliteta, VRLO LOŠEG UKUSA) a muzika je kvalitetan, progresivniji, tehničkiji brutal death metal koji me malo podseća na kanadski Killitorous, a što je od mene solidna pohvala. Angelic Desolation nisu TOLIKO „tech“ orijentisani ali jesu dobri muzičlari koji vole malko da zakomplikuju a pesme su energične i zabavne. Odlično:

https://angelicdesolation.bandcamp.com/album/orchestrionic-abortion

Ne znamo ko svira u kanadskom bendu Incinerous ali istoimeni debi EP je opaka kolekcija death metal pesama sa old school mentalitetom ali superiornom svirkom i odličnom produkcijom. Ovo je zaista kao nekakva moderna reinvencija Autopsy/ Grave formula samo bez slepog obožavanja njihovog muljavog zvuka i pored vrlo dobrih pesama i majstorske svirke zapanjen sam da se daunloud plaća koliko hoćete. Ne propustite (EDIT: u međuvremenu je bend uklonio materijal sa Bancampa ali slutim da će se uskoro pojaviti ponovo pa obraćajte pažnju):

https://incinerous.bandcamp.com/album/incinerous

Još odličnog old school death metal zvuka stiže iz iste zemlje sa demo snimkom sastava Décryptal naslovljenim Sabazios Culte Demo. Ovo je pet pesama destilisane tmine, mučnih, htonskih rifova i nepraštajućeg, meljućeg ritma. A sve organski, neprskano a opet producirano vrlo solidno, pogotovo za demo. Pravo uživanje:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/sabazios-culte-demo
https://www.youtube.com/watch?v=q0z8Jau8Gq0

Old School je na jelovniku i na drugom demo snimku argentinskih Cemetery Dwell. Oceans of Void Eternity je vrlo visokog kvaliteta sa pet pesama mračnih rifčina i hipnotičkih struktura u kojima ima mnogo ponavljanja i iznurujućeg tempa. Izvrsno odsvirano, vrlo dobro napisano, solidno producirano – ovo bi moralo da uskoro preraste u pravi bend sa pravim izdavačem jer je odlično:

https://cemeterydwell.bandcamp.com/album/oceans-of-void-eternity-demo

Malo deathcorea, možda? The Fallen Prophets iz Kejptauna su negde između death metala i deathcorea ali su za mene TOLIKO death metal da sa apetitom iskonzumiram album Perpetual Damnation i srećno podrignem. Ovo je gruvi, a brutalno u isto vreme sa raspoloženim bubnjarem koji rešeta opasne blastbirove ali ume i da svinguje, te sa rifovima koji često ulete u šmekerski slem. The Fallen Prophets znaju znanje i mada je u principu ovako jako komprimovan zvuk na albumu nešto zbog čega se ja mrštim, kod ovog benda to nekako leži. Odlično:

https://thefallenprophets.bandcamp.com/album/perpetual-damnation

I idemo još jednom do Kanade za potrebe debi albuma projekta Tribe of Pazuzu. Istini za volju, bend je delom iz Kanade, delom iz SAD, sa vrlo uglednim, iskusnim članovima što su svirali ili sviraju u nekim od najvećih bendova u istoriji death metala (Flo Mournier iz Cryptopsy je na bubnjevima, a gitaru svira John McEntee iz Incantation) a samim tim i materijal zvuči vrlo profi i ubedljivo. Ovo nije čist death metal već blago „blackened“ verzija istog i Blasphemous Prophecies je ploča koja pored žestine i brzine ima prostora za malo evokativnih, pa i teatralnih gitarskih tema, puno simpatičnih solaža i generalno voli da šara izvan čisto rifaške teritorije. Mournier je karakteristično raspoložen na bubnjevima i mada Tribe of Pazuzu ne donosi mnogo toga suštinski novog  u pitanju je vrlo prijatan, eminentno slušljiv album ekstremnog metala:

https://tribeofpazuzu.bandcamp.com/album/blasphemous-prophecies

Za još blackened death metala, ali ovom prilikom izrazito tehničkog, pa i bližeg blek metal estetici, tu je novi EP projekta Demon King iz Nešvila. Vesania ima pet pesama napucanog, energičnog, vrlo brzog i kompleksnog black/ death krljanja koje vam, istina, intenzitetom zvuka može brzo izazvati blagu indiferentnost, ali to je posledica tog komprimovanog mastera. Pesme su uprkos tome jako dobre i pune lepih tema i ideja pa pozivam da ih slušate aktivno i pažljivo:

https://demonking.bandcamp.com/album/vesania

Španski Sönambula su izbacili treći album, Estasis interrumpida i mada se bend i dalje vodi kao da svira death/ doom, ovo je ipak uglavnom čist death metal. Old school provinijencije, naravno, sa jednostavnima aranžmanima i velikim, mračnim rifovima. Bend ima napržen, moćan zvuk i jednostavnost njihove muzike je zapravo vrlo šarmantna. Naprosto, iako pesme nisu naročito maštovite, ima nečeg simpatičnog u tome kako ih bend izvodi sa puno uverenja. Plus, imaju bubnjarku što uvek treba ceniti:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/estasis-interrumpida

Tu je i novi, sedmi album francuskih Gorod. The Orb dolazi posle više od četvrt veka svirke (bend je devedesetih radio pod imenom Gorgasm) i demonstrira visoku zrelost i izgrađen zvuk benda. Ovo je sada jako tehnički upeglan progresivni death metal koji brzinu i žestinu lako i prirodno uparuje sa džez-rokerskim i drugim proggy pasažima. Lepo je čuti ovako solidno napisane pesme ali i produkciju koja razume da muzici koja ima veliki dinamički opseg treba i dinamičnija produkcija pa je The Orb pravi praznik za uši. Obavezno poslušajte:

https://gorodmetal.bandcamp.com/album/the-orb

Šveđani Bastard Grave su u odličnoj formi na trećem albumu, Vortex of Disgust. Ovo je energični, opasni old school death metal, naravno, sa klasičnim zvukom nalik na Grave oplemenjenim ukusno ubačenim momentima disonance i atmosfere. Tematski Bastard Grave baštine vrlo klasične ideje pa se pesme zovu Nameless Horror ili Eternal Decomposition, dakle, ako ste ljubitelj old school death metala, ovde ne da ne možete da promašite već ćete biti u ekstazi. I to možda baš nekrotičnoj ekstazi, kako glasi naslov jedne od pesama:

https://pulverised.bandcamp.com/album/vortex-of-disgust

Brutal death metal publika bi trebalo da dođe na svoje sa trećim albumom indonežanskih Depraved Murder, nazvanim Unethical Terrestrial Collapse. Naslov – koji zvuči VRLO indonežanski – na stranu, Depraved Murder zapravo imaju zvuk nešto manje hermetičan nego to su nas navikli indonežanski brutal death metal bendovi, pa je ovo iako veoma ekstremna ploča, zapravo nešto pitkije i razgovetnije od indonežanskog proseka. Ali je i vrlo solidno, onako kako su nas Indonežani navikli. Neumoljivo, razbijački ali seksi:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/unethical-terrestrial-collapse

Na kraju smo i pregledamo heavy metal, power metal i transžanrovske stvari. EP lisabonskih Dolmen Gate zove se Finis Imperii ali iza tako grandioznog naziva slede dve pesme (i intro) vrlo skromno produciranog epskog hevi metala. No, meni je to šarmantno, bez obzira na demo kvalitet snimka. Bend svakako i kompozitorski i svirački ima da sazreva još ohoho ali lepe su mi vokalne harmonije pevačice Ane i muzika oko njih sklopljena ima šmeka:

https://dolmengate.bandcamp.com/album/finis-imperii-2

Norveški heavy metal heroji Stargazer imaju treći album (za četrnaest godina) i  Life Will Never Be The Same je vrlo dostojanstvena, old school ploča. Ovo je zreo, patiniran metal koji uzima masu „komercijalnih“ elemenata ’80s produkcije i aranžiranja (na primer ženski bek-vokali u refrenima) ali od svega pravi jednu zaista ukusnu kombinaciju. Mislim, naravno, ovo je i dalje hevi metal i ima dimenziju cheesea po definiciji ali pričamo o muzici u kojoj nema mnogo kreveljenja, mnogo teatra, glume i pozeraja. Stargazer naprosto kreiraju hit za hitom melodičnog sleaze metala koji nekako, paradoksalno, ne zvuči kičasto i zapravo deluje dostojanstevno, otmeno, gospodski. Solidna produkcija, jako karakterna svirka i pevanje, sve preporuke iz sve snage:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/life-will-never-be-the-same

Bogami, kvalitetan hevi metal stiže nam i na prvom EP-ju poljskih Grimoire, nazvanom Threats. Omot je malo skeri, mastering malo tih, ali muzika je odlična, zdrava, pa i sveža. Ne da Grimoir sada izmišljaju nekakvu toplu, jelte, vodu, ali Threats ima tri pesme energičnog heavy metala na prelazu u speed metal brzine ali sa melodičnim, šmekerskim refrenima i svakako lepim rifovima. Bend vrlo stručno rekonstruiše NWOBHM estetiku i zvuči autentično i napaljeno. Sve preporuke:

https://grimoire71.bandcamp.com/album/threats

Gone Full Heathen iz Kolorada su neka kombinacija post-metala i progresivnog metala, a što ne uliva previše poverenja na papiru. No, album Beauty In Random Chaos uprkos svom naslovu ne nudi nasumični haos već uglavnom solidne rifove i prilično dobre pesme. Ovo nekako na kraju ispadne pristojan srednjetempaški, žestok metal sa ženom koja ozbiljno vrišti (dobro, vrišti i muškarac) i progresivističkim melodijama a bez vidnih naklona djentaškoj progresivi koja je danas tako sveprisutna. Sve ovo svira samo dvoje ljudi i to, mislim, doprinosi jednoj svedenoj formi i organskom zvuku. Ja sam prilično zadovoljan:

https://gonefullheathen.bandcamp.com/album/beauty-in-random-chaos

Francuski Livin' Evil osnovani su početkom devedesetih ali njihov heavy metal bi se sasvim ugodno osećao u osamdesetima. Nakon dva demo snimka iz devedesetih i nedefinisano dugačke pauze, bend ponovo radi od prošle godine i debi album, Prayers and Torments je zabavna, energična kolekcija melodičnih, cheesy metal pesama sa visokim vokalima, raspoloženom, svirkom, dobrom produkcijom. Livin' Evil možda preteruju sa kompenzovanjem godina hibernacije pa album ima čak četrnaest pesama, ali ovo je, iako ne originalno, svakako solidno i nudi derivativan ali pravoveran heavy metal po receptima starih majstora:

https://livinevil.bandcamp.com/album/prayers-and-torments

Serpentheir iz Poljske nije Serpentheir iz Danske. Ovo je jednočlani projekat tipa po imenu Calighul a njegov je album Oneirism nekakva varijanta blek metala, sa malo avangarde, folka, gotike i eksperimenta. Čovek sebi pripisuje i industrial komponentu i nije da je nema, ali je prominentnije aranžiranje u simfonijskom stilu sa dosta klavira i drugih klasičnih instrumenata međ svim tim simpatičnim rifovima. Ne nužno baš album za mene, ali solidan:

https://serpentheir.bandcamp.com/album/oneirism

Cognitive Dissonance je debi album Pensilvanijskih The Human Race Is Filth i ovo je kombinacija sludge metala sa grindcoreom koja, nagađate, dosta dobro funkcioniše. Album je heavy a istovremeno brutalno brz na momente, svakako ne lak za uši ali dosledno mračan i agresivan sa jednom lepom disciplinom u svirci i rifovima. Fino:

https://thrif.bandcamp.com/album/cognitive-dissonance

Danski Dark Poison sebi pripisuju progresivnu estetiku ali EP Darkness Falls prosto kolekcija dobrih, čvrstih metal pesama koje su progresivne onoliko koliko je, recimo, Metallica progresivna. Dakle, ne MNOGO. Ali dobro je ovo, stameno, snažno, sa dovoljno himničnosti da privuče i publiku izvan geta ekstremnog metala a opet čvrsto i mračno.

https://darkpoison.bandcamp.com/album/darkness-falls

I Exelerate su iz Danske a njihov istoimeni debi album je kombinacija power i thrash metala sa malo klasičnog heavy izraza i, pa, ima tu štofa. Exelerate imaju dosta old school zvuk i filozofiju, sa naglašenim rifovima i razuzdanim soliranjem, a pesme su pisane da budu dugačke i dosta kompleksne. Cenim ovakvu ambiciju i napor a volim i te visoke vokale plus prilično dobru produkciju:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/exelerate

Waves Of Loss And Power je tek treći album za njujorški Ice Age u karijeri koja traje već tri decenije. No, dobro, gleda se rezultat a ne proces, pa vredi reći da je ovo simpatičan progresivni metal koji ide celim putem od fates Warning preko Queensryche do Voivod i mada tu ima i svačega što se meni ne dopada previše, ima i, bogami, dosta toga što mi se dopada baš dosta. Svakako ambiciozan album sa jako dugačkim pesmama i mnogo kompleksnog aranžiranja:

https://lasersedge.bandcamp.com/album/waves-of-loss-and-power

ТДК su bend iz Plovdiva koji sebe naziva „bugarskim razočaranjem“ i insistira da dolazi iz separatističke republike Dobrine. Album Nemesta je delo brda muzičara i autora i mada je sve to prilično avangardno i konceptualno, istovremeno je i bučno heavy. Nije metal u užem smislu ali jeste nekakav metalom inspirisani primerak modernističke kompozicije, kakav biste očekivali od na primer Johna Zorna, sa sve zanimljivim tekstovima (i, da, saksofonom). Vredi okusiti a pošto se daunloud daje po ceni koju sami odredite, vredi se i navući. Ima ovde vrištanja i heavy rifova koliko vam duša želi:

https://turdomkean.bandcamp.com/album/nemesta

Common Wounds iz Finiksa imaju dosta klasičan noise rock zvuk i stav na istoimenom minialbumu. Ovo je pet pesama koje bi trebalo da se dopadnu svakome ko je devedesetih voleo The Jesus Lizard i Shelac a kako smo već utvrdili da ja za takvu muziku imam vrlo mnogo vremena, tako ću reći i da Common Wounds pritiskaju sve potrebne dugmiće na mom telu da budem zadovoljan. Odlična produkcija, časna krljačina, nema promašaja:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-11

Slatko je kada bend nazovete po kultnoj britanskoj videoigri iz osamdesetih. Još slađe je kada svirate propisan heavy metal pod tim imenom. Uridium su na EP-ju  In For The Kill raspoloženi, melodični, razigrani, producirani čisto a ne beživotno, sa melodičnim a energičnim pevanjem i puno autentične NWOBHM energije u rukama. Pet pesama, pet hitova, ne propustiti:

https://uridium1.bandcamp.com/album/in-for-the-kill

Witch Motel su jako sooidan progresivni rok bend koji, za razliku od velikog broja prog-rok bendova danas, zvuči kao ROK BEND a ne kao studijski projekat orijentisan na puku virtuoznost. Album Krakatoa kombinuje zdravu metal i (post) pank svirku sa progresivnim tendencijama i to odlično zvuči. Matematika, da, ali i SRCE:

https://witchmotel.bandcamp.com/album/krakatoa

Voleo sam i prošli album italinjanske power metal mašine Frozen Crown, ali Call of the North je opasno, skoro pa neodgovorno jebanje keve. Muzika je oštra, brza, ubitačna a pevanje koje isporučuje Giada Etro je vrhunski aranžirano i snažno. Giada ne troši vreme emulirajući operske tehnike, ona je rok pevačica ali sa jako čistim izrazom i kontrolisanim glasom i album jako profitira od njene sjajne izvedbe. No, pesme su takođe dobro napisane i ako sam onomad baš hvalio novi album japanskih kraljica Lovebites, moram da kažem da su Frozen Crown sa svojim četvrtim albumom prišli vrlo blizu. Rokanje:

https://frozencrown.bandcamp.com/album/call-of-the-north

Sedmi album grčkih Marauder zove se Metal Constructions VII i to je i svojevrsni manifest. Ova ekipa iz Atine svira već više od trideset godina i metal koji se čuje na ovom albumu je ljut, energičan, ali i dobro raspoložen, očišćen od viškova, aranžiran ekonomično, spajajući klasični heavy metal senzibilitet sa novijim tendencijama ka oštrom zvuku, visokom tempu i tvrdoj produkciji. Marauder su ovde u opakoj formi i ne valja ih propustiti ako volite brz, melodičan hevi metal:

https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/metal-constructions-vii

Album nedelje dolazi iz speed metal orbite!!!! Filadelfijski Zorn za sebe kažu da sviraju metal punk, a album Zorn će zadovoljiti svačiju žeđ za krvlju i za blackened speed metalom. Ploča je, pa, PUNA izvrsnih rifova i gitarskih tema, sa sve simpatičnim ukrasima i efektima koji svedoče o inventivnosti gitariste, ali su ovo i vrlo dobre pesme koje speed metal matricu sa poštovanjem apdejtuju mnogim simpatičnim pank i post pank elementima. Vokali izvrsni, produkcija fina i slojevita, kompozicije kratke, jednom rečju fenomenalan album, a daunloud još i plaćate koliko hoćete. PA NE MOŽE BOLJE.

https://zornphilly.bandcamp.com/album/zorn-2

 

Meho Krljic:
U nedelji u kojoj se desilo više loših stvari nego što jedna nedelja realno može da podnese, jedna uteha je velika količina novih metal izdanja. Pa da se tešimo.

Blek metal za predjelo. Švedski Wékeras sviraju vrlo sirov, pankerski ali zapravo svirački pa i kompozitorski kompetentan black metal sa elementima death metala na demo snimku Pochwa​ł​a Cienia. Ovo ima i rifčinu i mošerski gruv, ali i solidnu količinu atmosfere i s obzirom na jeftinoću produkcije, zvuči odlično. Tajno oružje je pevačica JRMR koja deluje bestijalno i opasno preko tih stamenih matrica. Plaćate koliko hoćete a dobro je:

https://wekeras.bandcamp.com/album/pochwa-a-cienia

Takođe iz Švedske su Hersir a njihov drugi demo, Hateful Draugar je takođe sirov i oštar. No, ovo je klasičniji skandinavski blek metal, bez death metala elemenata, prost, pravolinijski, hladan. Uprkos jeftinoj produkciji i jednostavnim pesmama, ovo zvuči vrlo solidno sa pevačem koji ima dovoljno harizme i energije i matricom koja je korektno atmosferična. Dobro je:

https://hersir.bandcamp.com/album/hateful-draugar-demo-2023

Lep je treći album jednočlanog danskog projekta Afsky, naslovljen Om hundrede år. Ole Pedersen Luk, koji je ovde autor i izvođač sve muzike je dobro ispekao zanat tokom pandemije i njegov melodični, atmosferični, blago depresivni blek metal je pun života, energije i jedne fine svežine. Ovo je producirano i srazmerno dobro za muziku o kojoj pričamo, jer ipak je izdavač poznati Vendetta Records i tih šest podužih pesama slatke tuge i ekstatične žalosti se lepo progutaju i svare:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/om-hundrede-r

Kanadski jednočlani Ferox Occulta se izdvaja od proseka jednočlanih blek metal bendova prvo time da ne snima album na svakih par meseci. Drugi album, Oneiric Citadel dolazi skoro tačno godinu dana nakon prvenca od prošlog proleća. Drugo je da je njegova muzika, uprkos sirovijoj produkciji, zapravo prilično zrela i interesantna. Oneiric Citadel spaja blek metal i gotik rok na prilično originalan i efektan način i mada ja čak i ne volim gotiku nešto posebno, ovo je ploča koju vredi čuti.

https://feroxocculta.bandcamp.com/album/oneiric-citadel

Vijetnamci Leukotomy na svom debi albumu, Eternal Path to Eden ombinuju dugačke pesme i brz tempo za jednu prilično hipnotičku celinu. Ova muzika pritom ne pripada onom uobičajenom, melodičnijem formatu savremenog blek metala koji je popularan svuda u svetu pa i u istočnoj Aziji, već ima mračniju, trešerskiju estetiku i mada ovaj album malo treba i da se izdrži, moram da primetim da je zanimljiv i  vredan pažnje:

https://leukotomy.bandcamp.com/album/eternal-path-to-eden

Dablinski Verminous Serpent su negde između black, death i doom metala na svom debi albumu The Malign Covenant. Doom komponenta ovde se očitava u sporom tempu i dugačkim pesmama a Verminous Serpent i pored izrazite hermetičnosti ne zvuče odbojno. Ovo su dobro napisane, jednostavne a odmah prijemčive pesme opasne sirovosti i zavodljive tmine:

https://verminousserpent.bandcamp.com/album/the-malign-covenant

Jedončlani argentinski Nihtymne zvuči vrlo solidno na novm EP-ju, The Will to Transgress. Ovo je karakteran, emotivan ali ne sad nešto prenaglašeno melodičan blek metal, sa dosta spretnosti u pisanju pesama i prilično kvalitetnom produkcijom. Doduše, Fóranniht je ovde napisao samo jednu od tri pesme, a ostale dve su obrade, ali odlične obrade, tako da, poslušajte:

https://nihtymne.bandcamp.com/album/the-will-to-transgress

Kalifornijski black ’n’ roll kombo Corpus ima novi EP sa dve pesme, Beyond the Grave i, pa, ovo je korektno. Mislim, bend ima simpatičan gruv, jeftinu ali funkcionalnu produkciju i naprosto puno šarma. Ovo je muzika koja uspelo spaja hermetičnost ekstremnog metala sa prijemčivošću manje ekstremnih žanrova i lepo se sluša:

https://corpus3.bandcamp.com/album/beyond-the-grave

Hanoverski Downfall of Gaia sa svojim šestim albumom, Silhouettes of Disgust drže predavanje iz post-blek metala. Ovo je ploča sa tačno, matematički odmerenim odnosom melanholije, meditacije, agresije i energije. I mada bi to sve moglo da zazvuči beživotno i generički, naročtio uz jako komprimovan mastering, Downfall of Gaia imaju tačno toliko iskustva i znanja da se izdignu iznad pukog sviranja žanra i proizvedu album sa, jelte, dušom. Vrlo dobro:

https://downfallofgaia.bandcamp.com/album/silhouettes-of-disgust

Pređimo na stoner rok, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rock. The Lancasters su Italijani ali sviraju kao da su Amerikanci. I to neki Amerikanci iz sedamdesetih koji spajaju klasičniji, melodičniji psihodelični rok sa faziranim, protopankerskim zvukom što upravo nadire preko barikada. Album Standard Family Size ima trinaest ugodno raznovrsnih pesama, sa bendom koji nudi izvrsne vokale, kvalitetnu svirku i zvuk koji, za promenu, žestoki rok ne shvata kao obavezu da sve kanale na mikseti otera u crveno već daje malo dinamike. Odlično:

https://thelancastersband.bandcamp.com/album/standard-family-size
https://youtu.be/NAtCjERZSHs

Pa su tu onda španski Zålomon Grass sa konceptualnim albumom, Space Opera. Omot sa jedrenjakom koji jezdi kroz svemirska prostranstva skoro da me je naveo da očekujem nekakav mnogo više laid back, instrumentalni materijal, na tragu francuskih projekata poput Stoned Karma, Stone Rebel itd. ali ne, Zålomon Grass sviraju ljuti rokenrol. Dobro, ne MNOGO ljuti, nego onako, blago namršteni ali sa osmehom u uglu usana, pa je Space Opera kolekcija vrlo kvalitetnih hard rok pesama sa old school shvatanjem gruva (i uloge bas-gitare u njemu) i finim, hrskavim gitarama, te puno dinamike i u pisanju pesama i u produkciji. Jebem mu mater, ovo je odlično a ako imate godina kao ja i ložite se kada bend organski spaja bluz i hard rok, onda je još odličnije:

https://zalomongrass.bandcamp.com/album/space-opera

Isto iz Španije su i Santo Rostro čiji album Despu​é​s No Habrá Nada nudi vrlo razigran, energičan a atmosferičan teži psihodelični rok. Ovo su pesme prilično visokog tempa i ekspresivne, glasne izvedbe ali atmosfera se uvek pažljivo održava tako da slušalac ima utisak da pluta negde u bestežinskom stanju a oko njega se odvijaju nekakvi nebeski događaji. Bend je melodičan ali bučan a pesme uglavnom ne predugačke i ekonomično aranžirane. Odličan album:

https://santorostro.bandcamp.com/album/despu-s-no-habr-nada

Lachlann mu dođu iz Izraela i mada EP  Bliss in the Abyss nije sad nešto osobito originalan niti nudi nekakvu ubitačnu svirku, on svejedno ima simpatičnu atmosferu. Pričamo o stoner-doomu koji generalno pravi i svira jedan čovek – i to se čuje – ali ima i pevače pa to malo dodaje na dinamici. Ima ovde lepih tema i ideja, a projekat svakako treba još da sazreva. No, obećava:

https://lachlann666.bandcamp.com/album/bliss-in-the-abyss

Čikaški On The Sun vole klasičan teški rok iz sedamdesetih pa i šezdesetih pa je i njihov album Drag od vrha do dna ispunjen gruvom i rokanjem. Sad, naravno, bend je mlad, pa je i muzika upodobljena mladosti, sa niskim štimom, rifaškom osnovom itd. ali je pevač Derek prilično upečatljiv a kada se u gruv umešaju daire sve dođe na svoje mesto. Ako volite old school hard rock, ovo bi moglo da vam se dopadne:

https://onthesunchicago.bandcamp.com/album/drag

Nemački Dryad sviraju vrlo heavy, vrlo rifaški stoner rok. Ovde nema mnogo dimenzija u zvuku i album Y je sav in your face, energičan, napucan, ali i sa lepim, grandžerskim melodijama i dosta finom, gruverskom svirkom. Bend nije nesuptilan, ali je ta neposrednost u izrazu njihova najizraženija karakteristika:

https://dryadband.bandcamp.com/album/y

Francuzi Stone Valley imenom jasno sugerišu šta sviraju, mada meni album Heart of stone zapravo nije toliko stonerski koliko je to fino odmerena kombinacija stoner roka i modernog hard roka. Dakle, ima tu malo bumerske staromodnosti ali se ona lepo kombinuje sa modernijim hard-blues-stoner idejama pa se ploča pitko i lepo potroši:

https://stonevalleymusic.bandcamp.com/album/heart-of-stone

Red Mountain iz Belfasta su otmeni i odmereni na svom debi EP-ju, Earthbound. Ovo je psihodelični stoner/desert rock sa finim rifovima, stamenim ritmom, dobrim solažama, psihodeličnim melodičnim vokalima i generalno odličnom atmosferom. Ni previše heavy ni previše rasplinuti već baš gde treba, Red Mountain su prijatno osveženje ove nedelje:

https://redmountainband.bandcamp.com/album/earthbound-ep

Grub Nap su dva lika iz Lidsa na gitari i bubnju, sa kolekcijom sporih, teških, sirovih pesama nazvanom God Pile. Ma koliko ovo bio jednostavan setap, Grub Nap pišu kratke, efektne sludgecore komade i izvode ih sa ubeđenjem pa meni ovaj minialbum apsolutno radi posao. Udaranje za sve pare:

https://grubnap.bandcamp.com/album/god-pile

Berlinski muško-ženski trio Treedeon je vrlo ubedljiv na svom novom, trećem albumu, New World Hoarder. Treedeon prave pauze od po pola decenije između albuma ali ishod toga je da dobijamo vrlo dobro napisane, vrlo formirane ploče spore, mučne sludge/ doom muzike. Ovo su dugačke, ali ne sad nešto kompleksne pesme već kompozicije koje teksturu, šum, disonancu i ostale „parazitske“ elemente muzike čine svojim integralnim delom dok se sporo, mukotrpno valjaju unapred, praveći svoju poentu svakim bolnim udarcem. Odličan materijal, mada, naravno, dosta hermetičan, ali ne bez zaraznih rifova i sporog ali prijatnog gruva:

https://treedeon.bandcamp.com/album/new-world-hoarder-2

Heavy Psych Sounds records i ove nedelje imaju dva sjajna živa albuma u ponudi. Prvi su filadelfijski Ecstatic Vision koji su snimili svoj nastup na Dunajam festivalu prošlog Juna i Live at Dunajam je prosto izvanredan živi album. Već sam hvalio Ecstatic Vision za njihov ekspanzivni, moćni psihodelični teški rok a čuti sada kako oni sve to autoritativno rade i uživo je prvorazredno zadovoljstvo. Ovo je tvrdo, energično a istovremeno slojevito i suptilno, sa mnogo teksture, gruva i propisnog rokanja. Izvrsno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ecstatic-vision-live-at-dunajam

Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal.  Teško je ne izrispektovati Ukrajince koji i dalje vredno prave muziku pokušavajući da sumanuti rat potisnu makar na neko vreme u pozadijnu svoje stvarnosti. Thrash metal duo Surgical Invasion ovo čini putem izdavanja EP-ja Malignant Devastation koji nudi dve ODLIČNE pesme a koje se pak bave adikcijom i kancerom kao društvenim fenomenima. Mislim, odgovorno! A i muzika je vrlo dobra. Surgical Invasion su kvalitetni, sa profi produkcijom odličnom svirkom i pesmama napisanim da se uklope uz ’80s klasike koje pamtimo i volimo. Izvrsno:

https://surgicalinvasion.bandcamp.com/album/malignant-devastation

Dead on Arrival su iz Viljnusa, iz Litvanije a njihov EP Lost Cause ima četiri lepe pesme thrash metala sa dosta pankerske DNK u svokjoj, jelte, genetici. Mislim, ovo je pa gotovo i krosover, sa vrlo razgovetnim pevanjem i dosta gruva. Dead on Arrivel sviraju dobro, imaju kvalitetan zvuk i mada im je muzika na momente preblizu groove metal formulama, meni tu ima dovoljno old school thrasha da se nauživam. Plaćate koliko hoćete:

https://deadonarrivalband.bandcamp.com/album/lost-cause

Dying Victims Productions ubedljivi ove nedelje sa izdanjem demo snimka Nocturnal Forces francuske speed metal ekipe Mälheür. Bend postoji od 2021. godine, ovo im je prvi snimak i čuje se tu ta mladalačka napaljenost i energija. Mislim, Mälheür proizvode toliko buke da na momente imate utisak da je čopor demonskih pasa ravno iz pakla izleteo na površinu dok nismo gledali, dohvatio instrumente i osnovao bend. Pesme su proste i ugodno primitivne ali dovoljno kompetentno napisane, snimljene i izvedene da to sve bude jako šarmantno i ložački, pa predlažem da odvojite vreme, a možda i novac za ove momke:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/nocturnal-forces 

Shakma su iz Norveške a album  On Tenebrous Wings, njihov drugi je kolekcija sirovog, vrlo old school uličnog thrash metala. Ovo je baš onako zlo i nestašno kako ja pamtim thrash iz prvog talasa, dovoljno brzo ali ne usredsređeno samo na sprint, sa odličnim zvukom, moćnom, autoritativnom svirkom i ugodnim hammer-horor senziblitetom u tekstovima. Jebanje:

https://shakma.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings
https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings

Grčki bend Riffobia je svoj treći album nazvao po bendu, valjda da napravi snažan iskaz jer je od drugog albuma prošlo već sedam godina. I, sasvim je to korektno, jer album Riffobia nudi vrlo lep, klasičan thrash metal zvuk. Ko god da očekuje neke inovacije od benda i albuma koji se zovu Riffobia, naravno, treba da se malo zapita gde mu je pamet, a svi ostali će uživati u masi rifova, grubim vokalima, čvrstom, enrgičnom ritmu. Riffobia ne izmišljaju toplu vodu, ali su ubedljivi i moš-faktor ovog izdanja je devet. Molim lepo:

https://riffobia1.bandcamp.com/album/riffobia-riffobia

Distorted Evil iz Santa Fea su simpatičan, nekada jednočlani a sada četvoročlani blackened thrash kombo čiji najnoviji EP, Evil Invasion nudi i lepe rifove i i blek metalske atmosfere i trešersku energiju. Sve je to dosta sirovo, utemeljeno duboko u andergraund estetici ali svirka je moćna a rifovi preteći i meni je odmah leglo:

https://distortedevil.bandcamp.com/album/evil-invasion

Francuski Antagonism sviraju maštovit i svež thrash metal na svom drugom albumu, First in, First Out. Vokali prvi privlače pažnju jer zvuče kao da se James Hetfield jednog jutra probudio i odlučio da je Francuz, ali bend piše kompleksne a organski aranžirane pesme sa puno efektnih promena tempa i vrlo srčanom svirkom. Odlično:

https://youtu.be/EeOSWbS9keI

Ramtha sa Floride su grupa prijatelja koja sa EP-jem  Void Tyrant demonstrira zanimljiv pristup kombinovanju metal i pank uticaja. Ovo je u suštini krosover, sa thrash osnovom, ali Ramtha u ove četiri pesme ubaci dosta nestandardnog sadržaja pa se može govoriti i o doom i death uticajima. Sve to, srećom, dovoljno konzistentno funckioniše tako na gomili a i Ramtha dobro sviraju i imaju kvalitetnu produkciju pa je ovo vrlo jak debi. Ah, da, odlični ženski vokali PLUS ovo plaćate koliko hoćete. Ne propustite:

https://ramtha1.bandcamp.com/album/void-tyrant

Portugalci All Against su na drugom albumu, The Day of Reckoning ekstremno ubedljivi. Njihov thrash metal je i himničan, ložački, i tehnički kvalitetan, sa dobro, promišljeno napisanim pesmama i solidnom produkcijom. Istina je da ovde ima i malo groove metal momenata koji nisu baš moja šolja čaja, ali ima i blage koketerije sa death metalom, pa se to kompenzuje. Fino je:

https://allagainst.bandcamp.com/album/the-day-of-reckoning

Norveški Ghetto Ghouls su naši stari poznanici pa i EP Rats ne potrebuje neke velike preporuke. Mislim, ovo se preporučuje samo od sebe, jer pričamo o brzom, nestašnom thrash/ crossover zvuku sa tekstovima koji su na zlatnoj sredini između horora i komedije. Ghetto Ghouls su dobro i brzi, solidno producirani ali pre svega imaju karakter i odmah ih prepoznate. Odlično:

https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/rats

Phrozen su – prirodno – Kanađani a njihov debi album, Questioning Society's Secrets, iako bend sebe vidi kao krosover sastav, zapravo kombinuje black i thrash metal na uzbudljiv, maštovit način. Ovo je vrlo ubedljiva, kvalitetno odsvirana ploča moćnih trešerskih rifova, propulzivnog tempa, ali i atmosfere i jedino što zaista vuče na hardkor i krosover su česte promene ritma. Odlično je to sve na gomili:

https://phrozen.bandcamp.com/album/questioning-societys-secrets

Bastard Machine iz Kalifornije za sebe kažu da sviraju Hardcore/Street Metal/Rock, pa da se nađemo negde između panka i metala gde se svi osećamo prijatno. Album (EP?) Bastard Machine je sirov, jeftin i dosta ložački sa sedam pesama jake, rifaške, energične i gruverske svirke i dosta etitjuda. Meni prijalo:

https://bastardmachine.bandcamp.com/album/bastard-machine

Lajpciški Cosmic Axe sviraju hardcore kao da je death-doom metal. Demo MMXXIII ima tri pesme superteške kategorije, sa mučnim, košmarnim gitarskim zidovima što kao da se zatvaraju oko slušaoca, ali i sa gruverskom svirkom i brutalnim vokalom koji ga malo trgnu iz depresije. Vrlo solidno, ovo sam propustio u preslušavanju prošle nedelje, nije mi delovalo interesantno na prvi pokušaj, ali mi je drago da sam mu se vratio jer KRLJA:

https://cosmicaxe.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Venecijanci Confine trpaju odličan old school hardcore. Ovo ima u sebi i dovoljno metala i dovoljno klasičnog italijanskog zvuka da u meni uzburka emocije i pokrene me u nekakav kljakav ples na stolici. EP Homo Inhabilis ima šest pesama teškog zvuka sa puno krjlanja i mestimično i malo atmosfere. Odlično:

https://confinehc.bandcamp.com/album/homo-inhabilis

Vanvett // Wojna je split seveninčer između finskih Disrypt i poljskih Death Crusade i, pa, ovo je krastkor za sve pare. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog D-beat hardcorea, sa superteškim zvukom i nezaustavljivim trpanjem. Disrypt su produkcijski nešto tanji, Death Cruasade nešto deblji ali i jedni i drugi pišu ubistvene pesme:

https://elitbolaget.bandcamp.com/album/vanvett-wojna

Sarin Reaper su iz Misurija i njihov death-crust-punk-metal je izdignut na nivo sveže sirovosti i nove nesreće na debi albumu Noxious Black Vomit. Ovo je prosta muzika, odsvirana sa krvoločnim apetitom i producirana organski pa je meni sve to jako lepo. Ako volite sirovost, primitivnost i spontanost ali ipak uz mrvu koncepta i teatra, Sarin Reaper su prava stvar:

https://dirtbagdistro.bandcamp.com/album/noxious-black-vomit

Fragile Masculinity su iz Danske i nije u pitanju nikakav „feminaci“ grrrrrrrl sastav koji bi vam ugrozio vaš, jelte, sopstveni osećaj krhke muškosti, nego hardcore/ powerviolence ekipa sklopljena od samih mužjaka a koji se očigledno svrstavaju na pravu stranu u savremenim kulturnim ratovima. Daddy Issues je demo sa osam pesama koje govore o incelima, edipovcima i raznim drugim savremenim društvenim stereotipima koji opterećuju muški identitet i zapravo ga guraju u te besmislene ratove. Kao i kod klasičnog hardkora iz moje mladosti, ovaj kritički lirički sadržaj  je dobro naciljan i na mestu a uparen je sa prilično nemelodičnom, sirovom muzikom koja me malo asocira na kultni nizozemski Lärm. Dakle, sve preporuke:

https://fragilexmasculinity.bandcamp.com/album/daddy-issues-demo

80HD su iz Njujorka i njihov album Destabilize je kao da slušate nekakav hardkorpank iz 1983. godine. U najpozitivnijiem smislu, naravno, ovo su brze, kratke, jednostavne pesme, sve na istu foru, sve u istom tempu, ali to albumu daje osećaj usmerenosti i užurbanosti i ne uspeva da izazove monotoniju baš tako brzo. Bend je kvalitetan pa i pored toga što su pesme načelno jednostavne, izvedba svemu dodaje dovoljno mišića da slušalac uživa. Sirovo, ali ne presirovo, brzo ali ne prebrzo, glasno ali ne preglasno već baš kako treba, 80HD su užitak za slušanje:

https://80hdnyc.bandcamp.com/album/destabilize

The Tower, The Fool su iz Kalifornije i njihov hardcore je negde između powerviolence i moshcore formula. Koje su u mojoj glavi na sasvim, suprotnim stranama spektra, ali ovi ljudi uspevaju da to nekako prirodno povežu. Brain damage je EP sa četiri pesme, kvalitetne produkcije, jakih, mišićavih pesama koje imaju i delove gde ceo klub mora da slemuje u istom ritmu i izvikuje iste stihove a imaju i rafalne blastbitove. Prelepo, jebem mu.

https://thetowerthefool.bandcamp.com/album/brain-damage

Hot Load su iz Los Anđelesa i sa takvim imenom znate da od njih možete očekivati samo nekakav bezobrazni pank. I jeste, EP nazvan isto Hot Load ima četiri pesme koje su u osnovi pank ali sa dovoljno „metal“ i „hard rok“ elemenata da svi jednako uživamo. Naravno, Hot Load imaju u svom DNK dosta Motorheada, ali su pritom i odlični svirači, pišu kratke, energične pesme i imaju finu produkciju. Odlično:

https://paintedponyrecords.bandcamp.com/album/hot-load-ep
 
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
F​.​Y​.​M​.​F​.​F​.​Y​.​P. je, jelte, vrlo keči naziv kasete hardkor benda Living in Fear iz Atlante. Naslov zapravo znači Fuck You Music For Fuck You People a muzika je energični, poprilično  old school thrashcore sa (očigledno) negativnim etitjudom i puno nervozne atnmosfere. Meni odlično:

https://kotprecords.bandcamp.com/album/f-y-m-f-f-y-p

Iz nekog razloga dopao mi se EP All the Worst denverskih What Becomes. A nisam očekivao jer je ovo nabadački hardkor smešten između beatdwon i deathcore formula, što nije, tradicionalno, ono što bih ja želeo od muzike. No, What Becomes su užasno heavy, imaju dobre rifove, zapravo prilično dobar zvuk i pesme im nekako lepo cure sa solidnim gruvom i dovoljno interesantnih ideja i varijacija da mi drže pažnju. Mislim, dobro je, jebiga:

https://whatbecomes.bandcamp.com/album/all-the-worst

Portugalci Peste Negra zvuče odlično na istoimenom debi EP-ju. Ovo je old school death metal obeležen jednostavnošću, spontanošću svirtke i aranžmana, sa grajnderskom neposrednošću u svojoj osnovi. Ali ne pričamo o tehnički siromašnom, loše produciranom materijalu. Istina, Peste Negra nemaju nekakav skup studijski zvuk, ali imaju ADEKVATAN zvuk a pesme ma koliko jednostavne bile, odsvirane su ne samo kompetentno nego MOĆNO. Što se kaže, ovo je PRAVI death metal, sa sirovošću ali i atmosferom koji su evokativni i slušaoca uvlače u materijal iz sve snage:

https://pestenegraband.bandcamp.com/album/peste-negra

Marseljski Per Momentum na novom EP-ju, Et Mortiis Salutem vraćaju se temama prvog svetskog rata koji, eto, više od sto godina kasnije ostaje masivna trauma u evropskom kolektivnom sećanju. Nekako me čudi da više srpskih metal bendova ne obrađuje ovu tematiku s obzirom na ulogu koju je Srbija odigrala u ovoj vojni ali i na ogormnu traumu nanesenu našoj, jelte, demografskoj stvarnosti, činove herojstva itd. Elem, Per Momentum lepo uklapaju svoju tematiku sa muzikom koja je teatralan, pa i epski, simfonijski death metal. No, on je i dobro napisan sa prilično jasnom idejom kako da se simfonijsko aranžiranje ne ispreči ispred kvalitenog mosh-friendly materijala. Produkcija prihvatljivo dobra i generalno vrlo solidna ponuda iz prijateljske Francuske:

https://permomentum.bandcamp.com/album/et-mortiis-salutem

Dreamlore iz Salvadora postoje već dvadesetak godina a treći album im je izašao pre deset, posle čega bend kao da je utihnuo. To se sada menja i novi album, Strength Beyond Death zvuči malo i kao manifest, sa tim naslovom ali i izvrsnim materijalom u ponudi. Ovo je je death metal koji je melodičan gde treba i koliko treba, bez skretanja u melodeath smeru, koji je energičan ali razgovetan i pitak, sa dobrim, pamtljivim rifovima i svirkom koja je impresivna ali ne razmetljiva. Dreamlore su dosta old school ali ne u smislu da zvuče hermetično i mrljavo, već najpre jer veruju da death metal treba da bude muzika obeležena kvalitetom svirke i promišljeno napisanim pesmama. Ovo je i odlično producirano – neki od članova benda se profesionalno bave snimanjem i inženjeringom zvuka – pa ako volite, recimo, Death i njihove ispisnike, neizostavno poslušajte ovaj odlični album:

https://dreamlore.bandcamp.com/album/strength-beyond-death

Hate Lord je iz Providensa na Roud Ajlendu i mada je ovo, slutim, jednočlani projekat, EP Y3K je impresivno produciran i zapravo vrlo solidno odsviran i napisan. Pričamo o metalu negde na razmeđi brutal death i deathcore stilova, sa tri pesme solidnih struktura, dobrih rifova i pravilnog omjera gruva i brzine. Zaista vrlo vrlo solidno a plaća se koliko želite:

https://hatelordri.bandcamp.com/album/y3k

Fatal Sacrament su iz Konektikata i njihov death metal u sebi ima dosta grindcore elemenata. Debi album, Execute the Weak, stoga, zvuči prilično  old school i prljavo, što meni svakako prija. Nije ovo ni najnapucaniji ni najbrži death metal koji ćete čuti ove nedelje ali je pun gruva i šmekerskih dualnih vokala, zlih rifova i umrljanih solaža sa harmonajzerom. Ako volite stari Cannibal Corpse, Carcass i slične umetnike, Fatal Sacrament će vam prijati:

https://fatalsacrament.bandcamp.com/album/execute-the-weak

Slemčina iz Teksasa: State of Filth kažu za sebe da sviraju „dirty south slam“ a njihov EP Dehumanized je baš to: niska teških, jakih slemova ispresecanih blastbitovima. Nema ovde nikakvih iznenađenja, koketiranja sa deathcoreom ili beatdownom, ali ni preteranih silazaka u ponor opsesivnog fetišizovanja odvratnosti – State of Filth su čist, uredan slamming death metal sastav i ovaj EP je vrlo ugodnih desetak minuta za svakog ko voli baš to:

https://stateoffilth.bandcamp.com/album/dehumanized 

Foretoken iz Virdžinije su u principu previše melodični za moj ukus, ali drugi album, Triumph je simpatična ploča melodičnog death metala kombinovanog sa okrestracijama. Sve je to onako, grandiozno, teatralno itd. ali prija, ne mogu da kažem:

https://foretoken.bandcamp.com/album/triumphs

Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje odlični sa EP-jem Here You’re Born... Here You Die kalifornijskih Bred For Slaughter koji su u svojoj muzici iskombinovali brutalnost death metala sa oštrinom blek metala. Naravno da ovih šest pesama zvuči vrlo old school i dementno sa naslovima kao što su Gutted and Devoured ili Backyard Graveyard, ali naravno i da kroz njih dobijamo grdnu zabavu sa pretećim, zujećim rifovima, apsurdno brzim tempom svirke, solažama koje zvuče kao da se gitara topi i neljudskim vokalima. Kao nekakav izgubljeni dragulj iz ranih devedesetih u najboljem mogućem smislu. Obavezno štivo:

https://hpgd.bandcamp.com/album/here-you-re-born-here-you-die

Nemački duo Star Of Madness sa svojim drugim albumom, Into The Realm Of Cthulhu vrlo verno rekonstruiše klasični buzzsaw metal švedskih bendova poput Entombed, Dismember ili Bloodbath. No, to je samo pola posla, i klasični švedski death metal karakterišu i neke pamtljive melodije i ekspresivna svirka. Star Of Madness naravno nisu sad kreirali neki novovekovni klasik ali album ima lepih trenutaka, i mada je malo verovatno da će se progurati u baš sam vrh posveta švedskom death metalu, prijatan je za slušanje i ne treba ga zaobići (EDIT: Bend je album u međuvremenu ulonio sa Bandcampa jer izlazi tek osmog Aprila,ali evo podsećanja, pa se setite na vreme):

https://starofmadness.bandcamp.com/album/into-the-realm-of-cthulhu

Following the Path of Death je ime debi albuma brazilskih Deadnation i ovaj bend, aktivan već nekih sedam godina je dobro izbrusio svoj zvuk i pesme za prvi album, nudeći old school death čukanje u skandinavskm stilu. Deadnation, dakle, vole velike, jake rifove, jako nizak štim, horor atmosferu, ali i da tu proleti neka melodijica. Bend zvuči jako HEAVY a izbegao je baš ekstremnu kompresiju zvuka koju smo čuli kod gorepomenutih Star of Madness, pa je meni ovo baš prijatan, pitak album. Ne propuštajte:

https://deadnationdm.bandcamp.com/album/following-the-path-of-death

Čilenaci Sepulcrum su vam još jedan fenomenalni južnoamerički bend za koji nikada niste čuli. Ali da budemo fer, album Lamentation of Immolated Souls im je prvi, pa se nadam da će privući dovoljno pažnje. Jer, na meniju je ovde odličan death metal, sa puno atmosfere, old school rifova i solaža, napisan maštovito, odsviran iz sve snage i u svemu tome autentičan i bez poze. Sepulcrum su the real deal i pronose baklju undergroun death metala ponosno i sa puno gušta. Ne propustiti:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/lamentation-of-immolated-souls

Opaki su i Šveđani Death Reich čiji prvi album, Disharmony nudi vrlo krljački death metal, manje karakterističan za švedsku, nešto više za, recimo Floridu. Ovo je muzika visokog tempa, trešerskih rifova, sa finim ’90s šmekom, producirana dobro, odsvirana furiozno. Ako preferirate death metal kada je razgovetniji i posvećen non-stop krljanju bez filozofije, Death Reich su kao destilat klasičnih Malevolent Creation, Morbid Angel i Monstrosity pa sa još malo rakije dodate u kazan. Sjajno:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/disharmony

Dark Descent Records ove nedelje u ponudi ima prvi album islandskih Úlfúð. Of Existential Distortion ispada malo iz uobičajenog death metal programa ove firme, svojim black-death stilom, jelte, ali svakako se radi o kvalitetnoj, disciplinovanoj ploči koju vredi čuti. Úlfúð su prilično melodični i njihova muzika u sebi ima dosta melanholije, ali death metal komponenta ovog paketa uvek drži materijal sa prave strane linije dostojanstvenog i ne dopušta mu da se strmekne u ponor patetike. Simpatično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/of-existential-distortion

Black death je u ponudi i na trećem albumu teksaških Venereal Baptism, nazvanom Reap the Reviled, ali ovde nema trunke melanholije ili tih nekih suptilnih emocija. Venereal Baptism, sada u kvartet postavi kidaju jako i moćno, smenjujući brze i još brže delove, ne smarajući sa nekakvim moš-delovima ili „atmosferom“. Ovo je zao, opak metal koji uspeva da ne bude monoton i pored insistiranja na visokom tempu i non-stop agresiji pa mu veoma vredi posvetiti malo ljubavi:

https://music-ascensionrecords.bandcamp.com/album/reap-the-reviled

Japanski Kruelty ima drugi album, Untopia, i ovo je nekomplikpovan, gruverski death metal negde između OSDM-a i hardcorea, vrlo siguran u to što radi i bez potrebe da se ikome pravda. Kruelty na ovom albumu bez mnogo filozofije iskidaju sedam opakih komada čukanja i gruva, uspevajući da zvuče old school a da ne imitiraju ni jedan partikularni bend, nudeći mnogo prostora za igru i zabavu. Vrlo lepo:

https://kruelty666.bandcamp.com/album/untopia

Ročesterski progresivci Contrarian su na sasvim suprotnoj strani spektra sa svojim petim albumom, Sage of Shekhinah. Naime, oni BAŠ vole da komplikuju. No, Contratiran su bend čije komplikacije uvek imaju smislenu dimenziju, nikada nisu puko muzičarsko poigravanje sa tehnikom ili teorijom pa je i ovaj album vrlo prijatan za uho već i na ime lepog miksa podešenog da omogući da se čuju svi ti kompleksni a komplementarni slojevi kompozicija. Contrarian su u odličnoj formi koju pandemija nije unazadila i ovo je izuzetno prijemčiv, ukusan album:

https://contrarianmetal.bandcamp.com/album/sage-of-shekhinah

Drugo izdanje Dark Descent records za ovu nedelju je EP Derangded dansko-turske postave Hyperdontia. Meni su i njihova prethodna izdanja prijala pa tako i ove četiri pesme lepo dođu da čovek pročisti uši. Naprosto, Hyperdontia voze vrlo strejtforvard, vrlo žanrovski jasan death metal koji zna šta su mu jake strane i na nih se oslanja. Naravno, ovde su uticaji Suffocation VEOMA izraženi ali, mislim, kome bi TO moglo da smeta? Hyperdontia su tehnički kvalitetni ali uvek imaju na prvom mestu kvalitet pesme i u ovom materijalu se uživa iz sve snage:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/deranged

I na kraju smo sa heavy metalom i kros-žanrovskim materijalom. I, evo, jesu li Norvežani ARV post-metal ili posthardcore postava? Pošto, jelte, tvrde i jedno i drugo? Šta god da su, EP Varmint ima tri lepe pesme sa malo vrištanja i malo meditacije, sve odlično odsvirano i producirano pa bez straha poslušajte. Verovatno će vam se dopasti.

https://arvband.bandcamp.com/album/varmint-ep

Kanađani Odinfist sviraju baš pravi heavy metal sa epskim temama i pominjanjem metala kako u nazivu albuma Remade in Steel tako i u tekstovima pesama (prva stvar se zove Riffmaster, druga Metalmancer itd.). Sve je to slatko ali i ostavlja utisak malo previše nerdovskog truda da se obradi tema umesto da tema bude nekako prirodnije upisana u muziku. No muzika nije loša – ovo je jednostavan ali prijemčiv heavy metal sa puno soliranja, rifova i napadačkog ritma, jeftinom ali baš zato simpatičnom produkcijom i mada Odinfist treba još da sazreva – mada im je ovo šest album – meni je to sve dopadljivo.

https://odinfist.bandcamp.com/album/remade-in-steel

Nemački Wardress su svoj drugi album nazvali Metal ’til the End, a što je u skladu sa činjenicom da je bend kratko radio polovinom osamdesetih a onda se ponovo aktivirao pre pet godina i evo, pošteno, u znoju lica svog proizvodi metal. Wardress su žestoki i brzi, negde na razmeđi NWOBHM i speed metal pristupa, sa klasičnim heavy rifovima i melodičnim temama, vokalnim harmonijama, ali sa visokim tempom. Tematski album se bavi metalom, motorima, zmijskim poljupcima i u sve uspeva da uglavi i obradu Ozzyjeve Mr. Crowley. Generalno vrlo zabavna heavy metal ploča za heavy metal publiku:

https://youtu.be/FB7BaIH9nSE

Debi album, grčkih epskih power metalaca Triumpher, nazvan Storming the Walls mi je onako. Konceptualno, ovo je vrlo okej, sa obilnim količinama cheesy tema i teatralno osmišljenim pesmama, ali mi je u finalnoj egzekuciji valjda falilo samo malo više energje. No, ja sam svakako budala, pa ako volite heavy metal kakav bi izvodila ekipa iz Gospodara prestenova da je imala pristup struji i pojačalima, poslušajte, ima ovde epike i svačega:

https://triumpher.bandcamp.com/album/storming-the-walls

Night Demon su kalifornijski heavy metal trio sa nekim članovima koji su svirlai u Cirith Ungol, Jaguar itd. Dakle, pedigre obećava a i treći album, Outsider jer sasvim korektan. Ovo je malo „komercijalniji“ heavy zvuk – bend uostalom objavljuje za Century Media – ali ima na ploči vrlo solidna količina propisnog rokanja i rolanja pa ako volite ’80s zvuk koji je imao ambicije da se čuje i na Top 40 listama, Night Demon su apsolutno za vas:

https://nightdemon.bandcamp.com/album/outsider

Kanađani The Astral Prophets još nemaju album ali novi EP, Anywhere But Here, koji govori o napuštanju Zemlje i otiskivanju u svemir je vredan pažnje. Bend lepo kombinuje komunikativniji heavy metal sa malo stoner rok elemenata i oslanja se na pevačicu Staci za upečatljivost. Meni sve to vrlo zdravo zvuči a i blago stonerizovana obrada Zeppelinove Immigrant Song mi je prijala:

https://theastralprophets.bandcamp.com/album/anywhere-but-here-ep

Ardent Nova iz Finiksa sebe nazivaju melodeath/ thrash bendom i, dobro, čujem šta hoće da kažu. Debi album, Ardent Nova je u suštini heavy metal album sa malo tvrđom produkcijom i promuklim death metal vokalom i ako vas loži melodičan, himničan heavy metal sa takvim pevanjem, Ardent Nova više nego isporučuju. Ima ovde baš dosta ajmo ruke gore momenata i generalno je pitko i prijemčivo:

https://ardentnova.bandcamp.com/album/ardent-nova

Blind Oath iz Tulse zvuče solidno i organski na istoimenom debi albumu. Ovo je tradicionalni heavy metal sa malo hard rock mirisa i jedina stvar koja se tu ne uklapa baš najkorektnije je dosta sirov, nemelodičan vokal. No, nije da u metal muzici takvih vokala manjka pa Blind Oath zavređuju pažnju na ime lepih gitarskih melodija, prirodne produkcije i srčane svirke.

https://blindoath.bandcamp.com/album/blind-oath
https://www.youtube.com/watch?v=Nk-Ej_KZOd0&list=OLAK5uy_lqn3A3vBTSh_wIZAq5bLZA_WKRRIsNUoc

Die Like Gentlemen iz Portlanda su me oduševili svojim petim albumom, Hard Truths. Ova ekipa u principu svira dosta heavy, nisko naštimovan metal na tragu sludge formula ali sa dosta progresivnih elemenata pa ovaj album zvuči naprosto kao moćan, težak rok koji ne namerava da se zaogrće u hermetične velove već nastupa komunikativno i neposredno, bez obzira na dosta napredne ideje u samim pesmama. Vrlo dobro, vrlo intrigantno, vrlo prijemčivo:

https://dielikegentlemen.bandcamp.com/album/hard-truths

A Poljaci Entropia na svom albumu Total pokazuju prilično raskošno interesovanje za spajanje različitih muzičkih elemenata i žanrovskih uticaj au jednu skladnu celinu. Ovo je, recimo, post-metal, ali sa elementima progresive, pa i krautroka, album sklopljen od dugačkih pesama koje imaju i eksperimentalnu ambiciju. Neće to baš svakome biti po meri, Entropia nikud ne žuri i svoje pesme razvija postepeno i metodično, ali meni je bilo zanimljivo:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/total

Malo instrumentalnog progresivnog heavy groovea, možda? Ima! Duo Jaodae iz Toronta nudi tri lepe pesme na svom EP-ju Chimaera i pored mišićave, znojave svirke pokazuje da ima osećaja i za atmosferu. Sjajno:

https://jaodae.bandcamp.com/album/chimaera-ep

Drugo izdanje rimskih Heavy psych Sounds Records za ovu nedelju i album nedelje je živi album kalifornijskih The Lords Of Altamont. Ovi ljudi su snimili trinaest pesama u Utrehtu i To Hell With Tomorrow The Lords Are Now (Live in Utrecht) prikazuje kalifornijsku ekipu u nikada jačoj kondiciji. Njihova kombinacije ’60s i ’70s garaže i psihodelije ovde je uhvaćena u idealnoj formi sa zvukom koji je bogat i kvalitetan a ipak ima malo žive sirovosti, a pesme su naprosto fantastične. Bez ikakve sumnje ovde ćete čuti najbolji rokenrol koji danas planeta ima da ponudi:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-lords-of-altamont-to-hell-with-tomorrow-the-lords-are-now-live-in-utrecht
 

Meho Krljic:
Bogami smo ove nedelje dobili MNOGO odlične muzike. Da krenemo odmah jer treba preći mnogo gradiva.

Odmah da krenemo sa blek metalom i, znate, Reveals deluje kao šašavo ime za blek metal bend ali bend dolazi iz Indonezije i prilično impresionira svojim prvim demo snimkom. Demo 2023 ima samo dve pesme ali ovo je u sebe vrlo siguran melodični blek metal koji, istina je, forsira atmosferu, ne rifove i teme ali je u tome veoma dobar. Ovo su umešno napisane i aranžirane pesme koje grade epiku kroz slojeve zvuka i energičnu izvedbu, majstorski mešajući gitare i klavijature sa agresivnom ritam-sekcijom. Lep početak.

https://revealsblack.bandcamp.com/album/demo-2023

Švajcarski pregaoci Aara i sa petim albumom, Triade III: Nyx nastavljaju da donose impresivne, teatralne opuse koji se odlikuju kvalitetnom svirkom, dobrom produkcijom i promišljenim komponovanjem što u obzir uzima ne samo pojedinačne pesme već i njihov međusobni odnos na albumu. Otud je i Triade III: Nyx još jedan album-događaj koji vredi slušati od početka do kraja, uživajući u atmosferičniom, melodičnom ali veoma maštovitom blek metalu koji udara besomučno ali sa mnogo osećaja za narativ. Četrdesetak minuta suptilnog prebijanja je, takođe, prava mera i Aara su još jednom zablistali nudeći album koji se sluša sa apetitom iznova i iznova:

https://aara.bandcamp.com/album/triade-iii-nyx
https://youtu.be/AOIQFP4-F2s

Norveški Keep Of Kalessin se posle osam godina vraćaju sa novim albumom, Katharsis i mada njihov melodični black-death metal nije baš naročito u skladu sa mojim preferencama, ovo svakako zvuči impresivno. Mislim, zvuči pre svega epski, sa pesmama i aranžmanima koji forsiraju grandioznost, orkestracije, horove itd. ali, onda, ovo je i ne samo vrlo žestoko, žustro odsvirano već i vrlo dobro napisano. Pesme se ne gube u tim svojim epskim aranžmanima već su u pitanju vrlo zdravi, vrlo moćni metal komadi umešno prošireni raznim dodacima i, protivno mojim očekivanjima, u ovom teatralnom ali ekstremno žestokom albumu sam veoma uživao:

https://keepofkalessin.bandcamp.com/album/katharsis

Poljski projekat Zørormr je bio na ledu od 2016. godine ali se njegov jedini autor i izvođač, Moloch, aka Fabian M. Filiks ove godine odlučio na povratnički album i četvrta dugosvirajuća ploča, The Monolith je jedan vrlo ubedljiv nastup. Ovo je i produkcijski i aranžmanski sam vrh onog što možete očekivati od jednočlanih postava i mada je sama muzika možda previše pompezna i teatralna za moj ukus, Zørormr bez sumnje zavređuje pažnju ljubitelja poljskog blek metala:

https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith

Split MMXXIII je split singl između italijanskih Nott i Entirety. Svaki bend daje po jednu pesmu i ovo je sve simpatičan, melodičan blek metal korektnih zanatskih kvaliteta i ugodnog zvuka. Lepo:

https://obscvrvsrecords.bandcamp.com/album/split-mmxxiii
https://thelaststepdistro.bandcamp.com/album/split-mmxxiii

Symphony of Heaven LIVE @ Rusted Recordings Studio Volume II je drugi EP živih snimaka iz studija a koji je Symphony of Heaven iz Indijane izdao u poslednjih nekoliko nedelja. Ovo su sada tri pesme žestokog, vrlo solidnog black-death zvuka koji je, osvežavajuće, hrišćanski nastrojen. Kvalitetna svirka, pristojan zvuk, dobre pesme, ugodno:

https://symphonyofheaven.bandcamp.com/album/symphony-of-heaven-live-rusted-recordings-studio-volume-ii

Atinski Inhibitions imaju peti album (za sedam godina!), Iskald Sjel i ovo je još jedan od onih bendova koji pronose baklju klasičnog grčkog ’90s zvuka. Iskald Sjel je ploča sirovije produkcije i jednostavne svirke ali pesama koje su melodične, pa i duševne, dolazeći direktno iz srca, i bez kalkulacija. Meni je to simpatično pa ako volite old school grčki pristup, navalite:

https://inhibitions2.bandcamp.com/album/iskald-sjel

Iako su Arrogant Destruktor Britanci, ja im to ne uzimam za zlo. Moja predrasuda protiv britanskog blek metala malo je ublažena činjenicom da je bend iz Birmingema, engleske Meke avangardnijeg metala, ali i činjenicom da album Written in Blood from the Blade, treći za bend u pet godina, dosta ozbiljno jebe keve. Ovo je sirov, ali kvalitetno odsviran i produciran blek metal kome je sirovost u duši a ne na mikseti. Pesme su jednostavne, koristeći pankerske tehnike u metal okruženju za postizanje tog efekta štroke i ovo je za svakog ljubitelja, recimo, starijih albuma Impaled Nazarene pravi zgoditak:

https://arrogantdestruktor.bandcamp.com/album/written-in-blood-from-the-blade

No, za ozbiljnu prljavštinu ćemo skoknuti do Bruklina. Kvartet Melissa ima svoj drugi EP, nazvan samo II i ovo je pankerski, energičan i živ blek metal koji se ne bavi previše promišljanjem demonologije niti shoegazerskim lamentima nad teškom sudbinom nego kolje, dere i prži. Nesofisticirano ali ubedljivo, sirovo i grubo, sa pevačicom koja zvuči kao da je raspinju na krst i da joj se to, na neki način dopada:

https://melissanyc.bandcamp.com/album/ii-2

Losanđeleski anonimni jednočlani projekat Lamp Of Murmuur ima treći album (zapravo imaće ga za dva dana kada izađe ali se ceo već može čuti putem, jelte, omiljenog JuTjub kanala) i ovo je sada već vrlo ozbiljan blek metal. I prethodna izdanja Lamp Of Murmuur su sugerisala ambiciju ali i sposobnosti dosta iznad proseka koji očekujemo od jednočlanih blek metal projekata a na Saturnian Bloodstorm je sirova, jednostavna, emotivna muzika dobila novu sigurnost i dubinu. M., koji ovo sve piše i izvodi i dalje čuva spontanu, emotivnu srž svoje muzike ali novi album je sofisticiranije aranžiran i produciran i iskače iz mase savremenih atmoblek i DSBM izdanja jednom neposrednošću koja istovremeno ide uz disciplinovanu, prijemčivu formu. Fino.

https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/saturnian-bloodstorm
https://youtu.be/AKMH7gzxZ58

Oh, moje predrasude spram britanskog blek metala se dalje urušavaju na ime trećeg albuma liverpulskih anarhista Dawn Ray'd a koji je naslovljen To Know the Light. Ovo je lepa kombinacija melanholične ali energične muzike (sa sve violinom u stalnoj postavi) i meditacija o teškom životu ali i direktnih poziva na rušenje demokratskog procesa koji  Dawn Ray'd opisuju kao „grobarski“ i album veoma lepo ovo uvezuje sa keltskim naglaskom Simona Barra, nudeći raznovrstan, zanimljiv program sve vreme. Odlično:

https://dawnrayd.bandcamp.com/album/to-know-the-light

Simpatičan je drugi album švedskih Xalpen, nazvan The Curse of Kwányep. Ovo je energičan blek metal spojen sa atmosferičnim (pseudo) folkom i blackened rock’n’rollom onoliko koliko je zgodno i koliko prija. Xalpen sviraju utegnuto, disciplinovano ali ne bez duše i ovo je pitka, fina ploča poštenog, znojavog ali maštovitog blek metala koji se više oslanja na rifove nego na atmosfere i ja to moram da cenim:

https://xalpencult.bandcamp.com/album/the-curse-of-kw-nyep

Peaceville je i dalje firma sa dovoljnim, jelte, socijalnim i monetarnim kapitalom da u katalog može da dodaje neka od najzanimljivijih underground imena iz savremene ponude. Novi album norveškog jednočlanog projekta Mork je nastavak saradnje koja traje već nekih šest godina i Dypet je, pa, fantastična ploča. Ovo je norveški blek metal u svojoj tradicionalnoj, otmenoj formi, melodičan, blago folklorno intoniran, ali hladan i dostojanstven. Thomas Eriksen piše intrigantne, evokativne pesme koje u čoveku proizvode ugodne maštarije o stvarnostima izvan banalne svakodnevnice u kojoj kopnimo, a zatim ih izvodi u produkcijski gotovo idealnim uslovima. Ovaj album stoga zvuči toplo, organski producirano, dajući slušaocu jedan intimni svet u kome može da nađe pribežište i zaleči stare rane. Dobro, dobro, RAZUMEM da zvuči potpuno kontraintuitivno da o blek metal ploči pričamo u ovim terminima, ali Mork u meni proizvodi baš ovakve reakcije. Odlična ploča:

https://peaceville.bandcamp.com/album/dypet

Prelazimo na stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju i sludge. The Slow Attack su simpatična kombinacija bluziranog stoner roka i malo melodičnijeg hevi metala i EP Higher than This ima četiri pesme sirovog, organskog zvuka i raspoložene svirke i mada sve to ne zrači sad nekom „profi“ energijom, svakako je dopadljivo. Sirov, a opet seksi vokal, dobre gitare, snimak, reklo bi se, urađen uglavnom sve odjednom, meni se ovo dopada:

https://theslowattack.bandcamp.com/album/higher-than-this

Kalifornijski Eye of Aquilavize zavodljiv, lepljiv stoner rok na albumu Diviniis Requiem. Ovo je ambiciozniji, meditativniji stoner rok kom nisu dovoljni samo dobri rifovi i koji svoj snažni, bluzirani metal napad temperira sa dosta psihodeličnih preliva. Moćna hrskava gitara i dobri vokali su u prvom planu ali bend rado i često iz rokenrol modusa prelazi u tribalnije i eksperimentalnije pasaže. Sjajni su:

https://eyeofaquila.bandcamp.com/album/diviniis-requiem

Ja ne znam ko su i šta su Deathwind. Navodno su iz Moskve ali nigde na internetu nema tragova o njima, sem ovde dve pesme na Bandcampu koje su, kao, EP Fall of the Phaeton ali pošto se to naplaćuje deset dolara, slutim da nije u pitanju samo EP od dve pesme već čitav album ali nigde ništa o tome ne piše. FRUSTRIRAJUĆE. Jer su ovo dve odlične pesme doom/ heavy zvuka sa pevačicom jakih pluća i moćnim gitarama. Obavezno poslušati:

https://deathwind.bandcamp.com/album/fall-of-the-phaeton

Danski Late Night Venture počeli su kao post-rok bend sa shoegaze osnovom, a sada, na petom albumu, V: Bones of the Extinct dovršavaju svoju transformaciju u post-metal bend sa MASIVNOM količinom doom metal mesa na post-metal kostima. Ovo je album velike težine i moćnih doom rifova, ali uz meditativne elemente post-metala, jake dinamičke ekstreme i generalno taj „ozbiljni“, cerebralni pristup rok muzici. Moram da priznam da mi se dopada ta kombinacija snažnog nabadanja i doom rifova, pa su Late Night Venture, što se mene tiče, evoluirali na pravu stranu. Gaženje:

https://latenightventure.bandcamp.com/album/v-bones-of-the-extinct

Prija mi kako švajcarski Gentle Beast na istoimenom albumu stručno spaja energičan, rifaški, ukusno faziran stoner rok sa maštovitim psihodeličnim tehnikama. Ovo je ploča odlično napisanih i raspoloženo odsviranih pesama od kojih svaka u sebi ima i po nešto osobeno, parčence atmosfere, trik kojim postiže hipnotički efekat usred ljute kafanske šutke, nešto... Album je prepun sjajnih, pamtljivih tema a svirka je zaista energična, raspoložena, i ovo se sluša sa velikim osmehom na licu čak i kada ste sasvim strejt:

https://sixteentimes.bandcamp.com/album/gentle-beast

OK, nemam pojma ko su The Destructions iz Los Anđelesa, ali njihov EP Delouse ima pet pesama IZVRSNOG rokenrola, sa elementima psihodelije, panka, stoner roka... Ovo je pet karakternih komada sa vrlo ukusno distorziranom gitarom, ali i sa pažljivo napisanim temama, prizračnim miksom, solidnim vokalima... The Destructions zvuče kao rokenrol bend opšteg tipa, neopterećen žanrovskim međama pa ovde dobijamo i slajd gitare i elvisovsko pevanje, ali i propisno rokanje – sve što treba. Odlično, pretpostaviću prvo izdanje a daunloud se daje po ceni koju sami odredite. Izvrsno:

https://thedestructions.bandcamp.com/album/delouse

The Sleeping Legion iz Vinipega imaju novi album, i sad, ne znam da li njegov naslov, The Last Transmission najavljuje raspad benda, ali ovo je prijatna, sanjiva a opet rokerska ploča psihodeličnih tema i hipnagogičkih atmosfera. The Sleeping Legion imaju prirodan osećaj za tempo i slojevitost zvuka gde rifovi i psihodfelični efekti rade u lepoj harmoniji, masirajući moždanu koru slušaoca pa čak ni prilčno skromna produkcija ovde ništa ne smeta. Šest finih, halucinantnih instrumentalnih komada psihodeličnog roka za pet dolara, odličan dil:

https://thesleepinglegion.bandcamp.com/album/the-last-transmission

¡Pendejo! su uprkos imenu i pevanju na Španskom zapravo iz Nizozemske i njihov četvrti album, Volcano nudi izvrstan stoner rok provod, sa pesmama visokog tempa i natrpanim energijom. ¡Pendejo! Za sebe kažu da su „rock with cojones the size of Danny de Vito“ a što bi bilo još duhovitije da ovaj nije Italijan nego hispanskog porekla, ali dobro, muzika koju bend istresa je više nego dovoljna kompenzacija za ovaj faul. Na albumu se pored uobičajeih hrskavih faz-gitara i nabijačke ritam sekcije izdvajaju dobro pevanje i majstorski iskorišćena truba. Odlično. Ne ozbiljno, ODLIČNO:

https://pendejoband.bandcamp.com/album/volc-n

Belgijski Welcome to Holyland zvuče, pa, ZLOKOBNO na debi albumu Ominous. Ovo je snimano u njihovoj prostoriji za vežbanje ali zvuk je iznenađujuće pun i moćan, a što odgovara sporom, sludge-doom metalu koji je ovde na jelovniku. Welcome to Holyland se ne iživljavaju sa dužinom, a što je dobro s obzirom da je album užasno heavy, ali ovo nije stoprocentno nihilistički, anti-ljudski metal i Ominous i pored sve tmuše i grdobe ima i simpatičan gruv. Vrlo dobro:

https://welcometoholyland.bandcamp.com/album/ominous

Margarita je prilično kul ime za ženski doom metal trio. A koji, taj trio iz Pariza, ni ne svira čist doom metal već na debi minialbumu takođe nazvanom Margarita meša doom i shoegaze za jednu sporu, dostojanstvenu procesiju sirovih lamenta. Ovo je i melanholično i garažno u isto vreme i može da zadovolji dosta širok profil publike sve dok ona ima afiniteta ka lo-fi ali iskrenoj, emotivnoj muzici. Album se i daje po ceni koju sami određujete pa nema mnogo izgovora da ovo bar ne poslušate:

https://margaritadoom.bandcamp.com/album/s-t

Kalifornijski trio Acid King proslavlja trideset godina rada petim albumoim, Beyond Vision i njihov nadrogirani stoner-doom metal je ovde toliko spor da povremeno imate utisak da slušate usporeni snimak. Mislim, ne radi se samo o tempu, već i o samom zvuku, ali i stilu sviranja koji forsira hipnotički, vrlo pažljiv pristup proizvodnji muzike tako da se slušalac oseti potpuno obavijen rifovima, dronovima i temama to da utone u album kao u meki perjani jastuk (ispod koga je kamenje). Odlično je to, naravno, sa vrlo efektnim rezultatima pa obavezno poslušajte:

https://acidking.bandcamp.com/album/beyond-vision

Depleted nije baš Funeral Doom metal bend, ali izdavač debi albuma ovog jednočlanog projekta koristi ovaj termin jer je možda najpribližniji. Album Failing ima četiri spore, teške, dugačke pesme ekstremnog death-doom metala u kojima se abrazivna, apstraktna buka spaja sa melanholijom i mada Matt Sullivan iz Maltheist koji sve ovo svira i peva nema preskupu produkciju, Depleted pogađa svoje mete. Sporo, heavy, mučno a opet nekako otmeno, plus daunloud plaćate koliko hoćete:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/depleted-failing
https://depleteddeath.bandcamp.com/album/failing

Elephant Rose iz Montreala za sebe kažu da sviraju Fuck Rock, ali recimo da je EP Hey! prosto energičniji hard rok sa malo stoner i grunge elemenata. Bend ima razigran gruv ali glavna atrakcija je odlična pevačica snažnog, sonornog vokala i slatke francuske dikcije. Simpatično:

https://elephantrose.bandcamp.com/album/hey

A i The Absurd iz Los Anđelesa su tu negde između desert rocka i grungea. EP Nox, namenjen „ljubavnicima“, ima dosta solidno zamašćenih gitara i dobrog gruva i gruvanja i dopašće se i vama i vašim devojkama:

https://theabsurd.bandcamp.com/album/nox-ep
https://www.youtube.com/watch?v=lWHsdfPTM38

Edinburški Void of Light su nekakav post-metal sa dosta shoegaze/ doomgaze elemenata i dugačkim, teškim pesmama. EP Enshroud ima samo dve kompozicije ali traje devetnaest i po minuta pa ovde  dobijate dosta benga za svoj bak – pogotovo što bend daunloud naplaćuje koliko sami date. Produkcija je solidna (mada je master preglasan ali je to za ovu vrstu muzike normalno) i mada je melanholija ovde malo i napadna, Void of Light krljaju solidno i meni je to sve simpatično:

https://voidoflight.bandcamp.com/album/enshroud

Dejtonski Engine of Chaos su vrlo dobri na svom novom albumu, Bleed Black, nudeći hard rok sa stonerskom podlogom i pesme koje skoro da biste mogli da puštate normalnim ljudima. Zaista, između srećno napisanih rifova i vokala koji ima u sebi dosta AC/DC legata, Engine of Chaos su na granici da budu radio friendly, no njihov pomalo edgy senzibilitet i vrlo bučna svirka ih drže sa prave strane linije koja razdvaja underground od nekakve muzike glavnog toka. Svakako ih poslušajte, ovo je vrlo dobar album:

https://engineofchaos.bandcamp.com/album/bleed-black-2

I onda dođe Ripple Music sa ovonedeljnom ponudom u vidu trećeg albuma britanskog trija Morass of Molasses. End All We Know je bluziran stoner rok sa dosta izraženom metal dimenzijom i pesmama koje su poletne, energične, gađajući i publiku koja voli razigraniji sludge metal ali bez one abrazivne, agresivne dimenzije koju bi tako nešto sugerisalo. Zvuk Morass of Molasses je topao, prijemčiv, sa ugodno distorziranom, hrskavom gitarom koja izbacuje ukusne bluz i southern groove rifove preko čvrste, snažne ritam sekcije a pesme imaju u sebi puno klasičng gruva ali odsviranog na moderan način. Lepo!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/end-all-we-know

Za rokere opšteg tipa, tu su Šveđani Grande Royale sa albumom Welcome To Grime Town koji zvuči istovremeno i moderno i old school. Ovo je vesela, energična rok muzika visokog tempa, sa produkcijom koja forsira pitkost i prijemčivost i pravo je zadovoljstvo slušati album na kome zvuk nije isforsirano glasan već organski, prozračan, prirodan. Pesme su fantastično napisane a Grande Royale ih sviraju sa puno apetita pa je ovo jedna od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje i zapravo joj je titula albuma tjedna izmakla samo za dlaku:

https://granderoyaleoff.bandcamp.com/album/welcome-to-grime-town

Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal i OK, ko je očekivao da bend sa imenom Satanic Squirrel bude išta više od nekakve shitpost šale? A, evo, ovaj duo iz Nemačke zapravo zvuči vrlo pristojno na debi EP-ju Toxic World Invasion. Pričamo o klasičnom thrash metalu sa ukusom visokobudžetnije produkcije osamdesetih godina i mada su tekstovi humoristički, muzika je ozbiljna i prilično kvalitetna. Ovo uključuje i klin pevanje sa melodičnim refrenima i priznajem da sam impresioniran.

https://satanicsquirrel.bandcamp.com/album/toxic-world-invasion

Paralysis iz Nju Džersija ima već dva albuma pa im novi EP, Above the Abyss zvuči vrlo dobro. Ovo je thrash metal sa dosta promišljenim kompozicijama, mnogo promena ritma ali i priličnom količinom atmosfere, ali ne na štetu znojave, energine svirke. Ove dve pesme su uglavnom srednjeg tempa, ali dobri rifovi i brutalan vokal svemu daju filing moshcorea ranih devedesetih, pa ko voli, ovo treba da čuje:

https://paralysisthrash.bandcamp.com/album/above-the-abyss 

Španski Trepanacion na istoimenom (debi?) albumu sviraju jednostavan, prljav ali atmosferičan thrash metal. Ovo ima dosta death metal elemenata, te jeftinu ali efektnu produkciju i meni je to ređanje evokativnih rifova ukombinovano sa sirovim, promuklim pevanjem, nekako bilo vrlo simpatično.

https://trepanacion1.bandcamp.com/album/trepanacion

Kad smo već kod prljavštine, Speedpussy/ Speedpvssy iz Čikaga imaju EP sa čak šest pesama naslovljen Funeral Bells From Hell. I ovo je kombinacija speed metala i black metala za kakvu uvek treba imati vremena. Muzika ima u sebi varvarsku, divlju crtu speed metal izvornika ali i ambicioznije aranžmane i teme iz black metal domena, pa je materijal iznenađujuće zreo i prijemčiv:

https://speedpvssymetal.bandcamp.com/album/funeral-bells-from-hell-ep

Iako danski Hatesphere ima i previše groove metal elemenata u svom thrash metalu, album Hatred Reborn mi je doneo dovoljno lepih trenutaka da ga ovde pomenem. Jedanaesti u karijeri koja ide već više od dvadeset godina, ovo je album sa mnogo dobrih rifova, očekivano uglancanom produkcijom, i povremeno zaista inspirisanim kombinovanjem groove i thrash elemenata. Hatesphere uspevaju da i dalje zvuče energično a da sve ne deluje kao puka gluma, sa lepim momentima koji čoveku privuku pažnju i drže ga investiranim:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/hatred-reborn

Sa svoje strane, čikaški Aftermath na svom trećem albumu (tek trećem iako je bend osnovan još 1985. godine), No Time to Waste nude interesantnu viziju progresivnog thrash metala koja čoveku drži pažnju i iznenađuje ga sve vreme. Aftermath ne koriste uobičajene proggy tehnike i ideje i njihova muzika je neobična već na nivou same kompozicije, odbacujući klasične rok formate ali ih ne razarajući bez milosti već, jelte, sa osećajem. Rezultat je kolekcija pesama koje su karakterne i intrigantne a sama metal komponenta je ubedljiva i snažna. Vrlo zanimljiv album:

https://youtu.be/Xr7YkHbOiwc

Za vrlo klasičan thrahs metal, projekat Davea Ellefsona Kings of Thrash izbacio je dugački živi album Best Of The West - Live At The Whisky A Go Go i ovo je, naravno, kolekcija obrada Megadeth koje sviraju neki odlični muzičari. I ako volite Ellefsona i Megadeth ovde nema mnogo razloga za premišljanje. OK, albumu fali najbolja Megadeth pesma (Hangar 18, naravno, a šta ste mislili?), ali se to donekle kompenzuje sviranjem Mechanixa, no ono što je zanimljivo je da Chaz Leon koji ovde peva, naprosto ne zvuči naročito upečatljivo. Čovek bi pomislio da će, s obzirom na činjenicu da je Mustaineov vokal konzistentno najslabiji element Megadethove muzike, bilo koja promena biti dobrodošla ali ispostavlja se da ne. Svejedno, ovo je prijatan album za dethheadove...

https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/best-of-the-west-live-at-the-whisky-a-go-go

Code 40-11 su iz Montreala i uprkos imenu koje sugeriše nekakav hardcore, ovo je bliže propisnom thrash metalu. EP  Aimer l'immonde ima četiri pesme čvrstog thrash zvuka sa iznenađujuće prominentnim vokalima (i pevanjem na Francuskom), napisanog i odsviranog profi, sa kvalitetnom produkcijom. Code 40-11 možda sebi malo ograničavaju tržište time što im tekstovi nisu na Engleskom, ali kvalitet muzike je veoma visok i ovo zaslužuje svu pažnju:

https://code40-11.bandcamp.com/album/aimer-limmonde

All Will Suffer su iz Oregona i njihov Demo 2023 ima tri pesme meni vrlo prijemčivog hardcore thrash/ crossover zvuka stare škole. Ovo bi, produkcija na stranu, vrlo lepo selo negde na kraj osamdesetih sa svojim brzim, energičnim, gruverskim pesmama i tekstovima koji su pesimistični i mučni. Plaćate koliko hoćete a odlično je:

https://allwillsufferhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Norveški Forcefed Horsehead ozbiljno spajaju death metal i hardcore na novom albumu, Monoceros. Ima ovde i melodičnih momenata i nije sve u svirepom krljanju, ali muzika je dovoljno neposredna i prodorna da se ne pogubite u njenim okukama i zavijucima. Prijatna kombinacija atmosfera i energičnog nabadanja:

https://forcefedhorsehead.bandcamp.com/album/monoceros

Belgijanci Head of the Baptist sviraju od 2017. godine i do sada su imali samo jedan demo snimak ali novi EP, The Pyre of Equivalence ih prikazuje u odličnoj formi i spremne na velika dela. Njihova muzika je nekakav melanž d-beat hardcorea sa blek i post-blek metal formulama, pa je ovo istovremeno i jednostavna, eksplozivna ploča sa čestim promenama ritma i ugodnom kombinacijom d-beat i blastbeat tempa, a da ima i dosta blekmetalske melodičnosti i emocije. Pet podužih pesama ovo gura čak na teritoriju minialbuma, a daunloud se naplaćuje onoliko koliko vi kažete, pa svakako proverite šta se kuva u severoistočnoj Belgiji:

https://headofthebaptist.bandcamp.com/album/the-pyre-of-equivalence

(Kraj u sledećem postu)
 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page