DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (237/250) > >>

Meho Krljic:
Da, u Galeriji u Sinepleksu. Naravno da sam tamo otišao pod prisilom.

Meho Krljic:
Kako je ova nedelja dokačila i dvadeseti April, tako su i svi stoner i sludge bendovi pohitali da nešto objave kako bi dostojno obeležili svetski, jelte, dan kanabisa. NARKOMANI! Ali bilo je tu i dosta dobre muzike, da ne grešimo ovu već grešnu dušu, pa se, molim, vežite i proverite da li je sve bezbedno pre nego što poletimo.

Prvo blek metal. O singapurskom jednočlanom blek metal projektu Welkin (odnosno 皇天) pisao sam pre neke tri godine kada njegov jedini član, Ash Mok nije još imao ni sedamnaest godina. Sada, udaljen nekolio meseci od svog dvadesetog rođenana ovaj muzičar i autor izdaje svoj drugi album, 武勇 / Emblems of Valour i veliki potencijal demonstriran na debiju se ovde dalje razvija. I dalje je, da se razumemo, muzika premelodična, preslatka za mene ali jedna lepa stvar kod Welkina je što je sve to u zvuku dovoljno sirovo i prirodno da mi sentimentalnost koja ide uz ove nežne, melanholične teme ne smeta previše. Emblems of Valour ima samo četiri pesme, ali one su jako dugačke i mada, naravno, možemo da pričamo o monotonosti u pogledu diamike, pevanja itd, Welkin ima dovoljno lepih melodija i tema sa istočnjačkim, folklornim mirisom da izgura ovaj materijal do kraja dostojno i dostojanstveno.

https://pestproductions.bandcamp.com/album/emblems-of-valour
https://welkin.bandcamp.com/album/emblems-of-valour

Rusi Edoma sa svojim drugim albumom, Buried by Permafrost nude zaista hladnu, atmosferičnu muziku sa puno sada već standardizovanog gitarskog rada između disonance i melanholične melodičnosti. Ali ovde ima i death metal uticaja pa Edoma umeju da opale i dobar rif, a kada muzika pređe u višu brzinu to zvuči moćno i žestoko. Solidno napisane pesme, solidna produkcija i generalno dobar album:

https://svanrenne.bandcamp.com/album/buried-by-permafrost

Ukć je poljski jednočlani blek metal projekat u kome sve radi Icanraz odnosno Łukasz Sarnacki, član raznih bendova, uključujući veterane Corruption, te recimo Voidfire.  Icanraz je svirao bubnjeve u još gomili bendova, a Coming Out sa projektom Ukć mu je prvi put da sve radi sam. I ovo je, da bude odmah jasno, odlično. Sarnacki ima talenta za sve potrebne insturmente, ali i veoma dobro piše i producira pa je Coming Out četrdesetak minut veoma dobrog, odličnozvučećeg, atmosferičnog post-blek metala koji nudi zrelost, dinamičnost, ali i fokus. Kompozicije su zapravo dosta složene sa aranžmanima koji izlaze podaleko izvan granice blek metala ali se sve dešava organski i sa smislom, a emotivnost je dostojanstvena i daleko od danas tako popularne „emo“ matrice. Veoma, VEOMA dobro, ne treba propustiti:

https://ukc-comingout.bandcamp.com/album/coming-out-pl-version

Portugalci Nethermancy se oblače kao old school trešeri – bend i postoji već solidnih 27 godina – ali sviraju veoma prijatni okultni blek metal. Četvrti album, Worship Evil Sacrifice nudi patinirani blek metal sa hipnotičkim rifovima i atmosferičnim klavijaturama preko iznurujućih krljačkih ritmova sa monotonim (u najboljem smislu) demonskim vokalima i ovo je onako old school materijal kako ja zaista volim. Nethermancy su zainteresovani za jedan vrlo određen format, zaokružen pre mnogo godina i baš ih briga za to kuda je žanr kasnije otišao, ali u tom formatu isporučuju maksimum:

https://helldprod.bandcamp.com/album/nethermancy-worship-evil-sacrifice

Finski Perdition Winds sa svojim trećim albumom, Burning Spiritual Crypts vraćaju satanizam u igru. Ovo je dostojanstvena ploča old school rifova i melodija, zle dispozicije ali promišljenih kompozicija i stava. Ne naročito inovativno, naravno, ali iskreno, iz srca i kvalitetno:

https://hellthrasherproductions.bandcamp.com/album/burning-spiritual-crypts

Kadub Kult su simpatičan blek metal dvojac originalno iz Ukrajine a sada nastanjen u Mičigenu. Sontzekres im je novi EP, a bend iza sebe ima već dva albuma, i ovo je vrlo prijatna ponuda gruverskog blek metala sa korenima u ukrajinskom folkloru. Za razliku od onog što sam naučio da očekujem od blek metala poreklom iz ovog dela sveta Kadub Kult ne hvataju prevashodno na melanholiju i setu i njihova muzika je nestašnija, razigranija i pored sve melodičnosti šarmira sirovošću i prljavim vokalima devojčice po imenu Ірина Горобей. Veoma šarmantno a daunloud plaćate koliko želite:

https://kadubkult.bandcamp.com/album/sontzekres

Meksički Korribann odmah sa naslovom prve pesme na svom drugom albumu, Autarkeia, citira Ničea, čisto da se zna da je priča, jelte, ozbiljna. I jeste, ovo je kul blek metal sa horovima i simfonijskim aranžiranjem, ali Korribann su jedan od onih simfo-blek bendova koji forsiraju rifove i, uostalom, nemaju sad neku preskupu produkciju, pa sve balansira na osetljivom mestu između sirovosti i sofisticiranosti. I meni se dopada. Korribann nemaju neko očigledno pravilo u komponoavnju i pesme mogu da odu kuda god ima padne na pamet, što, naravno, može da rezultira i gadnim svaštarenjem, ali ima ovde i dosta maštovitih, inspirisanih momenata i rešenja. Vredi poslušati:

https://korribann.bandcamp.com/album/autarkeia

Nešto mi simpatično zazvučao i debi album trija Magazu iz Oklahome. Herald, Host, and Phantom je ploča kreativnog blek metala sa puno interesantnih rifova i tema, pristojnom produkcijom i interesovanjem za metafizičke i religijske teme a bez onog fetišizovanja judeohrišćanske simbolike kakvo je često u ovoj muzici. Magazu su vrlo maštoviti i pesme su im dugačke, ambiciozno napisane i aranžirane spretno, pa je ovo izuzetno dobar prvi album. Sve preporuke:

https://magazu.bandcamp.com/album/herald-host-and-phantom

Finci Nightside su prvi (i za sada jedini) album snimili još 2011. godine. Više od dve decenije kasnije, evo ih opet sa demo snimkom Lions koji donosi tri pesme premijum kvaliteta. Ovo je klasični, old school finski blek metal, oštar i ljut a opet melodičan i rashlađen daleko ispod tačke smrzavanja. Vrlo lepe tri pesme ozbiljne krljačine i loših emocije i izdanje koje mi je zagrejalo srce, a nadam se i da služi kao najava novog albuma jer ove divote mi nikako nije dosta. Mislim, poslednja pesma, Gates of Hell mi je jedna od najboljih blek metal pesama koje sam čuo u poslednje vreme:

https://nightsideband.bandcamp.com/album/lions

Nema bez Grka blek metala. Decipher su iz Atine i Arcane Paths to Resurrection im je prvi album, nudeći kvalitetno producirani, disciplinovani black-death metal koji ne izmišlja neke velike nove formate, ali zvuči ubedljivo i onako grčki samouvereno. Ovde ima svega pomalo, i trešerskih rifova, i melodičnih momenata, i mošerskih deonica, a muzika je žustra i brza. Decipher pre svega ne zvuče iskalkulisano već posvećeno i iskreno i to albumu daje moćnu energiju:

https://decipherbm.bandcamp.com/album/arcane-paths-to-resurrection

Još Grka? Ima! Heretic Cult Redeemer su isto iz Atine a njihov treći album, Flagellum Universalis nudi dosta tenzični, na momente disonantni blek metal koji se bavi okultnim i kosmičkim temama. Uprkos dosta hermetičnom prvom utisku koji bend ostavlja, pesme su zapravo interesantno raznovrsne i mada nikada neće otići u nekom feelgood smeru, angažovaće vas i intelektualno i emotivno. Ambiciozan i kvalitetan opus benda koji se ne zadovoljava malim pa i album ume da potraje:

https://hereticcultredeemer.bandcamp.com/album/flagellum-universalis

Idemo onda na taj stoner, doom, sludge, hard rok i psihodeliju. Elem, Finci This Dying Age sviraju dopadljiv gotski doom metal. Album Face of God ima samo šest pesama, ali one su podugačke, sa zavijajućim gitarama, plačnim vokalima izmešanim sa death metal rikanjem i sporim ali stamenim ritmovima. Sve je to producirano skromno i This Dying Age svoj gotski teatar pakuju u svedeni zvučni imaginarijum, što je meni zapravo najšarmantnije od svega i daje albumu dozu naivnosti koja mi prija. Upeglan, uglancan materijal ovog tipa bi me začas uspavao, a Face of God mi je aktivno zabavan:

https://this-dying-age.bandcamp.com/album/face-of-god

Detroitski Graboids valjaju odličan Motor City sludge metal na demou naslovljenom samo Demo. Ovo je prljav, gruverski, podzemni metal sa vrištećim vokalom ali dobrom produkcijom i pesmama – komada šest – koje prelaze ceo put od bluza do dooma. Fino, prijatno i skida se po ceni koju sami odredite:

https://graboids.bandcamp.com/album/demo

Harsh Death je italijanski all-girl bend (sem što debi album ima sešn bubnjara koji je muško) i prvi album, Curse of the Witches ne samo što članice prikazuje kao veštičije sestrinstvo na omotu nego nudi i vrlo ukusan, prijemčiv okultni, heavy-psych/ doom rock jelovnik. Ploča ima šest podužih pesama (jedna je obrada Grim Reapera) sa sjajnim gruvom i ukusnim, evokativnim psihodeličnim gitarama. Ovo nije puki rifaški metal, mada rifova i hedbengerskih ritmova ima koliko hoćete, i gitare su raspevane i atmosferične, dajući muzici jedan filmski ugođaj. Nova pevačica, AnnyCee donosi celom zvuku potrebnu komunikativnost i ovo je vrlo ugodna ploča enegričnog, mračnog a zabavnog roka (Edit: PRC! Album je uklonjen sa Bandcampa u međuvremenu, ali ostavljam tekst i link jer će se nesumnjivo uskoro ponovo pojaviti):

https://harshdeathofficial.bandcamp.com/album/curse-of-the-witches

Kanađani Gnarwhal imaju vrlo kul prvi album, takođe nazvan Gnarwhal. Ovo je stoner rok koji se ne zadovoljava samo težinom, već ume i voli da pruži i melodičniji program, sa jednostavnim a prijatnim pevanjem i nisko naštimovanim, teškim gitarama. Produkcija bi mogla da bude i svetlija s obzirom na melodičnost muzike, ali pričam o nijansama ovde, Gnarwhal imaju dobre, zabavne pesme i vrede da se slušaju:

https://gnarwhalband.bandcamp.com/album/gnarwhal

Odlični su mi Sacred Void iz San Hozea u Kaliforniji sa EP-jem isto nazvanim Sacred Void koji ima šest pesama gruverskog, blago psihodeličnog, faziranog stoner roka. Ovo je žestoka, energična muzika sa bubnjarkom koja roka nervozan, pumpajući ritam i melodičnim a sirovim vokalima. Bas gitara je duboka i nosi osnovu muzike dok gitare oko toga zvone i umiljavaju se u pesmama koje pored tog ritma i gruva nude i finu, a svedenu atmosferu. Produkcijski ovo je relativno jeftino ali vrlo dobro funkcioniše pa se u Sacred Void da vrlo relaksirano uživati. A plaća se koliko želite:

https://sacredvoid1.bandcamp.com/album/sacred-void

Overturn iz države Njujork su čvršći i njihov stoner rok na istoimenom minialbumu je rifaškiji, teži, ali bend ima lep rokenrol miris i voli kvalitetan gruv. I ovde je produkcija sirovija ali vrlo dobro prilagođena prštećoj, energičnoj svirci, sa odjekujućim, bezobraznim vokalima i masnim solažama a pesme su na idealnoj sredini između bluza i doom metala. Fino:

https://overturn2112.bandcamp.com/album/overturn

Nijemci Schwalbe pevaju na Nemačkom pa i njihov EP Else odmah zvuči egzotičnije i čovek je u napasti da napiše da je ovo krautrok iako su dve dugačke pesme zapravo najbliže stoner roku. Hoću reći, rifovi, gruv, ponavljanje, hipnotičke atmosfere, sve je to na programu a Schwalbe, iako nemaju neku skupu produkciju, zvuče šarmantno i sviraju korektno.

https://schwalbe.bandcamp.com/album/else-ep

Iz Ukrajine stižu Red Eyed Hyena sa albumom Tried & True punim spore, relaksirane, psihodelične stoner rok muzike. Ovo je blago zaprljano southern rock ukusom, a što mu lepo leži i Red Eyed Hyena se kroz svoje sanjive stonerske himne kreću dostojanstvenim korakom, nudeći prijatan gruv i lepe rifove. Pevanje je možda najmanje impresivan element ovog paketa ali veoma lep zvuk gitara i organski gruv su tu da kompenzuju sve potencijalne nedostatke:

https://redeyedhyena.bandcamp.com/album/tried-true

Finci Harmaa svoj sludge metal nazivaju i ritualnim i svakako ima nečeg blago obrednog u ovim psihodeličnim, oštrim a gruverskim pesmama. Drugo izdanje benda, Missä mieli pakenee ruumiista je praktično EP sa tri pesme, introm i autrom, ali je pun tamne, dostojanstvene atmosfere i lepe, gruverske a disciplinovane svirke. Vredi ih probati:

https://harmaa.bandcamp.com/album/miss-mieli-pakenee-ruumiista

O Aaronu Edgeu sam već pisao na ime njegovih raznih sludge metal albuma a sada je pod svojim imenom The Lumbar Endeavor i uz goste snimio, pa, ceo Sleepov album Jerusalem, u novoj verziji. Zašto? Ne znam, Jerusalem je savršena ploča za koju i dalje traje debata da li su je i sami Sleep unapredili sa pet godina kasnije izašlom verzijom pod nazivom Dopesmoker. No, Edge je ovde doveo još dva čoveka da mu pomognu i  A Holy Pilgrimage to Jerusalem makar predstavlja originalno čitanje predloška, sa violončelom i violinom ubačenom među teški metal i... pa, meni je ovo svakako zadovoljstvo da poslušam. Edge je pokazao da ume a pravi dobru muziku a, evo, i u obrađivanju on ima dosta ukusa i štofa. Naravno, ne kažem da bi ovo ikako moglo da zameni original, ali kao simpatična varijacija svakako zaslužuje vaše vreme:

https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/a-holy-pilgrimage-to-jerusalem

Moskovljani ИЛ imaju već šesti album za desetak godina i  И​м​е​н​и​н​ы donosi svirep sludge metal koji nudi sirovu produkciju, vrišteće vokale, bolestan gruv, ali onda i momente atmosfere i uzdržavanja kada se ne udara svom snagom. Naravno da je to samo da vas nameste za sledeći šamar, ali albumu daje dinamiku i mada ИЛ ne kidaju sad nešto sa originalnošću, ovo je fina ploča koju kapirate od prvog takta i volite bez razmišljanja:

https://ildoom.bandcamp.com/album/--8

Vankuverski all-girl sludge metal sastav Rhyolite ima još siroviji zvuk na svom novom, drugom EP-ju, Continuation i mada je zvuk, jelte, BAŠ sirov a pesme su i same još nedopečene, žene imaju smisla za gruv i zdravo sve ovo meni deluje. Tri pesme, cena koju sami određujete pa odredite pravično:

https://rhyolite.bandcamp.com/album/continuation

Složićemo se da je Mordor Truckers odlično ime za stoner/ metal bend a ova brazilska ekipa ima EP Nowhere sa dve podugačke pesme hipnotičnog,psihodeličnog stoner roka. Nije ovde sve u glasnom rifu i težini – mada toga ne manjka i Mordor Truckers vole da zadinamišu svoje aranžmane, da se prošetaju od glasnog ka tišem i natrag i sve to u finom gruvu, sa puno psihodeličnog gitarskog programa. Sirovo je to dosta, ali prijatno:

https://mordortruckers.bandcamp.com/album/nowhere

Naravno da bend koji se zove Space Pope svira psihodelični rok. Album Space Pope's Cosmic Rhythm ovog kanadskog benda nije sjajno produciran ali muzika je iskren, zabavan heavy psych sa jakim gitarama, klavijaturama i povremenim izletima u tvrđi sludge-doom izraz. I ovo valja da još sazreva ali za debi album je ohrabrujuće i obećavajuće:

https://spacepopedoom.bandcamp.com/album/space-popes-cosmic-rhythm

Mellow Beast su iz Belfasta a njihov hevi rok u sebi ima prijatnu psihodeličnu energiju i zabavan gruv. Iako i EP 166 Zombie Street možemo kvalifikovati kao heavy psych, ovo je razigranija, relaksiranija muzika od gorenabrojanih izvođača i nudi duhovit, prijatan rok solidnog tempa i sluha za melodiju. Fina, dobro raspoložena muzika dobre produkcije a sve četiri pesme se plaćaju svega pola funte:

https://mellowbeast.bandcamp.com/album/166-zombie-street

Cannabus su pak iz Ontarija a njihov EP The Maple Spliff Sessions donosi vrlo prijatan kanadski stoner rok. Ovo je muzika sa vrlo džemerskim osećajem, ali snimljena u studiju i lepo producirana, dok bend zvuči dobro raspoloženo i pošteno napaljeno. Vredi!

https://cannabus.bandcamp.com/album/the-maple-spliff-sessions

A, mislim, kad se bend zove Dope Skum odmah znate kako će da zvuči. Ova ekipa iz Čatanuge u Tenesiju ima EP Gutter South sa pet lepih pesama valjajućih stoner rifova, izvikivanih stihova i generalno smorenog, a heavy gruva. Dope Skum ovo sve rade vrlo prirodno i organski, ne upadajući u poziranje pa je njihova muzika srcu vrlo draga i prijatna:

https://dopeskum.bandcamp.com/album/gutter-south-2

Već mi se bio dopao debi album australijskih Sundowner pre par godina, pa mi je novi EP, Crossed Out Of Society došao kao prijatno podsećanje na njihov „Heavy amplified blues with an occasional upswing in tempo“. Novi EP je bluziran sludge metal na granici dooma sa sporim tempom i dugačkim pesmama, a rifovi su moćni, dumerski i lepljivi. Ovo je i odlično producirano pa Sundowner nude suvu krtinu po ceni koju sami odedite. Idealno:

https://sundownersludge.bandcamp.com/album/crossed-out-of-society

Kelnski Smokemaster se smeštaju negde izmeđi hipi-psihodelije, krautroka i stoner roka i to je, verujte mi, odlično mesto da se na njemu bude. Album Cosmic Connector je opuštena ploča prozračnih atmosfera ali finog, kinetičkog gruva, melodičnog pevanja i matematičarskih preplitanja gitara i klavijatura. Ovo je lepo producirana, harmonična muzika koja će vam zvučati prijatno starinski ali ne i zastarelo, spakovana u šest ekspanzivnih pesama i odlično raspoloženje:

https://smokemaster.bandcamp.com/album/cosmic-connector

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju ima debi album birmingemskih Margarita Witch Cult. I sam nazvan Margarita Witch Cult, ovaj odlično producirani, uskusno isfazirani i basom nadeveni album nudi kvalitetan hard/ stoner rok sa puno šmekerskog gruva, dobrih rifova i melodičnog pevanja. Margarita Witch Cult vole i doom trikove, ali vole i da ubrzaju do pankerskog čukanja, ne napuštajući tu tešku gitarsku kanonadu i fine, melodične a opet muževne vokale. Jako dobro, kako smo i navikli da dobijamo od ovog izdavača:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/margarita-witch-cult-margarita-witch-cult

Odlični njujorški izdavač Magnetic Eye za ovu nedelju ima debi album čikaških These Beasts. Ova tri ortaka rade već sedam godina ali Cares, Wills, Wants je izašao, očigledno, tek kada su smatrali da je muzika sasvim sazrela, pa pričamo o albumu bučnog, prštećeg sludge metala koji ne smatra da mu je jedini adut agresivnost. Naprotiv, iako je ovo glasno, These Beasts se trude da napišu pesme koje će vas uhvatiti na melodiju (obično isporučeno kroz polomljene, naričuće vokale) i atmosferu. I solidno im ide. These Beasts ne žrtvuju, dakle, ni harmoničnost ni agresivnost u svojoj muzici, trudeći se da ona bude organski spoj ove dve stvari i dobro im ide:

https://thesebeasts.bandcamp.com/album/cares-wills-wants

Ripple Music ove nedelje bogato. Prvi na redu su Wolfnaut, Norvežani koji sviraju od kraja devedesetih i album Return of the Asteroid nudi vrlo prijatan desert/ stoner zvuk naklonjen melodiji i emociji u barem jednakoj meri kao i gruvu. Wolfnaut su time i nešto više „metal“ od prosečnog stoner rok benda, ali zvuk im je vrlo prijatan i organski sa stručno faziranim gitarama i velikim, teškim bubnjevima. Pesme su ugodno raznovrsne i ovo je vrlo prijemčivo, prijatno izdanje kome ćete se vraćati sa zadovoljstvom:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/return-of-the-asteroid 

Pa onda idu Trading Aces a koji su svojevrsna supegrupa sa članovima Streetwalking Cheetahs Warrior Soul i The City Kids. Formiran tokom pandemijskih obustava rada, Trading Aces je sada izbacio svoj debi album i već naslov, Rock ‘n’ Roll Homicide govori šta ćete ovde čuti. Naime, dvanaest pesama prljavog, uličnog rokenrola, teškog ritma, stihova koji govore o cigaretama, benzinu i mamurluku, gitara koje prže amfetaminski bluz i generalno muzike kakvu volite i za nju živite. Neodgovorno, bezobrazno ali disciplinovano, sa odlično napisanim pesmama i kvalitetnom produkcijom, Trading Aces su tu da vam ukradu srce i nikada ga ne vrate. Neke od ovih pesama su najbolji rokenrol komadi koje sam čuo ove godine,  slušajte recimo Hey Geraldine, You Can’t Stop Me Now, jebem mu mater. Obavezna lektira kojoj je titula albuma nedelje izmakla samo za dlaku:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/rock-n-roll-homicide

Završili smo sa sporinom i prelazimo na brzinu. Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski trešeri Unsaints imaju prvi istoimeni (mini) album sa šest pesama i introm. Ako na stranu stavim isuviše plastičnu produkciju (barem za moj ukus), Unsaints nude lep sadržaj ovde sa pesmama koje imaju i energiju i brzinu i zanimljive rifove i generalnu energiju koju očekujem od thrash metala pa je ovo vrlo lep hello world momenat:

https://unsaintstrashmetal.bandcamp.com/album/unsaints

Isto Kanađani, Naitaka sa svojim prvim albumom, Emergence donose prijatan spoj thrash metala i melodičnog death metala za tu neku novu generaciju slušalaca. Naitaka su energični a kad sviraju melodično to je BAŠ melodično i pevanje jedne Care McCutchen ovde prolazi celim spektrom od vrištanja do melodičnih, folki refrena. Meni to prija i mada je album pošteno podugačak, bend se potrudio oko pisanja i sekvenciranja ploče da ne bude monotona, pa vredi da se posluša:

https://naitaka.bandcamp.com/album/emergence

A latvijski Terror Activator imaju prvi album, Forcibly Wasted i ovo je superzabavan thrash/ crossover po receptima starih majstora, sa visokim tempom, puno energije i solidnom produkcijom. Gitare su ovde baš naoštrene i nervozne, sa masnim, razuzdanim solažama, bubnjevi pretiču sami sebe a pevanje je vrištavo i iritirajuće u najboljem mogućem smislu. Terror Activator su ovaj album spremali šest godina i čuje se da su pesme prosvirane i promišljene pa, s obzirom još i na cenu od koliko date za daunlooud, ne mogu ništa drugo sem da preporučim ovaj biser thrash metala iz sve snage:

https://terroractivator.bandcamp.com/album/forcibly-wasted

Nizozemski Headless Hunter svoj prvi album, The Undertaker objavljuje za novopokrenutu malu austrijsku firmu Mosher Zero i u skladu sa imenom izdavača, album je pun vratolomnog thrash metala. Ne pričam toliko o brzini koliko o moš-faktoru koji je ovde visok, sa bendom koji prosipa klasični Bay AreaThrash gruv i pržeće rifove, a ume i da opali brzo. Produkcija je napumpana, vokali na granici incidenta, sve je kako treba pa ne propustite Headless Hunter:

https://mosherzero.bandcamp.com/album/the-undertaker

Maldevera iz Dalasa za sebe kažu da su death thrash bend, ali njihov debi album je zapravo u dobroj meri „tehnički“ thrash sa death metal zvukom pa eto, ako volite komplikovane rifove i stalne promene ritma, From Man to Mist je nešto na šta valja obratiti pažnju. Da se razumemo, dobro je ovo, onako, upetljano, ali opet ne PRETERANO upetljano, sa pesmama koje su ipak dovoljno krljačke i trešerske da se ne zagube na svom putu ka akademiji. Produkcija solidna, mada skromna, muzičari napaljeni, sve kako treba:

https://maldevera.bandcamp.com/album/from-man-to-mist

Acid Mass je jednočlani projekat iz Sinsinatija koji sebe predstavlja rečima „SKULL CRUSHING METAL HELL“, sve tako velikim slovima. Dobro je, rođo, smanji malo, shvatili smo.  No, mislim, ovo je pristojan, bučan speed metal i demo Lust for Violence ima tri pesme koje nisu možda još spremne da budu uvršećen u klasike ali nude besnu dispoziciju, zujeće rifove i dobar tempo. Vredi čuti a i cena je koliko date  pa poslušajte:

https://acidmass666.bandcamp.com/album/lust-for-violence

Ulnaris su kvartet iz Sarbrikena u Nemačkoj ali im je EP  Comme un cheval fou ceo na Francuskom ČISTO DA SE VI ZBUNITE. Bend takođe najavljuje kombinaciju noisea, jazza, slobodne improvizacije  i rocka, ali je ovde u osnovi apsolutno i neporecivo poletni, himnični hardcore punk. I to je sasvim u redu jer onda eksperimentalni elementi (saksofon koji sobodno improvizuje) dolaze kao fin, lepo odmeren dodatak na pesme koje su dobro napisane i aranžirane. Ovo je raznovrsna i zabavna muzika sa upečatljivim ženskim vokalima i sigurnim meandriranjem između žanrova, a jeftina produkcija zapravo uopšte ne smeta. Fino:

https://ulnaris-sulcus.bandcamp.com/album/comme-un-cheval-fou

Scaramanga su iz Montreala i sviraju tvrdi, metalizirani hardkor. Ako volite kako je to zvučalo devedesetih, EP The Many Faces donosi četiri pesme koje mene najviše podsećaju na Pro-Pain, Agnostic Front i Madball iz tog perioda, sa tvrdim gitarama, gangsterskim vokalima i energičnim ali ne prebrzim ritmovima. Dobra produkcija, tone etitjuda i po koji lep metalski rif i solo, a sve to po ceni koju sami odredite – nema greške:

https://scaramangahc.bandcamp.com/album/the-many-faces

Facewreck iz Pitsburga su new school hardcore sa elementima klasičnog moshcorea, hip hopa i beatdowna. U teoriji ovo je moglo da bude nesnosno na ime svog tog testosterona, gansterskog poziranja i toksične muškosti od koje može da se rikne, ali album Joke’s On You mi je bio simpatičan. Mislim, ako se ne shvati preozbiljno, ovo je muzički vrlo pristojna, plasna ploča koja meša dobre metal slemove  sa skrečovanjem, repovanjem i klasičnim geng refrenima. Poslušajte, ima tu šarma:

https://facewreck.bandcamp.com/album/jokes-on-you

shortcycle iz Sinsinatija su za nijansu „mekši“ hardcore, dakle ovo je manje u maniru tough guy poziranja a više vrištavo i emotivno, mada i dalje metalizirano i čvrsto. EP 2023 ima pet solidnih, glasnih, disciplinovano odsviranih pesama i, uz dobru produkciju, vredan je vašeg vremena:

https://shortcycle.bandcamp.com/album/2023-ep

Bostonski The Lousy sviraju žestok hardcore thrash, sa dosta thrash metal elemenata ubačenih u pankersku matricu i to na novoj, drugoj kaseti, Another Lousy Tape zvuči vrlo dobro. Dve autorske pesme, odlično odsvirane, solidno producirane i pametno napisane, plus obrada Amebixove Arise, mislim, šta tu ima da se ne voli?

https://thelousy.bandcamp.com/album/another-lousy-tape

I Gloom Squad iz Detrpoita, dvojac nastao posle raspada benda Discerned nude žestok, mračan hardcore thrash. Ovo je muzika novijeg senzibiliteta, sa dosta disonanci u rifovima, ali i dalje energična, brza i trešerska kako dolikuje poštenim ljudma. EP Burner ima pet pesama žestine i mračnine a naplaćuje se koliko ste sami spremni da date pa budite fer:

https://gloomsquad.bandcamp.com/album/burner

Past Fucking Caring su iz Belfasta i besni su. EP Shine A Blowtorch On The Human Race objašnjava njihovu političku (i emotivnu) poziciju sa tri pesme energičnog crustcore zakivanja. Ne naročito originalno, ne naročito inovativno, ali sigurno u sebe, sa ubacivanjima i u grindcore brzine i generalnim aranžiranjem pesama koje je nešto kompleksnije od crustcore proseka, ovo je i pristojno producirano pa je meni veoma prijalo:

https://pastfuckingcaring.bandcamp.com/album/shine-a-blowtorch-on-the-human-race
https://subsidedistribution.bandcamp.com/album/shine-a-blowtorch-on-the-human-race

Nisu uopšte loši Terminal Figure iz Filadelfije čiji istoimeni debi album vozi brzi, energični vrištavi hardcore thrash. Ovde su na programu kratke ali dobro napisane pesme sa puno promena ritma, besnim, lajavim vokalom i rifovima koji standardne pank i metal harmonije vole i da odvedu malo u smeru disonance. Bend svakako pazi da ima lep raspon atmosfera i raspoloženja pa se ovo provoza celim putem od emo, preko d-beat do grindcore zvuka i meni to vrlo odgovara. Izvrsna svirka, dobra produkcija, jedan generalno visok kvalitet:

https://terminalfigure.bandcamp.com/album/terminal-figure

Nemački Trigger su pak vrlo old school na svom novom albumu, Fission. Ovo je, kako i sami kažu grindcore/ noisecore sa ’90s mirisom i mada su pesme strukturirane i aranžirane pa se ovde ne dobija totalni krš i lom po uzoru na 7MON ili Sore Throat, Trigger nisu mnogo daleko od toga. No, mislim, ako ste voleli kasnije, „komercijalne“ radove Anal Cunt, ovo je na sličnoj liniji i isporučuje 22 pesme krljačine i buke. A sve to bez gitare, pa basčina ovde lomi za sve pare. Lepo.

https://triggergrindcore.bandcamp.com/album/fission

Italijani Coffin Surfer spajaju rokenrol sa grindcoreom na svom albumu  Wild Weedy Watts i sve je to lepršavo, humoristički nastrojeno a i dalje nestašno i prljavo. Nisam sad nešto onesvešćen od uživanja ali ima ovaj album svog šarma.

https://coffinsurfer.bandcamp.com/album/wild-weedy-watts

Ne zna se tačno ko su članovi grindcore sastava EDKH a to se  i uklapa sa tematikom debi albuma/ minialbuma Conspirashit koji se bavi raznim teorijama zavere. Ovo su nešto duže, gruverskije grindcore pesme pa se uz njih može i zaplesati a bend je dobro produciran i svira kvalitetno. Izdavač je Horror Pain Gore Death Productions što garantuje kvalitet u svakom smislu.

https://hpgd.bandcamp.com/album/conspirashit

Filadelfijski Bandit sviraju „room clearing grindcore“ ali njihova muzika je zapravo vrlo progresivan, ambiciozno napisan i aranžiran grindcore koji tehničke kvalitete muzičara stavlja u službu kratkih ali komplikovanih pesama gde se brzina i nagla skretanja pod pravim uglo udružuju da stvore zajebanu tenziju. Dobro producirano, nemilosrdno i ultrazabavno a album se zove Siege of Self i ima trinaest pesama:

https://banditgutterpunk.bandcamp.com/album/siege-of-self


(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Teksašani Shotcaller izbacuju izdanja velikom brzinom ali ne po cenu kvaliteta. Album How Will I be Someone Tomorrow When I Aint Shit Today  (znate već na šta je to aluzija) sa jedanaest pesama je prvi dugosvirajući projekat ovog hjustonskog dua i prezentira njihov grindcore/ powerviolence u dobroj formi. Sve je to srazmerno lo-fi i jeftino ali Shotcaller sviraju odlično i imaju pesme koje su komponovane i aranžirane pre nego što su ispljunute na harddisk, sa sirovošću i energijom kakvu ja očekujem od ovakve muzike i sa produkcijom koja je sasvim odgovarajuća da prenese taj utisak brzine i napaljenosti. Odlično i drago mi je da vidim kako ovaj bend sa svakim sledećim izdanjem zvuči sve bolje:

https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/how-will-i-be-someone-tomorrow-when-i-aint-shit-today

Swarming Of Sickness je drugi album češkog „patološkog grindcore projekta“ Sick Sinus Syndrome. Naravno, pričamo o goregrindu, ali Sick Sinus Syndrome su par stepenica iznad onog što se danas u proseku prodaje kao goregrind, sa pesmama koje imaju rifove, aranžmane, prebrojiv ritam itd. Drugačije rečeno, ovo nije tek buka sa programiranim blastbitovima urađena u spavaćoj sobi, već propisan old school goregrind. Bend sam navodi Carcass i Regurgitate kao uzore i album apsolutno isporučuje zvuk koji ste od jednih i drugih mogli čuti na ranim izdanjima. Je li dobro? Odlično je, jer kad izmešate meljuće blastbitove, poletne D-beatove, neljudske vokale i bolesno melodične gitare povrh pankerskih rifova, dobija se nešto neodoljivo. Dvadesetjedna pesma grešnog užitka, kao da je ponovo 1987. godina. Ne propustiti:

https://sicksinussyndrome.bandcamp.com/album/swarming-of-sickness

A švedski humoristički grinderi Birdflesh imaju novi album, Sickness in the North i mada ovde nema nekih iznenađenja, u pitanju je visokokvalitetna kolekcija brzih, zabavnih pesama koje sve više vuku na Macabre sa svojim dosta ambicioznim aranžmanima i lakoćom sa kojim bend sve to svira. Dvadesetdve pesme, odlična produkcija, žestina i humor, sa sve aluzijama na poznate death metal i grindcore hitove (na primer Hammer Smashed Japanese Face), jedna non-stop žurka koja podseća da grindcore može da bude i veoma zabavan:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/sickness-in-the-north

Njemački New World Depression imaju šesti album za, evo, osamnaest godina rada i Interment of Sins je vrlo pristojna ploča death metala koji preferira gruv i atmosferu. Nije da ovde nema brze svirke, ima, ali ovo je old school orijentisan sastav koji voli da se smesti u udoban srednjetempaški ritam i tu melje za svoj groš. A imaju lepe rifove, melodični su i imaju odličnog pevača što su sve dobri atributi. Da im je mastering malo dinamičniji ja bih ih još jače preporučio ali i ovako ovo vredi čuti:

https://newworlddepression.bandcamp.com/album/interment-of-sins

Italijani Ulvedharr su za malo više od decenije rada nanizali već pet albuma a najnoviji, Inferno XXXIII vozi se u brzoj traci, nudeći deaththrash produciran tvrdo a odsviran momački i žestoko. Ima ovde i dosta melodičnosti koja fino osvežava taj mišićavi zvuk i svirku pa, eto, poslušajte:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/inferno-xxxiii

Švajcarski Chaosmonger imaju novi singl, Choirs of Extinction sa dve pesme od kojih će prva izaći na vinilu kao deo split singla sa za sada neimenovanim kolegama u Junu ove godine. Enivej, ovaj daunloud sad možete kupiti za jedan švajcarski franak i priuštiti sebi dve old school death metal pesme koje odišu staromodnim, patiniranim šarmom, uključujući jeftinu produkciju. Ovo svakako ima svoje kvalitete, i lepo je odmoriti uho od prenapucanih, preglasno masterovanih materijala kakvi dominiraju u današnjoj muzici. Simpatično:

https://chaosmonger.bandcamp.com/album/choirs-of-extinction

Predatory Void je projekat sadašnjih ili bivših članova raznih belgijskih bendova tipa Amenra, Carnation, Aborted, Cobra the Impaler a njihov debi album, Seven Keys to the Discomfort of Being, izašao za veliki Century Media je kombinacija blackened sludge i death metala. I malo je to možda suviše „mejnstrim“ za moj ukus ali nije rđavo. Mislim, brutalno je, bez mnogo milosti, sa pesmama koje valjaju dobre srednjetempaške gitare (pa uleti blastbit) i polivaju surovim vrištećim vokalima, a u svemu ima taman toliko melodije i harmoničnosti da se izbegne monotonija. Nije loše, zaista:

https://www.youtube.com/watch?v=QxF7onoMcpo&list=OLAK5uy_mPeVcgCJWnPlSgmFhO7YYBugSFkwpoYbY

Diabys su kanadski projekat u kome je gitarista Michael Dorosz svu muziku napisao još pre sedamnaest godina a tek je ove godine našao ljude da je sa njima i snimi. Album Portals of Annihilation pritom zvuči vrlo zdravo, zrelo i prijemčivo i greota bi bila da ovo nikada nije dobilo propisnu studijsku realizaciju. Stilski, ovo je death metal sa thrash (i metalcore) mirisom koji mene asocira na malo modernije čitanje predložaka što su ih devedesetih posložili Malevolent Creation ili Solstice, pa kad se u to ubaci i malo bliskoistočnih začina, sve bude dobro. Paket, dakle, ima deset tvrdih, mošerskih, energičnih komada, pritom dobro produciranih i Diabys zaslužuje da postane permanentni projekat koji će nam doneti još užitaka:

https://diabys.bandcamp.com/album/portals-of-annihilation

Poljaci Morrath ne puštaju da prođe mnogo vremena na svom debi albumu, Centuries of Blindness pre nego što vam ga zavuku onako momački. Ovo je old school death metal krljačina koja je odrasla na Suffocationu i ceni dobar rif, mračnu atmosferu i energičnu svirku. Momci su, da se razumemo, mladi ali znaju znanje i ne gube vreme na jalove egzibicije tehnike nego, jelte, svoje muzičke kvalitete stavljaju u funkciju hiperkvalitetnog, razbijačkog death metala. Jako dobar debi i bend koji mi je još jače osvežio nedelju:

https://morrath.bandcamp.com/album/centuries-of-blindness

Turci Molested Divinity ne pokušavaju da išta mistifikuju oko svoje muzike. Njihova filozofija je „Sheer Brutal Death Metal Worship“ pa i album The Primordial, njihov treći za pet godina treba slušati isključivo u ključu obožavanja bendova kao što su Krisiun ili Disgorge. Dakle, ovo je nemilosrdno polivanje blastbitovima skoro sve vreme, puno disonantnih momenata, puno denflovanih rifova, vokali koji dolaze s onu stranu podsvesti... Molested Divinity ni na koji način ne pokušavaju da se približe publici iz bilo koje druge grane metal ili rok muzike, dosledno sa osam pesama nudeći isključivo jedan i isti brutal death metal program, pa ako je to po volji, izvolite:

https://molesteddivinity.bandcamp.com/album/the-primordial-3

Apex C​.​h​.​u​.​d / Nigromancer je split singl između australijskih Contaminated i benda Fistula iz Ohaja. I, mislim, nema mnogo muzike – po jedna pesma – al se dobro krlja. Contaminated daju sve od sebe da izvuku ozbiljno štrokav podzemni death metal i to je dostojno svačijih ušiju a Fistula vas onda polome svojim lo-fi doom sludge udaranjem. Boli al je lepo:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/apex-c-h-u-d-nigromancer

Iako kvebečki duo Unleash Carnage voli da povuče malo i na deathcore, ovaj projekat dvojice članova meodičnog death metal benda From Chaos u suštini nudi solidan brutalni slamming death metal. Drugi EP – a drugi i ove godine – zove se The Ultimate Insanity i njegove četiri pesme su dobro napisane, vrlo žustro odsvirane i generalno kvalitetne, sa visokim tempom blastbitova i komplikovanim rifovima koji fino osvežavaju pokolj. Lepo:

https://unleashcarnage.bandcamp.com/album/the-ultimate-insanity 

Čileanci Ancestral Rites nemaju sad neku skupu produkciju ili velike, inovativne ideje za svoj death metal ali eponimni debi album makar nudi strastvenu izvedbu i srce na pravom mestu. Osam pesama rifova i povremenih izleta u melodičnije teme, korektno:

https://ancestralriteschile.bandcamp.com/album/ancestral-rites

Australijski Pustilence sviraju vrlo ’90s death metal na svom debi albumu, Beliefs of Dead Stargazers and Soothsayers. Ovo je baš onako patinirano, kako u zvuku, tako i u old school rifovima i siledžijskom aranžiranju , pa ako ste ikada voleli recimo Banished, Avulsed, Immolation i slično, Pustilence se kreću negde u istom prostoru. Album nije inovativan ni po kojoj osnovi ali je strastven i zabavan pa, eto:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/beliefs-of-dead-stargazers-and-soothsayers
https://youtu.be/UvsVDXxuZA0

Nemci Boundless Chaos su svoju stranu split EP-ja Deathmill sa Reign in Blood stavili na Bandcamp i ovo su dve pesme solidnog old school death metala sa malo trešerskih elemenata. Boundless Chaos su lepršavi u svirci a produkcija je jeftina i dinamična i sve je to prijatno. A plaćate koliko želite!

https://boundlesschaos.bandcamp.com/album/deathmill-side-chaos

Sumen je, po rečima svog osnivača, Michaela Schulzea međunarodni death metal sastav ali sudeći po debi albumu, Mors Certa, ovo je više projekat u kome on nalazi ljude sa raznih strana sveta da ih plati da urade po neku pesmu ili deo pesme. Što zvuči suludo, ali Schulze nema vremena za redovne probe itd. pa mu je to bilo rešenje za sada. No, album, zapravo, zvuči sasvim solidno. Ovo je uredan, blago melodičan death metal koji se ne odlikuje nekom velikom inventivnošću ili propitivanjem forme, ali nudi fin tempo, pristojne rifove (sa blago „blackened“ dimenzijom) i generalno prijatno curi:

https://sumen.bandcamp.com/album/mors-certa-album

The Eating Cave je zanimljivo ime za tehcn-death sastav iz Virdžinija Biča iz, jelte, Virdžinije, a album The Miscalculation nudi sedam zanimljivih pesama koje imaju i agresivan tempo i raznovrsne vokale i atmosferične i disonantne elemente... The Eating Cave definitivno ne žele da se zarobe u običnom brutal/ tech death formatu pa iako je muzika i brutalna i tehnička, ona uspeva da ponudi i druge perspektive. Ne MNOGO druge ali dovoljno druge da se bend izdvoji iz mase:

https://theeatingcave.bandcamp.com/album/the-miscalculation

Brazilci Q-Fonía sviraju nekakav progresivni, donekle i melodični death metal i mada sam isprva bio skeptičan, album Al fin de la cordura, njihov treći, je dosta prijatan za slušanje. Ovde ima brzine i žestine u dovoljni količinama za moje potrebe a proggy elementi su dosta ukusno umešani u žestoki death metal, bez gubljenja oštrine. Solidna produkcija, puno gostiju da sve bude veselije, malo džezerskih harmonija (pa još i truba) kad je najpodobnije, sve u svemu vrlo pristojna ploča:

https://q-fonia.bandcamp.com/album/al-fin-de-la-cordura

Italijani Valgrind sviraju duže od četvrt veka i Millennium of Night Bliss im je peti album pa muzika zvuči fino i patinirano a istovremeno vrlo promišljeno i odmeren. Ovo je death metal koji old school estetiku kasnih osamdesetih i ranih devedesetih pakuje u pesme što se ne zadržavaju samo na formatima koji su tada postojali pa je kombinacija zvuka, melodija, tema i aranžmana sveža i karakterna. Valgrind ne veruju u sviranje istim tempom i intenzitetom sve vreme i njihov album zvuči razigrano i maštovito a produkcija je prijatno nenabudžena:

https://youtu.be/sfIkeFn8YkM

I u poslednjoj smo sekciji sa krosžanrovskom ponudom ali i klasičnim heavy metalom. welts su dva lika iz Finiksa koja dižu grdnu buku na demo snimku demo_02. Ovo je pre svega noise rock, sa mrvicom post metala ali ako za post metal vezujemo melodičniji, melanholičniji zvuuk, toga zaista ima samo u tragovima. Ova dva lika iz Arizone su pre svega orijentsani na ambiciju da vas samelju u prah mučnim, neumoljivim ritmom i bas-linijama, vrištanjem i jedva razaznatljivim gitarama ispod sve te kanonade, pa ako se osećate izdržljivo, navalite. Plaćate koliko želite:

https://wearewelts.bandcamp.com/album/demo-02

Angels on Fire iz Denvera sviraju prosto – metal. Ovo nije ni retro heavy metal ni nekakav moderni metalcore ili ekstremni metal, već prosto, metal, sa glasnim gitarama, promuklim vokalima i snažnim, energičnim ritmom, ali i sa ukusom za melodiju. EP Angels on Fire ima tri fine pesme po ceni koju sami odredite i ovo je odličan dil jer su u pitanju tri lepa komada žestoke svirke i dobre produkcije. METAL!

https://angelsonfire.bandcamp.com/album/angels-on-fire

Finalni album internacionalnog megaprojekta Metal Against Coronavirus je pred nama i zove se We Will Triumph! Mislim, optimističan naslov sad kad znamo da Arcturus soj virusa hara po Indiji, ali hajde, nadajmo se... U svakom slučaju, album je zabavan, sa čak osamnaest pesama u dosta raznolikom stilskom izrazu ali sa jedinstvenim sentimentom i ambicijom. 141 muzičar iz 27 zemalja je dao svoj doprinos ovoj priči i to je, mora se primetiti jako lepo. Slušajte:

https://metalagainstcoronavirus.bandcamp.com/album/metal-against-coronavirus-we-will-triumph

Scarlett Cook ne svira metal ali debi album ove australijske kompozitorke i pijanistkinje biće zanimljiv većini metalaca. Requiem for the Earth bi se mogao nazvati brutalnom kamernom muzikom s obzirom da ovde postava pored klavira, basa i bubnjeva sadrži i violončela, viole i violine, te dodatne udaraljke. Cookova dolazi iz porodice muzičara i nastavnika muzike, klavir svira od četvrte godine i piše vrlo dramatičnu, ekspresivnu muziku koja je negde na tragu onog što bi radio Nick Cave da je slušao metal u mladosti i ovo je album vrlo dobrih, energičnih pesama, odličnog pevanja i moćnih, raskošnih gudača. Valja poslušati:

https://scarlettcook.bandcamp.com/album/requiem-for-the-earth

Njujorški Car Bomb su skoro stereotipni mathcore bend sa pesmama sastavljenim naizgled isključivo od stop-and-go rifova u kojima ne čujete ni jednu notu nego samo brutalne udarce po žicama, sa zakucavajućim bubnjem i grubim, urlajućim vokalima. I, ako TO tražite od svog metala, Car Bomb imaju novi živi album, Live In Santa Cruz čijih petnaestih vrlo solidno snimljenih pesama sve zvuče kao da ste ChatGPT mesec dana hranili samo pesmom Bleed od Meshuggah i onda ga zamolili da vam napravi mathcore album. Ako vam to deluje primamljivo, navalite, Car Bomb isporučuju bez zadrške:

https://carbomb.bandcamp.com/album/live-in-santa-cruz

Teksaški portrayal of guilt su snimil interesantan album koji baš agresivno prelazi žanrovske granice ali i časno jebe keve. Devil Music je na svojoj prvoj polovini kombinacija, recimo, black metala, death metala, posthardkora i progresive, sav u oštrim uglovima i nervoznim promenama a onda druga polovina ove iste kompozicije daje u orkestarskim aranžmanima (sa sve satanskim vokalima odzogo) i ovo je takođe izvrsno. Fantastičan album:

https://portrayalofguilt.bandcamp.com/album/devil-music

Madridski Frenzy na svom drugom albumu, Of Hoods and Masks – ne naročito prikriveno inspirisanom kultnim stripom Watchmen – donose neophodnu dozu klasičnog ’80s metala potrebnu da se progura nedelja. Ovo je ploča koja mestimično govori o tome kako nam se bliži kraj sveta, ali je muzika stalno poletna i energična, sa lepim retro šmekom negde između klasičnog sleaze metala i uličnijih formi. Pevanje Amerikanca na privremenom radu u inostranstvu, Anthonyja Stephena je i samo ugodno retro, sa odjecima Klausa Meinea iz Scorpions a pesme su, iako sklopljene uglavnom od fora koje znamo već 40 godina, vrlo dopadljive i ulaze pod kožu. Solidna produkcija, solidna ponuda na svim nivoima:

https://frenzymetal.bandcamp.com/album/of-hoods-and-masks

Još prijatnog old school heavy metal zvuka stiže sa debi albumom sastava Blood Star iz američke države Juta. First Sighting nudi lepe rifove, prijatan glas pevačice Madeline Smith i zvuk koji u sebi ima hardrokersku prijemčivost i metalsku epiku, mešajući ih tako da muzika bude pristupačna svakome. Vrlo lepo producirana ploča, stručna svirka, kvalitetne kompozicije, heavy metal za mlado i staro, ne propustiti:

https://bloodstarslc.bandcamp.com/album/first-sighting
https://blood-star.bandcamp.com/album/first-sighting

Fin je i novi album kanadskih Smoulder. Njihova muzika, oficijelno epski doom metal, zapravo je više neki samo malo „produmljeni“ heavy metal, sa lepim rifovima, dosta toplom produkcijom i prijatnom pevačicom u navalnom redu. Album, Violent Creed Of Vengeance ima u sebi očigledne inspiracije epskom fantastikom – jedan tekst Michaela Moorcocka se koristi za naraciju na petoj pesmi – pa je i muzika takva, epska ali ne preproducirana niti PRETERANO cheesy, već taman koliko treba:

https://smoulder.bandcamp.com/album/violent-creed-of-vengeance

Španski Unchosen Ones su malo više okrenuti melodiji u svom heavy metalu. Album Sorrow Turns To Dust ima dosta power metal elemenata sa svojim naglašeno melodičnim temama i pevačem koji peva visoko i emotivno. Ovo će se svakako dopasti publici koja ceni tu neku više pop stranu metala, sa jasnim odjecima osamdesetih u svojim klavijaturama i raspevanim refrenima koji ne bi bili nimalo strani i nekakvom japanskom idoru-metal sastavu. Svakako solidan materijal i album koji će mnogima prijati:

https://unchosenones.bandcamp.com/album/sorrow-turns-to-dust

The Last Witch iz Ohaja su objavili istoimeni debi album i ovo je vrlo prijatna, gruverska, melodična kombinacija heavy metala, stoner roka i, recimo, neke alternativnije rok muzike. Mislim, sve to zvuči jako prirodno, organski i usvirano kad se pusti i bend voli melodične refrene, masne solaže i energičan gruv, pa će, verujem, prijati svakome ko voli glasnu, energičnu rok muziku:

https://thelastwitchmusic.bandcamp.com/album/the-last-witch

Šveđani Century imaju vrlo patiniran, pa i vrlo švedski zvuk na svom debi albumu, The Conquest of Time. Ovo je heavy metal old school provinijencije, melodičan i žestok a bez poze, glume i nameštene ekspresivnosto. Century samo sviraju dobre rifove, prže opake solaže i voze ga brzo, sa sve jeftinom ali prijatnom produkcijom koja ima i lepu količinu dinamike. Jako slatko, jako prijatno:

https://electricassaultrecords.bandcamp.com/album/the-conquest-of-time
https://centuryswe.bandcamp.com/album/the-conquest-of-time

Lazarevački Claymorean imaju kompilaciju By This Sword We Rule: A Decade of Steel pa ako ste nekako do sada izbegavali da se upoznate sa opusom ovog epskog power (ali malo i doom) metal benda, a koji radi značajno više od jedne decenije (skoro trideset godina, zapravo), onda... navalite. Ovo su uglavnom demo i ponovo snimljene verzije pesama koje možda i znate pa čak i ako ste fan, imate ozbiljan razlog da ovaj album proverite:

https://claymore1.bandcamp.com/album/by-this-sword-we-rule-a-decade-of-steel

Jethro Tull imaju novi album, RökFlöte i, eh, Ian Anderson je pre neki dan objašnjavao da su Motley Crue i Motorhead umlaute koristili pogrešno ali da je on zato sve uradio u skladu sa gramatikom na novom albumu i mislim, Iane, jesi li poludeo? Koga boli kurac? Seriously? No, kad se mane objašnjavanja da nije shvatio fore stare više od 40 godina, Anderson i dalje isporučuje prijatan progresivni rok sa folk osnovom (uglavnom se baveći nordijskim paganskim folklorom) i pametnom, elegantnom nadgradnjom. RökFlöte nudi pesme koje zvuče sumnjivo neobavezno, sa naizgled jednostavnim aranžmanima ali koje na gomili tvore jedan fin, ekonomičan paket kraći od pedeset minuta i sa mnogo lepih ideja koje pokazuju da bend ni posle 56 godina rada (dobro, uz jednu pauzu od pola decenije) nije istrošio kreativne baterije. Anderson i dalje ima neodoljiv glas a njegova flauta izrazito dominira u aranžmanima pa je ovo meni jako prijatan album:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lwibXy9rWPfZJBVEFk3gVbRA-oa-QePF8

Nijemci Sintage izgledaju kao da je 1985. godina a tako i sviraju. Debi album, Paralyzing Chains prži u bestidno retro stilu klasične NWOBHM ekstravagance nudeći opake rifove, dobar tempo i visoke muške vokale koji su toliko iritantni da su jebeno simpatični. Ima ovde epski dobrih pesama, odličnih rifova, lepih solaža i bukvalno jedino mogu da malo požalim što produkcija nije nešto dinamičnija jer ovakva muzika zaslužuje manje spljeskan mastering. No u celini vrlo lepo izdanje:

https://sintage.bandcamp.com/album/paralyzing-chains

Šveđani Glorious Bankrobbers osnovani su još 1983. godine, pa su se nakon raspada u ranim devedesetim i pauze od deceniju i po ponovo okupili i, evo, i dalje veselo gaze napred. Novi album, Back on the Road nudi energičan hard rok/ hevi metal po receptima vaše bake, himničan ali propulzivan, bez smaranja sa nekakvim baroknim aranžmanima. Ovo je prosto, dobar teški rok sa energičnim gitarama i zaraznim refrenima, da se uz njega pije (sok!), đuska i voli. Odličan zvuk i nekoliko sjajnih pesama (Criminal Boogie, recimo):

https://www.youtube.com/watch?v=i2EgBBM2uKY&list=OLAK5uy_knQcuKRKzpmAnmgEqEclZp-EU2S6L96aw

Mnogo dobrog heavy metala ove nedelje pa što ne bi onda i Anthem izdali novi album? Japanski veterani, osnovani još 1981. godine sa svojim dvadesetim albumom, Crimson & Jet Black nude više od pedeset minuta epskog hevi metala, melodičnog, dobro raspoloženog i primerenog slušaocima svih generacija. Anthem uspevaju da budu i vrlo „komercijalni“ u svom zvuku ali i da isporuče propisno hevi metal rokanje i Crimson & Jet Black je neumereno dobra ploča benda koji očigledno vrlo uživa u onome što radi i nikako se još nije umorio od rokenrola. Da je produkcija mrvu življa bilo bi idealno ali i ovako je jebeno odlično:

https://youtu.be/eYiYTAhbgUI

O, jebote, što je dobar drugi album projekta Tanith, u kome glavnu reč vodi gitarista kultnih britanskih Satan, Russ Tippins. Satan su prošle godine snimili album koji je pobrisao patos sa celokupnom metal scenom na planeti a Tanith sad sa Voyage donose skoro jednako moćnu ploču teškog roka/ klasičnog heavy metala. Ima ovde dosta dodirnih tačaka sa Satan u harmonijama i generalnom pristupu komponovanju ali ovaj trio, baziran u Njujorku ima svoj zvuk i nudi na novom albumu devet melodičnih pesma koje bez problema prizivaju ’70s progresivu i post-hipi sanjarije u hard rok i hevi metal kolo. Dupli muško-ženski vokali (Tippins i basistkinja Cindy Maynard često pevaju zajedno), blago nostalgične ali retko staromodne melodične sanjarije, prozračna, prijatna i veoma dinamična produkcija, ovaj album je pravi mali biser teškog roka koji morate čuti:

https://tanithnyc.bandcamp.com/album/voyage

Album nedelje? Oh, rodbino...Stigao nam je novi Bell Witch, nazvan Future's Shadow Part 1: The Clandestine Gate i ako ste očekivali išta drugo do jedne jedine spore, prespore kompozicije koja traje 73 minuta i 15 sekundi, žalobnički meditirajući nad prelepim, glacijalno sporim rifovima i dronom klavijatura, pa, onda mora da ste novi ovde? Duo iz Sijetla je odavno postavio industrijski standard za dostojanstveni, otmeni funeral doom metal a njihov prethodni album, Mirror Reaper iz 2017. godine prišao je najbliže statusu mejnstrim hita što ovakva muzika može da zamisli, pa je onda Future's Shadow Part 1: The Clandestine Gate logičan nastavak iste priče, ali još malo sazreliji, još malo ispoliraniji, još malo sigurniji. Ovo je blagoslov u slow motionu i ploča kakve se zaista ne snimaju svake godine. A čekaju nas još dva dela!

https://bellwitch.bandcamp.com/album/futures-shadow-part-1-the-clandestine-gate

Meho Krljic:
E, pa evo nas i na kraju Aprila i dok hvatamo zalet da dostojanstveno obeležimo međunarodni praznik rada, ne treba da zaboravimo na radničku (i seljačku) muziku kao što je metal.

A blek metal prvi među jednakima. Danski žensko-muški duo Djævles Skrig kaže da je EP Centered ; Despair snimljen u časovima bola i očaja na jesen prošle godine i mada se u muzici svakako čuju jake emocije, nastanak ovog EP-ja, mislim, nije bila prosta terapijska akcija za Michaela i Sarah. Pričamo o sirovom, spontanom old school blek metalu koji voli mračne rifove i haotične aranžmane ali onda voli i otvorenije forme pa su dve pesme na ovom izdanju poluimprovizovani rituali kojima se pokušava egzorcirati pominjani bol i očaj. Negde između art bruta i „normalnog“ blek metala Djævles Skrig nalaze svoj osobeni izraz i to vredi čuti:

https://djaevlesskrig.bandcamp.com/album/centered-despair

Budimpeštanski Kolp sa svojim četvrtim albumom, Pale Stars Shine nude hladnu i dostojanstveno monotonu muziku. Ovo je blek metal distinktno istopčnoevropskog tipa sa svojom mešavinom melodične emotivnosti i uzdržanog izraza koji podrazumeva mnogo ponavljanja fraza i vrlo spor razvoj tema. Sve to zvuči zrelo i lepo je producirano pa ovakav blek metal mogu da preporučim na slušanje i ljudima koji ne bi normalno posegli za ovim žanrom:

https://tdpropaganda.bandcamp.com/album/pale-stars-shine

Exit Catacomb je jednočlani italijanski blek metal projekat „rođen 2022. da uništi 2023. godinu“. Pa, lepo je kad čovek ima planove. Enivej, minialbum No Escape From the Catacomb je osvežavajuće ubedljiva ploča old school blackened speed metala, nestašna, zarazna i zabavna. Autor piše vrlo dobre pesme i ima jak zanat u rukama a materijal je sasvim pristojno produciran, pa sam ja uživao u albumu i sa apetitom iščekujem još. Apsolutno poslušajte:

https://exitcatacomb.bandcamp.com/album/no-escape-from-the-catacomb

Aran Angmar su takođe Italijani, ali njihov blek metal je ukorenjen u grčkom zvuku i stilu. Drugi album, Atavism & Dying Stars je prijatna ploča teatralnih vokala, melodičnih tema i kinematičnih atmosfera, ne sad nešto agresivno maštovita, ali uz dosta truda oko tih melodija koje pominjem. Bučan, napucan zvuk može i da zamori uho, ali pesme su fine i simpatične:

https://aranangmar.bandcamp.com/album/atavism-dying-stars

Totelefta​í​okl​á​ma je prvo izdanje 2020. godine osnovanog benda iz Buenos Airesa po imenu Semihazah. Pričamo o EP-ju sa pet pesama brzog a melodičnog blek metala na Španskom jeziku i ovo je lepa kombinacija stila po uzoru na izdanja sa kraja drugog talasa blek metala iz devedesetih, sa modernijim zvukom. Semihazah su dosta po mom ukusu jer imaju brzinu i agresivnost švedskih bendova poput Marduk i Dark Funeral a to kombinuju sa norveškom hladnoćom – sve u kontekstu argentinske, jelte, vatre. Odlična ploča i bend na koji ću obraćati pažnju na dalje:

https://semihazah.bandcamp.com/album/totelefta-okl-ma

Thing je možda najnemaštovitije rešenje za ime benda a ovaj londonski projekat je i album tako nazvao. No, muzika je makar značajno maštovitija, sa eksperimentalnim fuzionisanjem blek metala i orkestarskih aranžmana. I sam blek metal, čak i pre nego što čujemo klasične gudače i perkusije, je ekspanzivan, sa upadima egzotičnih harmonija i kompleksnim aranžiranjem, a meni je važno i da je ovo u suštini brza i energična muzika koja među blastbitove i vrištanje umešno ubacuje i spoken word momente i violine i sve drugo što joj padne na pamet. Interesantan i intrigantan projekat:

https://thing-the-band.bandcamp.com/album/thing

Kvebečki duo Death Gloom je inspirisan doom metalom i black metalom dvedesetih, kao i surovom klimom oblasti u kojoj dvojica autora žive, pa je debi EP, Death Gloom jedna prilično srećno sklopljena kombinacija blek metal oštrine i doom metal elegije. Tempo je uglavnom srednji, dakle, ni prespor ni prebrz, ali sa dostojanstvenom, otmenom atmosferom i energijom, a produkcija je prilično čista i prijatna za uho iako i prilično lišena dinamike. Death Gloom svakako zvuče sveže i inspirisano i to prija:

https://deathgloom.bandcamp.com/album/death-gloom-2

Litvanci Sisyphean su prošle godine imali zapažen album (koji se i meni dopao uprkos tome što mi njihov stil modernog, melodičnog blek metala nije sad kao nešto po meri) pa je novi, kratki EP, Through Corrosion vredan da se čuje. Naslovna pesma je nova, uglancana i bend predstavlja u pravom svetlu a na B strani je živi snimak jedne od pesama sa pomenutog albuma i sve to vredi čuti, a kako je cena daunlouda „koliko date“, onda svakako i posedovati:

https://sisyphean.bandcamp.com/album/through-corrosion

Slovaci Sinedeus su vrlo ozbiljni u tome da tamo gde oni kroče, boga neće biti. EP No God Where I Am, njihov drugi, ima dve primereno ozbiljne pesme tog, jelte, modernog slovenskog blek metala, sa puno atmosfere i melodičnom komponentom sred tog satanističkig, antihrišćanskog sentimenta. Dosta tu ima meditacija i kontemplacija pa ovo nije za ljude koji blek metal vole samo kad kida, ali kvalitet postoji:

https://sinedeus.bandcamp.com/album/no-god-where-i-am-ep

Za bend za koji niko nikad nije čuo, Bugari Insanir su drsko kvalitetni na debi albumu Sanctus Insaniam. Ovaj duo spravio je profi produciranu, ubedljivo zvučeću ploču pržačkog blek metala sa malo death elemenata, utemeljenu negde u skandinavskom, možda pre svega švedskom zvuku sa kraja devedesetih. Dakle, ko taj mišićavi stil voli ovde će naći osam kvalitetnih pesama koje imaju i rifčine i mošerski ritam i brzinu, i melodiju pa i malo atmosfere. Veoma, veoma impresivan prvi album:

https://insanir.bandcamp.com/album/sanctus-insaniam

Na Francuze se čovek uvek može osloniti da će izbaciti bar jedno interesantno avangardno izdanje tokom nedelje. Debi album projekta Fardeaux iz Lila je baš to. The Den Has Become an Abyss nudi tvrdu, mošersku svirku, dugačke, kompleksne pesme i puno truda uloženog u kompozicije koje su kompleksne ali se razvijaju organski koliko je to moguće. Fardeaux je duo koji je na ovom materijalu radio poslednje četiri godine i to se čuje, ovo je studiozno napravljena ploča na kojoj se pazilo na svaki detalj:

https://drowninginchaosrecords.bandcamp.com/album/the-den-has-become-an-abyss

Pređimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Rimski sastav Nautha na svom drugom albumu, Metempsychosis radi psihodelični rok koji je dosta gruverski nastrojen, sa dugačkim pesamama kompulzivnih ponavljanja i sporo razvijajuće atmosfere. Istina je da je ovo možda previše „melodično“ za moj ukus, sa sanjivim, popi temama u osnovi pesama ali je generalno album častan, pošten i pitak. Pa nisam ni ja bez srca:

https://nautha.bandcamp.com/album/metempsychosis

Red Eyed Cult su iz Norviča u Engleskoj i, kako nagađate na osnovu imena, valjaju spor, drogiran stoner rok. Pesma koja debi album Unit 61 otvara, Mithrandir, simpatično podseća da su Tolkinovi junaci voleli da smotaju malo, jelte, aromatičnih biljaka i popuše ih, a ono što sledi su šmekerski heavy blues rifovi i vrišteće pevanje preko sporog, zaraznog gruva. Ima i kasnije referenci na Gospodara Prstenova, čisto da se tematski ostane u istom tonu, a muzika nastavlja da bude prijemčiva, zabavna i maštovita, unutar dosta omeđenih stoner groove granica. Lepo, prijatno, vrlo preporučljivo i mada sa samo pet pesama, vrlo epski:

https://redeyedcult.bandcamp.com/album/unit-61

A The Mad Goats su iz Kosta Rike i njihov EP Back Door nudi prijatnih pet pesama psihodeličnog, kinematskog pa i blago eksperimentalnog roka, sa prozračnim zvukom, melodičnim pevušenjem ali i dovoljno hipnotičke atmosfere da se kvalifikuje za „heavy psych“. Maštoviti su The Mad Goats i mada pesme zvuče stilski ujednačeno, imaju svoje sopstvene trikove i načine da se izdvoje jedna od druge. Vredi poslušati:

https://themadgoats.bandcamp.com/album/back-door

Black Moon Circle su norveški space rock sastav a album  Leave the Ghost Behind je sledstveno tome pun prijatnih, džemerskih psihodeličnih pesama koje nikud ne žure, oslanjaju se na gruv i puno efekata i generalno obećavaju lepo provedeno vreme. Black Moon Circle svakako pišu lepe teme i pesme im imaju melodije, strofe i refrene koji ulaze u uho ali se onda tokom dugačkog trajanja (najduža ide preko 22 minuta) sve to razvija u svemirsko džemovanje i onda, dobro, povremeno se više ne sećate odakle ste došli i kuda ste krenuli, ali bude to sve vrlo lepo. Dobar studijski zvuk i generalna pozitiva:

https://blackmooncircle.bandcamp.com/album/leave-the-ghost-behind

Šveđani Dozer su pauzirali deset godina ali povratnički album, Drifting in the Endless Void ih predstavlja u dobroj formi. Ovo je kvalitetan, energičan stoner rok koji spor tempo i gruv spaja sa dobrim, maštovitim rifovima i pevanjem, nudeći psihodeličnu, a opet energičnu, teškorokersku atmosferu. Sedam odlično produciranih, podužih pesama i dosta kreativnosti svedoče da je Dozer svrbelo da se vrate. Ovo je izdao Blues Funeral Recordings, pa je i to potvrda kvaliteta. Ne propustiti:

https://dozerofficial.bandcamp.com/album/drifting-in-the-endless-void

Van Grond je split EP nizozemskih bendova Terzij de Horde i Ggu:ll, ali tako da svaki od ova dva benda da po jednu pesmu a da ostale dve urade u kolaboraciji. Ovo dobro funkcioniše jer su post-blek metal Terzij de Horde i sludge-doom-post metal koji sviraju Ggu:ll zapravo dosta kompatibilni između sebe. Dobra produkcija, dobre ideje, dobro odigrani kontrasti između stilova, generalno vrlo dobar materijal:

https://ggull.bandcamp.com/album/van-grond
https://terzijdehorde.bandcamp.com/album/van-grond

Deep Above iz Kentakija na istoimenom minialbumu nude vrlo ’90s verziju grandža. A ovo mislim u najboljoj konotaciji i njihova muzika je smeštena na idealnu sredinu imeđu panka i hard roka, sa energičnom svirkom, jednostavnim, organskim kompozicijama i himničnim enrgijom. Sve je to vrlo efikasno, ekonomično i puno mladalačke napaljenosti a opet i zrelo u potrebnoj meri, sa produkcijom koja nije skupa ali radi posao. Daunloud plaćate koliko želite pa ovo nikako ne propustite.

https://deepabove.bandcamp.com/album/deep-above

Italijanski stoner-sludge dvoja Le Scimmie ima odličan crtež gorile sa tri oka na omotu albuma  Adriatic Desert, a prva se pesma zove Wild Boar. Svi signali povoljni, rekao bih. I muzika onda ne razočarava. Iako Le Scimmie sviraju gitaru i bubanj bez pevanja, ovo je pitak i zabavan teški rok spakovan u kompaktne, gruverske i dostatno psihodelične pesme. Nema tu mnogo filozofiranja, kompozicje izvrte svoje teme, malo ih prorade i završe se, i svi su srećni:

https://lescimmie.bandcamp.com/album/adriatic-desert

Argentinci Halfaya imaju album nazvan Weed Live Tracks, dakle, snimljen uživo u kafani, ali vrlo dobro snimljen i produciran. Muzika je, naravno, stoner rok, ali sa dosta hardrokerskog šmeka i ljubavi ka melodijama. Dakle, ovde nije sve samo u rifu i grubim vokalima, i pesme su kombinacija metalskih rifčina i harmoničnih delova sa prominentnim klin, zapevajućim i psihodeličnim vokalima. Prijatno je:

https://halfaya.bandcamp.com/album/weed-live-tracks

Oh, kakav povratak u formu! Portlandski stoner rokeri Danava nisu snimili album dvanaest godina i zato valjda njihova četvrta dugosvirajuća ploča, Nothing But Nothing zvuči kao da ste na skejtbord stavili mlazni motor i poleteli u nebo. Ovo je KRLJAČKI teški rok pun nemirnog ritma i gruva, nazaraznijih postojećih rifova i izvrsnog, rokerskog pevanja. Značajno brži i metalskiji od stoner rok standarda, pun razmetljivo dobre, skoro pa prog-metal svirke i mejdnovskih harmonija, razuzdanih solaža i generalno euforične muzike, Nothing But Nothing je proslava dobrog raspoloženja koju ne smete propustiti.

https://youtu.be/b9AnB2Uc5-Y

Lako je steći utisak da u Indoneziji uspevaju samo brutalni deah metal bendovi koji sviraju dvesta na sat i zakucavaju sve vreme, ali kaspyx iz Bandunga su tu da pokažu sve naše zablude. Oni sviraju „slow death doom metal“ i  Demo MMXXIII ima dve pesme koje će vas poravnati sa patosom ali polako i uredno. Ovo je kao da vas na đubrištu mrvi drobilica za metal, ali u slow motionu, sa superteškim zvukom i bolesnim, opscenim gruvom. Prelepo, dakle (Edit: Prc. Uklonjeno sa kanala benda aliostavljam tekst jer će se sigurno uskoro ponovo pojaviti):

https://kaspyx.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

U sličnom tempu ali znatno melodičnije zvuči novi EP denverskih doom metalaca Khemmis, nazvan Where the Cold Wind Blows. A i nije u sličnom tempu, zaista, jer posle prve pesme koja ide od tihog ka glasnom, ali sporom, druga pesma nakon početka u doom stilu prelazi u bržu traku i Khemmis isporučuju najmelodičnije pevanje svoje karijere. Rifovi su i dalje jebeno dobri i mada su Khemmis sada ipak možda otišli predaleko u smeru gotike za moj ukus, ovo je prilično moćno:

https://khemmis.bandcamp.com/album/where-the-cold-wind-blows

Meksički doom metalci Electric Cult  su stavili svoju polovinu split EP-ja sa Weedevil, nazvanog Cult of Devil Sounds na Bandcamp i greškom napisali da se prva pesma, Rising From Hell, zove Rinsing From Hell. Meni je to toliko smešno da mi je trebalo dosta vremena da se skoncentrišem na samu muziku i zaključim da je ovaj muljavi, musavi doom zapravo dobar, i musav i muljav na sve najbolje načine. Onda sam potražio kako zvuči strana brazilskih Weedevil i oni su još bolji jer njihov sirovi, psihodelični doom profitira od karakterne pevačice Mauren McGee. Dakle, sve ovde valja, uključujući i maštovit dizajn omota. Ne promašiti:

https://electriccultdoom.bandcamp.com/album/cult-of-devil-sounds-split
https://weedevil.bandcamp.com/album/cult-of-devil-sounds

Recognition je drugi album benda Frostfang iz Sankt Petersburga, ali onog na Floridi. Njihov doom/ stoner metal ovde zvuči dobro raspoloženo, sa dosta dinamike u kompozicijama i ljubavlju prema melodiji koja ne sprečava bend i da pošteno zaore. Nisam fan toga kako su bubnjevi urađeni preglasno i komprimovani tako da činele sve vreme zvuče kao da pored nas prolazi parna lokomotiva, ali pesme su okej. Dobro, imaju i jednu koja je cela odsvirana na klaviru i nazvali su je Paino, verovatno nesvesni da su Vhol već imali daleko nadahnutiju pijanističku pesmu istog naslova, ali Frostfang zvuče zdravo i žustro:

https://frostfangmetal.bandcamp.com/album/recognition

Borracho su tri lika iz DiSija koji sviraju psihodelični, fazirani space rock. EP Kozmic Safari ima dve instrumentalne pesme raspoloženih rifova i natrpane do vrha su analognim sintisajzerima i drugim starinskim efektima. Jedna je znatno bolja od druge ali obe su dobronamerne:

https://borracho.bandcamp.com/album/kozmic-safari

Još death dooma? Ima. Runemagick iz Gotenburga u švedskoj su snimili svoj trinaesti album, Beyond the Cenotaph of Mankind i mada ne mogu da kažem da se ovde nudi bogznašta novo ili inspirisano, ljudi se svakako drže svog faha.Prva pesma traje skoro dvanaest minuta a mada bend ne preteruje sa nekakvim velikim idejama u kompozicijama, zvuk je lep, dinamičan i lako postiže potreban hipnotički kvalitet:

https://runemagick.bandcamp.com/album/beyond-the-cenotaph-of-mankind-2

I još death dooma! Sanctuarium su iz Barselone i njihov debi album nastao je kada je bend evoluirao iz solo projekta u propisan kvartet. Into the Mephitic Abyss traje samo 35 minuta ali i ima samo četiri pesme pa je ovo propisan, šmekerski death doom, sa dobrim odnosom meditativne, otmene sporosti i death metal agresivnosti. Ništa specijalno inovativno ili originalno ali prijatno:

https://sanctuarium-gurglinggore.bandcamp.com/album/into-the-mephitic-abyss

Dark Ocean Circle su švedski stoner rok sastav sa istoimenim prvim albumom i ovo je prijatna, umivena varijanta stoner roka, sa poletnim tempom, odmereno agresivnim zvukom i pesmama koje paze na atmosferu i dinamiku i nisu samo snimljeni džemovi. Ima to dosta lepote, mada naravno, nekome može biti i isuviše „normalno“, ali Dark Ocean Circle samo više vole da vas uhvate na pesme nego na zvuk:

https://darkoceancircle.bandcamp.com/album/dark-ocean-circle-3

Grci Allochiria su negde između sludge metal agresije i post metal meditativnosti pa i album Commotion sa svojih devet pesama nudi i dosta melodije i dosta gruva i vrištanje i kontemplaciju... Sve je to sasvim lepo i ekonomično bez nekog iživljavanja sa dužinom pesama i mada mi Allochiria nisu sad nešto izmislili toplu vodu, prijatni su i njihova melanholičnost mi nije bila naporna:

https://allochiria.bandcamp.com/album/commotion

I preslatko mi je da u 2023. godini dobijamo novi album kultnih britanskih psihodeličara Hawkwind i da je on vrlo prijatan. Bend koji je svoj prvi album objavio još 1970. godine, bend u kome je pokojni Lemmy napisao pesmu Motorhead, bend koji je definisao „heavy psych“ za rane sedamdesete je i dalje u moćnoj formi  i njihov tridesetpeti studijski album je, naravno, ekstremno pitak i ugodan. Takođe naravno, ne treba da ovde očekujete sad neke radikalne zaokrete, muzika Hawkwinda je ODAVNO dosegla savršenstvo forme i ja iskreno mislim da je svaki njihov novi album moguće slušati u stanju blažene nirvane neograničen broj puta ma koliko njima naizgled bilo lako da ga naprave. The Future Never Waits ima jedanaest podužih, prozračnih psihodeličnih rituala i nudi sintisajzerima nadeven, nežnim gruvom nošen svemirski rok za relaksaciju i meditaciju. Budite tu:

https://hawkwindofficial.bandcamp.com/album/the-future-never-waits

Malezijski šefovi crnog psihodeličnog doom stoner metala, Ibliss imaju novi EP. (​(​(​Unholy​)​)​) ima samo dve pesme ali treba biti snažan pa izdržati ovu lavinu fuzza i psihodeličnih rifčina što se obrušava poput božije kazne na vašu glavu. Ibliss su uvek bili najabrazivnije krilo stoner muzike pa je i sa novim EP-jem situacija ista i spoj tog sirovog zvuka i lepljivog, moćnog gruva radi bez greške. Dve pesme a BESKRAJNO uživanje:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/unholy

Italijani King Potenaz sa svojim debi albumom Goat Rider i sami nude puno faziranih gitara i neodoljivog gruva. I ovo je stonerski doom metal ili doomerski stoner rok, kako više volite, utemljen u klasičnom psihodeličnom imaginarijumu sedamdesetih godina i nameran da vas hipnotiše i, sasvim moguće, navede da izrazite lojalnost Satani. Čuvajte se jakih obećanja ali slušajte King Potenaz:

https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/goat-rider

Francuski psihodelični stoner bendovi Mars Red Sky i  Queen of the Meadow udružili su se za EP Mars Red Sky & Queen Of The Meadow i ovo su tri pesme spore, dostojanstvene svirke koja odlično kombinuje težinu i psihodeličnu melodičnost. Pevanje Helen Ferguson je svakako najupečatljivji element muzike na prvi pogled ali kontrast melodičnog, prozračnog vokala sa teškim ritmovima i toplim faziranim gitarama je ono što pesmama daje karakter. Odlično:

https://marsredsky.bandcamp.com/album/mars-red-sky-queen-of-the-meadow

Fenomenalni italijanski doom-metal-ali-i-mnogo-više sastav Messa izdao je živi album, Live at Roadburn i ovo je izuzetno prijatan nastavak njihovog sjajnog prošlogodišnjeg albuma, Close. Live at Roadburn ima samo četiri pesme ali ovo su dugačke četiri pesme kombinovanja moćnih gitara i epskih sporih ritmova sa etničkim motivima i fantastičnim pevanjem pevačice Sare koja je, svakako, zaslužna za veliki deo identiteta grupe. No, Messa nisu samo bend sa dobrom pevačicom nego bend koji je uistinu vrlo pametno evoluirao svoj doom metal zvuk u nešto više ali i dalje u kritičnoj meri oslonjeno na doom osnovu i ovaj izuzetno dobro snimljeni koncertni album je potvrda njihovog kvaliteta na najbolji način. Ne propustiti:

https://messaproject.bandcamp.com/album/live-at-roadburn

Idemo dalje na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Mezzrow su švedski thrash metal bend koji radi još  od osamdesetih a prvi album im je izašao 1990. godine. Njegov naslednik, pre par dana izašli Summon Thy Demons i sam prilično zvuči kao da je izašao početkom devedesetih i to, u zavisnosti od vaših preferenci može da bude sjajna ili ne tako sjajna vest. Sa sjajne strane, ovo je vrlo disciplinovan thrash metal čiste, ubedljive produkcije i snažnog nastupa, sa svim lekcijama thrash talasa iz osamdesetih spakovanim u pesme koje su svesne i dominantnih ideja u žanrovima koji su devedesetih vladali (prevashodno death i groove metal) ali bez uzimanja lakih prečica. Ovo su i pristojno napisane pesme i naravno jedini problem može biti to što Mezzrow izrazito nastoje da ne izađu preko linije i ostanu u jednom omeđenom stilskom izrazu koji može delovati, pa, malo tesan ako ste sitna duša kao što sam ja. Ali dobar, dobrozvučeći album:

https://www.youtube.com/watch?v=407oRRSpYHQ&list=OLAK5uy_lTUnacq5BT1dG-bbDHQZRA8vgX35-zvuA

Još švedskog treša? Ima, naravno. Sentinel Sirens su dva lika od kojih jedan sve svira a drugi sve peva a članovi su bendova Searin i i Sarcasm (ne onaj makedonski). Njihov debi album Orbithon Wave nudi ne preterano maštovit ili ambiciozan ali prijatno karakteran thrash. Ovde se forma ne izmišlja od nule, ali Sentinel Sirens se vrlo udobno kreću u okvirima postojeće, nudeći ukusne rifove i vokal koji, iako realno više priča nego što peva, odiše nekakvim šmekom. Dosta dobrih, mošerskih deonica, sirova ali slatka produkcija, ima ovaj album dosta šarma:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/orbithon-wave

Losanđeleski Grudgebot zvuče prilično retro na svom istoimenom debi EP-ju. Ovo je thrash metal koji još uvek voli melodičnost i generalnu gizdavost klasičnijeg heavy metala i nije se sav izgubio u denfovanim rifovima i brzini. Ima tu šarma mada sve i zvuči dosta sirovo, još uvek ne sasvim sazrelo. No, vredi ponekad slušati bend pre nego što je sasvim solidifikovao zvuk:

https://grudgebot.bandcamp.com/album/grudgebot-ep

Retro? I’ll show you retro, kao da su rekli decadence iz Vankuvera, koji sviraju od 1987. godine a prvi album su izdali 2020. USRED PANDEMIJE. Loš tajming, slažemo se, ali novi EP, Victim of Tyrants je zaista dopadljivo retro, nudeći i primitivnu svirku i dosta jeftinu underground produkciju ali sve to se nekako udružuje da zazvuči autentično i zabavno:

https://decadence13.bandcamp.com/album/victim-of-tyrants-2

Splićani Buzzsaw su, koliko mogu da utvrdim jedini bend tog imena, što je šokantno. Enivej, ovaj petočlani, kako sami sebe klasifikuju, black speed metal kombo je izdao EP Lead to the Head i to je šest pesama surove, i sirove krljačine. Ali dobre. Buzzsaw imaju rifove, imaju tempo, i imaju potrebnu utegnutost koja se dobro kombinuje sa tim sirovim zvukom i estetikom. Pesme su uglavnom pristojne, ekonomične ali i sa ambicijom da malo razviju svoje teme a sve završava korektan kaver Sodomove Outbreak of Evil. Nemam šta drugo nego da pohvalim ovaj bend i poželim mu dug i berićetan život a vi ovaj EP možete daunloudovati po ceni koju sami odredite.

https://buzzsawmetal.bandcamp.com/album/lead-to-the-head

Jel’ treba još blackened speed metala? Evo nam onda novog EP-ja filadelfijskih Bastard Cröss. Nazvan  Beasts of the Night on je vrlo predvidiv i u ovom kontekstu se to pozdravlja. Četiri pesme na raspolaganju su vesele, razdragane, brze, poletene i neobavezujuće, krećući se od rokenrola do blasfemičnog blek metala sa opuštenošću primerenoj samo pravim grešnicima. Ima tu i lepih melodija i svega, ali u osnovi su satanizam i antihrišćanstvo pa, eto navalite:

https://bastardcross.bandcamp.com/album/beasts-of-the-night

JOŠ? Ima. Lucifuge su izdali peti album, Monoliths of Wrath i bend koji je, kad se preračuna kritičan deo svog opusa izbacio u pandemijskim godinama, dosta trijumfalno krlja i vrišti na novoj ploči. Nema ovde inovacija i strimlajnovanja, Lucifuge su svoj zvuk našli pre par albuma i sada krljaju vrlo uhodan black-thrash koji je programski ružan ali ima dobre rifove, jak tempo i dovoljno raznolike pesme da ne bude monoton. Al pre svega ima duši – ovo je i dalje u suštini haotična, organska muzika koja svakog časa može da spontano plane i to je njena najlepša karakteristika. Dying Victims productions, naravno:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/monoliths-of-wrath

Slovaci Demonic-eyed su svoju muziku zasnovali na hardkoru i treš metalu, što je ljudski. Novi EP, nazvan samo D​-​EP '23 ima hardkor gruva i treš metal čukanja u sebi i ovo jeste jedan moderniji spoj, ne puka imitacija ’80s krosover formula. Šarmantni su Demonic-eyed i vole i da uvale zle melodije tamo gde će one napraviti najviše štete a materijal završavaju obradom Bathoryja, što je isto vrlo ljudski. Sve to samo za dolar:

https://demonic-eyed.bandcamp.com/album/d-ep-23

Nemački old school trešeri Necronomicon rade od polovine osamdesetih pa i jedanaesti album, Constant To Death zvuči dosta retro. Ali dostojanstveno retro. Ovo je thrash metal koji ne mora da ide prebrzo i više je zainteresovan da svoje dramatične proklamacije i teške rifove što bolje naglasi. Sve to ima odlike klasičnog nemačkog, disciplinovanog thrash metala pa ako ste ikada voleli ovakvu muziku, Necronomicon nude korektan program:

https://www.youtube.com/watch?v=fa5secqwggk&list=OLAK5uy_nOSlMSa7jD6Uu0-ajtwPvGYXa3472CPuQ

Creepshow iz Čikaga imaju zanimljivu kombinaciju black i thrash metala i sintisajzera na svom debi albumu Creepshow I. ovo je moderna a opet retro muzika, sa sirovim zvukom ali promišljenim kompozicijama, pompezna i teatralna po uzoru na blek metal ali onda prodorna, oštra i ekonomična po uzoru na thrash. Produkcija je prijatno sirova u smislu da ovde možda nije bilo mnogo para ali da su ljudi iza miks pulta znali šta rade a bend svira sa ubedljivošću i oštrinom koje prijaju. Lep debi:

https://creepshow.bandcamp.com/album/creepshow-i

Treći album ričmondskih trešera Enforced zove se War Remains i, pa, solidan je. Nisam sad nešto raspamećen, ovo je ipak major-label izdanje i ne probija nikakve posebne granice, ali Enforced nude korektnu, energičnu svirku i dobru produkciju. Thrash metal je najjači kada se nalazi na idealnoj sredini između discipline i divljačnosti i ova ekipa fino hvata taj senzibilitet:

https://www.youtube.com/watch?v=X7CGpLBLSF0

(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Terranoct iz Ohaja na debi albumu, Icon of Ruin zapravo nude dosta death metala u svom thrash metalu. Ovo je agresivna, gruverska svirka sa do pucanja zategnutom produkcijom, gde se trešerski rifovi sreću sa dubokim death vokalima i blastbitovima, ali se ne zaboravlja ni na povremene upade melodije. Prijatno smućkano:

https://terranoctband.bandcamp.com/album/icon-of-ruin

Kusozu kažu za sebe da su „dark melodic hardcore from New England“, mada je njihovu muziku legitimno uvrstiti i u nekakav posthardkor, sa njenim srednjim tempom, screamo energijom i razuzdanom izvedbom. Debi EP Weak Foals Roaming jeste melodičan, ali ovo je melodičnost koja se bori da se uopšte čuje kroz brutalne distorzije, non-stop vrištanje i očajnički gruv. Sedam pesama je vrlo izdašno za EP mada je i cena od sedam dolara jaka, ali ovo je dobar, mišićav a emotivan materijal:

https://kusozu.bandcamp.com/album/weak-foals-roaming

Rusi Social Discord za sebe kažu da su „punk metal“ bend, a što se nekad zvalo krosover. Naravno, novi EP, В​а​с с​о​ж​р​у​т ne zvuči kao klasični krosover već, pa, kao moderni, utegnuti i kvalitetni pank sa metalskim rifovima. I zvuči vrlo dobro pritom. Ovo su solidne pesme, bend svira za svaku pohvalu a produkcija je vrlo dobra. Sve to ima crtu jedne ’90s energije prelaska panka iz andergraunda u mejnstrim pa ko voli TAKAV zvuk, ovo je odlično:

https://socialdiscord.bandcamp.com/album/--2

Vamachara svakako u svom zvuku imaju suviše metalcore elemenata da budu BAŠ po mom ukus ali album No Roses on My Grave ovog kalifornijskog benda svakako KRLJA. Mislim, sve je to metalizirani hardkor, ali su ovde klasične moshcore formule unapređene tenzičnim nu-metal disonancama, a sve je nekako stvarno energično i mošerski i prilično mi je prijalo:

https://vamacharahc.bandcamp.com/album/no-roses-on-my-grave

Goblincore? ŠTA JOŠ NEĆE SMISLITI OVA OMLADINA? Torpur su iz Krakova i njihov blekend hardkor ima osoben zvuk na ime proterivanja, reklo bi se celog snimka kroz korus plagin u postprodukciji da se obezbedi taj pomereni, psihodelični efekat koji ide uz bend što sebi kači i „dungeon skate gang“ deskripciju. No, pesme na kaseti The Cult nisu loše i ovo je eksplozivna, agresivna muzika za mlado i staro, nesofisticirana u principu, ali dovoljno sofisticirana u izvedbi:

https://torpur.bandcamp.com/album/the-cult
https://plusztapes.bandcamp.com/album/the-cult

Noise Aholic je jednočlani krastpank projekat finskog muzičara po imenu Owe Inborr (očigledno Šveđanin, koji živi u delu Finske u kom je švedska nacionalna manjina u većini) a koga možda znate po bendu Dispyt. Za potrebe snimanja prvog albuma Noise Aholic, Owe je pokupio gomilu muzičara iz tog kraja zemlje pa je Vi är inte v​ä​rda ett skit ploča sa distinknto švedskim mirisom i mnogo više liči na švedski D-beat nego na standardi finski krast. Mislim, i jedno i drugo ja volim, samo napominjem da je ovo ugođenije na frekvenciju ljubitelja Wolfbrigade, Avskum i Disfear nego ljubitelja Rattus, Kaaos, Riistetyt ili Terveet Kädet. Ako uopšte ima ljudi koji vole jedne a ne vole druge. A ako ih ima, to su čudovišta. Enivej, Noise Aholic je napravio prelep album zdravog, snažnog, kvalitetno odsviranog i vrlo jednostavnog ali ne pozerski „sirovog“ D-beata a kako je Owe i iskusan studijski producent, ovo i zvuči odlično pa sam ja bio u konstantnom tantričkom nadražaju celo trajanje albuma. Izvrsno i nepropustljivo:

https://elitbolaget.bandcamp.com/album/vi-r-inte-v-rda-ett-skit

Finci Devil's Vomit ne žele da vam troše vreme pa je njihov album Barrel murder sa osam pesama gotov za malo više od deset minuta. Ovo je garažni, sirovi, ali perfektno odsvirani thrashgrind/ deathgrind, sa zlim rifovima, uzvitlanim solažama, visokim tempom i bed etitjudom. Podrumski zvuk samo doprinosi utisku autentičnost, ali rifčine i svirka su prvorazredni:

https://devilsvomit.bandcamp.com/album/barrel-murder-2

Indonežanski Guttercvlt imaju vrlo prijatan demo snimak sa dve pesme. Demo MMXXIII podseća na indonežanski no-bullshit pristup ekstremnom metalu pa su ovo  dve pesme ekonomičnog, prodornog deathrginda sa dobrim tempom, dobrim rifovima, brutalnim vokalim, pristojnom produkcijom. Ovo je grindcore koji vas neće biti sramota da upoznate sa svojim roditeljima a mada je sedam dolara za dve pesme solidno skupo, kvalitet je ovde neupitan:

https://guttercvlt.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Rusi Recovery imaju EP  A Vacant Place i njihov se goregrind ovde lepo ponaša. Ovih šest pesama traju između minut i po i dva, otprilike, i nisu samo ejakulacije svega najružnijeg što trojici članova može da padne na pamet već je ovo muzika sa malo više štofa. Dakle, ima rifova, ima malo death metal atmosfere i pristojnije produkcije a gore komponenta je uglavnom u tekstovima koji su opet reflektivniji nego što ste navikli od goregrinda i bave se više psihologijom nego patologijom tkiva. Lepo a plaćate koliko date:

https://recoverygrind.bandcamp.com/album/a-vacant-place

Menk su iz Kalifornije i kažu da sviraju death/ punk, a što negde u preseku izađe na grindcore, naravno. No, EP Mental Paradigm svakako sebe izdvaja nešto strukturiranijim pesmama i komadićima atmosfere koji ulete između brutalne svirke. Bilo ko ko voli death metal, grindcore ili siroviji, mračniji pank ovde će naći nešto za sebe jer Menk ne štede na naporu i znoju:

https://menk15.bandcamp.com/album/mental-paradigm

Deaththrash ekipa iz Kentakija, Tombstalker ima novi EP, Age of Darkness posle šest godina diskografske šutnje i ovo je prijatan, nisko naštimovan materijal koji svojim odmerenim tempom i postepenim razvijanjem pesama sa očiglednim guštom uvlači slušaoca u atmosferu. Ne odlikuju se Tombstalker ovde nekim previše originalnim rifovima ili idejama, sve je to dosta, jelte, standardno, ali je egzekucija vrlo dobra a sekvenciranje materijala pažljivo urađeno da se dobije lepa ploča:

https://borisrecords.bandcamp.com/album/age-of-darkness

Morte Profana iz Helsinkija su snimili album Morte Profana „tokom zime 2021-2022. godine“ a koji zvuči kao da je snimljen u šupi i to 1982. godine. U najboljem mogućem smislu! Ako volite lo-fi vrlo old school death metal (koji ima, prirodno, mnoge elemente speed metala i black metala) a u kome se čuje da su muzičari izneli srce na teren i u muziku ulili sve što su imali, ovo je ploča za vas. Brzo, žestoko, prljavo, ULTRA sirovo, satanistički i nestašno, ovo mi je ulepšalo dan:

https://morteprofana.bandcamp.com/album/morte-profana

Italijani Dechristianized su snimili svoj novi materijal i to je njihov prvi EP, sa čak šest pesama (plus introm) u dvadesetak minuta čukanja. Ovo je vrlo čisto i prijatno produciran death metal starije škole i priznajem da je pomalo i neobično čuti gitare sa ovako malo distorzije i kompresije u muzici koja je propisni agresivni death metal, sa brzim tempom, zlim, zujećim rifovima, blastbitovima i dubokim vokalima. Ali prija. Litanies Of Iconoclasm bih mogao da uporedim sa mid-’90s radovima bendova poput Monstrosity ili Broken Hope, pa ako je to vaš, jelte, đir, svakako poslušajte, Dechristianized mogu da se pohvale i kvalitetnom svirkom i pristojno napisanim pesmama:

https://dechristianized.bandcamp.com/album/litanies-of-iconoclasm-ep

Kanađani Necrohol na istoimenom EP-ju sa dve pesme, njihovom prvom, pretpostaviću, dosta ubedljivo postavljaju svoj slučaj i pokazuju da imaju i tehničke kvlaitete i produkciju. Sama muzika je  nominalno melodični death metal ali ovo nije sad nešto IZRAŽENO melodično – gomila modernog melodeath zvuka je meni bliža metalcoreu, jelte, nego death metalu – već više pored svirepog čukanja ima mesta i za malo atmosfere.  Ali onda ima i slemova, čisto da se pokrije širi spektar death metal estetika pa sve zvuči nestašno i prijatno. Plaća se koliko hoćete:

https://necrohol.bandcamp.com/album/necrohol-2

Unakanu su ekstremno komplikovani prog-death-metal mathcore bend iz Bostona pa istoimeni debi EP, sa tri pesme drži mnoge teške lekcije iz pamćenja komplikovanih aranžmana i svirke u raznim ritmičkim metrikama. Ali, da se razumemo, Unakanu pre svega pišu PESME i ovo nisu samo demonstracije tehnike i memorije, pa je meni ovaj materijal, glasno ali dobro produciran, prilično jako ušao u uho. Plaćate koliko hoćete za ovu smesu matematičarskih ritmova, death metal krljanja i neočekivanih melodija:

https://unakanu.bandcamp.com/album/self-titled

The Eagle Lake Slasher je debi album teksaškog death metal benda Scrap Pile i nije loš. Scrap Pile su, očigledno, radi da se bave temama serijskih ubica, silovatelja, zlostavljača i tako to a muzika je brutalni, dosta nestašni slamming death metal. No, Scrap Pile se za razliku od mnogih novih slam bendova ipak bave pisanjem pesama koje ide dalje od jednog slema i najgrđeg vokala koji možete da zamislite pa je ovo ploča mladalačke energije ali i težnje da se ona spakuje u nešto sofisticiraniju formu. A da se ipak, jelte, sačuva ta sirovost i napaljenost mladosti. Solidno:

https://scrappile.bandcamp.com/album/the-eagle-lake-slasher

Iako su Vulvic Cistern u startu delovali kao nešto što će biti samo iživljavanje dvojice ortaka koji „žele da istraže nesputanu brutalnost ekstremne muzike“, album Necrolinguistics zapravo dosta prilazi njihovoj proklamaciji da je ovo „slamming brutality at its best“. OK, možda ne BEST best, ali ovo je korektan album brutalnog death metala i slemova koji nikako neće skidati bendove poput Cephalotripsy, Devourment ili Organectomy ni sa jednog trona u skorije vreme, ali koji prijatno curi, ima finu produkciju i lepo uparuje tu potragu za brutalnošću sa korektnim muziciranjem i songrajtingom. Prijatno iznenađenje:

https://vulviccistern.bandcamp.com/album/necrolinguistics

Kaal Akuma su iz Bangladeša, imaju jedan album iza sebe a Turiya je novi EP i, pa, kida. Ovo je sirov, energičan old school death metal koji zvuči kao da se seća momenata iz devedesetih kada je death metal inovirao a fore koje danas svi sviraju još nisu bile otkrivene. Ove tri pesme su pune dobrih rifova, mračne atmosfere i aranžirane su neprirodno, divlje intuitivno a opet teku vrlo dobro, noseći slušaoca sa sobom i nikada ne narušavajući magiju. Sirov ali adekvatan zvuk, podugačke pesme i puno ljubavi. Ne propustiti:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/turiya

Massacre su 2019. godine izdali svoj prethodni živi album (snimljen 1986. godine) a sada NOVI živi album, snimljen 2019. godine. Slatko je čuti Leeja kako na početku Dawn of Eternity pita publiku ko od njih strimuje koncert uživo na Fejsbuku jer, jelte, pre trideset i kusur godina kada sam prvi put čuo ovu pesmu nisam mogao da zamislim da će koncert počinjati ovakvim pitanjem niti bih mogao da shvatim šta to znači. Enivej, ako volite Massacre, Submergence: Live Beyond 2019 je ceo njihov prvi album odsviran uživo u cugu, od pomenute Dawn of Eternity pa do Corpse Grinder, sve uredno, i kao i uvek ne MNOGO inspirisano ali korektno.

https://massacre3.bandcamp.com/album/submergence-live-beyond-2019

Abbatoir su iz Atlante i tvrde da sviraju tech death metal, što je simpatično, jer je njihova muzika u principu normalan death metal samo uz povremena stišavanja do skoro indie rock melodičnosti i produkciju koja je pogrešna na urnebesne načine. Ovo mislim u pozitivnom smislu jer Abbatoir ovim dobijaju zvuk koji je osoben pa čini i da se sumanuti ekscesi kao to je uvodna balada na EP-ju  Weep the Putrescence, nazvana When the Ink is Dry sluša otvorenih usta:

https://abattoiratl.bandcamp.com/album/weep-the-putrescence

Ocular Trauma iz Ontarija, direktno sa Nijagarinih vodopada, misle sa sviraju death metal ali njihov novi EP, The Dissection of Tragedy je ono što se kod nas u struci zove death-sludge. Dakle, ima ovde death metala, nije da nema, ali rifovi i urlanje su spakovani u jednu gruversku, slobodniju strukturu i onaj represivni, militantno disciplinovani death metal stil se povlači pred relaksiranijim haosom koji Ocular Trauma ubedljivo isporučuju:

https://oculartrauma.bandcamp.com/album/the-dissection-of-tragedy

E, sad, Pissrot iz Tenesija, E TO JE DEATH METAL. EP Promo ’23 ima samo dve pesme ali kad vidite da bend sebe taguje i sa „caveman shit“, znate da smo na pravom tragu. Polupavanje, jednom rečju, ili ako volite više reči, ovo je JEBEN old school death metal uz koji se pleše i voli:

https://pissrotband.bandcamp.com/album/promo-23

White Noise iz Mineapolisa su, pa, između beatdowna, deathcorea i death metala, što bi za mene bila načelno sumnjiva kombinacija ali EP INTROVERTED | ISOLATED | DEPRIVED u sve uspeva da umeša dovoljno bolesnih slemova da meni to bude nekako drago. Ovo je za sada samo studijski projekat i ima odlike te neke kućne produkcije, ali ima i srce i dušu:

https://whit3noise.bandcamp.com/album/introverted-isolated-deprived
https://youtu.be/pe4_T8QCuSg

Virulent Genesis iz Vajominga na svom debi EP-ju  Introduction to Misrule imaju odličnu prdoukciju i sviraju veoma dobro, što znači da se ovde ne radi o početnicima. Pričamo o melodičnom a opet vrlo energičnom death metalu koji stručno rukuje svojim evokativnim temama i mošerskim ritmovima i ne utapa se u metalkoraškoj sentimentalnosti kao gomila melodeath kolega. Ne znam da li činjenica da u bendu postoje čak dva Dylana ima nešto sa kvalitetom muzike ali ovo je veoma dobro:

https://virulentgenesis.bandcamp.com/album/introduction-to-misrule

Lunar Chamber iz Atlante imaju debi EP, Shambhallic Vibrations i kako je ovo izdao 20 Buck Spin, znate da je u pitanju nešto posebno. I jeste, ovo je interesantan spooj „kućnog“ stila death metala ove pensilvanijske etikete, koji podrazumeva određenu sirovost i primalnu dimenziju u zvuku, sa vrlo progresivnim, vrlo tehničkim death metalom. U tri dugačke pesme (i dva introa) Lunar Chamber se prošetaju celim putem od agresivnog, brzog death metala preko doom metala i prog roka do džez roka i sve to ima neku svoju logiku i pamet. Lepa, interesantna ploča:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/shambhallic-vibrations

Japanski Defiled sviraju već više od trideset godina i sa svojim sedmim albumom, The Highest Level isporučuju old school, trešerski death metal koji ne donosi neka velika iznenađenja ili sveže formule ali je prijatan. Defiled sviraju energično a razgovetno, bez ambicija da kreiraju „atmosferu“ ili da njihova muzika ikako bude „progresivna“. Ovo je samo krljački death metal bez premišljanja i filozofije:

https://defiledjapan.bandcamp.com/album/the-highest-level

Vadiat iz Klivlenda vole u svom death metalu da čuju dosta slatkih doom melodija pa je debi album, Spear of Creation sav takav, kinematičan i atmosferičan. Ovo je, da se razumemo, mišićava, mošerska death metal svirka ali su teme melodične, solaže ekspresivne a produkcija sva napucana i bučna. Dakle, death metal koji ne želi da ostane hermetičan i dostupan samo najmračnijima među nama već koji je ekstrovertan i teži privlačenju nove publike, a da ipak nije napustio svoje korene.Fino:

https://vadiat.bandcamp.com/album/spear-of-creation

I evo nas u poslednjoj skeciji sa krosžanrovskim materijalom i hevi metalom. Eita je pretpostavljam jednočlani projekat iz Rija De Žaneira koji spaja brazilski elektronski fank (od one nestašnije vrste, tipa proibidão) sa metalom. Rio A.D. je demo sa pet pesama i, sad, nije da je to nešto revolucionarno dobro izvedeno ali je spoj karakterističnih ritmova i metal gitara meni jako simpatičan i verujem da ovo vredi da se čuje. Ko želi da kupi, plaća koliko hoće:

https://eita.bandcamp.com/album/rio-a-d

Meksički Weedreek imaju split EP sa srpskim Nastrom i meni je ovo naravno odmah bilo drago jer je Nastrom Stevan Lenhart, stari andergraund prvoborac iz Kovačice čiji je brat Vladimir vrlo talentovani sound-artist koji se proslavio kreativnim korišćenjem kaseta. Stevan je bliži „klasičnom“ industrial metal zvuku mada Nastrom na ove dve pesme nudi spore, meditativne ambijente preko elektronskih ritmova. Weedreek je nešto bučniji mada je i to programirani ritam i gitara koja radi hipnotičku buku preko. Godflesh is strong with this one, rekao bih. Lepo, sve na gomili, a lepo ga možete i kupiti po ceni koju sami odredite:

https://nastrom.bandcamp.com/album/nastrom-weedreek
https://weedreek.bandcamp.com/album/nastrom-weedreek

Evo i novog albuma omiljenog nam umetnika iz Severne Karoline. Beastial Piglord ovaj album naziva El Cheapo, daje ga po ceni koju sami odredite (kao i obično) i puni ga do vrha simpatičnim psihodelično-svemirskim sanjarijama. Ovo je dakle, zasnovano na sporom, mašinskom gruvu, repetitivnim stonerskim rifovima i umiljatim sintisajzerima što kreiraju postelju na kojoj ćete plutati. Barem u prve dve pesme. Ostatak albuma su decidno avangardniji komadi kraćeg trajanja i uznemirene atmosfere, vredni da se čuju i prouče:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/el-cheapo

Elephant Rifle iz Nevade lamentiraju nad činjenicom da je čovečanstvo prezrelo umetnost i duhovnost kreiranjem albuma od jedanaest energičnih a opet gruverskih pesama. Broken Water kombinuje noise rock i (post)hardcore na jedan šarmantan način, nudeći socijalno osvešćen a zabavan teški rok koji se dobro snalazi i u kraktim, akustičarskim interludijima ali i u epskim komadima kao što je desetominutna Private beach koja album zatvara. Fino, zaista:

https://elephantrifle.bandcamp.com/album/broken-water

Battle of the Gods je moskovski power metal bend za koji niko nikada nije čuo ali EP  Волей Высокого – njihovo četvrto izdanje za jedva više od pola godine je sasvim šarmantan. Ovo je dobro artikulisan, melodičan power metal na Ruskom, sa solidnom produkcijom i pesmama koje ulaze u uvo svojim zaraznim temama i dobrim pevanjem. Ne onako pompezno kako znaju da zazvuče najskuplji bendovi iz ove branše, ali svakako ne bez gizdavosti, Battle of the Gods su ubedljivi i vrede da se čuju. EP ima dve pesme ali u verzijama sa i bez vokala, idealne za karaoke žurke, dakle, a daje se po ceni koju sami odredite:

https://battleofthegods.bandcamp.com/album/--5

Dekadenza su iz Berlina i predstavljaju projekat iznikao iz želje dvojice braće, klasično obrazovanih muzičara da svoju naobrazbu i instrumente stave u službu metala. Produkt, minialbum Dekadenza Cello Tales je kombinacija epskog heavy metala, groove metala i svirke na violončelu i saksofonu. Sve to najviše zvuči kao saundtrak za neku igru i ume da bude zabavno:

https://dekadenza.bandcamp.com/album/dekadenza-cello-tales

Ross the Boss je upravo izdao kompilacijski album Legacy Of Blood, Fire & Steel sa izborom pesama sa sva četiri njegova dosadašnja studijska albuma i ovo je fin pregled petnaestak godina rada projekta kroz koji je prošlo dosta odličnih muzičara. Sa Rossom, naravno, svako zna na čemu je, ovo je klasični herojski metal sa glasnim gitarama i napaljenim vokalima, utemeljen u ’70s hard roku ali bez ostatka cheesy, bučan i ponosan. U pitanju je (za sada) samo vinilno izdanje ali ga svakako poslušajte:

https://youtu.be/sQQ5BQ6rfs0

Ah, album nedelje je... fenomenalan. Italijani Giöbia pogađaju pravo u sridu već prvim taktom svog novog albuma, Acid Disorder. Ovo je izdao Heavy Psych Sounds i kad čujete ovakav album ime etikete vam nekako postane još draže. Giöbia nemaju ambiciju da vas zatrpaju pukom težinom zvuka, doduše i njihov acid rock je srazmerno prozračan, ali uz ozbiljno forsiranje faziranog gruva i psihodeličnih efekata. Eterični, melodični vokali, gitare opterećene ozbiljnim efektima, liberalno korišćenje sintisajzera i orgulja – Giöbia kao da ubacuju svaki heavy psych kliše u blender ali na drugu stranu izlazi samo suva krtina. Prelep, prelepo osmišljen i fantastično realizovan album. Ko ne čuje, siromašniji je za jedno dragoceno iskustvo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-acid-disorder

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page