DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA
METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
Labudan:
nova metalika užas
https://youtu.be/YF4ahuwLk2U
Meho Krljic:
Nije uopšte tako loše. Mislim, nikako nije među najboljim njihovim albumima (ali meni ništa posle 1988. godine i nije među njima), ali sinoć sam sedeo u bioskopu u Galeriji i slušao ceo album i sasvim je to slušljivo. Pesme su naravno, previše aranžirane, dakle, sve su maltene duže nego što treba sa previše sviranja na silu, ali ima tu štofa, ne mogu da kažem.
Meho Krljic:
E, pa, ove nedelje je izašla nova Metallica, a što je nesumnjivo DOGAĐAJ nedelje, ali nikako i album nedelje. Za razliku od mnogih reakcija koje sam čuo, moji su utisci o ovom albumu uglavnom povoljni, uz, naravno, ogradu da kad od benda ne očekujete ništa, onda ste zadovoljni i malim. No, meni je svakako ovaj album slušljiv uz očiglednu opasku da je mogao da bude skraćen bar pola sata i da time bude značajno bolji. No, izašlo je ove nedelje i mnogo muzike koju vredi da čujete čak i ako ne marite za Metaliku baš ni malo. Mnogo MNOGO muzike. Ajmo ajde:
Blek metal? Blek metal. Samo što sam se prošle nedelje pozitivno izrazio o kanadskom humorističkom blek metal projektu Chasse-Neige, vredni J. Larché snimio je novi demo EP. I dalje tematski orijentisan na kvebečku klimu, četvrti EP (ove godine) zove se Fuck le Printemps! i, naravno, nudi još tri lepe pesme energičnog, sirovog a melodičnog blek metala koji čoveka pozitivno uzdigne iako ima u sebi i dozu melanholije. Ovom projektu vrlo prija taj kućni nivo produkcije, a autor nema problem da izbacuje pristojne pesme na svakih par nedelja tako da, zapratite ovog momka:
https://chasse-neige.bandcamp.com/album/fuck-le-printemps
Francuski Hyrgal ima novi EP, Session funéraire anno MMXXIII i ovaj bend sa već tri albuma iza sebe ovde zvuči vrlo zrelo i ubedljivo. Naravno da je sve to taj moderniji, melodičniji blek metal kakav se danas svira ali Hyrgal imaju interesovanje za mitologiju i okultno pa je i njihova muzika manje „emo“ a više okultna, a pesme su pisane jako dobro, i odsvirane sa ubitačnom energičnošću. Još i dobra produkcija i ovo je odličan paket modernog, snažnog blek metala za svako uho:
https://hyrgal.bandcamp.com/album/sessions-funeraires-anno-mmxxiii
https://ladlo.bandcamp.com/album/session-fun-raire-anno-mmxxiii
Odlično zvuči Thuastur iz Džordžije na novom EP-ju, nazvanom Beckoning The Crypt. Snimljen pola decenije nakon debi EP-ja, novi materijal pored blek metala koji je ovde u osonovi, ima i elemente death metala, sa pesmama koje su pune atmosferičnih, ali onako, evokatvnih, filmskih rifova i dobre, energične svirke. Gregorio Franco koji ovo sve pravi ima talenta za pisanje pesama i produkcija mu je solidna pa sam ja uživao slušajući ovaj energični, brzi metal:
https://thuastur.bandcamp.com/album/beckoning-the-crypt
Oh, novi album kineskog jednočlanog Ὁπλίτης? A prvi je izašao na novogodišnju noć, pre manje od četiri meseca? Neki ljudi su prosto odgovorni pa tako i mladi Liu Zhenyang, inače poznat po takođe jednočlanom projektu Vitriolic Sage. Elem, novi album njegovog novog projekta Ὁπλίτης se zove Τρωθησομένη i ovo je još masa nezaustavljivog progresivnog ali UNIŠTAVAJUĆEG blek metala. OK, naravno da ovde ima još dosta stvari koje treba da legnu i sazru i sve to, ali Liu Zhenyang i dalje zvuči apsolutno DIVLJAČKI ali ne bez plana i programa i njegove pesme, mada su aranžmanski nepoćudne i povremeno haotične, imaju jasno izražene centralne ideje i te ideje čoveka zgrabe i ne puštaju. Album se daje po ceni koju sami odredite ali ovo apsolutne treba makar preslušati ako sebe ikako smatrate ljubiteljem ekstremne umetnosti:
https://hoplites.bandcamp.com/album/--3
Takođe iz Kine su Urizen Society, očigledno poštovaoci Vilijema Blejka (ili igre Devil May Cry V, a što se u statistici svodi na solidno veliko preklapanje populacije) i simpatičan simfonijski blek metal sastav. Bend je aktivan od 2019. godine a Solium Ardens: The Ring of Coagula mu je drugi album i ovo je vrlo dopadljiv, vrlo teatralan blek metal koji pritom svoje simfonijske ambicije pakuje u svedeniju produkciju i aranžmane nego što bi čovek očekivao pa sve zvuči intimnije i meni odmah lepše od proseka. Pesme sa svojim horovima i orkestracijama svakako pružaju potrebnu atmosferu ali su teme fine, maštovite, povremeno utemeljene na folkloru i ulaze pod kožu. Vrlo lepo, a proširena i malo skuplja verzija albuma daje i pesme u samo orkestarskim aranžmanima za sladokusce i pervertite:
https://vrzn.bandcamp.com/album/solium-ardens-the-ring-of-coagula
https://vrzn.bandcamp.com/album/solium-ardens-the-ring-of-coagula-the-ring-of-coagula
Ruski trio Beyond The Grave napustio je domovinu zbog, nagađam, celog sranja oko rata u Ukrajini, sankcija itd. i nastanio se kod nas, u Srbiji. Prvi album u dijaspori, Let There Be Destruction je vrlo ubedljiv i energičan i dopašće se ljubiteljima švedskog blek metala po Dark Funeral, Setherial i sličnim mustrama. Nisu Beyond The Grave, dakle, ovde naročito originalni ali su dobri sa vrlo sigurnim sviranjem stila koji su odabrali, dobrom produkcijom i pesamama koje, rekosmo, ne umiru od originalnosti ali apsolutno rade posao. Meni je ovo, naravno, jako simpatično:
https://beyondthegrave.bandcamp.com/album/let-there-be-destruction
Bugari BLACK:I svojim albumima daju vrlo nepamtljiva imena pa se drugi, upravo izašao, zove Kimah Elenu Su'ati Bahlu. I sve pesme su na istom, hm, jeziku pa je ovo vrlo ezoteričan, mističan blek metal inspirisan alhemijom i egzotičnim filozofskim školama. Ali, mislim, muzički je dobar i ne TOLIKO egzotičan, ovo je fin, glasan, srednjetempaški blek metal sa puno agresije ali i dovoljno atmosfere da svi budemo zadovoljni. BLACK:I rade, što se mene tiče, u svetloj tradiciji Mayhema i Emperora a za to uvek imam vremena:
https://black0alch.bandcamp.com/album/kimah-elenu-suati-bahlu-2
Wesele je novi poljski blek metal projekat čoveka po imenu Rafał Chruścicki i prvi album, Fine de siècle je maštovita, rekao bih tipično poljski atmosferična ploča. Wesele je manje melodičan i emotivan od prosečnog poljskog izdanja ali su pesme veoma dobro napisane i producirane pa je pravo zadovoljstvo upustiti se u ove mračne atmosfere i kreativne aranžmane:
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/wesele-fin-de-si-cle
Za Unhallowed se ne zna odakle su, a ovo nije jedan od već postojećih bendova sa ovim imenom već nova postava, koja svira od 2021. godine. Minialbum Awaken The Black Flameima šest oštrih, napadačkih pesama blasfemičnog ali i dalje donekle melodičnog blek metala koji će prijati i old school i new school publici. Unhallowed imaju produkciju kakvu ja ne volim, bučnu a razmazanu, ali pesme su im dobre a izvedba ubedljiva pa ove ljude vredi čuti i držati na radaru:
https://unhallowed-band.bandcamp.com/album/awaken-the-black-flame
https://folterrecords.bandcamp.com/album/awaken-the-black-flame
Stories Bones Tell su Francuzi i imaju vrlo pristojan debi album, Of Worlds Long Gone, Ekipa je osnovana 2020. godine ali članovi već imaju iskustva sa drugim bendovima pa se i ovde čuje jedan zreo a opet ne prezreo moderni blek metal sa dosta amtosfere i melodije. No, ima tu prilična količina spontanosti i ličnog izraza i ovo nije samo još jedan album za rastuću gomilu meloblack izdanja koja se čuju jednom i zaboravljaju. Stories Bones Tell imaju šmeka više od proseka i lep zvuk i vredi ih poslušati:
https://storiesbonestell.bandcamp.com/album/of-worlds-long-gone
Kalifornijski All Hell stručno spajaju black metal, rokenrol, malo southern gothic šmeka i panka pa je novi EP, All Hail the Night sa svojih šest pesama vrlo prijemčiva ponuda. All Hell uspevaju da zvuče i razoružavajuće sirovo i jednostavno, a opet sofisticirano i maštovito, nudeći pankerski neposrednu a opet mudro odmerenu muziku za širok spektar publike:
https://allhell.bandcamp.com/album/all-hail-the-night
Prijatno iznenađenje je za mene debi album filadelfijskih Wild Beyond, takođe nazvan Wild Beyond, kod kog blek metal osnova dolazi uz interesantne thrash i death nadgradnje. Wild Beyond nisu nametljivo progresivno orijentisan bend, ali pesme im jesu napisane tako da se pobegne od klasične rok matrice i da se pronađu nove forme da se u njih utoče nervozni rifovi i brzi ritmovi. Dobra produkcija, takođe, sa toplim, organskim zvukom u kome je bas-gitara pogotovo lepa. Odičan, kreativan debi:
https://wildbeyond.bandcamp.com/album/wild-beyond
Idemo dalje, na doom metal, stoner rok, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Španski Lex Luciferi sviraju epski doom ali to je zapravo samo sporiji, melodični heavy metal. I ako volite heavy metal koji ide otmenim sporim tempom i ima melodične, klin vokale preko snažnih, asertivnih rifova, minialbum La sombra del cuervo će vam biti simpatičan sa svojih šest komada. Imaju Lex Luciferi još da sazrevaju, kako kompozitorski, tako i produkcijski ali ovo je sasvim prijatno za moje uho:
https://lexluciferi.bandcamp.com/album/la-sombra-del-cuervo
Simpatični su Finci Kaira sa svojim progresivnim, glasnim doom death zvukom. Bend je nastao tokom pandemije, prvo kroz onlajn kolaboraciju nekolicine iskusnih likova a posle nekoliko singlova stiže nam i prvi EP sa tri pesme, Seitsemän. I prijatno je ovo, onako kinematično i dostojanstveno, bez preterane teatralnosti, sa pesmama koje imaju i atmosferu i rif, sve to bučno a ne sad kao nešto agresivno. Lep materijal i sve preporuke:
https://kairaband.bandcamp.com/album/seitsem-n
Hailshot iz Indijane imaju novi EP, Age of Filth, sa dve pesme besnog, glasnog, energičnog sludge/ core zvuka. Ovo je mišićavo, enregično a gruverski, bez mnogo smaranja, sa pesmama koje su napravljene da vam ne gube vreme postavljajući svoje teze nego da odmah ulete u klinč i nabadaju glavom. Solidna a jeftina produkcija, puno zlovolje ali i neočekivanih melodičnih pasaža, meni vrlo prijatno:
https://hailshot.bandcamp.com/album/age-of-filth-ep
Recimo da su i losanđeleski Where The Body Lies negde na liniji sludgecore izraza. EP Where The Body Lies ima četirti pesme mišićave, agresivne svirke koja je ipak vezana i za tribalne, sporije i srednjetempaške ritmove, a dopušta i tračcima atmosfere i melodije da prodru kroz distorziranu tamu pa je ovaj debi za moje uho zanimljiv i obećava interesantnu budućnost. Solidno producirano, dobro odsvirano a naplaćuje se u skladu sa vašim željama:
https://wherethebodylies.bandcamp.com/album/where-the-body-lies-ep
Ahhhh, novi Void King? Lepo! Bend iz Indijanapolisa je preskočio celu pandemiju i donosi nam The Hidden Hymnal, svoj novi album, nudeći lepo pripremljeni doom metal sa niskim štimom, psihodeličnim rifovima ali i melodičnim, energičnim pevanjem. Fina je to kombinacija hermetičnog zvuka i ekspresivne svirke, a pesme su hipnotične, spore ali gruverske i kod benda se čuje značajan napredak u koncepciji za ove četiri godine. Meni vrlo prija:
https://voidking.bandcamp.com/album/the-hidden-hymnal
Američki Hashishian spremaju drugi album ali dok ga ne spreme, EP Kingdom of Kush je tu da utaži glad za JAKO izdrogiranim rifovima, sporim, hipnotičnim ritmom i skoro subliminalnim vokalima. Hashishian su toliko psihodelični da možete da se uradite samo od gledanja u omot ovog izdanja a slušanje muzike garantuje izmenjeno stanje svesti. Lepo, prijatno, jeftino a efektno:
https://wetrecords.bandcamp.com/album/kingdom-of-kush
Sardinijski 1782 na svom trećem albumu Clamor Luciferi posle melanholičnog uvoda na orguljama kreću sa valjanjem najcrnjih, satanističkih faziranih rifova kojih mogu da se sete. Ovo je brutalno težak, brutalno drogiran i paklu veran stoner-doom metal za ljude koji vole da se napuše hašiša i gledaju stare horor filmove na VHS-kasetama. Heavy Psych Sounds records koji ovo objavljuje je garant kvaliteta iako je ovo lako moglo da izađe i za neku manju firmu tipa Electric Valley. Svakako poslušati sa pažnjom:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/1782-clamor-luciferi
Međunarodna funeral doom atrakcija Mesmur ima novi album, i Chthonic ima četiri pesme (plus intro) sporih, hermetičnih meditacija i atmosfera. Ovo je jeftino ali dobro producirana ploča čiji spoj šloki horora i melanholične podloge dobro radi i slušaocu daje program koji je spor ali ne isforsirano prespor, elegantan u svojoj sirovosti i prijatan u svom nihilizmu:
https://mesmur.bandcamp.com/album/chthonic
Class Traitor su iz Melburna i njihov debi album, Broken Energy Highway je baš BAŠ teška i mučna ploča abrazivnog sludge metala. Ima ovde i malo post-metal elemenata, notabilno u melanholičnijim harmonijama koje se povremeno čuju između surovih rifova i opresivnih disonanci, no, pretežni zvuk je taj brutalni, teški sludge sa pevačem koji je na pola puta između plača i psihotičnog vriska. Šest pesama, ali su dugačke i mučne, pa ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno, Class Traitor su jako dobri u ovome što rade:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/class-traitor-broken-energy-highway
Za ljubitelje epski napušenog stoner roka, tu je novi Faerie Ring. Drugi album ekipe iz Indijane zove se Weary Traveler i nudi četrdeset minuta prijatnog, drogiranog stoner zvuka sa toplim, teškim ali ne agresivnim gitarama, simpatičnim metal rifovima, melodičnim, nenametljivim pevanjem i generalno muzikom koja vas obavije prijateljskim, psihodeličnim fuzzom i grooveom dok ne otplutate daleko u svemir. Lepo:
https://faeriering.bandcamp.com/album/weary-traveler
Andromelin je jednočlani doom metal sastav iz Teherana a 369 mu je već drugi album ove godine. I sad, broj 369 je, jelte, značajan srpskim mističarima zbog Tesle itd. ali nevezano za to ovo je vrlo dopadljiv, mada naravno vrlo kućni materijal. Ali, kućna produkcija je ovde sasvim adekvatna i Mohammad Tajik ispurčuje intimnu, melodičnu, neposrednu i naivnu (u najboljem smislu) muziku uz koju se tuguje sa osmehom na licu:
https://andromelin.bandcamp.com/album/369
Pređimo na brži teren, dakle, thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A za početak: Srbija. Atomic Fault su iz Beograda i njihov thrash metal na prvom EP-ju, Lobotomized je tačno ono što bih ja naručio u hipotetičkoj kafani gde možete da naručujete metal. Ovo ima četiri pesme old school krljačine koja u klasičlan thrash dodaje malo death metala i hardkora, ne filozofira mnogo nego rastura iz sve snage, brije oštrim rifovima, poliva brutalnim vokalom i udara brzim ritmom. Sve to ima jednu prijatnu demo estetiku u zvuku i svirci i to, naravno, znači i da Atomic Fault imaju još da sazrevaju i da se peglaju, ali u OVOM trenutku oni nude zdrav, izrazito zarazan thrash koji mene jako loži. Plaćate koliko želite a ŽELEĆETE ovaj komad ’80s šmekerstva:
https://atomicfault.bandcamp.com/album/lobotomized
Crsytalized je prvi album budimpeštanskih Iron Steel i, OK, to ime deluje kao da se neko zajebavao, ali ova tri mađarska momka cepaju vrlo pristojan speed metal sa pankerskim, jelte, naklonom. Muzika je jednostavna ali ne glupa, zvuk jeftin ali ne loš a pesme su kratke, ekonomične i jebačke pa su mi Iron Steel bili simpatični, tako nekako idealno primitivni i šarmantni:
https://ironsteel.bandcamp.com/album/crystalized
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/crystalized
Deimos’ Dawn su iz Berlina i ova četvorka uprkos poodmaklim godinama (i postojanju od 2017. godine) ima debi album, Anthem of the Lost. Iskustvo se svakako čuje (pevač Marc Grewe je bio ili i dalje svira u masi bendova, uključujući Morgoth ili Leper Colony) pa je ovo album kvalitetnog, dobro napisanog thrash metala koji ne kopipejstuje ista ideje i rešenja iz pesme u pesmu već ima raznovrsnost i smisao za sekvenciranje albuma. Dobar zvuk, dobar, jelte, fazon, dobar album:
https://www.youtube.com/watch?v=d6613Ip4CFA
Ruski Rat Eater je, kako i sam kaže na svom Bandcampu: „One Person's Project. 18 Age.“ Ali ko god da je ova mlada osoba, ima talenta. Demo No Mercy Again nudi surov, srednjeprugaški thrash metal koji pizdi zbog rata, poliva jakim rifčinama, cepa, dere se i generalno besni. Vrlo dobra kućna produkcija, nula filozofiranja, samo kidanje i jake solaže:
https://rateater.bandcamp.com/album/no-mercy-again
The Moan of Anguish je prvi snimak italijanskih trešera Expired posle osam godina diskografske pauze. I, mislim, korektan je. Ovo je singl sa dve pesme koje nisu sad nešto maštovite ili inovativne ali Expired nude dve mišićave, razrađene thrash metal kompozicije sa kvalitetnom svirkom i produkcijom i obećavaju nove avanture. Lepo, a ako vas omot sa tužnim jagnješcetom ne dirne do suza, pa, vi ste monstrum:
https://expiredthrash.bandcamp.com/album/the-moan-of-anguish
Isto iz Italije su Awaken The Night ali njihov EP The Watchers nudi prljaviji, haotičniji pogled na thrash metal. Ove četiri pesme su onako, sirove, istraživačke, sa rasponom od horor atmosfere do maničnog krljanja a meni to sve zvuči vrlo prijatno, vrlo old school i iskreno.
https://awakenthenight666.bandcamp.com/album/the-watchers-ep
Acromizer iz Barselone nude vrlo zabavan, mišićav a melodičan thrash metal program na svom trećem albumu, Reborn. Ovo je na neki način i konceptualna ploča, sa svakom pesmom koja govori o jednom ljudskom atributu koji kreira društvene probleme (krivica, gnev, podlost, strah, zavist itd.), a pesme su vrlo raznovrsne sa maštovitim aranžmanima i dobrom produkcijom. Malo se treba navići na pevanje gitariste Eduarda Juanesa, ali ako ovu prepreku uspešno savladate, Acromizer nude dosta zadovoljstava:
https://acromizer.bandcamp.com/album/reborn-2
I ajmo sad... Metallica je, dakle, izdala jedanaesti album (tek!) i 72 Seasons sam preslušao u bioskopu, posvećujući skoro dva sata svog života novom opusu benda koji je odavno prestao da bude naročito interesantan za mene (i povremeno vrlo smaračkim objašnjenjima članova benda za svaku pesmu kako je BAŠ OVA kul i odlična i treba da se pažljivo sluša). No, prizor klinaca od 13 godina u Metallica majicama uzbuđenih da prisustvuju svojoj prvoj premijeri novog albuma jednog od najvećih rok bendova ikad, pa, to je svakako doživljaj. Takođe, svakako je prijatno što Metalika na ovom albumu nudi prilično organski spoj svojih uticaja, od bluziranog, stonerskog teškog roka i blacksabbathovskog proto-dooma, preko Motorheada pa sve do, jelte NWOBHM klasike. Neke pesme vrlo jasno omažiraju Diamond Head ili Deep Purple (slušajte Kirkov solo u Screaming Sucide sa direktnim citatom Strange Kind of Woman) i ovo je sve Metallica koja se prirodno okreće svojim korenima i bez eksperimentalnih ambicija naprosto svira ono što voli. Uz Jamesove tekstove koji su naglašeno reflektivni i nose tragove njegovog najnovijeg skidanja sa alkohola i generalnih lomova u privatnom životu, ploča zvuči iskreno i lično na svim planovima. Naravno, zvuči i dobro u smislu samog zvuka i miksa i s obzirom da je ovo rifaški, znojav album, mogu da kažem da sam dobio više nego što sam očekivao u pogledu slušalačkog užitka. Stoji da je ploča značajno predugačka sa svojih 77 minuta i da ovde može da se oseti da Larsova svedenost u tehnici bend koči u pogledu suptilnijeg aranžiranja kompozicija. Reszultat je (sem u poslednjoj pesmi koja ima dinamičke varijacije) da album može da zamori i tim ravnim, stalno istim intenzitetom svirke, sa pesmama koje se razvijaju samo horizontalno (a neki rifovi JESU intrigantno kompleksni) i gde Jamesovo poigravanje sa vokalnim harmonijama, Robov bas-gruv i Kirkove sinkopirane teme zaslužuju suptilnijeg ritmičara ispod svega. No, Metallica svakako nije svoje ime izgradila na suptilnim, višeslojnim kompozicijama već upravo na tom besomučnom gaženju napred svom snagom pa je u tom smislu i 72 Seasons jedan dosledan, i na kraju krajeva prilično kvalitetan iskaz benda koji se još nije umorio od rokenrola. Fer. Ipa, razumem i da su mnogi razočarani jer dobar broj pesama zvuči kao puko rasviravanje rifova sa aranžmanima koji su mogli da budu kompaktniji i efektniji – nešto što samo prvi singl, Lux Aeterna nudi i njegova ekonomičnost stoji u snažnom kontrastu u odnosu na relaksiranu rasviranost ali iblagu neusmerenost ostatka albuma. No, nekome će i to prijati.
https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kLk0UGq8D3BWN6qOHgYQE_DogrfCZ2p4Y
https://youtu.be/Pe_ToLvaVV4
Ako spadate u tabor razočaranih novom Metalikom (a, za razliku od profesionalnih kritičara koji su album uglavnom ocenili pristojno, običan narod po internetu u primetnoj meri ima negativnu reakciju), vaša je sreća da je najbolji klasični treš metal bend sa Istočne obale izdao svoj dvadeseti album. Ne, pobogu, kakav Anthrax? Govorim o Overkillu, naravno. Bobby Blitz i njegova ekipa i u sedmoj deceniji svojih života isporučuju tvrd, energičan, beskompromisan thrash metal, čuvajući svoj klasični zvuk perfektno i perfektno ga apdejtujući za treću dekadu 21. veka. Overkill je uvek bio „rokerskiji“ thrash, često nazivan Motorhedom thrash metala ali to nikada nije bilo nauštrb oštrine i čvrstine pa tako i Scorched ne pravi korak nazad u ovom smislu i zapravo nudi pesme koje savršeno mešaju melodični, himnični program sa klasičnim thrash nabadanjem (slušajte Goin’ Home za rani primer ovog dobrog kombinovanja). Gde oni u sebi nalaze inspiraciju za ovako autentičan, prodoran zvuk, ne znam, kao što ne znam kako je Bobby očuvao svoj promukli, prodorni, autoritativni glas posle četrdeset i kusur godina vrištanja, ali Scorched nudi deset pesama opakih rifova i ubitačne ritmičke gimnastike uparenih sa evokativnim melodijama, pokazujući da thrash može da bude i ekspanzivan i pakleno moćan u isto vreme. Sjajno.
https://overkillmetal.bandcamp.com/album/scorched
Treba imati jaja pa biti thrash metal bend iz iste generacije a objaviti novi album istog dana kada i Metallica. Pored Overkilla na ovakav potez su se odlučili i nemački trešeri Holy Moses i svoj trinaesti album, Invisible Queen nam ponudili na konzumaciju bez stida. Ovaj bend je, naravno, uvek bio nešto više hardcore, nešto više underground od gornja dva, pa je i novi album brutalniji, brži, hermetčniji i progresivniji od onog što nude Amerikanci. I odličan je. Svirka je oštra disciplinovana, brza i tenzična a pesme pored klasične thrash paljbe imaju i ukusno ubačene noisecore disonance, mathcore jurnjave po vratu gitare i dezorijentišuće efekte u miksu. Naravno, zaštitni znak benda, pevačica Sabine Classen i dalje odozgo prosipa svoj moćni death lavež pa je ovo album izuzetno, ali IZUZETNO savremene i agresivne muzike za bend koji je započeo 1980. godine. Masivan respekt:
https://www.youtube.com/watch?v=BllcnpkSco8&list=OLAK5uy_nWyfkkXgUlw5IGCgFenNws909htEvxcyY
Cancel su, naravno teški, metalizirani hardkor bend pa još iz Švajcarske. A gadno krljaju. EP World Of Hurt ima pet pesama surovog nabadanja, niskog štima, promuklih urljajućih vokala. Ovo je za mrvu više metal od prosečnog moshcore benda ali tu je sve to negde pa ako volite takav zvuk, Cancel ovaj EP daju po ceni koju sami odredite, a dobar je:
https://cancel.bandcamp.com/album/world-of-hurt
Sa imenom Life Gets Taken odmah znate da je i ovde na programu teški metalizirani hardcore. Bend je iz Kanzas Sitija, demo snimak se zove H816 Demo i ima tri pesme koje ubijaju težinom i mržnjom. Sporo, agresivno, ali spakovano u dobru produkciju i kratke kompozicije, ovo je odlično predjelo za neka buduća supstancijalnija izdanja grupe. A plaćate koliko god:
https://lifegetstaken.bandcamp.com/album/h816-demo
Auditory Anguish iz Kalifornije imaju EP Tragedies Of Western Existence gde za dva dolara u tri pesme nudi superteški metalizirani hardcore na prelasku u grindcore. Ovo je nisko naštimovano, jako napucano u miksu i veoma agresivno sa mošerskim delovima koji su na granici slamming death metala, brutalnim vokalima itd. Ko voli, uživaće a pesme su kratke i ekonomične:
https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/tragedies-of-western-existence
Burnt To Ash iz Australije hvale se da je njihov album Utter Fucking Destruction urađen 100% DIY a to uvek treba ceniti i pozdraviti mada je za mnoge muzičare danas to puka neminovnost a ne ideološki izbor. No dobro, Burnt To Ash sviraju prljav, ružan, nisko štimovan, HM2 pedalama pokretan crustcore pa se njihova ideologija ne dovodi u pitanje. Muzički ovo je klasičan D-beat bez mnogo ambicije da se odmakne od poznatog predloška ali ko to voli ovde će biti uslužen. Naravno, plaćate koliko želite:
https://burnttoash.bandcamp.com/album/utter-fucking-destruction
Poljaci Misguided su mi vrlo prijatni na albumu Condemnation, njihovom dugosvirajućem debiju. Ovo je neka prelazna forma između hardkora i death metala ali koja izbegava standardni srednjetempaški nabod-core i svira i brže i sporije od toga, nudeći muziku koja je hermetičnija ali uzbudljiva. Pesme su kratke i energične sa dobrom atmosferom i mošerskim program koji bi trebalo da zadovolji širok profil publike:
https://misguided0.bandcamp.com/album/condemnation
https://arcadian.bandcamp.com/album/misguided-condemnation
The Paraplegics iz Providensa na Rod Ajlendu su objavili svoj prvi ikada ekskluzivno digitalni EP, Hold My Beer i ovo je prijatan, sirov ali usviran i efektan hardcore-punk, brzog tempa, ložačkih refrena, prljave produkcije. Old school po prirodi ali ne staromodno po intencijama, ovo je zabavno i ugodno za slušanje na ripit:
https://theparaplegics2001.bandcamp.com/album/hold-my-beer-ep
Caos y Desolación e Nossa Realidade (4 Ways Split) je kratak, ekonomičan split EP između četiri južnoamerička grindcore benda. Dva dolaze iz Brazila, dva iz Argentine, svi krljaju brutalno ali korektno sa jeftinim ali prhvatljivim produkcijama i ovde se za jedan dolar dobija mnogo slasti:
https://impugned.bandcamp.com/album/caos-y-desolaci-n-e-nossa-realidade-4-ways-split
Za još južnoameričkog grindcorea stiže nam The Art of Surgery, split album između projekata Petiot i Lipoma. Petiot je još jedan projekat prolifičnog Brazilca Arthua najpoznatijeg po svom grindcore alter-egu Agamenon Project, ali ovo je, mada slično po zvuku, malčice pomereno ka goregrind delu spektra i na ovom izanju nudi deset finih, krljačkih grindcore komada većinski dužih od minut i sa sirovim ali funkcionalnim zvukom. Lipoma je isto jednočlani projekat, iz Njujorka i njegova strana je bliža klasičnijem goregrindu. Zvuk je čistiji ali time i malo „plastičniji“ a pesme, iznenađujuće, melodičnije. Ko voli andergraund, da obrati pažnju:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/01-23the-art-of-surgery-petiot-x-lipoma-split
Kanađani Fâché su novi album izdali pre svega par nedelja a sada imaju split EP sa Chadhel i ovo je (barem na njihovoj strani) osam pesama vrhunskog grindcore krljanja sa veoma lepo napisanim pesama (od kojih ni jedna ne traje duže od 47 sekundi), funkcionalnim zvukom i megadžulima energije proteranim kroz iglene uši. Apsolutno poslušati ako volite grindcore a daunloud se naplaćuje po želji. Kakva je strana Chadhel? Ne znam, ovaj, takođe kvebečki projekat je još nije stavio na svoj Bandcamp ali pošto oni zvuče vrlo slično Fâchéu, verujem da će biti odlično:
https://fache.bandcamp.com/album/split-with-chadhel
A Deathgrave iz San Hozea nude prijatan, pankerski a disciplinovan grindcore/ deathgrind/ powerviolence na albumu It's Only Midnight. Album sadrži i pesme duže od tri minuta što je prilična egzotika za ovaj tip muzike, ali pričamo o dobro napisanom, vrlo solidno produciranom materijalu koji se pritom drži surove undeground estetike i jebe kevu iz sve snage sve vreme. Odlično:
https://deathgrave.bandcamp.com/album/its-only-midnight
Cave Moth sa Floride ODVALJUJU na albumu Paralytic Love koji sa svojih osam pesama traje manje od osam minuta. Ovo je grindcore koji je sebi upucao skoro letalnu dozu mathcore ambicije u sve vene koje je mogao da nađe i pričamo o osam minuta krvničkog razvaljivanja ali sa puno maštovitih rešenja u pesmama. Bend izdanje nudi po ceni koju sami odredite pa ne časite ni časa da ovaj kvalitet sebi priuštite:
https://cavemoth.bandcamp.com/album/paralytic-love
(Kraj u sledećem postu)
Meho Krljic:
Stahlkommandeur je minhenski death metal/ deathgrind sastav (Jednočlani? Verovatno.) sa lepim materijalom od četiri pesme na split kaseti sa bendom swords. Stahlkommandeur spaja težinu i monumentalnost švedskog death metala sa grindcore ekspresivnošću i to fino zvuči. Pesme su poduže, vrlo pristojno napisane i mošerski potentne a Stahlkommandeur sebe eksplicitno stavlja naspram fašizma i kapitalizma, što je još jedan plus. Swords, pak, više vuku na blek metal stranu nudeći energičan ali za mrvicu melodičniji materijal sa četiri kvalitetne, brze pesme. Sve u svemu odličan projekat a daunloud, naravno plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:
https://stahlkommandeur.bandcamp.com/album/stahlkommandeur-split-w-swords
https://swordsblackmetal.bandcamp.com/album/stahlkommandeur-swords-split
Jednočlani projekat sa Foklandskih ostrva, Bloodrust ima drugi album, At Glory's End i ovo je prijatan opus teškog, mesnatog old school death metala sa boltthrowerovskim rifovima i švedskim death metal ritmovima. Dakle, ne sad nešto inovativno, ali R Keenahan piše dobre rifove i solidne pesme u celini, ne zaboravljajući povremenu prijatnu melodiju sred agresivnog udaranja. Ovde mu je na bas-gitari pomagao Britanac Phil Wadey pa sve zvuči vrlo dobro i vredi da se posluša:
https://bloodrust-osdm.bandcamp.com/album/at-glorys-end
Škotsko-grčki Penny Coffin ima novi EP, Conscripted Morality sa četiri pesme energičnog death metala koji, istina je, ponegde radi direktne citate Cannibal Corpse, ali ima snage i vizije da u sve to doda malo progresivnih melodija. Sve je to mračno, hermetično, ali i mošerski energično i vredi da se čuje:
https://pennycoffindeath.bandcamp.com/album/conscripted-morality
Belgijski Pestifer datira još sa kraja prošlog veka, mada pod drugim imenom, a pod ovim su snimili već tri albuma. Defeat of the Nemesis je novi EP i ovo je pet pesama vrlo proggy, tehnički izvrsnog death metala koji ima i atmosferu i sviračke egzibicije ali pre svega ima pesme. Pestifer sa sobom nose jedan vrlo old school dah, kao da ste ukrstili Morbid Angel i Death i to je vrlo omamljujuća kombinacija i u 2023. godini. Fina produkcija i generalno vrlo dobar materijal koji izlazi tek naredne nedelje ali se već sada može preslušati:
https://pestifer-band.bandcamp.com/album/defeat-of-the-nemesis
https://youtu.be/i5hiVfuP_eA
Johnny Petterson i ove nedelje ima novi album, ovog puta sa postavom Rotpit u kojoj sviraju još dva člana nemačkih Revel in Flesh. Debi album ove švedsko-njemačke momčadi zove se Let There Be Rot i u najmanje iznenađujućim vestima, u pitanju je atmosferični old school death metal. Petterson svira i bas i gitaru ovde a pesme su mračne, sirove, dementne i, ko voli štroku, vrlo prijatne. Povaljajte se u ovom blatu ako ste metalac od porekla:
https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/let-there-be-rot
Kad smo već kod truleži, teksaški Fleshrot su prošle godine objavili debi album, Unburied Corpse a sada su pustili na Bandcamp Unburied Corpse Promo, to jest demo snimak sa tri pesme pripremane za album. Ovo je sirov, prljav i mračan old school deth metal, kanalizacionog mirisa i istog takvog šarma. Ali, da bude jasno: IMA šarma.
https://fleshrottx.bandcamp.com/album/unburied-corpse-promo
Debi album čileanskih Putrid Yell je jedan solidan komad teškog, old school death metala priključenog na HM2 distorziju i namernog da sve najbolje lekcije dvedesetih godina pređe ubrzanim režimom rada na vaše slušalačko zadovoljstvo. Consuming Aberration, kako se album zove je kruna desetogodišnjeg dosadašnjeg rada i iterativnog unapređivanja svirke i zvuka kroz brojne demo snimke pa je ovo vrlo zreo materijal, bez traženja pravog zvuka i bez generičkih, nepromišljenih rifova. Putrid Yell ovde nude čistu krtinu i zavređuju i vaše vreme i vaš novac:
https://putridyell.bandcamp.com/album/consuming-aberration
Za ljubitelje slama, tu su mladi Field Dressed iz Oklahome čini istoimeni EP nudi neodoljivo jendostavan, vrlo hardcore slamming death metal. Ovo je svedeno na najesencijalnije elemente, sa muzikom sklopljenom praktično od čistog gruva i vokala koji su puka tekstura, sa tekstovima i semplovima vezanim za lov na jelene i mada Field Dressed teško da će sa ovakvom muzikom uskoro nastupati kod Džimija Kimela ili nekog sličnog, ne mogu da se otmem šarmu ove jednostavne, neposredne muzike:
https://fielddressed580.bandcamp.com/album/field-dressed
A slamming death metal publika je solidnih šest godina čekala da portugalski Analepsy kreira nastavak za svoj izvrsni prvenac Atrocities From Beyond (iste te, 2017. godine je izašao i split album sa norveškim Kraaniumom). E, pa, Quiescence je pred nama i verujem da je ovo kristalizacija zvuka koji je bio vrlo prisutan i pre šest godina i Analepsy su ovde više brutalni tech-death sa melodičnim izletima nego što se fetišistički usredsređuju na slemove. Slemova, naravno ima, ali ovo je sada muzika koja ih koristi kao začin radije nego kao glavno jelo, usredsređujući se na kompleksnije, ambicioznije aranžiranje. Zvuk je, takođe kristalno čist i muzika generalno komunikativna i razgovetna pa Analepsy ovde bez ikakve sumnje gađaju daleko, DALEKO širu publiku od slem hardkora ali, s obzirom na kvalitet pesama, mislim da to neće biti problem.
https://analepsy.bandcamp.com/album/quiescence
https://analepsy.bandcamp.com/album/quiescence-the-instrumentals
Za hermetičnije čitanje brutal death metal formule, tu je novi Infecting The Swarm. Treći album nemačkih brutalista dolazi posle sedam godina pauze i Pulsing Coalescence nudi beskompromisan program, sa gustim, tvrdo odsviranim pesmama gde se rifovi sviraju užurbano, sve se obilno poliva blastbitovima visokog BPM-a, a vokal je maltene potpuno neljudski. Infecting The Swarm nisu deca i njihova muzika ima u sebi dosta sofisticiranih tema, melodija, rifova i harmonskih diverzija, ali sve je svirano na granici ljudske dosežnosti pa će u albumu, dobro napisanom i produciranom, uživati pre svega tvrdo jezgro brutal death metal publike:
https://infectingtheswarm.bandcamp.com/album/pulsing-coalescence
Death metal poslastica ove nedelje je novi album VoidCeremony. Njihov prethodni album za 20 Buck Spin, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel sam BAŠ nahvalio 2020. godine a novi opus ekipe koja svira u još milion drugih bendova, nazvan Threads of Unknowing nastavlja produbljivanje osobenog progresivnog primitivizma koji ovaj bend sjajno provlači. Pričamo o samo šest ali dugačkih pesama death-black metala koji klasični agresivni i hermetični program vrlo organski meša sa prog-rokerskim i džezerskim harmonijama i frazama, ima boju i miks bubnjeva, bas-gitare i gitare koji ne samo da ih snažno razdvajaju već im i daju više individualnog karaktera u odnosu na standardnu death metal spljeskanost u homogenu masu. Naravno, ovo nije „hitoidna“ kolekcija pesama ali VoidCeremony nude izuzetno ambiciozan i kreativan program za death metal publiku što se ne odriče fundamenata agresivnosti ali ište progres. Izuzetno:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/threads-of-unknowing
Evo nas u poslednjoj sekciji sa krosžanrovskim izdanjima i propisnim heavy metalom. Psilocybe iz Nju Džersija sebe zovu „rhythm & grind“ bendom kao da TO nešto znači. Album Strange Place je bizarna ali prijemčiva kombinacija metala, melodičnog, teatralnog i bučnog, sa psihodeličnim fankom i thrash metalom i, dobro, možda malo grinda. Teško je opisati ali recimo da Psilocybe zvuče onako kako zamišljate da zvuče cyberpunk bendovi iz starih romana Williama Gibsona a ne onako kako bi danas to ljudi svirali. Album je, pa, odličan. Maštovit, raznovrstan, sa odličnim ženskjim vokalima i puno dobro napisane muzike. Obavezno probati:
https://psilocybemetal.bandcamp.com/album/strange-place
Mantras je nemački jednočlani projekat okrenut istočnjačkim filozofijama ali i meditativnim praksama pa se tako album Nada Brahma sastoji od gomile veoma dugačkih, meditativnih instrumentalnih komada. Prva polovina je sa ritmom, druga bez, okrenuta čistijem dron zvuku, ali Greg Nowosad koji sve ovo pravi se trudi da održi sponu sa rok i metal muzikom i to mi dobro ide. Ovo je prijatan album koji nikada ne ode zaista u čistu apstrakciju niti se pretvori u puki „zvučni tapet“, jelte, pa ga preporučujem za konzumaciju:
https://mantras369.bandcamp.com/album/nada-brahma
Chat Pile imaju novi split EP sa Nerver i, nazvan Brothers in Christ, ovo je materijal sa puno noise rock elemenata (pogotovo su Nerver okrenuti u tom smeru) a koji sede dosta ugodno uz melanholični, nu metalom zaprljani sludge metal. Chat Pile su jako na sebe skrenuli pažnju prošlogodišnjim albumom God’s Country a Brothers in Christ nastavlja sa zanimljivom ponudom, nudeći nam da čujemo i Nerver koji su ODLIČNI:
https://chatpile.bandcamp.com/album/brothers-in-christ
Ovo je očigledno nedelja za trijumfalne albume bendova iz osamdesetih. L.A. Guns se ne zaustavljaju i Black Diamonds, njihov četrnaesti album donosi još nekoliko sjajnih momenata kalifornijskog rokenrola. Naravno da ovde ima i filera i momenata prenaglašene sentimentalnosti za moj ukus, no, Tracii Guns i njegova trenuta postava uspevaju da donesu dovoljno autentičnog, poštenog rokanja i rolanja na transverzali između Stooges i T-Rex da ja budem zadovoljan. Drugačije rečeno, Black Diamonds ima nekoliko pesama koje možete da pustite na bilo kojoj rokenrol žurci između 1970. godine i danas i da dobijete oduševljene reakcije prisutnih, jer su u pitanju propisni, iz stomaka izvučeni komadi koji ne glume i ne foliraju nego prže. Jebem mu mater, respekt.
https://youtu.be/9BEAbC63sBQ
Ovonedeljna doza klasičnog heavy zvuka stiže iz Filadelfije. Blazon Rite imaju drugi album, Wild Rites and Ancient Songs a koji je pun mejdnovskih harmonija i herojskih tema. Bend ima propisan NWOBHM šmek i srčano izvodi svoje epske a i dalje ulične pesme, sa odličnim gitarama i ako ima slabe tačke ovde onda su tu vokali koji bi trebalo da budu malo stilizovaniji ili sigurniji. No, ne bi trebalo da je ni ovako kako je u pitanju bude neki veliki dilbrejker pa valja poslušati:
https://blazonrite.bandcamp.com/album/wild-rites-and-ancient-songs-2
Impossible Machine sebe opisuju kao „stare ljude“ iz Hantsvila u Alabami a EP Prizefighter ima pet pesama dostojanstvenog, ali energičnog alternativnog metala. Alt metal nije nešto što često slušam sa mnogo interesovanja ali Impossible Machine imaju neku kombinaciju atmosfere, gruva i sirove abrazivnosti koja mi prija. Ovo su dobro napisane pesme kakve bi radili Today is the Day da je ovo malo srećnija planeta, ima tu, dakle, post-panka, ima očajanja, ali ima i lepote. Vrlo dobro i vredno pažnje:
https://impossiblemachine.bandcamp.com/album/prizefighter-2
Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju Francuze Vantre i album "Treehopper" Vol. 1-3 nastao spajanjem njihova tri do sada izašla EP-ja a od kojih je izlazak poslednjeg koincidirao sa albumom. Ovo je fin, sveden, grassroots eksperiment sa instrumentalnom postavom u kojoj nema vokala ali ni propisne gitare već svu muziku prave bubnjevi i dve bas-gitare. Gruv i atmosfera su ovde naravno, na dnevnom meniju a Vantre imaju fin osećaj i za jedno i za drugo. Sirova ali duševna muzika:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/vantre-treehopper-vol-1-3
Islandski Altari zvuči vrlo zanimljivo na – pretpostavljam prvom – albumu Kröflueldar. Ovo je eksperimentalni, ekspanzivni metal sa elementima noise rocka, pun atmosferičnih gitarskih tema i dobrog, tenzičnog gruva. Altari pritom imaju razoružavajuće lep zvuk sa prilično organskom dinamikom koja lepo sedi uz njihove komplikovane, proggy ritmičke pasaže. Odličan album kinematske, mračne ali optimistične rok/ metal muzike:
https://altariiceland.bandcamp.com/album/kr-flueldar
Postcards From The Asylum je novi album Jasna Bielera (ex-Saigon Kick) potpisan kao Jason Bieler And The Baron Von Bielski Orchestra. Ne bez razloga jer je ovo multižanrovska, ekspanzivana ploča kojoj bi opisivanje korišćenjem termina „progresivni rok“ bio samo početak. Bieler je napisao petnaest pesama kojima šetanje između vrlo različitih žanrova nije nikakav problem, nudeći svojevrsni teatar (pa i kabare) koji će svojom otvorenošću i prijemčivošću privući „normalnu“ publiku a onda je zadiviti originalnim rešenjima:
https://jasonbieler.bandcamp.com/album/postcards-from-the-asylum
Peti album kandskih Despite The Reverence zove se Stress Of Evolution i ovo je kolekcija melodičnih, gruuverskih a prijatno progresivnih hard rok/ metal pesama koje svoju himničnost i mejnstrim zvuk koriste da prošvercuju masu interesantnih pa i blago avangardnih rešenja. Sve je to, a to je najvažnije, odlično napisano i izvedeno uz puno strasti i ubeđenja. Mislim, kad se album završi disco-death himnom Disco Death Tech a vi odmah krenete album iz početka, znate da je bend nešto dobro uradio.
https://despitethereverence.bandcamp.com/album/stress-of-evolution
Squid Pisser su iz Los Anđelesa, producirao ih je Kurt Ballou iz Converge i debi album My Tadpole Legion je sjajna kombinacija noise rocka, mathcorea, grindcorea i generalno organizovanog haosa i vrištanja. Pritom, ovo je prepuno gostiju i album odaje utisak jednog bogatog, deluks programa za klijentelu koja zna šta voli i ne stidi se da u tome raskalašno uživa. Jeste ovo blago „gimiki“ ali je i nesumnjivo maštovito, energično i zabavno:
https://squidpisser.bandcamp.com/album/my-tadpole-legion
Album nedelje! Svako novo izdanje norveških Dodheimsgard je razlog za pozornost a pogotovo kada je od prošlog albuma prošlo osam jebenih godina. Ekipa iz Osla je dugo pripremala nastavak za VEOMA avangardno usmereni A Umbra Omega, ali novi album, Black Medium Current je vredelo čekati. Dodheimsgard su od svojih početaka vezanih za klasični norveški blek metal organski ali ambiciozno evoluirali sve više ka nečem žanorvski nedefinisanom, umećući elemente progresivnog roka, industrial metala, elektronske i generalno avangardne muzike i Black Medium Current je neka vrsta apeksa ove trajektorije. U punoj meri eksperimentalan i žanrovski agnostičan kao i Supervillain Outcast ili A Umbra Omega, Black Medium Current je istovremeno i vrlo smiren, prirodno formiran album u kome se ne igra na kartu jakih kontrasta već, naprotiv, pronalaženja organskih spojeva između elemenata različitih žanrova, raznolikih atmosfera i produkcijskih pristupa. Ovo je i najmelodičnija, emotivno najsuptilnija ploča koju su Dodheimsgard do sada snimili sa melanholičnim, folki temama što zvuče dostojanstveno i prelepo, držeći još uvek blek metal hladnoću koja im daje otmenost, ali i ploča koja toj blek metal osnovi garantuje prominentnost u muzici i ni malo je se ne stidi. Izuzetan album izuzetnog benda koji metal muzici u celini sa svakim svojim izdanjem proširuje granice i ukazuje na nove, još neosvojene teritorije. Apsolutna lektira:
https://peaceville.bandcamp.com/album/black-medium-current
Father Jape:
"Metallica je, dakle, izdala jedanaesti album (tek!) i 72 Seasons sam preslušao u bioskopu, posvećujući skoro dva sata svog života novom opusu benda koji je odavno prestao da bude naročito interesantan za mene (i povremeno vrlo smaračkim objašnjenjima članova benda za svaku pesmu kako je BAŠ OVA kul i odlična i treba da se pažljivo sluša). No, prizor klinaca od 13 godina u Metallica majicama uzbuđenih da prisustvuju svojoj prvoj premijeri novog albuma jednog od najvećih rok bendova ikad, pa, to je svakako doživljaj."
Čekaj, bila je premijera albuma u bioskopu kod nas? :?
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version