DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (235/240) > >>

Meho Krljic:
Nemci In Shambles na svom EP-ju Shadows, kojim debituju, predstavljaju svoju viziju metaliziranog hardkora, a koja je vrlo hevi, vrlo gruvi, na granici nu-metala sa death metal prelivima. Ovo je moshcore devedesetih poguran u ekstrem, sa vrlo teškim zvukom, ali i kvalitetnom svirkom i odličnom produkcijom. Bend zvuči jako ubedljivo kada meša rifaški program i gangsterske refrene sa melodičnijim pasažima i ovo, uz cenu od „koliko date“ svakako preporučujem ljubiteljima:

https://inshambleshc.bandcamp.com/album/shadows-ep

Shoot Da 5 su sa Long Ajlenda i valjaju baš najteži njujorški hardkor sa uličnim, gangsterskim mirisom, postavljen negde na sredini između beatdwona i hip-hopa. Bend je, pak, uprkos vrlo tvrdoj mačo fasadi rodno mešovit i muzika je simpatična. Demo '23 ima samo dve „prave“ pesme ali tu su i introi i ovo je dobar, bogat program mada je sedam dolara možda i preambiciozna cena. Ali dobro je:

https://shootda5lihc.bandcamp.com/album/demo-23

A Lunastus su iz Helsinkija i njihov Eeden peruttu (demo 2023) ima tri pesme razjarenog veganskog hardkora. Rifovi su metalski, ritmovi gruverski a vokali ženski i veoma besni i mada Lunastus operišu unutar dobro poznatih parametara, zvuče ubedljivo i moćno. Volim i što se demo daje po ceni koju sami odredite a omot, sa svojim srednjevekovnim stilom i pakosnom atmosferom, je sjajan:

https://lunastus.bandcamp.com/album/eeden-peruttu-demo-2023

Ahhh, poljski deathgrind. Kad je dobar onda je dobar, baš dobar. Enterchrist su posle šest godina rada snimili debi album We Are Just Getting Started i ovde ima dvadesetjedna pesma nemilosrnog čukanja u visokom i najvišem tempu. Bend ne puca od originalnosti ali ovo nije ni prosto sviranje žanra, pa se daju čuti i neke lepe ideje u harmonskom i aranžmanskom smislu. Jeftina ali dobra produkcija daje svemu prizvuk hrskavosti i ukusnog grindcore obroka:

https://enterchrist.bandcamp.com/album/we-are-just-getting-started

I Kolumbija ima konja za trku. Libranos Del Mal iz Medelina na svom trećem izdanju, EP-ju El milagro del mayor dolor prži toksičnu kombinaciju grindcore i powerviolence uticaja i sve je, nagađate oštro, na prvu, eksplozivno i užurbano. Libranos Del Mal odlično koriste old school grindcore rifove i vokale uz disonance, mikrofonije i elektronsku buku za kreiranje zapaljive ali dovoljno raznovrsne smeše da vas kroz deset pesama drže na ivici sedišta a još i sve naplaćuju koliko VI hoćete. Vrlo lepo:

https://libranosdelmal.bandcamp.com/album/el-milagro-del-mayor-dolor

Nak'ay su iz Indijane i kao i mnogi grindcore bend pre njih, svoju diskografsku aktivnost zasnivaju na rafalnom izbacivanju EP-jeva. Ovog marta to su Divine Athropy i Seized, dva izdanja sa ukupno devet pesama opake krljačine. Nak'ay ne komplikuju preterano i njihove pesme kombinuju death metal rifove, visok tempo i kratka trajanja za kanonadu pravovernog grindcorea, sve odsvirano kvalitetno i zaokruženo obradom Brujerije. Odlično:

https://nakay.bandcamp.com/album/seized-ep
https://nakay.bandcamp.com/album/divine-atrophy-ep

Australijski Concede su mirovali od 2020. godine ali novi EP, No Purgatory ih predstavlja u odličnoj formi. Ovo je moderni, tehnički kvalitetni grindcore sa pesmama što umeju da prebace minut i po ali su uglavnom kratke, ekonomične i ubitačne. Concede su agresivni, nisko naštimovani i abrazivni, ali ne i monotoni i ovaj EP je, nadam se, samo predjelo za nešto konkretnije i duže:

https://concedehc.bandcamp.com/album/no-purgatory

Argentinski Massacred je sa albumom Lunatic Massacre, inače drugim za projekat koji je krenuo prošle godine, nanizao već tri izdanja ove. William Edwards, aka Christian Badia baš voli ovaj projekat koji je sada još siroviji i primitivniji death metal nego što je bio na prethodnim izdanjima. Ja bih, iskreno, više voleo da je aktivniji u svom goregrind projektu Hatefilled, ali dobro, i Massacred se sluša. Ovo je sada praktično deathgrind izgrađen na primitivnoj, dementnoj osnovi death metala kakav su radili Mortician, pa, evo, Lunatic Massacre ima čak dvadeset primitivnih, brutalnih pesama za, jelte, bolesnike:

https://massacred669.bandcamp.com/album/lunatic-massacre

Vindictive Homicide su iz Denvera pa i njihov EP Souvenirs of Flesh zvuči propisno denverski. Ovo je energičan, brz i ekstreman death metal na granici čistog brutal death metala, ali ipak sa mrvom razgovetnosti više. No, sve drugo je onako kako očekujete: nemilosrdni rifovi sa puno flažoleta, brz tempo, zakucavanja na sve strane, prodorne, disonantne solaže... Vindictive Homicide ne izmišljaju neke nove forme i formule ali se s lakoćom igraju u postojećim, pišući dobre, ubedljive pesme i izdvajajući se ispred konkurencije kvalitetom:

https://vindictivehomicide.bandcamp.com/album/souvenirs-of-flesh-ep

Kanadski Expunged se oblače kao speed metalci – koža, nitne, redenici, šiške – pa u njihovom old school death metalu ima i dovoljno speed metal elemenata da mi srce zaigra. Drugi album, Visions of Agony je užasno zabavna ploča posvećenog krljanja koje zvuči vrlo radosno, vrlo varvarski, bez hermetičnosti tipične za OSDM, sva razularena i ekspresivna. Zvuk je jako glasan i naporan za uši ali Expunged pišu tako dobre speed rifove da vam nekako nije žao. Premoćno:

https://expunged.bandcamp.com/album/visions-of-agony

Indonežani Rottenectomy sa svojim slamming death metalom odskaču, vele, od scene u Tulungagungu. Nije, naravno da se slem ne svira u Indoneziji, ali Rottenectomy imaju svoj stil koji je okrenutiji gruvu i slemovima, sa manje agresivnim, manje brutalnim pesmama nego što je u indonežanskom brutalnom death metalu prosek. EP Bestial Satisfaction je prijatan za slušanje, iako dosta skromno produciran, sa kombinacijom satanističkih i opscenih tema i četiri pesme (plus intro) plesnog, mošerskog gruva. Pitko:

https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/rottenectomy-bestial-satisfaction

Fasiq su takođe iz Indonezije ali njihov death metal u sebi ima mnogo thrash metal elemenata, od rifova, do gruva, pa je četvrti album, Membunuh Figur, zapravo još pitkija ponuda. Fasiq pišu fine rifove i mada su im pesme podugačke, ovo je uglavnom ugodan program za hedbengere:

https://fasiqdeathrash.bandcamp.com/album/membunuh-figur

Poljski Dark Perception na svom drugom albumu, Plaguewielder piči energičan, blago melodičan black-death metal. Za razliku od onog na šta su nas Poljaci navikli, ovde nema epskih aranžmana i gorkoslatkih melodija, već je muzika jednostavnija, pravolinijska i prijamčiva. Jeftina produkcija slaže se uz raspoloženu, napaljenu svirku:

https://darkperception.bandcamp.com/album/plaguewielder

Isto su iz Poljske i Concatenation ali njihov drugi album, Existence Full of Promises vozi propisan old school death metal. Ovde ima i rifčina i atmosfere i brze, krljačke svirke i bend vrlo uspešno svoje pesme od po četiri i po minuta natrpava događajima da budu uzbudljive i energične a da ne izgube dostojanstvenu, elegantnu dimenziju koja ih krasi. Poslednji komad, dugačak preko sedam minuta ubacuje i saksofon u šutku i ovo se izvrsno uklapa, potvrđujući da su Concatenation i te kako sposobni i spremni da inoviraju i eksperimentišu u okvirima staroškolske forme. Odlična ploča:

https://concatenation.bandcamp.com/album/existence-full-of-promises

Italijanski Aphotic sa svojim debi albumom, Abyssgazer nude atmosferični, dosta hermetični kosmički death metal koji ima u sebi topline i prijemčivosti iako može i da zazvuči malo neobavezno. Naprosto, ujednačenost tona, dinamike i tekstura koju Aphotic nude čini slušanje ove ploče prijatnim iskustvom ali bez velikuh emotivnih krešenda koja bi privukla pažnju. No, naravno, ima nečeg i u prijatnom, nenametljivom death metal zvuku koji radi dosta toga samo ne želi da se time hvali pa poslušajte:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/abyssgazer
https://sentientruin.bandcamp.com/album/abyssgazer

Kolumbijski Encounter Truth imaju drugi EP, Panspermia i pet godina koliko je prošlo između prvog i drugog izdanja iskoristili su za pisanje pet kvalitetnih, drusnih death metal pesama. Encounter Truth su tehnički detah metal sastav ali njihova muzika je prijemčiva, izraz razgovetan, sa izraženom melodičnom stranom pa čak i kada bend ispaljuje standardne tech-death trikove sve to zvuči umiljato i simpatično. Pesme su lepe a produkcija solidna pa Encounter Truth nude zaista kvalitetan program na ovom izdanju:

https://encountertruth.bandcamp.com/album/panspermia

Brazilski Ereboros je mlad bend, osnovan prošle godine, pa posle par singlova prvi EP koji ih sakuplja, takođe nazvan Ereboros, predstavlja propisan hello world iskaz. Ovo je energičan, melodičan death metal bliži brutal death formulama nego klasičnom melodeath izrazu, sa zapravo elementima black metal formula. No, i kompozicijski i izvođački ovo je na idealnoj poziciji da se dopadne širokom zahvatu publike sa upečatljivim temama i pamtljivim pesmama, te odličnom produkcijom. Vrlo, vrlo ubedljiv debi:

https://ereboros.bandcamp.com/album/ereboros

Nemci Metasphaera su, kažu „progresivni metal bend koji spaja epsku instrumentaciju sa poetskom lirikom kako bi kreirao novu zvuk koji će vam ugnuti um.“ U prevodu, ovo je progresivni death metal sa pesamama od po devet minuta, relativno razgovertnim vokalima, i bas-gitarom bez pragova. I album još sve pesme odmah daje i u instrumentalnoj verziji pored vokalne, da imate za karaoke i divljenje virtuoznoj svirci. No, to što ja ovako grubo „prevodim“ bend na normalan jezik ne znači da im je debi album, Metasph​æ​ra loš. Nije, ovo je naravno vrlo egzibicionistički odsviran ali i dosta odgovorno napisan materijal sa pesmama koje imaju lepe narative i odličnom svirkom uz adekvatnu produkciju. Lepo se to sluša i vredi mu posvetiti vreme.

https://metasphaera.bandcamp.com/album/metasph-ra

Francuski Catacomb posle više od trideset godina rada konačno izdaju prvi album, When The Stars Are Right i, mislim, slatko je ovo. Pričamo o atmosferičnom, „svemirskom“ death metalu sa lavkraftovskom osnovom i mada Catacomb ne izmišljaju bogznašta novo, njihov melodični a stameni zvuk je sasvim prijatan:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/when-the-stars-are-right

Teksašani Whore Of Bethlehem sa svojim trećim albumom, Ritual of Homicide ni sami ne donose bogznašta ovo formuli koja ih je i do sada dobro služila, ali... pa, i dalje ih ta formula dobro služi. Ovo je brutalni death metal sa mrvom osećaja za melodiju i pesme su energične, brze a opet sa merom atmosfere u sebi. Snažno i bez stajanja, meni sve to prija:

https://whoreofbethlehem.bandcamp.com/album/ritual-of-homicide

Uh, jebem ti. Angerot su iz Južne Dakote ali njihov treći album, The Profound Recreant je najbolja ploča švedskog death metala koju ćete čuti ove nedelje. Pričamo o superteškoj kategoriji nisko naštimovane, HM2 pedalama pokretane death metal mašinerije sa pesmama koje ne donose ništa suštinski novo swedeath formuli ali je realizuju sa toliko ubedljivosti i snage da je nemoguće ostati miran:

https://angerot.bandcamp.com/album/the-profound-recreant

Na kraju smo i u ovoj poslednjoj sekciji slušamo heavy metal i kros-žanrovske produkte. The God Being iz Liona kažu da je njihov treći album, Death, „definitivno metal“. I jeste, makar u kontekstu u kome se radi o bendu čija svirka spaja razne avangardne strategije, mešajući žanrove onako kako već trideset godina unazad pričamo da radi John Zorn. Dakle, na Death ćete naći klarinet kako sparinguje sa nu-metal rifovima, pa onda ispod toga krenu breakcore ritmovi i mada je sve to moglo da bude i samo smuljano, zbrljano i da se prodaje pod sloganom „so weird it’s good“, The God Being se zapravo trude oko kompozicija i muzika ovde ima dovoljno mesa da podnese više slušanja, a onda pažnju privlače i mnogi zanimljivi detalji u miksu i aranžiranju. Vredno utrošenog vremena:

https://thegodbeing.bandcamp.com/album/death

Savage Oath – koji su odnekud iz Amerike – sa svojim istoimenim prvim EP-jem donose dve pesme zvuka inspirisanog osamdesetima ali zatim blago modernizovanog. Ako volie melodičan, sleazy heavy metal koji pritom ume i da pošteno krlja Savage Oath nude dvanaestak minuta poštene, znojave, kvalitetno, epski aranžirane svirke. Produkcija se trudi iz sve snage pa iako nije savršena, ovo svakako može da se sluša sa apetitom i visoko podignutim rogovima:

https://savageoath.bandcamp.com/album/savage-oath-ep

Zagrebački ApoxiomeN nije sa svojim progresivnim, simfonijskim power-metalom nužno baš moja šolja čaja ali ne treba izgubiti iz vida da je album, Ilium, napisan i snimljen vrlo autoritativno. Naravno, produkcijski ovo nema tu neku raskoš kojoj ova muzika prirodno teži ali meni i više odgovara svedenija, suvlja pridukcija u kojoj su orkestracije simpatično upletene u čvrstu metal svirku, bez prebudženih miskeva i masteringa. Centralni instrumentalni kvartet ovog benda dopunjen je na ovom albumu masom pevača – od kojih neki i nisu iz Hrvatske pa Ilium ima finu mondijalističku crtu i generalno zvuči kao album u skladu sa ambicijama svojih autora. Vrlo lepo:

https://apoxiomen.bandcamp.com/album/ilium

Peruanski Metal Crucifier imaju novi singl sa dve pesme, Bringer of Death i ovo je klasičan, žestoki heavy metal na prelazu u speed metal. Sve je to vrlo solidno producirano i odsvirano ubedljivo pa ko voli kvalitean, u duši sirov ali i prilično cheesy i razumno melodičan metal kog sviraju ljudi što to očigledno VEOMA vole, ovde će se lepo udati. Dve pesme, mnogo sreće, samo je cena od sedam dolara možda malo prejaka:

https://metalcrucifier.bandcamp.com/album/the-bringer-of-death-2


Dregs iz Mičigena na singlu Bird Condo​/​Gimp tresu dve jake pesme teškog, bučnog, metaliziranog noise rocka. Ovo je na granici sludge metala ali još uvek sa strane nešto razigarnije muzike, pa ako volite The Jesus Lizard ali ste uvek priželjkivali da sviraju neštp TEŽE, onda će Dregs biti taman po meri. A odlični su:

https://dregsnoiseoff.bandcamp.com/album/bird-condo-gimp

Londonski Black Shape na svom novom albumu, The House, mešaju teške doom-sludge rifove sa eksperimentalmom muzikom, slobodnom improvizacijom, recitacijama. U tom smislu, ovo je manje ALBUM album, a više kolekcija eksperimenata, ali... ima ovde dobrih momenata. Kako ja veoma volim free improv, meni je ovo odmah bilo po mri a vi proverite, sigurno ćete naći nešto za sebe:

https://blackshape666.bandcamp.com/album/the-house

Babymetal nisu moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija (zna se koji je moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija, pričali smo o tome pre nekoliko nedelja) ali nije sad da sam gadljiv na njihov popični, poletni, zabavni metal. Novi album, četvrti po redu, The Other One je idealno realizovana i producirana kombinacija propisnog, energičnog metal treskanja i idoru-pop muzike i lagao bih kada bih rekao da me gomila pesama ovde nije grdno oraspožila. Mislim, slušajte Mirror Mirror i recite da ovo nije IDEALAN frankenštajnovski krpež stilova i senzibiliteta kakav samo Japanci umeju da provuku ovako elegantno. Slatko. BTW, slutim da su Bandcamp linkovi koje ovde ostavljam piratski pa imajte to na umu:

https://babymetalband.bandcamp.com/album/the-other-one
https://babymetaltheotherone.bandcamp.com/album/the-other-one

Kad smo već kod bendova koji nisu nužno moja šolja čaja ali su snimili albume koje ne mogu baš da ignorišem, pariski Asylum Pyre imaju peti album, Call Me Inhuman - The Sun - The Fight - Part 5 i njihov progresivni power metal je ovde ozbiljno namerio da bude i himničan, stadionski intoniran, ali i suptilan, sa mnogo šaranja po žanrovima i zanimljivih detalja. Poslušajte, ja sam ovde stekao potpuno novo poštovanje za Asylum Pyre:

https://asylumpyre.bandcamp.com/album/call-me-inhuman-the-sun-the-fight-part-5-full-album-2023

Ihsahn je objavio novi EP, Fascination Street Sessions i ovo je za talentovanog Vegarda Sverrea Tveitana jedan sada tipični melanž progresivnog metala i roka sa pesmama koje su kompleksne ali tečne i prijemčive. Publika koja je ovde samo zbog Emperora će čuti Ihshanov blek metal vokal, to je tačno, ali sama muzika je mnogo šireg zahvata i koristi njegov raskošni muzički talenat i znanje na mnogo kompleksniji način. Vrlo dobar, kinematski rok/ metal za publiku širokog profila kojoj treba samo malo otvoreniji um:

https://www.youtube.com/watch?v=xzvat5HKW-g&list=OLAK5uy_mfLC7ikr7Cj69YHcbeMkohr-SeddTzJT8

Kome još nije dosta progresivne muzike sa poreklom u blek metalu a žudi za nečim radikalnijim, eksperimentalnijim, pa, tu je novi Liturgy. 93696 je ambiciozna ploča, u pitanju je dupli CD, i Haela Ravenna Hunt-Hendrix sa ovim albumom kao da uspeva da obuhvati sve što je interesuje iz polja muzike kao totalne, jelte, umetničke forme. Ovde se stoga mešaju japanske mikrotonalne folk-minijature sa blek metal krljanjem i elektronskim ritmovima, pa napravimo pauzu za akapela kompoziciju sa ženskim horom, uletimo u dugački prog-metal komad od devet minuta, pa pauziramo za tri minuta meditacije na klavijaturama, posle nas dočeka aranžman za gudački kvartet itd. Ne znam, meni je ovo i dalje sjajno i mada naravno da sugeriše jednu ekscentričnu, nemirnu prirodu osobe koja pomalo kao i da voli da uđe u rat sa celim svetom (videti recentne svađe po internetu, jelte), muzika je konzistentno sjajna:

https://liturgy.bandcamp.com/album/93696

Prošle godine su Saxon imali odličan nov album a ove nam stiže jedna neobaveznija ali svakako zabavna kolekcija obrada starih rok pesama naslovljena More Inspirations. Biff i ekipa ovde istresu deset pesama koje sam i ja slušao kao klinac i koje su i meni služile kao inspiracija i presudni material za formiranje muzičkog ukusa pa ne mogu ništa drugo do da podignem oba palca na gore kada samo na spisku vidim Nazarethov Razamanaz, Creamov Tales of Brave Ulysses ili Uriah Heepov Gypsy. Naravno da Biff ne može Animalsovoj We Gota Get Out of This Place da podari gravitas koji vezujemo za ikonično pevanje Erica Burdona ali Biff ima sopstvenu harizmu i šarm i, jebiga sad, slatko je čuti Saxon kako Animalse sviraju kao neku vrstu pop-metala. Drugde, tu je vrlo umekšana, nostalgična obrada Substitute od The Who koja me je jako raznežila, a kada Biff uskoči u Diove čizme da otpeva Man on the Silver Mountain to je častan pokušaj. Ni jedna od ovih obrada ne doseže ikoničnost originala, da to bude jasno, ali svaka pokazuje zašto je originalna pesma postala ikonična a i to je važno. Kissova Detroit Rock City je možda i najbliža energiji i senzibilitetu originala, no ceo album je ugodan i možda će i mlađim slušaocima biti interesantan katalog naslova koje treba dalje istražiti:

https://youtu.be/N_d4JDlKGWY

Kanadski Category VI imaju novi, treći album, Firecry i ovo je pristojan, prijemčiv heavy metal koji ne demonstrira sad neku preveliku maštovitost, ali svirka je žestoka a pevačica Amanda Marie Jackman svojom eksplozivnom izvedbom s pravom zauzima centralnu poziciju. No, pošteni, znojavi rifovi, dobra produkcija i generalna pravovernost benda se takođe broje. Simpatično:

https://www.youtube.com/watch?v=lKC2VZMQxSo&list=OLAK5uy_ljlQAsjiVlXsZh1sEgdHjjkFvDy73N54U

Finci Xysma su krajem osamdesetih krenuli iz podzemnih predela ekstremnog metala ali šesti album, No Place Like Alone je jedna prijateljska, melodična ploča teškog roka izmešanog sa različitim progresivnim pa i blago ekserimentalnim strategijama. U celini, album je vrlo pitak i može da se pušta i publici koja metalu ne bi prišla ni na puškomet, ali ovo je istovremeno i ambiciozna, pa i cerebralna muzika koja se samo umotava u pop-ogrtač ne bi li vam lakše prišla i zarila vam zube u žilu kucavicu dok ne gledate:

https://xysma.bandcamp.com/album/no-place-like-alone

Sidnejski Basil's Kite imaju odličan album komplikovanog, energičnog mathcore nabadanja. Shooting Tsars voli igre reči (prva pesma se zove Baroque Obama) i neprane ritmove i mada je to sve očekivani program za ovaj tip muzike pričamo i o suštinski dobro napisanim pesmama čije stalne ritmičke, aranžmanske i harmonske diverzije ne narušavaju zdravu srž. Moćno, energično i odlično producirano, vredno svake pažnje:

https://basilskite.bandcamp.com/album/shooting-tsars

Turinski The Turin Horse donose brutalan noise rock na svom novom albumu, Unsavory Impurities. Ova dva Italijana perfektno rezurektuju zvuk etikete Amphetamine Reptile iz devedesetih godina, dodaju mu crtu oštrog, hardcore pristupa, očišćenog od ukrasa ili nekakvih ambicija o krosoveru u mejnstrim i ono što ostaje je čista krtina nelagode i košmara, ali u moćnom, neodoljivom gruvu. Jebiga, fantastičan album:

https://theturinhorse.bandcamp.com/album/unsavory-impurities
https://invisibleorderrecords.bandcamp.com/album/unsavory-impurities

Album nedelje? Album GODINE za sada, sestre, braćo i nebinarni siblinzi! Jebem mu mater, ne znam kako The HIRS Collective uspevaju da pokupe ljude iz bendova za koje me apsolutno boli kurac (Garbage, My Chemical Romance itd.), onda ih spoje sa članovima sertifikovanih underground legendi (npr. The Locust, Full of Hell, Melt Banana itd.) i naprave album koji je, pa, jebanje keve. Evo ne znam, valjda je to magija panka? Novi album, We're Still Here je RAZBIJAČKA kolekcija pesma koje su u suštini mučni, krljački powerviolence, bez kompromisa ili ulagivanja više mejnstrim publici, sa konstantnim disonancama, blastbitovima i vrištanjem. A pričamo o dobro napisanim pesmama. Baš dobro. Ne znam, možda je kombinacija grindcorea, mathcorea, noise rocka i screamoa danas dovoljno hip da može da se proda i široj publici ali We're Still Here je nekomplikovan, MOĆAN album koji u prvi plan stavlja podršku marginalizovanim seksualnim i rodnim manjinama i zvuči jače od praktično svega što ste čuli ove nedelje. Ne propustiti.

https://hirs.bandcamp.com/album/were-still-here-2
 

Meho Krljic:
Jako, jako mnogo dobre muzike ove nedelje. Ili su meni pali kriterijumi ili ljudi prave muziku kao da sutra ne postoji. A mislim, možda i ne postoji. Ajmo, ajde:

Blek metal! Za portugalski Frost Legion na Metal Archivesu stoji da su se raspali ali raspadnuti bendovi ne snimaju ovako solidne debi albume. Dark Ice je kolekcija moćnih, zlih, napadačkih blek metal komada izašla devet godina nakon prvog EP-ja koji je ovaj sastav izbacio i nemam pojma šta se tu dešavalo, ali Dark Ice kida. Ovo je energičan, oštar, rifaški blek metal kome su zlo i naopako prve dve stvari na koje pomisli ujutro kad se probudi, sav u deformisanim vokalima i zlokobnim harmonijama. Bez puno filozofije, da se razumemo, ali zdravo, energično, momački i među rogove. Meni odlično:

https://frostlegion.bandcamp.com/album/dark-ice 

Kinezi Bergrisar kidaju end aj min KIDAJU na svom drugom albumu, Step on the Path of Eternal Salvation. Ovo je vrlo tvrd, vrišteći i rifaški black/ black-death metal u kome su svi kanali duboko u crvenom sa rešetajućim bubnjevima i zlim rifovima na gitarama, te pevačem koji posle snimanja albuma verovatno nije mogao da govori šest nedelja. No, Bergrisar na svojoj strani pre svega imaju kvalitet pesama koje agresiju smeštaju u korektan estetski kontekst, sa sve evokativnim melodijama i moćnim refrenima pa je ovo album koji zavređuje najviše ocene:

https://bergrisarband.bandcamp.com/album/step-on-the-path-of-eternal-salvation-2

Italijani Blaze of Sorrow vredno rade poslednjih deceniju i po pa i novi album, sedmi po redu, Vultus Fati odaje utisak projekta nadevenog entuzijazmom i energijom. Ovo je vrlo melodičan, ali energičan blek metal koji svoju emotivnost ne sakriva iza pokrova apstrakcija i hermetičnosti. Drugim rečima, Blaze of Sorrow su odlično producirani i vrlo razgovetni, čak prijemčivi, sa pesmama koje hvataju na prvu i ne puštaju do kraja, svojim epskim, gorkoslatkim temama i ozbiljnom,  čvrstom svirkom. Vrlo dobro:

https://blazeofsorrow.bandcamp.com/album/vultus-fati

Kanadski Killed by the Cross imaju dve pesme intenzivnog metala na EP-ju  Absence Of Light, a od kojih se jedna zove isto kao bend pa je na neki način i manifest. I dobro je ovo, sa čvrstom svirkom i elementima death metala u agresivnom, nihilističkom blek metalu koji se oslanja na surove rifove i neumoljiv tempo. Bend ima i granitno tvrdu produkciju i generalno zvuči preteće i borilački nastrojen. Sedam dolara za dve pesme je malo mnogo ali materijal je odličan:

https://killedbythecross.bandcamp.com/album/absence-of-light

Ruski SatanaKozel radi već dvadeset godina, mešajući karelijski folk sa blek metalom pa je tako i novi album, nazvam prosto К​а​р​е​л​и​я vrlo folki, melodičan, nostalgičan itd. Meni je sve to svakako preslađeno ali opet lepo je čuti harmonike i gajde uz blek metal distorzije pa ne mogu da se previše mrštim. SatanaKozel rade pošteno i znaju šta vole, pa ako i sami ovo volite, poslušajte:

https://satanakozel.bandcamp.com/album/karelia

Poljski Cursebinder imaju debi album, Drifting i ovo je vrlo kvalitetan post-blek metal koji, iako ne inovira na nekom konceptualnom planu ima pesme sa dosta finih ideja i ubedljive svirke. Meni se dopada da ovo nije previše okrenuto shoegaze strani blek i post blek metala, pa Cursebinder uspevaju da postignu hladnu, distanciranu atmosferu u kojoj momenti emotivnijeg, harmoničnijeg rada imaju snažan efekat. Fin, u sebe siguran debi album koji izlazi tek krajem nedelje:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/drifting
https://youtu.be/nHK_TNPEN-k

Francuski simfonijski blek metalci Diablation imaju drugi album, Par le feu i ovo je solidno napisano i odsvirano. Produkcija mi nije idealna – za bend koji želi da ima slojevitost i dubinu u kompozicijama sa svim tim simfonijskim aranžmanima, ovo je isuviše ravno i komprimovano, ali Diablation svakako pišu zanimljive pesme i drže čoveku pažnju bez mnogo problema:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/par-le-feu

Beloruski Downcross su u principu premelodični za moj ukus, ali opet, album Invertebrata, sa svojim jakim antihrišćanskim sentimentom, puca od originalnosti i karaktera. Ova dva čoveka već pola decenije vredno rade i izbacuju nove albume i mada se meni nikako neće dopasti sve što se tu čuje, uvek ima zanimljivih ideja i ambicioznih eksperimenata. Pa tako i Invertebrata mora da se posluša:

https://downcross.bandcamp.com/album/invertebrata

Ali, eto, i londonski Old Forest bi trebalo da je premelodičan za mene, ali... novi album, Sutwyke mi se prilično dopada. Ova veteranska ekipa sada zvuči vrlo rasterećeno i žanrovski nezabrinuto pa njihov melodični blek metal ima puno ’70s psihodelije i okultnog doom metala u sebi i to mu lepo stoji. Bend je tolkinovski inspirisan, naravno ali muzika je i pored te fentezi komponente simpatično neposredna i ne zvuči kao da je namenjena samo D&D igračima. Mada će je oni voleti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sutwyke

Isti izdavač, nizozemski SoulsellerRecords ima i novi album američkih Vredensdal i ja sam impresionirtan. Ovaj projekat je izbacio četiri albuma u četiri godine i Sonic Devotion To Darkness zvuči vrlo ubedljivo, vrlo fokusirano uprkos toj vrlo intenzivnoj diskografskoj produkciji. Ovo je i prilično old school blek metal, sa prizvukom ranih dvedesetih koji podrazumeva jako zujeće gitare i hipnotičke rifove a melodičnost, a ima je, dolazi iz jedne klasične tradicije fantazije/ folklornog nasleđa, radije nego iz savremenih shoegazerskih rakursa. Vrlo karakterne pesme, i jedan autentičan zvuk, ovo je album koji treba čuti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sonic-devotion-to-darkness

Kad smo već kod premelodičnog, Koviria iz Severne Karoline imaju debi EP, Coronatio Corvorum i njihov folkom nadeveni blek metal je teoretski premelodičan za mene, ali, hhmmm... muzika je energična, produkcija čvrsta i bend je zapravo vrlo dopadljiv sa epskim melodijama sviranim ubedljivo i šmekerski:

https://koviria.bandcamp.com/album/coronatio-corvorum

Na drugoj strani spektra su portlandski Morosity čija kaseta Invoking the Night donosi pet pesama vrlo sirovog, skoro pa garažnog blek metala. Jedna je intro, jedna je obrada Beherita i, mislim, ovde je sve jasno od prve note: sirovina i surovo gaženje. Daunloud vam naplaćuju koliko hoćete:

https://morositypdx.bandcamp.com/album/invoking-the-night-ep

Praški kvintet Sukkhu se od kolega izdvaja time da ima mešovit žensko-muški ansambl i timpane u stalnoj postavi. Uprkos tome, ovo je prilično strejt blek metal pa EP In Their Names ide napred i ozbiljno čuka, sa ponekad disonantnim rifovima i timpanima koji simpatično akcentuju ritmove i fraze te pevačicom Morgause što ima prijatan demonski glas. Tri pesme, od kojih je treća avangardni, abrazivni ambijentalni komad, lep materijal i maštovit, a za moje potrebe dovoljno sirov bend:

https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/in-their-names

Evo nisam očekivao da mi se čikaški Avowd ovako dopadne a dopao mi se. EP nazvan Avowd Vol. 1 nudi jedan prilično originalan pogled na blek metal u kome ima mnog panka pa i noise rocka, a gde se manična, zaoštrena nihilistička dimenzija blek metala ni slučajno nije zaboravila. Pesme su sklopljene neprirodno i na momente ludački primitivno, produkcija je kućna, sa sve blatantnom ritam-mašinom, ali bend sve to uspeva da okrene u svoju korist i napravi muziku koja zvuči autentično i karakterno, pa urgiram slušanje:

https://avowd.bandcamp.com/album/avowd-vol-1

Klasičniji i moderniji blek metal vrte švajcarcki Malphas na svom trećem albumu, Flesh, Blood & Cosmic Storms. Sve je to dosta melodično i emotivno, pa ne baš sasvim po mojim preferencama, ali Malphas su sa prave strane zamišljene linije koja u mom srcu odvaja zanimljivo od nezanimljivog. Naime, oni pišu dobre pesme koje umešno proširuju granice čistog blek metala a da blek metal ovde nije žrtvovan rokenrolu ili nekom drugom žanru. Ima tu melodije, ima atmosfere, a ima i prilično mnogo krljanja pa mislim da ovo vredi čuti:

https://malphas-ch.bandcamp.com/album/flesh-blood-and-cosmic-storms

Nemački Thron prilično nisu po mom ukusu, ali novi album, Dust, se toliko trudi da u blek metal umeša elemente klasičnog heavy metala ali i prgresivnog roka da se to mora ceniti. Ovo je ploča sa gomlom vrlo kompleksnih kompozicija koje melodičnost i progresivu spajaju sa blek metal rokačinom i čak i ako mi se ne dopadne sve na njoj, mnogo toga me je prijatno iznenadilo pa ga preporučujem bez rezervi:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/dust

Hiljadu puta sam rekao ali vredi ponoviti, Portland u Oregonu je NEOBIČNO nadaren grad za proizvodnju fantastične muzike. Maltene svaki bend koji čujem a da odande dolazi zadivi me originalnošću, pa tako i Spirit Possession, blek metal duo čiji drugi album Of The Sign... nudi zanimljiv blend praštećeg, old school speed metalom inspirisanog blek metala i psihodeličnog, progresivnog roka. Sve je to fazirano i prštavo i pesme su napisane bez mnogo poštovanja za klasične rokenrol strukture, ali su jebeno maštovite i angažuju slušaoca stoprocentno. Moćno i inventivno!

https://spiritpossession.bandcamp.com/album/of-the-sign

Idemo dalje: stoner rok, psihodelija, sludge i doom metal, hard rock! Mean Green iz Severne  Karoline na istoimenom debi albumu zvuče vrlo lepo. Ovo je prljav, domaće spremljen stoner rok, sa teškim, masivnim gitarama i sporim ritmovima, mučnim, promuklim vokalima i sve to zvuči vrlo šarmantno. Mean Green se ne izdvajaju ni velikim idejama ni skupom produkcijom već pre svega dobrom, karakternom egzekucijom koja spore, duge pesme pretvara u sanjive, opuštajuće rituale kojima sami sebe hipnotišete:

https://meangreen.bandcamp.com/album/mean-green

Argentinci Orbita imaju tri dopadljive pesme na EP-ju  Otra Dimensi​ó​n. Iako su teme „svemirske“ i naučnofantastične, muzika je zapravo dosta sirovi, rifaški stoner rok sa prijatnom psihodeličnom dimenzijom ali sa puno gruva. Siroviji zvuk, dobre melodijske linije i generalna prijatnost su donekle dovedeni u pitanje cenom od sedam dolara za celo izdanje, ali ako pesme kupite pojedinačno, svaka je po dolar pa onda... uradite matiš...

https://orbitaarg.bandcamp.com/album/otra-dimensi-n

Cave Altar su dva Mađara sa EP-jem Serenity in Ruins koji ima dve pesme sporog, sirovog, ali dostojanstvenog death doom zvuka. Cenim što Cave Altar svoje spore, glacijalne rifove stavljaju u jednu skoro garažnu produkciju a koja im daje malo daha svežine i energije što bi verovatno nedostajala da je ovo malo „digitalnije“. Pesme nisu PRETERANO maštovite ali imaju po koji moćan momenat i generalno su hipnotične pa ovo vredi pustiti i malo se izgubiti:

https://cavealtar.bandcamp.com/album/serenity-in-ruins

I Ursus Quaver su Mađari ali njihov teški rok je, MNOGO umiveniji i bliži „normalnoj“ publici. Mini album Pitch Black Dawn je negde između sabatovskog stoner-dooma i grandža, sa malo zanošenja u svaku stranu ali sa generalno sporijim, gruverskim pesmama. Zvuk je sirov i jak a tu su i interesantna zabacivanja u cathedralovske doom harmonije i heavy metal stilizacije. Svakako prijatno:

https://ursusquaver.bandcamp.com/album/pitch-black-dawn

Wizdoom su, pak iz Švedske, kao novi projekat Christophera Davidssona iz Majestice i mada on za debi EP ovog projekta, Trolldoom, kaže da je „doom blues“, u pitanju je simpatičan psihodelični hard rok/ metal sa dosta ’70s elemenata i puno melodične, raspoložene svirke. Wizdoom, naravno forsiraju gruv u dobroj meri, ali ovde ima i tipično metalskih promena tonaliteta i drugih heavy metal elemenata koji simpatično osvežavaju program. Orgulje takođe ne škode pa ovo vredi poslušati:

https://wizdoom.bandcamp.com/album/trolldoom-ep

Brazilski The Evil sa svojim drugim albumom, Seven Acts to Apocalypse nude pompezan, teatralan doom metal sa, jelte, apokaliptičnim ukusom. Album ima sedam pesama, nagađate, kao što nagađate i da su one nazvane po sedam smrtnih grehova i ovo je fina, ne naročito skupo producirana ali atmosferična, okultna zabava za celu porodicu, sa pretećim rifovima i zanosnim, mračno-melodičnim vokalnim temama koje stručno izvlači Nienna Zamolodchikova. Prijatno:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/seven-acts-to-apocalypse

A onda filipinski Ataul krenu da istresaju paklen death-doom na demo snimku Endtimes. Bend već ima dva albuma iza sebe pa je ovo, iako jednostavna muzika, odsvirano stručno, dajući atmosferičnim rifovima puno, er, atmosfere a fokusirajući agresiju gde treba. Demo je prilično jeftino, muljavo produciran ali ovoj muzici čak i to ide u prilog. Eto!

https://ataul.bandcamp.com/album/endtimes-demo

Za opuštenijeg slušaoca tu su WyndRider iz Tenesija čiji debi album nudi spor, težak, faziran i lako psihodeličan stoner rok. Ovo ne beži predaleko od svoje bluz osnove i ima pevačicu snažnog, karakternog glasa a bend piše simpatične post-sabatovske pesme sa nekim vrlo dražesnim doom rifovima i atmosferama. Produkcija dosta sirova ali bend ima jednu spontanu, organsku dimenziju kojoj to ne smeta:

https://wyndrider.bandcamp.com/album/wyndrider

Kineski Crater su sludge metal ali malo i sludgecore, sa pesmama koje su jednostavne, sirove i povremeno brže nego što je za sludge metral prosek. EP Degenerate ima četiri pesme ali većina je podugačka i prosipa rastpoljene rifove po slušaocu i po šest ili sedam minuta. Dopadljivo!

https://crater420.bandcamp.com/album/degenerate

Blacksmoker iz Nemačke slično razmišljaju pa je ovo sludge metal sa dosta energičnom, bržom svirkom i puno zanimljivih ideja. EP Infinite Scum Vol 1 ima dve maštovite pesme producirane odlično i sa baš visokim energetskim koeficijentom, te mnogo propisnih metal rifova i pravo je uživanje za slušanje.

https://blacksmoker.bandcamp.com/album/infinite-scum-vol-1

Ruski Megalith Levitation se vraćaju novim albumom i Obscure Fire je svakim svojim molekulom onako spor, izdrogiran, psihodeličan i mučan doom metal kakav je bio i prošli album koji mi se dosta dopao 2021. godine. No, ovde su pesme još lepše napisane i Megalith Levitation zvuče zrelije, što je zgodan trik kada vam je muzika tako primalna, intuitivna, spontana, kao što je njima. Hipnotički i moćno:

https://megalithlevitation.bandcamp.com/album/obscure-fire

Italijanski Blue Dawn meša doom metal sa heavy metalom, ali i sa malo progresive, pa sve to svira hardrokerski, kreirajući melodične, spore ali duševne pesme od kojih se osećate lepo. Ima ovde, kako sami navode, uticaja sve od King Crimson do Celtic Frost pa je album  Reflections From An Unseen World raznovrstan i simpatičan. Ono što mogu da kritikujem je što je pevanje na engleskom a ni pevačica Monica Santo ni basista Enrico Lanciaprima sa svojim naglascima ne mogu da prođu dalje od stadijuma karikature pa to malko narušava štimung. Ali sem toga, vrlo prijatan album teškog roka.

https://bluedawn09.bandcamp.com/album/reflections-from-an-unseen-world

Mičigenski Funeral Noise maltene direktno citiraju Black Sabbath na jednoj od dve pesme svog novog, trećeg EP-ja, Merciless Ways. Ali neka, dobri su inače i njihov sludge-doom metal ima i solidan gruv a i priličnu dozu divljačke agresije i to je lepa kombinacija. Fajterski i lepo producirano, sa brutalnim death vokalima:

https://funeralnoise.bandcamp.com/album/merciless-ways

Acid Moth su iz Kvebeka, naštimovani su opsceno nisko i kad krenu da valjaju svoj bluzirani doom gruv čovek se malo rastopi od miline. Debi EP, Acid Moth ima četiri pesme i pevačica Courtney Frechette sa svojim klin vokalom predstavlja prirodan centar pažnje za slušaoca, mada njeno pevanje ume da bude i za mrvu monotono pa kad zaurla to bude DOGAĐAJ. No, muzika je vrlo dobra i bez urlanja, onako, prirodno gruverska i heavy:

https://acidmoth1.bandcamp.com/album/acid-moth

Portlandski Mountain Meadows Massacre sviraju vrlo prijatan, pitak hard rock na svom debi albumu nazvanom isto kao bend (a što je referenca na jedan sumanuti, nesrećni događaj iz američke istorije). Basistkinja i pevačica Linda Niksich (naša je sto posto) ima vrlo solidan glas a pesme su napisane da ne budu staromodne iako u njima ima dosta bluza i klasičnog hard rok programa, već zvuče autentično i ubedljivo a bez nekakvog zanošenja ka, recimo, grandžu i dezert roku. Lepa ploča:

https://mountainmeadowsmassacrepdx.bandcamp.com/album/mountain-meadows-massacre

OK, ali ako volite grunge, finski Heezer imaju dosta grunge elemenata u svom stoner roku. Album Sungrinder ima deset pesama finih rifova ali i slatkih melodija, dobrih, harmoničnih vokala i generalno rokenrola koji će prijati i ljudima koji ne znaju šta je bong i misle da se heroin jede kašikom. Simpatično:

https://heezer.bandcamp.com/album/sungrinder

Još jedan hard rok bend sa pevačicom dolazi iz kanadskog Halifaksa. Kilmore su melodični, gruverski sastav čiji album From The Inside takođe zna da zanese u grandž stranu na momente i generalno je jako prijatan ako volite ovakvu muziku. Meni to bude i premelodično, da se razumemo, ali ja sam
žIvotinja. Ima tu vrlo lepih rešenja na gitari a pevačica Heather Harris je odlična pa proverite:

https://kilmore.bandcamp.com/album/from-the-inside

Britanski Ohhms je negde na razmeđi sludge metala, post metala i progresive pa je album Rot pun iznenađenja. Ali, mislim, generalno, ovo je jebanje keve, muzika koja nudi i neizdrživo tenzične momente i disonance i moćne rifove, puna energije, melodična a opet preteća i opasna, pa bogami malo i pankerska. Vrlo raznovrsno i ubedljivo:

https://ohhms.bandcamp.com/album/rot

Tits on a Bull je naravno užasno ime za bend a i prvi EP im se tako zove, sa sve omotom na kome je  bik sa sisama, no, muzika je odlična. Ovo je, pa, rokenrol, sa elementima hard roka, pank roka pa i post panka ali sve je to jako stručno umešano sa odličnim pesmama, sjajnim miksom, pevačem koji s pravom drži centar pozornice i, pa, kako rekoh izvrsno napisanim pesmama. Naprosto, ako volite rok muziku, ovo izdanje ekipe iz San Franciska ne treba da propustite:

https://titsonabull.bandcamp.com/album/tits-on-a-bull-t-o-a-b-2

Ročesterski Allfather sebe opisuju rečima „brade, metal, jebite se“ i mislim, fer. Novi album (minialbum?), A Violent Truth je bučan i maštovit blend sludge i doom metala sa finom kombinacijom melodičnosti i oštrog, abrazivnog zvuka. Allfather sviraju moćno i znojavo i glasni su a opet dovoljno suptilni da ta glasnost ne zamori prebrzo. Slatko:

https://allfather1.bandcamp.com/album/a-violent-truth

Britanski WolloW spajaju stoner rifove, okulltne doom teme i melodičnije, grandžerske momente za jednu prijatnu smešu gruva i rokanja na EP-ju  Tales of WolloW - Volume 1. Nije da sam se sad onesvestio od originalnosti ovog benda ali imaju oni svoj osobeni zvuk koji mi prija, sa teškim rokom koji ne žuri i pazi kako da sagradi atmosferu i bude to vrlo prijatno do kraja.

https://wollow-banduk.bandcamp.com/album/tales-of-wollow-volume-1

Britanci Desert Storm nas vom sedmom albumu, Death Rattle nude uobičajeni teški rok negde između stoner roka i sludge metala, sa ekspanzivnim, glasnim rifovima i teškim gruvom. Ako volite zvuk Ripple Music bendova, Desert Storm se u njega savršeno uklapaju iako ne izdaju za ovu kalifornijsku kuću, pa poslušajte:

https://desertstorm.bandcamp.com/album/death-rattle

Morrison Graves iz Oregona, pak, nude prijatan, hipnotički a melodični psihodelični rok na svom albumu Division Rising. Ovo nije „heavy psych“ i muzika Morrison Graves je relaksirana, pa i nežna, ali joj to ne oduzima na  pihodeličnosti niti na kvalitetu. Plus, ovo je konceptualni album o nekim značajnim društvenim temama pa je pravo zadovoljstvo slušati (doduše mučnu) inteligentnu liriku uz vrlo pažljivo aranžirane psihodelične komade. Biser.

https://morrisongraves.bandcamp.com/album/division-rising

Mammon's Throne iz Melburna eksplicitno kažu da sviraju „ekstremni doom metal“ pa i njihov drugi album, nazvan isto kao i bend zvuči sirovo i preteće. Ne MNOGO originalno ili čak mnogo ekstremno, ovo je u suštini na liniji Peaceville doom bendova iz ranih devedesetih ALI ŠTA TU IMA LOŠE? Ako žudite za slatkim gotskim atmosferama i brutalnim vokalima, kombinacijom jecajućih gitara i povremeno klavira i melotrona, Mammon's Throne isporučuju. Svega pet pesama al podužih i dobro se tu trese. Metal. (Tek sam na ovom mestu shvatio da je u pitanju Mamonov tron a ne tron mamuta, hvala lepo)

https://mammonsthrone.bandcamp.com/album/mammons-throne

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje ima u ponudi treći album zemljaka Isaak. Nazvan Hey, treći dugosvirajući opus ove ligurijske ekipe nudi vrlo drusan, energičan stoner rok visokog tempa i žustre svirke, rokerski, šmekerski otresene uz znalački osmejak, kvalitetne refrene i generalno puno duha. Isaak nisu onaj tip stoner benda koji razvlači jedan rif pet minuta jer je to hipnotički, nego rokaju po svim pedalama koje imaju i znaju da ćete da se sami bacite pod točkove. Jebeno izvrsno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/isaak-hey

Ubrzajmo sada! Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Australijski Spektre, recimo, imaju lep debi EP nazvan Destructor Constructor. Ovo je thrash metal bez mnogo, jelte, obaveza, sa dosta lepih rifova i dobrim gruvom ali i sa jednom pankerskom, opuštenom filozofijom. Pet pesama štroke, prženja i interesantnih, melodičnijih (mejdnovskih, čak) rifova kada im se najmanje nadate, vredi poslušati:

https://spektremetal.bandcamp.com/album/destructor-constructor

Prva pesma na prvom albumu tokijskih Straenge zove se Thrash Forever (a što je nastavak tematske ujednačenosti dosadašnjih demo snimaka koji su svi imali reč thrash ili thrasher u imenu) međutim, Filthy Microbes, kako se album zove nije puka rekonstrukcija ’80s thrash metal zvuka. Straenge svakako uzimaju klasični thrash za osnovu ali album je pun džezerskih harmonija i atmosfera, kombinujući propisno treširanje (sa sve blastbitovima) i atmosferične, progresivne ideje. Sviđa mi se što je to rađeno sa jednim jeftinim, organskim zvukom kakav pristaje bendu koji sebe ponosno naziva underground thrash postavom, jer to oduzima albumu dimenziju pretencioznosti i sve svodi na kvalitet svirke i pisanja pesama. A oni su neupitni. Vrlo interesantan debi:

https://strangethrasher.bandcamp.com/album/filthy-microbes

Bloodicide iz Manile imaju mnogo sladak omot EP-ja Onwards To The Revolution sa fantazijom o metalskom ustanku pred kojim drhte malograđani i policija. Muzika je, pa, thrash metal koji ne osvaja ni svežinom ni maštovitošću ali je autentičan, sirov, fokusiran i meni je bio prijatan:

https://bloodicide.bandcamp.com/album/onwards-to-the-revolution-ep

Sublind su iz Liksemburga i imaju iza sebe već jedan album izašao 2014. godine. No, novi album, The Cenosillicaphobic Sessions je pun energije i pozitivnog, jelte, raspoloženja. Ovo je brz, oštar thrash metal koji voli da se oseća besno i dosta pesama posvećuje alkoholu. Na jednoj pesmi gostuje i pevač Tankarda, Andreas "Gerre" Geremia, a što dosta jasno opisuje gde se Sublind nalaze na estetskom spektru. Da bude jasno, muzika je originalna i ne predstavlja imitaciju Tankarda, ali to je taj isti beerdrinkerski thrash metal, energičan, brz, poletan i dobro raspoožen. Album je pritom i odlično produciran pa predstavlja pravi užitak za uši čak i ako, kao ja, uopšte ne pijete alkohol već decenijama:

https://sublind.bandcamp.com/album/the-cenosillicaphobic-sessions

Simpatični su Grci Alterself koji petnaest godina postojanja proslavljaju davanjem EP-ja  Virgin Sin po ceni koju sami odredite. Ovo je kvalitetan, dobro produciran thrash metal sa malo groove metal a malo i death metal elemenata, prstohvatom atmosfere i dovoljno solidnih rifova da ja budem zadovoljan. Alterself dobro sviraju i ovih pet pesama nude raznovrstan ali stilski konzistentan program thrasha koji se ne oslanja samo na brzinu i agresiju. Fino:

https://alterself.bandcamp.com/album/virgin-sin

Budimpeštanski The Southern Oracle meša thrash metal sa groove metalom i na albumu The Most Corruptible Souls može da se čuje malo Pantera uticaja, pa malo i nu metal fora. Ali thrash komponenta je solidna, sa granitno tvrdim – ako več ne maštovitim – rifovima  i brutalnim pevanjem pa u sumi svih stvari meni to nije loše:

https://thesouthernoracle.bandcamp.com/album/the-most-corruptible-souls

Speed metal fiks stiže iz Ligurije ove nedelje (sa omotom koji je toliko opscen da je i mene malo bio blam). Hellcrash su već objavljivali za Dying Victims Productions i njihov drugi album, Demonic Assassinatiön je tačno onakav materijal kakav očekujete od ovog nemačkog izdavača. Naime, brz, nabrijan, a opet melodičan, vrlo old school speed metal koji voli i da izbaci po koji bluzerski ton između rešetanja rafalnom paljbom. Satanizam se ovde podrazumeva a produkcija ima finu dinamiku pa sirovost zvuka nekako odiše jednom prirodnom aromom. Lepo, vrlo lepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/demonic-assassinati-n

A iz Norveške dolaze Proselytism sa svojim drugim albumom, The Desecration of Ancient Bones i ovo je sirov, old school speed/ thrash metal sa solidnom dozom „blackened“ etitjuda i laganim zanošenjem ka old school death metal formulama. Deluje komplikovano kad se ovako napiše, ali album je anything but: ovo je brz, energičan, spreinterski metal sa zlim rifovima i vrištavim vokalima uz koji se luduje u šutki i oko nje. Odlično:

https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/the-desecration-of-ancient-bones

Za triling blackened speed albuma tu su brazilski Evilcult koji su svoj drugi album nazvali The Devil Is Always Looking for Souls i za slučaj da pomislite da je to nekakvo upozorenje zabludeloj omladini, uveravam vas da je u pitanju zapravo regrutni slogan. Evilcult se ne ističu nekom velikom originalnošću ali sviraju autentično i ubedljivo i njihov vrlo old school pristup speed metalu (gitare su jedva distorzirane) je zdrav i pitak. Ne bi im škodio malo manje napucan miks i master, ali hajde, preživećemo. Puca se ovde iz svih oružja i dosta toga bude pogođeno na kraju:

https://evilcult.bandcamp.com/album/the-devil-is-always-looking-for-souls

OK, šalim se, imamo još jedan blackened speed album u ponudi. Šveđani Unpure  sviraju duže od tri decenije i niko im još nije rekao da ta reč ne postoji i da se kaže Impure? Pa to je surovo! Enivej, Prophecies Ablaze im je tek peti album za svo ovo vreme i ovo je pršteći, hrapavi black/ blackened speed metal sa dosta dobrom produkcijom i svirkom koja forsira energiju ali su pesme maštovitije i ambicioznije napisane nego što je za blackened speed prosek. Inventivno!

https://unpureupsala.bandcamp.com/album/prophecies-ablaze

Poljaci Pandemic su osnovani pre pandemije koja je potresla svet 2020. godine a debi album, Crooked Mirror im je pun raznovrsnog thrash metala. Ovo je muzika koja ne ide samo na brzinu mada je bend fokusiran i svira čvrsto i energično. Ali ima tu melodije, ima atmosfere i ovo je prijatan, ne sve vreme agresivan thrash:

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/crooked-mirror
https://www.youtube.com/watch?v=q2PlhGiMd-Y

Savage Attack iz Nešvila kažu za sebe da su „gomila jebenih pozera“ ali njihov demo naslovljen  Demo from Purgatory nudi umiljat old school thrash metal kao rođen u osamdesetima i brižljivo čuvan da se ne uprlja sve do danas. Ovo je, dakle, prilično jeftino snimljeno, ali zvuk je time nekako slađi, organskiji, a rifovi su ukusni, solaže nestašne, ritam moćan a pevanje vrlo pristojno. Gledano sa svake strane, ovo je jedno prijatno izdanje za old school trešere.

https://savageattackthrash.bandcamp.com/album/demo-from-purgatory

Peacemaker sviraju West Coast Hardcore, ali radi se o škotskoj zapadnoj obali jer je bend iz Glazgova. No, svakako, demo nazvan Demo daje pet pesama propisnog metaliziranog klecanja i energične, besne ekspresije. Rifovi su dobri, zvuk solidan a pesme kratke i ekonomične i mada je ovo sve uglavnom srednji, moshcore tempo, materijal je meni vrlo prijatan za slušanje a plaća se koliko poželite:

https://peacemakerglasgow.bandcamp.com/album/demo

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
Nemački Mortal Form na svom demo snimku, Demo, imaju tri pesme (i intro) metaliziranog, žestokog hardcorea. Ovo je onako, na prelazu iz osamdesetih u devedesete po stilu, solidno napisano, dobro producirano, sa priličnom dozom karaktera pa vredi da se posluša ko voli takav zvuk. Šest evra je malo jača cena ali.. solidno je ovo.

https://mortalformhc.bandcamp.com/album/demo
https://dbnorecords.bandcamp.com/album/dbno-07-mortal-form-demo

Francuski hardkor bendovi VCNCS i METRÖ imaju split LP nazvan samo Split LP i ovo je jako dobro. VCNCS su mrvcu brži i sviraju vrlo prijatan, melodičan, energičan hardkorpank sa ženskim vokalima, dok su Metrö mestimično atmosferičniji, no, sve je ovo vrlo vrlo jak hardcore thrash kao iz najboljih momenata ranih devedesetih i ja ne mogu sem da ne preporučim iz sve snage. Daunloud još i plaćate koliko hoćete. Odlično je, jebiga:

https://subversiveways.bandcamp.com/album/vcncs-metr-split-lp-f-vrier-2023

All That Matters iz Ajdahoa imaju split promo kasetu sa Shallowed, A 2023 Promotional Guide pa su svoje dve pesme stavili i na Bandcamp u digitalnoj formi. I ovo je metalizirani, mošerski straight edge hardcore urađen po klasičnim ’90s formulama, pa ako ste ovakve stvari voleli pre četvrt veka, možete ih voleti i sada. All That Matters zvuče iskreno i ne poziraju pa je meni ovo sasvim na liniji:

https://allthatmatters.bandcamp.com/album/a-2023-promotional-guide

Riverbed su iz Masačusetsa i njihov „heavy hardcore“ je na pola puta od Motorheada do beatdowna. OK, možda ne beatdowna, ovo je više metalizirani moshcore, ali ni Motorhead komponenta nije BAŠ Motorhead koliko jeste neki heavy rock. Svakako je kombinacija prijemčiva i ove tri pesme na EP-ju Oak Grove jebeno snažno tresu. Dobra produkcija, odlična svirka, pogoci na sve strane:

https://riverbedhc.bandcamp.com/album/oak-grove

Death Holler su iz Tenesija i njihov hardkor pank u sebi ima i ska komponentu a koja se dobro čuje na prvoj od dve pesme na singlu High Noon / 40yr Drought. Ali nije to neki sad „komercijalan“ ska i Death Holler su suštinski garažni trešeri koji vole da mešaju žanrove. Druga pesma je gruverski, atmosferični sludgecore i ako sve to na gomili nema nužno stilsku ujednačenost, bend uspeva da ga proda:

https://deathholler.bandcamp.com/album/high-noon-40yr-drought

Gel su iz Nju Džersija a njihov hardcopre punk je moderniji, ali vrlo bučan, sa debelom, teškom produkcijom, moćnom bas-gitarom, abrazivnim gitarama i brutalnom pevačicom. Album Only Constant ima deset snažnih pesama za frikove, kako sam bend kaže, pa probajte, dopašće vam se.

https://gelhc.bandcamp.com/album/only-constant

Pa onda dođu Bloody Apostles iz Konektikata sa istoimenimEP-jem koji nudi šest kratkih, ali karakternih pesama hardkor panka. Osvežavajuće je čuti bend koji ima pesme kraće od minut a što nisu samo imitacije bendova iz osamdesetih i mada Bloody Apostles ne izmišljaju nekakav novi žanr, oni vrlo ubedljivo inoviraju u okviru postojećeg. Odlično:

https://bloodyapostles.bandcamp.com/album/bloody-apostles

Dogmatic iz Tampe svoju muziku opisuju kao fast hardcore ali Demo 2023 zapravo i pored vrlo kratkih pesama dosta polaže na atmosferu i mošerski gruv. Al kad se zasvira brzo to je simpatično, krasterski i besno. Ja ne mogu, meni je sve to drago. Kaseta je deset dolara ali daunloud plaćate koliko hoćete pa budite ljudi iako ste Srbi:

https://dogmaticfl.bandcamp.com/album/ar007-dogmatic-demo-2023

Pleazure and Pain je, realno, grozno ime za hardkor bend ali ovi mladići iz Indonezije zapravo nisu loši. EP Tangisan Beatdown nema mnogo veze sa beatdown formatom i donosi tri pankerskije pesme na prelazu između thrashcore i moshcore varijanti ranih devedesetih. Šarmantno je to, sa kratkim pesmama, pevačem koji zna samo dve note ali ih peva iz sve snage i dražesnim metal rifovima. I zvuk je dobar pa ovo od mene dobija preporuke i tapšanje po plećima:

https://pleazureandpain.bandcamp.com/album/tangisan-beatdown-ep

Australijski Grim Ripper prvo imaju vrlo kul ime a onda je i EP Grim Ripper vrlo pristojan spoj panka i ekstremnijeg metala. Ali ne preekstremnog. Ima ovde malo hardcore thrasha, malčice old school death metala ali generalno ovo je metalizirani hardcore sa jednom ekstrovertnom, zaraznom dimenzijom i ovih pet pesama vrlo prijatno sednu na uho.

https://grimripper.bandcamp.com/album/grim-ripper-ep 

Indonežani Despised nemaju mnogo originalno ime a ni muzika im nije preterano originalna, no album Anjing je pitak i lepo se sluša. Ovo je metalizirani hardcore koji i pored metalskih rifova i tvrdog zvuka zapravo ima vrlo pankerske, jednostavne i organske aranžmane a i svirka je, iako disciplinovana, lišena egzibicija i stvorena, očigledno za pokret i ples. Lepo:

https://despisedhc.bandcamp.com/album/anjing

Downed su iz Osake i mada sebi pripisuju i powerviolence i emoviolence tagove, EP Pure Hate Only je zapravo negde između disonantnog hardcore thrasha i deathcorea. I odlično zvuči. Downed su možda puni mržnje ali je emituju na vrlo elegantan način, kroz kratke, efektne jako heavy ali brze pesme pune rafalnih blastbitova i teskobnih gitara. Produkcija je moćna, svirka virtuozna, ovo se ne propušta.

https://downed.bandcamp.com/album/pure-hate-only

Split EP je saradnja između dva norveška hardcore/ grindcore benda i odlična je ta saradnja. Utflod su disonantni, haotični hardkor, sa vrištavim vokalima i blastbitovima, osim što njihova muzika i nije stvarno haotična već vrlo disciplinovano napisana i izvedena. Odlično, eksplozivno, moćno. Shaving the Werewolf su izraženije disonantni, još eksplozivniji i imaju za nijansu duže pesme, te promukle, moćne vokale. Jako atmosferično, odlično napisano, dobro producirano. Veoma, veoma dobar EP:

https://shavingthewerewolf.bandcamp.com/album/split-ep
https://utflod.bandcamp.com/album/split-ep-utflod-shaving-the-werewolf

Natural End su iz Raleja u Severnoj Karolini i njihov hardcore thrash je brz, okretan, na granici sa powerviolence brizantnošću. Self Titled je EP sa pet kratkih, snažnih pesama u kojima ima dosta old school ’80s hardkor šmeka i ne samo da je pravo uživanje slušati ga nego se i daje po ceni koju sami odredite. Sjajno:

https://naturalend.bandcamp.com/album/self-titled

Split album između španskih bendova Necesidad de luchar i Ajenos a la tragedia takođe nudi dosta old school hardcore thrash zvuk. No, ovo je nešto melodičnija muzika, sa visokim tempom ali sa nežnijim temama i sve je to vrlo lepo i nostalgično. Ajenos a la tragedia imaju pevačicu koja je onako, pankerski prodorna, pa su Necesidad de luchar zapravo i melodičniji ali sve to na gomili zvuči vrlo prijatno a plaćate koliko sami odredite. Pošteno.

https://necesidaddeluchar.bandcamp.com/album/split-necesidad-de-luchar-ajenos-a-la-tragedia

Londonski wasted death je negde između grindcorea, hardcorea, black i death metala sa svojim EP-jem The Prequel to Evil. Pesme su kratke, brze i energične, ali istovremeno imaju i značajno širu harmonsku filozofiju od bilo kakvog hardkora koji znate. Odlično to zvuči a pošto bend neće da kaže za šta je ovo prikvel, moraćemo da budemo strpljivi i radoznali. Počnimo slušanjem ovog materijala u krug:

https://wasteddeath.bandcamp.com/album/the-prequel-to-evil

Kvebečki Fâché imaju novi album, Rudoyé i ovo je izvrstan grindcore paket velike brzine, jednostavnih pesama, ali ultradisciplinovane svirke. Bend je i malčice unapredio produkciju u odnosu na prošlo izdanje, i mada je ovo i dalje jeftin, lo-fi grind, sve zvuči napucano i tvrdo. Fâché su izuzetno efektni i ekonomični u svojim kompozicijama i izvedbi i ovo je stručno zapakovan visokokalorični obrok superbrze muzike za sladokusce:

https://fache.bandcamp.com/album/rudoy

Gruzijski Abyss Of Stench imaju odličan EP/ album, Hordes of Rot. Dilema oko toga kako ovo da vodimo je na ime činjenice da Abyss Of Stench voze pošten deathgrind pa su pesme kratke, brutalne i zavodljive a ima ih devet. Od toga su poslednje dve obrade a poslednja je The Stench of Burning Death od Repulsion, pesma kojom je grindcore praktično izmišljen pa ovim časnim Gruzinima koji sviraju vrlo furiozno i imaju solidan zvuk mogu samo da stisnem desnicu i pozovem da svi to učine:

https://abyssofstench.bandcamp.com/album/hordes-of-rot

I veterani Vivisection iz Brazila su dosta old school u svom deathgrind nastupu na albumu  We fail as humanity. Ovo je baš, onako kao da ste ukrstili Repulsion i Terrorizer, polili rakijom i zapalili, sa pesmama od po dva minuta, zlokobnim rifovima i brzim tempom. Naravno, Vivisection nemaju taj dah svežine koji su žanru doneli pomenuti bendovi ali nisu rđav faksimil. Uzgred, primetiti da se nisu usudili da među sve te simbole na omotu dodaju i Davidovu zvezdu jer bi sigurno bili optuženi za antisemitizam pošto danas niko više ne ume da stvari posmatra u kontekstu:

https://vivisection1.bandcamp.com/album/we-fail-as-humanity

Portugalci Derrame slično zemljacima Frost Legion odozgo nisu ništa objavili devet godina i onda PAF, album Unveiling Pain stiže niotkuda. I ajde što stiže nego što je mnogo sladak. Ovo je jednostavan, hororičan death metal koji ni slučajno ne pokušava da tu nešto promisli žanr i donese nešto novo formi nego uživa u jakim rifovima, zlim vokalima i nabadačkom, sifgurnom ritmu. Ovo je old school ne zato što ima neku sad visoku koncepciju da bude old school nego jer Derrame naprosto najprirodnije sviraju ovako. Vrlo mošerski, vrlo zlo, vrlo prijatno:

https://derrame.bandcamp.com/album/unveiling-pain

Italijanski Vision Deprived svoj debi album, Self Elevating, Deep Inside The Void smeštaju negde između death metala i grindcorea, nudeći izvrsnu, praktično virtuzonu svirku i solidan, kvalitetan zvuk. Pesme su ono po čemu bend zaista blista, sa energijom, brzinom ali i atmosferom u vrlo lepo odmerenom odnosu, nudeći prilično pitku, komunikativnu muziku ali bez kompromisa u pogledu ekstremnosti koja se očekuje. Veoma, veoma dobar debi:

https://visiondeprived.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void
https://slaughterhouserecords.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void

Debi album meksičkih Abject Mentor zove se Abominaciones i ovo je, naravno, old school death metal sa horor fiksacijom i ljubavlju ka velikim, atmosferičnim rifovima. Abject Mentor ne donose skoro ništa novo ovoj formi, ali njihova svirka je ispunjena autentičnim obožvanjem ovakvog zvuka pa se čuje da se sve to izvodi sa uživanjem, a onda deo tog užitka ume da se prelije i na slušaoca. Ako volite mračni OSDM, ovo je obavezno štivo:

https://abjectmentor.bandcamp.com/album/abominaciones

Teksašani Sacrificial Possession tresu primitivan, sirov old school death metal sa malo black mirisa na svom EP-ju Ritual Hymns. Ovo je pomalo kao da slušate klince koji su čuli Possessed pa i sami krenuli da prave sličnu muziku i ima to dosta šarma, sa četiri pesme koje prizivaju kozje perverzije i, uh, „safijski džurungdu“ (guglajte). Dopadljivo, pogotovo sa korektno određenom cenom  od „koliko date“!

https://sacrificialpossession.bandcamp.com/album/ritual-hymns-ep-2

Finski Dark Elite kombinuju melodični death i black metal što nije nužno nešto što bi se meni dopalo, ali ne mogu da poreknem da je album Anti​-​Spiritual Void Devotion prijemčiv. Ima tu promišljene muzike, atmosfere, dobrih tema i pažljivih aranžmana i sve je to još i brzo dobar deo vremena pa sam definitivno osvojen, jelte. Preglasan mastering ali nije da to ne očekujete od ovakvih bendova. Dobre pesme, pak, zaista dobre pesme. Naslovna je hitčina.

https://thedarkelite.bandcamp.com/album/anti-spiritual-void-devotion

Brazilci Podridão su ponovo među nama. Prošle godine su imali solidan živi album, a sada je na red došao novi studijski opus, Cadaveric Impregnation i kako mu i ime sugeriše, ovo je prljavi, old school death metal koji se noću šunja po grobljima i radi opscene stvari sa telima preminulih. Čista produkcija i kvalitetan zvuk su blago iznenađujući ako od OSDM-a po automatizmu očekujete muljavinu i glib, ali Podridão sve ovo vrlo lepo rade i nude prijatne rifove za ljubitelje. Druga pesma, Urban Cannibalism je hitčina, zaista:

https://podridao.bandcamp.com/album/cadaveric-impregnation

Burn With Us je split album teksaških bendova Wulfskol i Hexella i ovde dobijamo ukusan spoj death metala i panka na, jelte, obostrano uživanje. Wulfskol su mrvicu teži i mešaju crustpunk trikove sa death metal masivnošću a Hexella imaju dobre solaže i propisan rokerski  stav u svojoj muzici. Oba benda su odlična i jedini problem je što Goat Throne Records ovo ne daje za daunloud (sem, jelte, ako ste ludi da platite 66.66  dolara) ali makar Hexella daje svoju stranu za daunloud po ceni od sedam dolara...

https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/burn-with-us
https://hexella.bandcamp.com/album/burn-with-us-hexella-side-b

Već sam pisao o brazilskim Nervochaos koji postoje od devedesetih godina prošlog veka pa i novi album, Chthonic Wrath prilično baštini formule devedesetih. Dakle, nekomplikovano, trešerski, rifaški, sa niskim štimom ali muzikom koja je razgovetna i, u poređenju sa kolegama, pitka. Solidno producirano, odsvirano kvalitetno, pravo uživanje.

https://emanzipation.bandcamp.com/album/chthonic-wrath

Teksašani Fresh Wounds su negde između deathcorea i slamming death metala što je nezgodno mesto da se na njemu bude, ali, eto, EP Deep Cuts nije rđav. Ovo su četiri pesme sa dosta gruva i lepih slemova, dobro producirane i ozbiljno odsvirane pa mi ne smeta to malo deathcore elemenata koji se čuju. Mislim, bend ima uho za dobar slem (slušajte Brass Tactics) i zna kako da ga snimi da to zvuči kako treba. Pa ja stvarno ne tražim mnogo više od života:

https://youtu.be/bkakniMwnvo

Resington je jednočlani metal projekat jednog Grahama Matthiasa iz Ujedinjenog kraljevstva i verovatno ne bih obratio mnogo pažnje na njegov rad da singl Wrath ov Zhemirek nije ovako kvaltetan. Mislim, naslovna pesma je odličan brutal death metal, kakav bi rado potpisali i “pravi“ bendovi a ni stari demo na Be strani nije rđav. Nadam se da Matthias ovim najavljuje album jer je Wrath ov Zhemirek ODLIČNA pesma:

https://resington.bandcamp.com/album/wrath-ov-zhemirek

Iako su ričmondski Crucial Rip preblizu deathcoreu za neki moj ukus, njihov novi album, Violent Retribution ima prilično dobar gruv koji mi ne da da mu se oduprem. Slam Worldwide njihovu muziku sada opisuje kao slamming beatdown i to i jeste prilično tačno. Iako je hardcore/ beatdown komponenta ovde vrlo jaka, bend i dalje ispaljuje bolesne slemove u svakoj pesmi i to vredi čuti:

https://crucialrip.bandcamp.com/album/violent-retribution

Losanđeleski Kommand ništa ne prepuštaju slučaju pa su svoj drugi album nazvali Death Age, čisto da budu sigurni da znate šta ćete na njemu čuti. A pošto ovo izdaje 20 Buck Spin, onda tu i nema mnogo dileme. Pričamo o old school, kavernoznom death metalu koji ima taman toliko aranžmanskih ambicija i instrumentalnih kvaliteta da se izdvoji iz talasa OSDM bendova koji ne jenjava već nekoliko godina. Kommand su vrlo prijatni za uho ako volite ovakav zvuk, za mrvu manje hermetični od nekog 20 Buck Spin proseka i nude vrlo lepe pesme. Pa ne propustite:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/death-age

Dvojica članova japanskih Superbeast izgledaju kao da je neki kineski butleger uzeo Mattelove akcione figure dizajnirane po njima dvojici pa napravio jeftinije kopije, ali njihov novi album, Cold Blooded Killing, treći za dvaanest godina, je dosta prijatno krljački nastrojen. Nije da je ovo sad nešto preterano maštovito, ali Superbeast sviraju dopadljiv pa i gruverski brutalni death metal sa simpatično satanističkom verskom orijentacijom i ovde ima poneki lep rif, poneki thrash groove koji se probije kroz svu tu tuču blastbitova i (super)zverskih vokala. Simpatično:

https://superbeastmetal.bandcamp.com/album/cold-blooded-killing-digital

Za malo tehničkog death metala obratićete se na adresu kanadskih VileDriver koji su posle šest godina snimili drugi album, The Rest Are Prey. VileDriver prilično uspešno izmiču kletvi tech-deatha koja podrazumeva albume impresivne na tehničkom planu ali natrpane pesmama koje vam apslutno ništa ne znače u duhovnom ili emotivnom smislu, nudeći karakternu muziku i pesme koje su napisane smisleno i usmereno, fokusirano na temu. Jak zvuk, moćna svirka, vredno pažnje:

https://viledriver1.bandcamp.com/album/viledriver-ii-the-rest-are-prey

O, jebote, šta je ovo? Nisam očekivao da četvrti album indijskog jednočlanog death metal projekta Demonstealer bude ovako dobar. Sahil Makhija, naravno, radi već dosta godina, ne samo sa ovim projektom i u pitanju je talentovan, iskusan muzičar ali za The Propaganda Machine je prevazišao sebe, napisavši gomilu vrlo upečatljivih pesama a onda okupivši masu zanimljivih muzičara sa raznih strana sveta (između ostalog, članovi Triptykon, Kataklysm, Aborted, Ne Obliviscaris...) da to i odsviraju. Ovo je brutalni death metal koji uprkos visokom tempu i nemilosrdnom bombardovanju tvrdim rifovima zapravo zvuči komunikativno i može da dopre i do „normalnog“ slušaoca, a što nije mala stvar, pogotovo kada se radi o albumu koji se bavi praksama političkih „elita“ i lidera koji svet vode u, pa, lošem smeru. Vrlo, vrlo impresivno i demonstracija kako se brutalni blastbitaški, urlatorski death metal može učiniti prijemčivim:

https://demonstealer.bandcamp.com/album/the-propaganda-machine

U poslednjoj smo sekciji sa kros-žanrovskim tvorevinama i heavy metalom! I, whoa, The Sons of Montana iz Konektikata su me prijatno zaskočili svojim EP-jem, Subpar Lovers. Ovo su tri pesme energičnog, ekspresivnog mešanja posthardkora i noise rocka a koje u sumi daje dobar metal. Pesme su kratke, manične, energične a gruverske, i na momente se The Sons of Montana opasno približe magiji jednih Today is the Day. A jebem mu, treba nam više bendova tog tipa. Najviše ocene za ovaj dragulj, a ako ste fetišista mrežastih čarapa ONDA JOŠ VIŠE OCENE:

https://thesonsofmontana.bandcamp.com/album/subpar-lovers

Hot Graves su sa Floride a njihovu muziku je teško žanrovski odrediti jer ima i elemente thrash metala ali i elemente death metala, black metala, hardcorea... Album Plaguewielder im je treći i sa svojih čak jedanaest agresivnih pesama demonstrira impresivnu paletu ideja i raspoloženja. Da ne bude nejasno, Hot Graves apsolutno sviraju ekstremni metal i ovo je muzika samo za ljude koji vole brutalno, brzo i agresivno, ali ti i takvi će se oduševiti kad čuju da su neke pesme praktično celticforostovski šmekerske, da su druge bliže Possessed, ali sa interesantnim, mrtvačkim a slatkim melodijama i generalno, ovo je album koji iznenađuje ali na najpozitivnije načine:

https://hotgraves.bandcamp.com/album/plaguewielder

Ima šarma na četvrtom albumu španskih Witchtower, a koji se zove Voyeur. Ovo je mekši heavy metal u NWOBHM stilu i ima tu lepih ideja i harmonija i bend se trudi i oko atmosfere ali i oko praktično radijskih hitova. Svirka, dakle, nije najžešća na svetu ali produkcija je okej a pesme su pristojne, pa ovo vredi da se posluša:

https://witchtowerspain.bandcamp.com/album/voyeur

Tytus su iz Trsta a koji je, kako se to neka govorilo, naš. Pa su tako naši i ovi momci koji sviraju vrlo drusan heavy metal u NWOBHM stilu. Zaista, prva pesma na EP-ju Roaming in Despair, nazvana Fistful of Sand je jedan od najlepših primera rekonstrukcije ’80s žestine i prijemčive, ulične epike koje sam čuo u poslednje vreme. A i ostale pesme su odlične mada ovde preovlađuju obrade, uključujući Garyja Moorea i MC5, sa sve obradom Motora od Divljih Jagoda (pevač i gitarista Ilija je očigledno našeg porekla). No bend ima dva svoja komada, odličan zvuk i žestinu koja mi jako prija pa ovom podugačkom EP-ju dajem najviše ocene i sve palčeve na gore:

https://tytusband.bandcamp.com/album/roaming-in-despair

Grčki Dark Legion ima drugi album, Hermetica Draconis i ako već ime ne sugeriše ovo u dovoljnoj meri, pričamo o melodičnom, epskom power metalu sa evokativnim temama, multitrekovanim vokalima, celim tim programom. Dark Legion uspevaju da umaknu onoj potpuno plastičnoj produkciji power metala i njihova muzika u sebi ima dovoljno propisne heavy metal abrazivnosti da bude na pravoj strani zamišljene linije, te se meni prilično dopadaju. Pomaže što su pesme lepo napisane i vole dobar rif i čvrst ritam, tako da na ovom albumu nalazim nekoliko komada koje ću rado slušati mnogo puta u mesecima koji dolazer. Mislim, naslovna pesma je punokrvna power metal rokačina, bez vokala, a opet sjajna.

https://darklegion2.bandcamp.com/album/hermetica-draconis

Steel Road su onlajn bend delom iz Škotske, delom iz Kalifornije i njihov debi EP, Highway Homicide je odličan prljav, trešerski rokenrol. Produkciji bih imao šta da zamerim, ali je svirka poštena i znojava a pesme su pristojne sa zdravom rokenrol osnovom i solidnom metal nadgradnjom:

https://steelroad.bandcamp.com/album/highway-homicide

Kanađani Deadwolff su suviše kul da bi album prodavali preko Bandcampa iako imaju profil tamo. OK, slušaćemo ih na JuTjubu i zaključiti da je njhov debi album, nazvan Heavy Rock n' Roll, pa, simpatičan i vrlo dobro opisan imenom. Ovo je rokerski hevi metal sirove, jeftine produkcije i pomalo usiljenih vokala. Ali pesme su, iako derivativne, nekako istovremeno i autentične pa bend osvaja moje simpatije svojom žustorm svirkom i ljubavlju prema roku i metalu:

https://youtu.be/YIoS70Tkp2I

Londonski Die Ego imaju novi EP, 74 Days Staring At The Void (naslovna pesma je instrumentalna pa ne znamo na šta se odnosi ta referenca) i njihova kombinacija klasičnijeg, tribalnog heavy metala sa modernijim, tvrđim zvukom je u solidnoj formi ovde. Izdanje ima čak šest pesama sa dubokim štimom, teškim, masnim stonerskim rifovima i energičnom svirkom. Die Ego ne mogu da se odluče baš kojim bi stilom da sviraju ali zato njihova kombinacija svega i svačega ima jednu istraživačku, ubedljivu energiju:

https://dieego.bandcamp.com/album/74-days-staring-at-the-void

Losanđeleskim City Kings je ZA DLAKU izmakao naslov albuma nedelje za njihov fantastični debi, Steel Rock ’n’ Roll. Ovo je prljav, brz ulični rokenrol, na tragu Motorheada (pogotovo sa vokalima basiste Kama Mohsenia koji zaista imaju malo lemijevskog promuklog šmeka), sa kratkim pesama i tačno onolikim udelima panka i metala u svom zvuku da to bude idealno. Kratke, pamtljive pesme, jaki rifovi, dobre solaže, brza svirka, moćan, jelte, etitjud, City Kings su izdanje koje morate čuti ako ikako volite rok muziku. Nezaobilazno.

https://city-kings.bandcamp.com/album/steel-rock-n-roll

Jer, jebiga, album nedelje stiže iz zemlje hiljadu jezera! Grindcore elita se vratila, braćo i sestre! Sedam godina posle poslednjeg albuma, finski kraljevi Rotten Sound su izdali novu ploču. Koja se zove Apocalypse. I najduža pesma je minut i četrdesetšest sekundi. Rotten Sound sviraju trideset godina i to me je malo prepalo, jelte, ali ovaj album, osmi u njihovom opusu, ne da ni ne koketira sa kompromisom nego je jedna od najjebenijih ploča koje su snimili. Sa sve LUDAČKI  komprimovanim zvukom koji je njihov zaštitni znak skoro od samih početaka. Naravno, iako su Rotten Sound UŽASNO heavy i užasno brzi, nije njihova prednost nikada bila samo u domenu snage, težine i brzine nego i u dobro pisanim pesmama, a taj ih talenat nije napustio. Apocalypse je, jelte, jebeno apokaliptična ploča i jedan od najboljih grindcore albuma koje sam čuo ove godine. Nepropustivo:

https://rottensound.bandcamp.com/album/apocalypse

 

Meho Krljic:
Mnogo metala i ove nedelje zakasnele zime u Srbiji. Zagrejmo se zajedno:

Blek metal! Amras Numenesse je jednočlani izmirski bend sa kojim je Ozan Tunc snimio već sedam albuma, od toga četiri samo prošle godine. Osmi album, Smyrna Black Metal dolazi nakon jednog EP-ja koji je radoholičarski nastrojeni Turčin izdao ovog Februara. Ovolika preprodukcja retko je dobar znak, ali Amras Numenesse je bend natprosečnog kvaliteta u klasi u kojoj operiše. Smyrna Black Metal ne samo da je vrlo VRLO solidno producirana ploča već je i muzika napisana promišljeno, a i izvedba je ekspresivna, mada disciplinovana. Tunc uspeva da postigne hladnoću i eleganciju pedigriranog blek metala i da mu pesme budu karakterne, prepoznatljive a ne samo niska tema i atmosfera koje bi mogle da idu bilo kojim redosledom. Impresivno, teatralno, moćno:

https://amrasnumenesse.bandcamp.com/album/smyrna-black-metal

Olde Throne su prilično nov novozelandski blek metal sastav sa debi albumom koji je izašao prošle godine i, evo, drugim koji je izašao već sada. In the Land of Ghosts se, za razliku od prvog albuma koji se tematski bavio pomorom glađu u Irskoj bavi Škotskom i pored sirovog i melodičnog blek metal programa ovde ima simpatičnih keltskih folk tema. U modernom blek metalu ovo nije retkost pa se Olde Throne ne izdvajaju nekim sad neviđenim idejama ali album im je svejedno prijatno hipnotičan i ko voli melodičan a sirov blek metal ovde će uživati:

https://oldethrone.bandcamp.com/album/in-the-land-of-ghosts

Koliko često slušate blek metal zasnovan na humorističkom pristupu? A koliko često je to vredno slušanja duže od tri sekunde? Kvebečki Chasse-Neige sa svoja tri demo snimka ove godine kao da uspeva da izgradi argumentaciju za ovakav tip muzike pa je aktuelni demo, Saint-Hiver zapravo vrlo pristojan lo-fi, kućni komad melodičnog, ali svedenog, prijatnog blek metala koji u svojim tekstovima na Francuskom pravi šale na ime zime u Kvebeku. Ima nas raznih, hoću da kažem, a J. Larchém, član brojnih (uglavnom jednočlanih) projekata sa ovim pravi nešto relaksirajuće i prijatno:

https://chasse-neige.bandcamp.com/album/saint-hiver

Udręka je poljski projekat, pretpostaviću jednočlani, ali sa solidnim kvalitetom kako svirke tako i produkcije. EP Zgnij je ozbiljan debi sa tri pesme koje ne samo da zvuče dobro nego su i dobro napisane i onda dobro izvedene sa evokativnim temama i odličnim vokalima. Ovo je ličniji, jelte, melodičniji blek metal, kako je danas često slučaj ali Udręka pritom zvuči mišićavo i žestoko a što meni vrlo prija:

https://udreka.bandcamp.com/album/zgnij

Njemački Tristis zvuče vrlo solidno na EP-ju Das Schweigen Vieler cepajući emotivan, melodičan a abrazivan post-blek metal/ blackgaze. Tristis nekako ubedljivo kombinuju melanholične pop-teme i vrištav, paklen vokal, a pesme su uglavnom srednjetempaške ali robusne, napadačke, pa meni ovo prija više od prosečnog blackgaze izdanja. Produkcija je grozna, muljava i izmučena ali to ovoj muzici zapravo i pristaje. Bandcamp ima četiri od pet pesama da se čuju ali omiljeni Youtube kanal sadrži integralni materijal, pa poslušajte:

https://tristismetal.bandcamp.com/album/das-schweigen-vieler-4-of-5-songs
https://youtu.be/VzRnQOHXBmc

Francuski Karne imaju treći album, Condamnés i ovo je solidna ponuda modernog blek metala koji ne preteruje sa atmosferom, ne preteruje ni sa melodičnošću i sjetom, ali sve to donosi u pravoj meri. Dakle, ovo NIJE, onaj rifaški varvarski blek metal kakav najviše volim, sofisticiraniji su Karne od toga, ali su jebeno dobri i Condamnés je ploča kvalitetnn napisanih pesama i uglavnom fine uredne produkcije. Lepo:

https://karnebm.bandcamp.com/album/condamn-s

Alcyone sa Rod Ajlenda su izdali svoj drugi album, Cult Of Kukulkan, osam godina posle prvog, i onda se odmah raspali „zbog ličnih razlika“. Bedak, ali bend je svakako otišao spektakularno, jer je Cult Of Kukulkan ploča kompleksnog progresivnog black-death metala koja vrlo lepo curi uprkos stalnim promenama ritma, tempa, metrike, harmonije... U pitanju jeste ona hiperužurbana verzija progresive u kojoj sve mora da se menja svakih nekolio taktova, ali Alcyone uspevaju da im aranžmani svejedno zvuče organski a produkcija je, uprkos veoma nedinamičnim elementima (bubanj koji je i preglasan zbog toga) dovoljno prijatna za uho. Zabavan, raznovrstan i žestok album:

https://alcyonepvd.bandcamp.com/album/cult-of-kukulkan

Ko voli baš sirov, pankerski blek metal, tu mu je španski jednočlani Hässlig sa svojim drugim EP-jem, Deathlust. Od ovog uši otpadaju mada je i dalje u pitanju muzika sa prepoznatljivom sponom sa, jelte rokenrolom, za razliku od gomile kolega po internetu koji prave skoro potpuno apstraktnu buku. Deathlust je neprijatan, teskoban i grub ali to su mu vrline. Proverite, pa ako vam se svidi, plaćate koliko hoćete:

https://hasslig.bandcamp.com/album/deathlust

Devil´s Hour nisu TOLIKO sirovi u zvuku ali su sirovi. A i muzika im je kombinacija speed metala, panka i blek metala. EP Black ´n´ Punk Marauders već nazivom sugeriše šta ćete ovde slušati pa ako ste raspoloženi za „seks, pivo, blek i pank“ kako se i jedna pesma zove, ovo je vrlo pristojna ponuda:

https://devilshour.bandcamp.com/album/black-n-punk-marauders

Melodičniji, emotivniji, generalno finiji je novi Bonjour Tristesse. Ovaj nemački jednočlani projekat pratimo poslednjh pola decenije (mada on snima već od 2010. godine) i Against Leviathan! mu je treći album, pun ambiciozno dugačkih pesama. Treba svakako imati jaja pa početi album pesmom od preko jedanaest minuta, ali Nathaniel aka Matthias se pošteno trudi i mada ovde ima i jedna duža pesma, otvarač Turmoil je pristojan iskaz. Ako vam se to svidi, sa svim tim epskim atmosferama, energičnom svirkom i vrištanjem, svideće vam se i Bonjour Tristesse generalno:

https://scr-bonjour-tristesse.bandcamp.com/album/against-leviathan

Grci Stygian Darkness ništa nisu radili od prvog EP-ja iz 2008. godine a sada imaju novi EP, sa dve pesme napisane 2006. godine i snimljene 2014. i 2015. godine. Baš se ne žure, jelte. Ali EP Spiritual Cleansing je vrlo prijatan i nudi kvalitetan, mračan, energičan blek metal koji vuče u htonske dubine i KRLJA:

https://stygiandarkness.bandcamp.com/album/spiritual-cleansing

Gennembore iz Kentakija nudi Demo sa četiri pesme dopadljivog, energičnog i jednostavnog blek metala. Svirka je poštena i znojava a vokali onako skoro komično vrištavi ali se uklapaju uz režeće a melodične pesme. Fino je:

https://gennembore.bandcamp.com/album/demo

Yskelgroth je španska black-death supergrupa u kojoj svira i Dave Rotten iz Avulsed a Bleeding of the Hideous joj je drugi album i ako volite energičan, agresivan black zvuk sa dosta death metal rifova i gruva, ovde nećete pogrešiti. Bend je svojevrsni nastavljal Angelcorpse/ Emperor zvuka sa mnogo mračnih, atmosferičnih melodija i horova ali i znojavog krljanja, pa poslušajte:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/bleeding-of-the-hideous

Irski Imperial Demonic sa svojim debi EP-jem, Beneath the Crimson Eclipse nude melodičan a agresivan blek metal koji mene najpre podseća na Dark Funeral. Dakle, tu je jako disciplinovana svirka, epska atmosfera i visokooktanski energetski naboj u blastbitovima i generalnoj krljačini. Meni dovoljno:

https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse

Islands in Cosmic Darkness je debi album italijanskih Thysia i ovo je vrlo dopadljivi kosmički (radije nego, jelte, antikosmički) blek metal visoke energije i tempa, a opet prilične suptilnosti u kompozicijama i aranžiranju. Volim i zvuk ovog benda sa finom separcijom instrumenata i dobrom dinamikom u masteru, a Thysia plene lepo napisanim pesmama i opresivnom a opet prijemčivom atmosferom. Odličan debi inteligentnog, zrelog blek metala:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/islands-in-cosmic-darkness

Sarajevski Odisej je ako se ne varam prvi album sarajevskog blek metal sastava Izrod, a koji je zapravo novi projekat ekipe koja je snimala kao Void Prayer. Osman Ramadanović i njegovi saradnici su svakako iskusni muzičari i autori pa je Sarajevski Odisej odličan album. Produkcijski ne savršen, na ime mastera koji je istovremeno i tih i bez mnogo dinamike, ali pesme su jebeno odlične, napisane kvalitetno i odsvirane skoro razmetljivo dobro. Pritom, ovo je blek metal koji razbija i ne uzima taoce a opet ima u sebi puno raznovrsnosti i odličnih ideja. E, sad, problem je samo u tome što se na Bandcampu digitalno izdanje za sada praktično ne prodaje a CD izlazi tek u Junu.... Ali dobro, to ne utiče na kvalitet albuma koji je veoma visok:

https://voidprayer.bandcamp.com/album/sarajevski-odisej

Stoner rok, doom metal, psihodelija, sludge metal, hard rok! Ono kako Grci umeju da zasviraju stoner rok, to niko ne ume. Fuzzrider iz Atine su svoj prvi, istoimeni album „izdali“ tako što su okačili celu stvar na JuTjub. Nema fizičkih kopija, nema Bandcampa, nema, jebem mu, ničega, osim FENOMENALNOG rokernrola. Bend cepa bluz i bugi kao da su ovi ljudi rođeni u nekom buretu u Čikagu i da su ih podojili Howlin’ Wolfom i Muddyjem Watersom pre nego što su napravili prve korake. Zvuk je prelep, hrskav, muzika gruvi i šmekerska, pevanje na Engleskom sa jakim grčkim naglaskom, kome se ovo ne dopada fundamentalno da promisli gde je u životu pogrešio.

https://youtu.be/Q7gMO7pS9WA

Nemački Bongbongbeerwizards kažu da je njihova muzika „heavy meditation doom“ pa i živi album, 1256 beers spilled over Nekropolis ima samo četiri pesme, ali sve traju po dvanaest minuta i 56 sekundi i ovo je spora, hipnotička, sirova, abrazivna muzika koja se zaista najbolje konzumira ako uz nju meditirate. Nije da bend ovde želi da radite išta drugo – ovde nema nekakvih melodičnih tema, nekih velikih harmonija, promena tempa itd, sve je u mrtvačkom, sporom, organskom gruvu i distorziji, pa ko voli, može da se srećno izgubi. Forbidden Place Records daunloud prodaju za koliko date:

https://bongbongbeerwizards.bandcamp.com/album/1256-beers-spilled-over-nekropolis-live
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/bongbongbeerwizards-1256-beers-spilled-over-nekropolis-live

Kalifornijski Brooding Stone ima Demo sa dve pesme melodičnog, gruverskog stonerskog roka. Eternal Void Demo je snimljen lepo, sa čsitim, prijatnim zvukom koji svoju relativnu jeftinoću fino koristi, sa lepim bojama instrumenata i promišljenim miksom. Ovo, uostalom, nije stoner rok koji se oslanja samo na masivni rif, već slojevitija i kompleksnija muzika puna malih tema, pažljivog aranžiranja i njen psihodelični gruv je rezultanta puno različitih zvukova. Vrlo dobro:

https://broodingstone.bandcamp.com/album/eternal-void-demo

A onda Kanađani Ghostmeat stižu sa minialbumom Witch's Familiar i donose malo više od pola sata prvoklasnog psihodeličnog roka. Ovo je sporo, otmeno, višeslojno i hipnotično, sve to u najboljoj tradiciji psihoelije koja želi da vas obavije sa svih strana i stvori vam utisak bestelesnosti, lebdenja u prijatnom, betežinskom stanju. Ima ovde i tenzije, da ne bude zabune, vokali joj najviše doprinose ali sve je to stručno napisano da ne uznemiri čoveka preko mere užitka. Jako dobro:

https://ghostmeatmusic.bandcamp.com/album/witchs-familiar

Coiotes S.A. su svež stoner rok bend iz brazilskog Belo Horizontea i njihov debi album, Daqui pra Frente Eh Nois ima u sebi i elemenata thrash metala. Tako se onda stonerski gruv i napušeni rifovi smenjuju sa brzim tempom i trešerskom svirkom. Nije ovo još skroz sazrelo, da budem iskren, i bend dosta luta u nekim pesmama, ali entuzijazam i energija su gde treba, svirka je vrlo kvalitetna a produkcija dobra pa nije neprijatno za slušanje:

https://coiotessa.bandcamp.com/album/daqui-pra-frente-eh-nois

Nijemci Hazeshuttle zato drže čas iz sviranja psihodeličnog, instrumentalnog stoner roka. Istoimeni album nema sad neku jaku produkciju i snimljen je uživo, ali Hazeshuttle razumeju kako da naprave dugačke, vrlo gruverske i psihodelične pesme sa samo tri instrumenta i to vrlo prija uhu. Većina ovoga je izdžemovana, naravno, ali sa lepim osećajem za atmosferu i ukusno korišćenje efekata. Valjano:

https://hazeshuttle.bandcamp.com/album/hazeshuttle

Horror Pain Gore Death Productions nije baš etiketa poznata po gotskom doom metalu ali, eto, i oni se trude da malo prošire delokrug. Saviorskin su iz Teksasa a Invicta Mori / DoomFather im je treći album i mada ovo nije naročito po mom ukusu, svakako će biti atraktivno publici koja voli melodični, ekspanzivni doom metal po uzoru na Paradise Lost, ali sa programiranim bubnjevima za samo mrvu industrial metal ukusa i generalno jeftinom produkcijom. Dakle, Saviorskin su seksi i melodični, ali istovremeno prilično sirovi i underground pa, eto, poslušajte:

https://hpgd.bandcamp.com/album/invicta-mori-doomfather

Brazilski Chant of the Goddess ima drugi album, ili makar minialbum, Martial Laws of Discordia i ovo je prljav, podzemni death-doom metal sa elementima stonerske psihodelije. Nije to lako, jelte, konzumirati jer je agresivno  i neprozirno i mučno, ali ako ste podešeni na tačno pravu frekvenciju, Chant of the Goddess nude idealno psihodelično-okultno iskustvo sa tekstovima koji su zapravo prilično humanistički ako već prilično beznadni. Odličan materijal, a po ceni koju sami određujete:

https://chantofthegoddess.bandcamp.com/album/martial-laws-of-discordia

Finski Lurk ima treći album, Aegis, za Transcending Obscurity Records i ovo je korektna, prijatna ploča doom/ sludge metala sa mrvicom black metal oštrine. Pesme su generalno spore, rifaške ali atmosferične i mada ovde nema „gruva“ kakav mnogi sludge (pa i doom) bendovi prirodno sviraju, muzika Lurk  ne zvuči smoreno i ide napred finom korakom. Pristojna produkcija i vrlo dinamičan master dodatno čine slušanje ovog materijala prijatnim:

https://lurkdoom.bandcamp.com/album/aegis-sludge-doom-metal

Iako je na osnovu imena najprirodnije pomisliti da su Liquid Shit iz Londona nekakav goregrind/ gorenoise sastav, radi se zapravo o dosta solidnom andergraund death-sludge projektu koji za sada izbacuje po jedan EP godišnje i ne žuri se, izgleda, da snimi prvi album. Nova kaseta, Repulsive Bodies ima šest finih pesama gadnog, mračnog gruva i maštovitih rifova a mada je zvuk pun mikrofonije i škripe i niko ga ne bi opisao rečju „sofisticiran“, on je istovremeno i na idealnom mestu između garažne sirovine i studijske upeglanosti. Kvalitet se nalazi na najneočekivanijim mestima:

https://pureliquidshit.bandcamp.com/album/repulsive-bodies

Bolan, tjeskoban sludge metal stiže na drugom albumu njudžersijskih Sunrot. The Unfailing Rope stiže šest godina posle debija i ima u sebi dosta post-metal sjete i melanholije ali je u osnovi i dalje paklen, težak, beskompromisan sludge metal zasnovan na vrištanju i mrvećem rifu. No, ovde ne kreće sve od rifa i Sunrot su napisali album vrlo zanimljivih zvučnih montaža, maštovitih kompozicija i generalno raznovrsne muzike koja se uvek vraća tom teškom, bolnom sludge gaženju. Prelepo:

https://sunrot.bandcamp.com/album/the-unfailing-rope

Italijanski acid fuzz štrokavci Sonic Demon su se vratili sa novim albumom i Veterans Of The Psychic War je prljavija, svedenija ploča nego bilo šta što su do sada uradili. Ovde su sva droga i prljavština sada spakovane u kratke, rifaške komade, bez ambicije da se psihodelični efekti postignu kroz nekakvu širu improvizaciju. Sonic Demon sada biju samo i isključivo među rogove i ovo može da bude i nepodnošljivo oštra muzika ako ste slabije konstitucije. Srećom, MENI prija a album plaćate koliko sami odredite:

https://sonicdemon.bandcamp.com/album/veterans-of-the-psychic-war

Zato su Danci Center of the Earth tu da pokažu širinu psihodeličnog zahvata. Drugi im album, Mars ima samo tri pesme ali prva već traje sedamnaest minuta i nudi i superheavy stonerske rifove i melodične, odjekujuće vokale, i tihe svemirske meditacije. Center of the Earth su u principu psihodelični doom metal sasatav pa su im i teme takve, a pesme jako spore i teške, no nikad bez prostora da se malo udahne vazduh. I ovo plaćate kolio želite, a želećete:

https://centeroftheearth.bandcamp.com/album/mars

Belgijanci Lethvm sa svojim trećim albumom, Winterreise otišli su daleko u smeru post metala pa njhov spori, teški, abrazivni doom metal ovde dolazi pre svega kao kulminacija tiše, melodičnije muzike. Dobra je to kombinacija, da se složimo, jer album zvuči prilično otmeno sa svim tim svojim laganim tizovanjem pre nego što eksplodira u vrisci i distorziji. Mnogo korišćenja klin vokala u kombinaciji sa pomenutim vrištanjem takođe zvuči osvežavajuće i proširuje emotivnu paletu materijala. Lepo:

https://lethvm.bandcamp.com/album/winterreise

Grci Godsleep vrlo lepo zvuče na svom novom albumu, Lies to Survive. Ovo je moderni hard rok, radije nego klasični grčki stoner, pa ovde ima i, hm, recimo, elemenata ’90s heavy rocka koji je prodro u mejnstrim ali Godsleep pišu dobre pesme, vrlo su dobro producirani a tetovirana pevačica Amie Makris ima i glas i etitjud, pa je ovo izuzetno prijatan, uzbudljiv album:

https://godsleep.bandcamp.com/album/lies-to-survive

Mike Matteson sebe opisuje rečima „kao Bog, kad bi bio kulji“ ali ovaj momak iz Virdžinije svakako pravi izvrsnu rok muziku, što za Boga još nismo sigurni. Novi album, Mike Matteson: I'm A Sketchy Freak pun je do vrha kvalitetnog garažnog roka spakovanog u kratke, ekonomične i zarazne pesme. Matteson se, naravno, dosta sprda u naslovima i tekstovima, ali ovo je muzika koja nije „ozbiljna“ u nekom akademskom već u ličnom smislu i koja, pa, prži. Electric Talon je etiketa koja ne objavljuje smeće pa Mikeu posvetite malo vremena:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/mike-matteson-im-a-sketchy-freak
https://mikematteson.bandcamp.com/album/im-a-sketchy-freak

Tu su onda i naši stari znanci, londonski Psychic Lemon, sa novim albumom studijskih džemova. Studio Jams Volume 6, kao poslednji u projektu kreiranja džem-albuma začetih sa početkom pandemije, ne popušta u kvalitetu i Psychic Lemon donose još jednu kolekciju odličnih i odlično snimljenih instrumentalnih space rock komada koji svoju psihodeličnu i gruvi prirodu nose lako, spontano i sa sigurnošću. Izvrsno, kao i uvek, a cenu kupovine daunlouda određujete sami:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-6

Nebula Ripples - A Benefit Compilation For Tom Davies of Nebula je kompilacija koju je sastavio Todd Severin iz Ripple Music kako bi se skupile neke pare za lečenje Toma Daviesa iz benda Nebula a koji se trenutno bori sa leukemijom. Častan cilj – Todd je, uostalom lekar i zna koliko je u Americi jebeno lečiti se kad niste, jelte, milioner – a album je, ako išta znate o Ripple Music DO VRHA pun sjajne rok muzike, od pustinjske, do psihodelične sorte. Tu su bendovi tipa Fatso Jetson, DoctoR DooM, Yawning Man itd. pa ne propustite da učinite nešto plemenito i poslušate nešto sjajne muzike:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nebula-ripples-a-benefit-compilation-for-tom-davies-of-nebula

Drugo izvrsno Ripple Music izdanje za ovu nedelju je drugi album losanđeleskih The Crooked Whispers, nazvan Funeral Blues. Naravno da je ovo izvrstan doom/ sludge metal sa rastopljenim, zaraznim rifovima koji idu preko sporih, stamenih ritmova, valjajući se polako i obavuijajući slušaoca  sa svih strana. Mrtvački kreket pevača Anthonyja Gaglie je ovde najviše da vas drži povezanog za ovu ravan postojanja pošto gitare i bubnjevi rade sve da vas hipnotišu i pošalju u svemir. Sjajno, i još jedno podsećanje na kvalitet koji svakog meseca dobijamo od Ripple Music uz pretplatu:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/funeral-blues

Heavy Psych Sounds records ove nedelje ima poslasticu za old school publiku. Četvrti album njujorških The Golden Grass se zove Life is Much Stranger i ovo je do sada najsigurniji, najzreliji produkt ove ekipe, sa izuzetno lepom, prirodnom produkcijom, sigurnom svirkom i jednom neodoljivom retro estetikom. Kad kažem retro, ovde mislim na kombinaciju bluza, progresive, psihodelije, pa malo i džez elemenata i Life is Much Stranger sa svojim slajd gitarama i old school perkusionističkim trikovima često zazvuči kao nešto iz ranih sedamdesetih. No, rekonstrukcija zvuka je jedno, ali pisanje pesmaa je nešto drugo i The Golden Grass ovde briljiraju. Ako ste ikada voleli stvari na rasponu između Mountain, Alman Brothers Band i Santane, ovo je APSOLUTNA lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-golden-grass-life-is-much-stranger

Da pređemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljaci Aborcja imaju debi EP, Zaburzenia i uvek je slatko čuti thrash metal pevan na Poljskom. Ni muzika nije loša a mada Aborcja teško da su izmislili nešto novo, oni korektno sviraju pesme koje imaju po koji pamtljiv rif i producirane su kako treba. Nema ovde, dakle, mnogo sad neke inovacije, ali bend svira posvećeno i sa ljubavlju a nekada je to sasvim dovoljno:

https://aborcja.bandcamp.com/album/zaburzenia

Italijani Darkhold u svom thrash metalu imaju dosta groove metal elemenata i melodičniji heavy rock momenti na debi albumu Tales from Hell nisu nužno sasvim po mom ukusu, ali ovo je u suštini zdrav materijal. Darkhold dobro sviraju, fino su sproduciranii njihov thrash je, u krajnjoj liniji, komunikativan i melodičan a da ne zvuči sad nešto pretenciozno komercijalno. Dakle, slušljivo, svakako!

https://ghostlabelrecord.bandcamp.com/album/tales-from-hell

Čileanci Sigma već iza sebe imaju nekoliko studijskih albuma, žive EP-jeve, jedan živi album... Novi živi album, Bulliciosamente Enturrecto (Live 2021) je svejedno vrlo vredan da se čuje jer hvata ovaj thrash/ crossover bend na vrhuncu uvežbanosti i napaljenosti. Ova ploča ima jedanaest pesama opakog, brzog i energičnog trešeraja za publiku za koju bi i „fuck art, let’s slam“ bila suviše sofisticirana izjava, no Sigma, da ne bude zabune, pišu vrlo pristojne pesme i izvode ih uz 150% posvećenosti i karaktera. Trešina za sve pare. Jeftino producirana, al REALNA.

https://sigmamosh.bandcamp.com/album/bulliciosamente-enturrecto-live-2021

Raider su Kanađani i njihov thrash metal u sebi ima malo death metal DNK pa je drugi album, Trial by Chaos negde na granici da postane melodeath ploča. Ali sad ja tu cepam dlaku na četiri. Ovo će se svakako dopasti i thrash i melodeath publici mada mene nije prejako osvojilo jer, jelte, nije preterano maštovito a produkcija je vrlo nedinamična. No, Raider sviraju žustro a pesme su korektne i svakako poslušajte:

https://raiderofficial.bandcamp.com/album/trial-by-chaos

La Squadra Demolizioni su „unholy speed metal“ iz Italije mada je album, Naonian guerilla sa svojim tekstovima koji pričaju o političkim asasinacijama i policijskoj brutalnosti, zapravo dosta blizak i hardcore thrash estetici. Svakako pričamo o jeftinom ali šarmantnom speed/ thrash izdanju na kome se bend progresivno sve više trudi da aranžmanima razradi svoje ideje i to je pošten, simpatičan napor:

https://lasquadrademolizioni.bandcamp.com/album/naonian-guerilla

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
Mänsklig Tortyr je iz Nju Džersija a kaseta  Dust and Screams je dopadljiv, podrumski sirov (ali dovoljno dobro produciran i korektno odsviran) kasetni album blackened crusta. Mänsklig Tortyr u nekim pesmama bukvalno uzima rifove od Dischargea i ovo nikako nije materijal koji biste istakli kao primer sveže, originalne muzičke vizije. Ali krlja, jebiga. A zbog toga smo ovde.

https://manskligtortyr.bandcamp.com/album/dust-and-screams

Aim Fire su hardkor bend iz Nanta koji na albumu (minialbumu?) Still Standing ima sedam pesama što mene podsećaju na, uh, Youth of Today? Dobro, malo je metalnije ovo, svakako, ali to je taj pristup sa malo brze svirke a onda sa horskim pevanjem u napaljenim srednjetempašlim momentima. OK, Aim Fire ima i druge stvari, dosta raznovrstan rif-program i sve to, ali generalno ako volite Youth of Today, Shelter i celu tu liniju, ovo bi moglo da vam se dopadne:

https://aimfire.bandcamp.com/album/still-standing-2

Western Justice je kanadski, čini mi se jednočlani hardkor bend čiji EP God Hates a Coward nudi četiri pesme drusne, otresite srednjetempaške svirke. Autor ovo taguje is a „biohazard“ ali ovo nije puka imitacija uglednog njujorškog moshcore benda i nudi dobre rifove, plesni gruv, energiju i solidan zvuk. Plaćate koliko želite pa poslušajte:

https://westernjusticehc.bandcamp.com/album/god-hates-a-coward-2

Mishap i Price of Life su dva benda iz Nju Meksika sa split EP-jem Big Burque i ako volite metalizirani moshcore sa mirisom devedesetih, poradovaće vas. Oba benda forsiraju gruv, srednji tempo i plesne, jelte, ritmove, sa gangsterskom terminologijom u tekstovima, imaju odličnu produkciju i zvuče odlično. Price of Life su mi za nijansu bolji jer je njihova muzika ekspanzivnija, sa ubedljivom hip-hop dimenzijom i maštovitim aranžmanima ali sve je ovo vrlo dobro. Plaćate koliko želite:

https://mishap.bandcamp.com/album/big-burque
https://priceoflife505.bandcamp.com/album/big-burque

Tiger Splitter su teksaški metalizirani hardcore i singl Tiger Style ima dve pesme besnog, srednjetempaškog moshcore nabadanja. Solidno to zvuči, sa razularenim gitarama i napaljenim pevačem, pa po ceni od koliko date više nego vredi da mi se posveti par minuta vremena:

https://tigersplitter.bandcamp.com/album/tiger-style

Još srednjetempaškog, gruverskog hardkora stiže nam iz Švajcarske. Hard-Code imaju drugi Ep, Tried&True i ovo je pet pesama vrlo korektnog metaliziranog hardkora uz koji se ugodno pleše i izvikuje tekst. Ništa preterano orginalno, slažem se, ali kvalitetno napisano, odsvirano i producirano a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://hard-code.bandcamp.com/album/tried-true

I Asidhara iz Kardifa su slični po zvuku mada je EP Echoes of the Ancients brži, nešto bliži thrash metalu i malo atmosferičniji. Velšani svakako cepaju težak, nabrijan, jelte, hardkor treš i pišu kvalitetne pesme sa rifovima inspirisanim, čuje se, Slayerom. Dobro je ovo i dobro producirano:

https://asidhara.bandcamp.com/album/echoes-of-the-ancients

Za malo pankerskijeg hardkora tu su kalifornijski Scowl sa minialbumom Psychic Dance Routine prepunim odličnog gruva, satanskih ženskih vokala i pakerskih rifčina. Scowl sviraju odlično, producirani su jako dobro a muzika im je energična, a sa ipak malo prostora za disanje pa se ovo sluša sa velikim zadovoljstvom:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr69-psychic-dance-routine

The Decayed su iz Čikaga i njihov novi EP, Believe the Lie, je simpatičnih četiri komada krosover/ hardkor svirke sa besnim, angažovanim tekstovima i sirovom ali funkcionalnom produkcijom. The Decayed ne komplikuju sovj izraz i ovo su pesme bazirane na jednostavnim ali promišljenim rifovima, sa dosta karaktera i gruva, pa i melodičnosti. Fino:

https://thedecayed.bandcamp.com/album/believe-the-lie-e-p

A onda SLAST! Smash Your Face su japanski hardcorepunk bend koji nam je za slušanje preporučio Boris i, pa, živi album, Live Bootleg! su mogli snimiti i sami Boris, da su MALO mlađi. Ovo je nezaustavljiva lavina hardkorpank krljačine sa zaraznim pesmama, zapravo solidnim zvukom i didžejem koji oko paklene gitarske svirke skrečuje kao da je 1986. godina a Run DMC su najveća stvar na svetu. Jebote, KOLIKO je ovo dobro. Osamnaest pesama ubijanja. Nepropustivo.

https://smashyourface-fxxk.bandcamp.com/album/live-bootleg

Kaiju Daisenso iz Njujorka su snimili dve pesme u studiju jer ih publika na njihovim koncertima baš voli i eto Longer, Thicker, Uncut & Live! traje oko šest minuta i nudi sirov, brz hardcore thrash koji zvuči spontano, prljavo, organski, pa i starinski. Meni se, naravno, dopada, i vredi pratiti ovaj bend u daljem radu jer ne samo da dobro krljaju nego i dobro razmišljaju, ako, jelte, uopšte razmišljaju a nisu samo spontano sjajni:

https://kaijudaisenso.bandcamp.com/album/longer-thicker-uncut-live

Ako biste da pmognete trans-deci u Ujedinjenom kraljevstvu plus da poslušate malo energičnog hardkora izmešanog sa malo death metala, šefildski Utilitarian sve prihode od albuma Gaslights daju organizaciji Mermaids koja, jelte, obezbeđuje sredstva i podršku porodicama čija deca su izrazila želju da dobiju blokatore puberteta pre nego što se smisle kog su zapravo roda. Muzika je dobra, svrha plemenita (mada, naravno, JOŠ ne znamo dovoljno o celom procesu odlaganja puberteta i nekakvim potencijalnim dugoročnim posledicama) i ovo vredi:

https://utilitarianband.bandcamp.com/album/gaslights

Wield iz Arizone je početkom godine objavio svoj prva album, a koji je vrlo dobar i vredi da ga poslušate, ali evo sad i EP-ja, Harm Induction i ovo je još pet odličnih pesmama brzog, tvrdog grindcorea a koji ima i elemente hardcorea i death metala, za svaki slučaj. Hoću reći, pesme su kratke, samo jedna prelazi dva minuta a neke su ispod minut, ali ovde ima i pankerske osnove i metalske nadgradnje, sve lepo utočeno u vitku strukturu gde uzvitlani bubnjevi, moćni vokali i pržačke gitare rade puno posla, bez rušenja slušaoca na pod pukim kvalitetom produkcije (a koja je kvalitetna) već kvalitetom pesama. Eksplozivno, maštovito i moćno:

https://wieldgxc.bandcamp.com/album/harm-induction

Još grindcorea sa blago „emo“ mirisom stiže nam iz Milana, u Italiji. Thorn (aka THØRN) su izbacili album sa deset pesama i ovo nisu mini-kompozicije od po par desetaka sekundi već propisni rok komadi od po dva, tri pa i pet minuta. Thorn sviraju vrlo dobro, imaju odličan zvuk i pišu muziku koja je atmosferična i emotivna, sa pevačem koji se cepa i melodičnim, a češće tenzičnim gitarama, a sve je to propisno energično i žestoko, pa ne mogu sem da preporučim ovaj bend iz sve snage:

https://thorncrust.bandcamp.com/album/inferno-2
https://shoverec.bandcamp.com/album/inferno

Kalifornijski Toxic Shock Syndrome su negde između grindcore i mathcore formula, sa muzikom koja je programski disonantna i sva u neparnim ritmovima. EP  Till Death je, konsekventno, namenjen samo ljudima koji se lože na neobično, neprirodno, nestandardno, ali oni će biti vrlo zadovoljni jer ja jesam.Toxic Shock Syndrome dobro sviraju, lepo su producirani i znaju da naprave pesme koje uprkos svom tom „weird“ senzibilitetu dobro voze:

https://tssband.bandcamp.com/album/till-death

Beograd je nekada imao svoj deathgrind sastav Hemorrhoid a sada sastav takvog imena i isto u deathgrind stilu stiže iz Portlanda. I Demo ’23 sa svoje tri pesme prilično kida. Osim što je masterovan tiho, ovo je odličan materijal sa kratkim, brzim, energičnim pesmama, zlim rifovima i visokim tempom. Sirovo, prljavo, autentično:

https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/demo-2023

Kad albume objavljujete na prvi April, rizikujete da vas ne shvate ozbiljno. No, drugi album čileanskih death metalaca Maniaco je dovoljno ozbiljan. A i dovoljno osoben. Nazvan isto kao i bend, ovo je album brutalnog death metala koji brzinu i agresivnost stavlja u službu zanimljivo napisanih pesama u kojima ima „tech“ i progresivnih ideja, a svi oni zli rifovi i kliktanje bas-bubnjeva umotani su u pažlljivo promišljene aranžmane. Maniaco, dakle, pružaju sav potreban mošerski materijal za, jelte, hedbengere, ali je to oplemenjeno povremeno skoro potpuno avangardnim gitarskim radom i posloženo na najbolji moguć način. Odlična ploča:

https://maniacoband.bandcamp.com/album/maniaco

Švedski kvintet Vilt za sada nije izdao album, ali novi singl, Adversary nudi dve pesme vrlo dobro odsviranog, solidno produciranog melodičnog death metala.  Ovo je negde na pola puta između klaične gotenburške melodeath formule i američkog stila, ali su pesme odlične i, energične i poletne i brze i čak se i meni dopadaju:

https://viltband.bandcamp.com/album/adversary

Beyond Deth su iz Čikaga i Retread im je treći album, pa kome nije dosta melodičnog, razigranog death metal zvuka, ovde će se lepo provesti. Beyond Deth, doduše, imaju i dosta thrasha u svojoj muzici, ali ovo je generalno melodično, vrlo tehnički izbrušeno ali ne nametljivo „tech“ usmereno, i energično, sa dobrim tempom i finim, ne preslađenim melodijama.  Prijatno:

https://beyonddeth.bandcamp.com/album/retread

Za malo mesnatiji, teži death metal, tu su Nijemci Trial of Death sa svojim debi albumom, Creating Monstrosities. Ovo je u sutini brutal death metal, ali nije preterano brutalan i pored mošerskih, proto-slemerskih denica, ovde ima i dosta momenata atmosfere pa je bend simpatično raznovrstan u svom izrazu. No, muzika je načelno gruvi i plesna i album je pitak, produciran korektno (mada masterovan bez imalo dinamike, naravno, ali kao da nismo TO očekivali...) i lepo se sluša:

https://trialofdeath.bandcamp.com/album/creating-monstrosities

Kad čujem kakvu muziku prave Larvae iz sunčane Kalifornije, pomislim „pa kakvu šansu imamo mi ostali?“ Drugi album ove ekipe nudi sirovi, podzemni black-death metal koji uživa u svojoj hermetičnosti i boli ga ona stvar da li će ga iko slušati ili samo govoriti da ga sluša jer je ekstreman. Album se zove Entitled to Death i pun je zlih rifova, varvarskog, neolitskog zakucavanja i skoro infrazvučnih vokala. Izdavač, nemački Fucking Kill Records je svojevrsna garancija kvaliteta pa poslušajte:

https://larvae.bandcamp.com/album/entitled-to-death
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/larvae-entitled-to-death


Omnicidal su Šveđani i možete se kladiti da se to dobro čuje na njihovom debi albumu The Omnicidalist. Dakle, ovo je teška, masivna muzika koja ide napred kao krdo bizona u trku, sa svim onim debelim buzzsaw gitarama za pojasom, trešeskim ritmom i promuklim vokalima ali i fino odmerenom količinom melodije, da se ne svede sve na goli seks. Dakle, Omnicidal su kao neki destilat stvari koje volite u swedeath zvuku, ne baš mnogo originalni ali prijatni i prijatno napaljeni.

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/the-omnicidalist

Valjda je ovo nedelja za melodični death metal? Death Portrait iz Nju Džersija je jednočlani melodeath projekat koji se meni prilično dopada na drugom albumu, Morbid Curiosity. Matt Deptula ume ne samo da napravi odličnu produkciju i da sve odsvira vrhunski, nego piše i pesme koje su žestoke, energične, brze i dinamične, a gde je „melo“ komponenta ukusno upredena u zdravo, masno tkivo death metala. Vrlo impresivno:

https://deathportrait.bandcamp.com/album/morbid-curiosity

Paraphilia je bend dvojice braće Parker iz Portlanda i, kako obično kažem za ovaj grad, tu skoro da ne možete da pogrešite. Debi album ovog porodičnog sastava (braća Parker su inače aktivna u milion drugih projekata), The Memory of Death Given Form je brutalna ali atmosferična ploča death metala zagledanog u kosmos i optočenog kvalitetnim rifovima, ali i mračnom melodičnošću, dobrim gruvom...  Vrlo to moderno i sigurno zvuči, sa solidnom produkcijom pa preporučujem radosno slušanje:

https://paraphilia.bandcamp.com/album/the-memory-of-death-given-form

Descent Into Maelstrom je italijanski death metal bend inspirisan, između ostalog, evropskom avangardnom akademskom muzikom, konkretno dodekafonijom. No, treći album, Dei Consentes svakako nudi energičnu, brzu metal svirku u kojoj se šenbergovska tehnika komponovanja vrlo umešno spaja sa blastbitovima i brutalnim vokalima. Death metal je i inače muzika kojoj „neprirodnost“ u harmonijama i aranžiranju dolazi prirodno i logično, pa su Descent Into Maelstrom na sasvim domaćem terenu. Ovo je svakako bliže death metal publici nego akademiji, to hoću da kažem, ali je originalno i odlično. E, sad, produkcija bi mogla da bude dinamičnija... Ali generalno, veoma dobro:

https://descentintomaelstrom.bandcamp.com/album/dei-consentes

Filadelfijski Duress su daleko od avangarde, no njihov slamming death metal/ slamcore je u vrlo solidnoj formi na EP-ju Beyond the Pines. Kvartet piše dobre, gruverske pesme sa dovoljno ozbiljnog gitarskog rada da se ne upadne u monotoniju, a da se opet zadovolji publika skona plesu pa ovde ima fina količina zaraznih slemova koji mogu dobro da prođu i kod beatdown publike, te srazmerno razgovetnih vokala. Mislim, „srazmerno“, dakle, Duress i dalje imaju brutalne death vokale u dve visine ali bez upadanja u apstraktni, teksturalni rad koji je prisutan kod nekih slam bendova. Sve u svemu, vrlo, vrlo dobar materijal sa odličnom produkcijom. Milina:

https://duress.bandcamp.com/album/beyond-the-pines-ep

The Grifted su švedski bend u maniru old school radova sa početka devedesetih pa im debi album, Doomsday & Salvation zvuči prijatno patinirano i otmeno retro. Nije to sad neko čudo jer su među članovima ove postave i ljudi koji su osamdesetih svirali u sastavu Treblinka (od kog je kasnije nastao Tiamat), te još nekim drugim metal i pank sastavima. Godinama su nosili ime Mr. Death da bi se ime promenilo u The Grifted i debi album je, moram da odmah kažem, nezaobilazno štivo za svakog ko voli old school death metal što ne prezire melodiju, voli atmosferu i gruv i ne smatra da je u brzini jedini spas. Doomsday & Salvation je otmena ploča koja jasno pokazuje gde se spajaju pank i metal u švedskoj izvedbi, puna lepih rifova i odmerene svirke. Lepo:

https://youtu.be/4wjP3aTTy4c

Debi album njujorških Asystole izašao je za I, Voidhanger i naravno da ovo ne može da bude „normalan“ death metal. I nije, Siren To Blight je ploča „tehničke“, progresivne pa i avangardne muzike koja se drži death metal osnova sa niskim štimom, tvrdim gitarama, blastbitovima i neolitskim vokalima, ali su pesme kompleksno napisane, gitare često rade harmonski program koji nije očekivan u metalu (ali se dobro uklapa) a ritmovi su matematičarski složeni. Odlična produkcija i vrlo dinamičan mastering dopuštaju da se čuju sve nijanse i detalji u svirci pa su zvuk bas-gitare i obične gitare ovde bogati, zvonki i moćni, a što je dodatna dimenzija izvrsnosti kod ovog albuma. Biser:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/siren-to-blight?from=embed

Desekryptor su dva lika iz Indijane koja sviraju „divljački death metal“ kaže njihov izdavač, Caligari Records, ali iako je to i tačno, mislim da je važno da se ukaže da na kaseti  Curse of the Execrated ima zapravo dosta sofisticirane svirke i promišljenog aranžiranja. U ove četiri pesme Desekryptor uspevaju da u zaista ozbiljnu death metal kanonadu ubace puno interesantnih, atmosferičnih rifova pa i mračnih melodija koje pomalo povuku na blek metal i u pitanju je kompaktan, vrlo dobro napisan, vrlo slušljiv materijal ozbiljne a raznovrsne  krljačine. Ovo se ne propušta:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/curse-of-the-execrated

Francuzi Abcest su simpatični sa svojim drugim EP-jem, L'Horreur Indicible a koji se daje po ceni što je sami određujete. Ovo uopšte nije ni amaterski ni početnički death metal, već vrlo pristojna kolekcija pet pesama koje imaju i kvalitetne rifove i atmosferu i melodičnost što fino sedi uz čvrstu, napucanu svirku. Produkcija nije najdinamičnija na svetu, bojim se, ali muzika je lepo napisana i prijatna:

https://abcest.bandcamp.com/album/lhorreur-indicible

Wormveil su Johnny Peterson i Jon Rudin, dva inače veoma zaposlena death metalca (iz švedske i Ujedinjenog kraljevstva), sa masom bendova (od kojih u nekima sviraju ili su svirali zajedno) a koji su sada snimili drugi album pod ovim imenom. Overlords of Darkness je zabavan, prijatan komad jednostavnog švedskog death metala koji, ako niste odveć zahtevni, sasvim lepo dođe i prođe. Johnny i Jon ne rade ovde ništa novo, originalno ili maštovito ali imaju gruv i šarm i to može da bude dovoljno:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/overlords-of-darkness 

The Aggression Sessions je trostrani, jelte, split EP između Fit For An Autopsy, Thy Art is Murder i Malevolence i mada me ovi bendovi generalno ne zanimaju (deathcore koji se objavljuje za Nuclear Blast...) morao sam da čujem kako Thy Art is Murder obrađuju Cannibal Corpse. Mislim, Hammer Smashed je jedna od najikoničkijih death metal pesama svih vremena i naravno da je TAIM odavljuju. Eto!

https://fitforanautopsy.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://malevolenceriff.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://youtu.be/fcCz-571KCk

Italijani Devangelic, sa svojim četvrtim albumom, Xul, nude brutalni, tehnički death metal za ljubitelje ove forme. Nema ovde previše inovativnosti, ali Devangelic su izuzetno usavršili svoj izraz pa pišu dobre, eksplozivne pesme i izvode ih beprekorno. Nemilosrdni blastbitovi sipaju sa svih strana, gitare preteći zuje bez prekida a duboki, moćni vokal dolazi odozgo, pa onda to sve preseku ukusne solaže. Ne,velim, mnogo inovativno, ali veoma korektno:

https://devangelic.bandcamp.com/album/xul

Ni njemački Stillbirth ne ubijaju se od neke inovacije na svom osmom (!) albumu, Homo Deus no, ako ste voleli njihova izdanja za Unique Leader, novi album je sasvim na liniji. Dakle, ovo je brutalni, betonski tvrdi death metal sa malo deathcore mirisa i pesme su napisane i izvedene više nego korektno. Album je konceptualni i nudi nastavak priče sa prethodne dve ploče, pa, evo, ako vas zanima šta je bilo dalje, navalite:

https://stillbirthofficial.bandcamp.com/album/homo-deus

Dobro zvuče Burning Palace iz Kalifornije na svom promotivnom demo-snimku, 2023 Promo a koji im je prvi objavljen materijal posle debi albuma iz 2020. godine. Ovo je progresivan death metal sa podužim pesmama i dosta lepih ideja a da opet i krljački deo pogodbe biva ispoštovan do maksimuma. Dve kompozicije koje se ovde čuju imaju i dobru atmosferu i fine aranžmane i zanimljive rifove i da je ovo producirano samo za mrvicu skuplje moglo bi odmah na album. No, Burning Palace ovim svakako najavljuju velike podvige u skoroj budućnosti pa to sad treba dočekati. Plaćate koliko želite:

https://burningpalaceofficial.bandcamp.com/album/2023-promo

Noxis iz Klivlenda još nemaju propisan album, samo masu demo, EP i split izdanja, ali ako je suditi po izvrsnom živom albumu, Live At Joe's Garage više su ga nego zaslužili. Ova trojka odličnih muzičara krlja pošteni, znojavi, podzemni death metal sa puno tehničkih kvaliteta ali bez fiksacije na tehniku, sa puno zlih rifčina i mračne atmosfere ali bez mnogo teatralne glume i pozeraja. Ovo je prosto krljački, mošerski death metal za šutku i samopregornu meditaciju posle šutke, old school ali čak ni nametljivo odl school, nego prosto – death metal. Sjajno:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/live-at-joes-garage 

Australijski Ecdysis su osnovani prošle godine i posle dva singla imaju prvi EP, Hex. Ovo je prijatan, melodičan death metal sa „tech“ komponentom ali i popriličnom koičinom „blackened“ estetike. I, da se dogovorimo, nije to sasvim po mom ukusu kao što nije ni vrlo nedinamičan mastering, ali Ecdysis dobro sviraju i pišu kvalitetno pa se ovde itekako ima šta čuti.

https://ecdysisadl.bandcamp.com/album/hex

Nemačko-italijanski Nekus su na sasvim drugoj strani, sa kavernoznom, od noći crnjom verzijom black-death-doom metala. Debi album, Sepulchral Divination zvuči kao da je ne samo snimljen u grobnici nego da su ga tamo i pisali i vežbali. Hermetično, mračno, raspadajuće:

https://youtu.be/S8BqQ6h7bMk

Sijjeel iz Saudijske Arabije su prošle godine izdali vrlo zapažen debi album a sada imaju EP sa dve pesme, The Concurrent Cycle i, pa, odlično je. Ovo je brutalni death metal koji ima i gruv i tehniku i agresivnost i raznovrsnost i ne iscrpljuje se samo u sipanju teških rifova. Iako se ne radi o nekoj direktnoj imitaciji, Sijjeel me podsećaju na Suffocation po tome kako promišljaju aranžmane ali i po visokom nivou tehnike koji, pak, nije u fokusu pesama. Veoma, veoma dobro:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/the-concurrent-cycle

Stižemo do kraja i na redu s uheavy metal i krosžanrovska izdanja. Finski Säteilijä sviraju moderan, melodičan hard rok i album, pretpostavljam prvenac, nazvan isto kao i bend nudi punokrvnu svirku i osam lepih pesama energčnog, mišićavog zvuka. Ovo mi je prijalo daleko više nego što am očekivao jer Säteilijä naprosto ne poziraju onako kako je očekivano u, jelte, teškorokerskim vodama. Ovo nije mačo muzika ni na koji način već procesija finih, poletnih, melodičnih pesama kojima pevanje na Finskom odlično leži. Sve je to solidno producirano i pravi melem za uši:

https://sateilija.bandcamp.com/album/s-teilij

Da li vam se dešava da slušate metal i pomislite „dobro je ovo ali bilo bi još bolje da ima hurdi gurdi“? E, pa, poljski keltski metal septet Vailos je aniticipirao ovu vašu pomisao i izdao svoj prvi EP, Battle Queen prošlog vikenda. Tada sam samo letimično poslušao ovo izdanje i preskočio ga u pregledu ali sam mu se sada vratio i... pa, meni se ovo ne dopada naročito, ali ima šarma. Keltske melodije u osnovi, nežno, melodično pevanje Yanitte Mikhalskaye i pomenuti stari instrument (plus citra i klavijature) su dopadljivi elementi ovog izdanja, dok mi sam „metalski“ sadržaj deluje pomalo nemaštovito, delom i zbog produkcije. No, ima ovde lepih ideja i verujem da će neko manje terminalno namrgođen od mene naći razloga za sreću:

https://vailos.bandcamp.com/album/battle-queen

Ukrajinski Отець načelno nije po mom ukusu, ali EP к​о​с​м​о​с u dovoljnoj meri insistira na kombinovanju raznih žanrova u jendu skladnu celinu da to slomi moj otpor ka melodičnom, ekspresivnom roku koji je u osnovi ove muzike. Ovde ima svega, horova, saksofona, sintetičkih orkestracija i pesme su umešno napisane da sve te disparatne elemente lepo utkaju jedne uz druge ne bi li se dobila smislena celina. Teatralno, svakako, ali dobro producirano i interesantno.

https://otetss.bandcamp.com/album/--2

Poljski Veriti Ritus su negde između (post) blek metala, post metala i doom metala pa njihov debi album treba da čuju ljudi koje zanima komunikativna ali mračna muzika, koja ima osećaj za dinamiku i narative. Defixiones je lepo producirana, atmosferična ploča sa pevanjem na engleskom i poljskom pa, eto, odvojite malo vremena:

https://veritiritus.bandcamp.com/album/defixiones

Stigao je i taj novi Númenor, ceo sastavljen od obrada Blind Guardian. I mislim, respekt za Marka Miranovića i njegovo obožavanje Blind Guardiana koje je porodilo ovaj projekat, ne samo kao simbol ljubavi prema uticajnom power-metal sastavu već i kao strastven rad koji je inspirisao i druge. Hoću reći, ovde nemamo samo Hansija Kürscha na poslednjoj pesmi već na albumu gostuju i članovi Sabatona, Morgane Lefay, Twilight Force... Respekt i ništa drugo. E, sad, što se tiče same muzike, meni je sve ovo, naravno, JAKO prijatno, mada pošto bend naravno ne beži predaleko od originala, svakako je fer postaviti pitanje zašto biste slušali Tales From the Edge of Time a ne neki od albuma Blind Guardian. No, preslušavanjem albuma svakako se može argumentovati da beogradski projekat unosi sasvim dovoljno sopstvenog karaktera u formulu i da ovde nemamo na programu puko sikofanstko imitiranje originala već male ali značajne varijacije koje pesmama daju novi život. Meni svakako ovo lepo leži.

https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/tales-from-the-edge-of-time

Children of the Reptile iz Severne Karoline su epski hevi metal bend sa već trećim albumom, Heavy is the Head. I, dobro je ovo. Mislim, ima tu teatra i predigre i hvatanja zaleta ali kada Children of the Reptile zasviraju odistinski, bude to fina cepačina. Burner i Silent Circle su par numera gde bend vrlo autoritativno pokazuje sposobnosti da svira i brzi, trešerski a onda i poletni, melodični, glamerski heavy metal i da i jedno i drugo bude vrlo umiljato za uho. Sviđa mi se:

https://cotr.bandcamp.com/album/heavy-is-the-head

Paul Gilbert iz Mr. Big/ Racer X je snimio album nazvan The Dio Album gde gomilu pesama  iz opusa pokojnog Ronniea Jamesa Dia radi u instrumentalnim verzijama, gitarom simulirajući Diove vokale. I, uh, ovo zvuči odlično. Mislim, Gilbert je sjajan gitarista naravno, a trebalo mi je samo dvadesetak sekundi Neon Knights da shvatim da mi se ovo dopada. Produkcija i svirka su izvrsne, Gilbertovo fraziranje izuzetno a izbor pesama (iz opusa Rainbow, Black Sabbath i Dia samog) je, naravno, besprekoran. Old school likovi i matorci poput mene da obrate pažnju:

https://paulgilbert.bandcamp.com/album/the-dio-album

Edinburški trio healthyliving je negde na sredini između doom metala, alernativnog roka i gitarskog nojza a aktuelni album, Songs of Abundance, Psalms of Grief zvuči jako samouvereno na tom mestu. I zvuči generalno jako, ovo su  lepo napisane rok pesme koja spajaju spontanost izvedbe i promišljenost aranžmana, imaju suptilnu, kvalitetnu produkciju i fenomenalnu pevačicu Amayu López-Carromero kao tajni adut. Izvrsno, maštovito, atmosferično i veoma preporučljivo svima koji vole te spojeve doom metala sa nemetalnim žanrovima:

https://healthylivingband.bandcamp.com/album/songs-of-abundance-psalms-of-grief

Australijski Lo! spajaju sludge metal, hardcore i posthardcore sa malo post metal i blackened estetike na svom četvrtom albumu, The Gleaners. Ovo je besna, ali pažljivo pisana ploča vrlo energične svirke, sa masivnim ali opet odmerenim zvukom tako da slušaoca ne preplavi baš sa prvim taktom. Što je dobro jer Lo! pišu zanimljive pesme i imaju puno načina da vam nanesu bol ali i da vas zaintrigiraju. Odlično:

https://lookandbehold.bandcamp.com/album/the-gleaners

Recimo da Kanađani Medevil sviraju power metal. Njihov drugi album, Mirror in the Darkness je meni zapravo negde izmešu thrash i heavy metal formata, sa melodičnom ali oštrom svirkom, vokalima koji su grubi ali i sami imaju melodičnost, i pesmama koje vole gruv i u njega agresiju ubacuju odmereno. Ne mogu da kažem da mi se ovde sve dopada ali Medevil me svako malo prijatno iznenade pa album apsolutno vredi da se posluša:

https://medevil.bandcamp.com/album/mirror-in-the-darkness

Godflesh najavjuju novi album, Purge, EP-jem Nero koji ima četiri verzije naslovne pesme. Ako volite Godflesh, pogotovo njihove izlete u plesniju muziku, ovo je to – jedan sladak, pocupkujući komad sa škripećim gitarama, Justinovim besnim urlanjem i industrijskim plesnim ritmom za lom i nirvanu. Vrlo lepo, naravno:

https://godflesh1.bandcamp.com/album/nero 

Za vrhunski speed metal sadržaj ali i album nedelje su nam danas odgovorni Black Denim Rage, a koje pratimo još iz faze kada su bili demo bend i mnogo obećavali. Debi album, State of Emergency sada ta obećanja ispunjava sa deset himničnih, MOĆNIH speed metal zakucavanja pravo u oko. OK, nije da ne mogu da zamerim ponešto, na primer taj previše „plastični“ bubanj, ali gitare su MOĆNE a ovi momci sa Floride pišu (i sviraju) pesme kakve bi bio ponosan da potpiše bilo koji bend iz osamdesetih. A oni osamdesetih još nisu bili ni rođeni. Apsolutna proslava:

https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/state-of-emergency


 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page