DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (247/250) > >>

Meho Krljic:
E, pa, tako. Vučićeva omiljena razbibriga – vikend ratovi na Kosovu – se prošlog vikenda zapravo zamalo realizovala i to, reklo bi se, bez njegovog znanja, pa sad ne znamo je li više zastrašujuće to da vođi izmiče deo moći iz ruku ili to da oni koji taj deo moći preuzimaju deluju kao najgori, najkriminalniji deo njegovog kriminalnog režima, skriven iza sramotno lažnih paškvila o patriotizmu i heroizmu. A i Bandcamp je prodat i onda sve u kuras... Hoću reći, slušanje metala u ovakvom kontekstu je prosto higijenski čin, pa, evo, da se malo zaperemo.

Ajmo prvo blek metal, kako i dolikuje. Melodični blek metalci iz Istanbula, Sabhankra imaju dosta iskustva, na kraju krajeva sviraju duže od dvadeset godina i snimili su pet albuma, pa je onda i novi EP/ kaseta, Rotting Helios puna kvalitetne muzike. Produkciji imam šta da zamerim – užasno nedinamičan bubanj za početak – ali ove dve pesme su lepo napisane i aranžirane i bend ih izvodi uz puno ubeđenja.

https://sabhankra.bandcamp.com/album/rotting-helios

Norveški blek metalci Hjemsøkt svoju partikularnu formu ove muzike zovu „Æterisk Misanthropisk Sort Metal“ a što zvuči kao sva sila nepotrebnih pod-klasifikacija, no muzika na njihovom prvom EP-ju, Mystikk og mørke je jako dobra. Ovo je hermetičan, vrlo hladan blek metal sa solidnom folk osnovom, zvukom tipičnim za norvežane, sa tankim, visokim gitarama ali i bas-gitarom koja se lepo čuje u miksu, odličnim vokalom i dobro napisanim pesmama. Pesama je pritom šest u malo manje od dvadesetpet minuta i ovo je izuzetno jak i siguran nastup za vaš naredni omiljeni norveški blek metal bend:

https://hjemsokt.bandcamp.com/album/mystikk-m-rke 

Bukureštanski trio The Wise Become Fools zvuči ubitačno na svom drugom EP-ju, Shadows On Cave Walls koji naslovom priziva Platona ali se bavi savim modernim sociopolitičkim temama. Muzički ovo je glasan, zdrav post-blek metal, žestok i težak, napisan i odsviran vrlo profesionalno. Ovde se black metal oštrina, ali i za post-blek metal karakteristična melanoličnost idealno ukrštaju sa malo sludge metal težine i ovih pet pesama pošteno odvaljuju:

https://thewisebecomefools.bandcamp.com/album/shadows-on-cave-walls

Finci Fimbulvetr su najmanje treći bend  po redu koji nosi ime po zimi što najavljuje kraj sveta, a njihov debi album izlazi ovih dana, za sada dostupan samo kao strim na JuTjubu, barem što se tiče slušanja za dž. Ali, hm, odličan je. Perkeleen Äpärä je savršena kombinacija old school sirovine i folk uticaja sa modernijim, melodičnijim pristupima u blek metalu. Bend ima sve, i epske, sintisajzerima ofarbane atmosfere, i staroškolske „glupe“ mošerske rifove, i vrištav, vrlo „finski“ vokal, i melodično, himnično pevanje, pesme su odlične a produkcija sasvim solidna pa je ovo ODLIČAN debi album. Blek metal kao melem za dušu!

https://youtu.be/cJ_9R4wZHSc

Woe su sa američke istočne obale i njihova četiri člana kombinovano sviraju u desetinama bednova, pa je u materijal koji se čuje na albumu Legacies of Frailty, petom u opusu benda za petnaest godina izdavanja, vrlo uverljiv. Ovo ima jednu naturalističku dimenziju i u zvuku i u stavu, pa iako je muzika sofisticirano aranžiraniran melodični blek metal, ovde se nema osećaj da ljudi sviraju „žanr“. Već sve odiše jednim, da tako kažemo, autentičnim filingom a kome doprinose odlična, puna a prirodna produkcija i mnogo dobra svirka. Veoma jak album:

https://woeunholy.bandcamp.com/album/legacies-of-frailty
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/legacies-of-frailty

Jednočlani francuski projekat Sühnopfer aktivan je od početka stoleća, i mada je njegov spiritus movens, Florian Denis u međuvremenu imao nekoliko drugih projekata, ovo ostaje njegova glavna pasija i „posao“. Četvrti album, Nous sommes d'hier stoga zvuči istovremeno i vrlo lično i vrlo profesionalno, sa tim srednjevekovnim senzibilitetom vrlo izraženim u muzici koja je melodični, dinamični blek metal sa puno promena ritma, zaslađenim melodijama i energičnom svirkom visokog tempa. Pesme su veoma dugačke, ali Denis se trudi da aranžmani budu bogati i da opravdaju trajanja kompozicija i, uostalom, njegov naklon dekadentnom izrazu se uklapa uz te barokne, bogate aranžmane. Solidno:

https://suhnopfer.bandcamp.com/album/nous-sommes-dhier
https://www.youtube.com/watch?v=sZWmbR1wfLw 

Ženevljanski Rorcal je baš, ono, hermetičan skoro do granice nepodnošljivog, Negde između abrazivnog drona i elektronskog black metala album Silence je disonantan, mračan, vrlo težak i vrlo težak za slušanje ali i otmeno dosledan u onome što radi. Ako možete da izdržite, ima ovde štofa:

https://rorcal.bandcamp.com/album/silence
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/silence


Trivax su bend nastao u Iranu ali danas baziran u Šefildu iz, rekao bih, jasnih razloga. Drugi album ove sada mešovite persijsko-britanske postave, Eloah Burns Out nudi vrlo kvalitetan, jako uredno produciran black death metal sa dosta epske širine ali i usredsređene, disciplinovane svirke. Trivax ima svoj zvuk i vrlo sigurno deluje u ovoj postavi, provocirajući ali proizvodeći kvalitetnu muziku:

https://trivax.bandcamp.com/album/eloah-burns-out

Kanađani Dismal Aura formalno sviraju blek metal ali njihov drugi album, Imperium Mortalia ima u sebi barem isto toliko hardcore stava i interesovanja koliko i blek metal rifova, vriskova i karakterističnog ritma. Hoću reći, Dismal Aura se u tekstovima bave politikom, vrlo jasno i eksplicitno, a muzika, iako zaista koristi tehnike i ideje blek metala, meni više zvuči kao visokotehnički hardcore. Ovo izdaje Avantgarde Music iz Italije, ali avangardnost ove muzike je pre svega u njenoj političkoj orijentaciji i nepokolebljivoj energiji izvedbe, kojima se forma prirodno potčini:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/imperium-mortalia

Isti izdavač ima i debi album španjolskih Voidescent i ovo je već „avangardnije“ ili makar bliže blek metal srži pa onda „zaavangardljeno“. No, da ne mudrujem mnogo, Voidescent OTKIDAJU energičnom, surovom svirkom, kačeći se na second wave matricu a onda je proširujući dugačkim pesmama i ambicioznim, atmosferičnim aranžmanima. Zvuk albuma, čvrst a opet sa puno prostora, dosta doprinosi hipnotičkom, epskom osećaju koji muzika proizvodi, no, ključna je svakako veština ovih iskusnih muzičara u pisanju kvalitetnih pesama. Dust and Embers je ubitačan prvi album i obavezna lektira za ovu nedelju (mada izlazi tek za dve):

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/dust-and-embers
https://voidescent.bandcamp.com/album/dust-and-embers

Isto iz Španije su Marthyrium i prilično avangardno zvuče na svom drugom albumu, Through the Spheres of Darkness. Snimljen šest godina nakon prvenca, ovaj album je mračan, apokaliptičan, zavodljiv, nudeći moderni blek metal ali sa dosta napora da se napišu kompleksne, veoma okultno-mračne pesme. Na momente to dođe do ivice poze, jelte, ali opet, ovo je blek metal i izražavanje u najekstremnijim ekstremima je standard. Marthyrium svakako impresioniraju kvalitetom pesama, pa i produkcije koja nije „lepa“ ali je makar vrlo dinamična. Nažalost, bend ne prodaje digitlani daunloud kao poseban produkt, ali valjaju se čuti:

https://marthyrium.bandcamp.com/album/through-the-spheres-of-darkness
https://youtu.be/Uf9jVAK29w4

Za jednako pustolovan blek metal – ali na drugi način – tu je novi album irskog Primordial. Ova ekipa, aktivna već više od trideset godina meša keltski folk i blek metal sa dosta zrelosti i sugurnosti na ovom albumu pa ovde nećete dobiti taj Orthodox Celts/ The Stone krosover o kom ste sanjali. How It Ends je zapravo setna, atmosferična ploča ali sa puno zdrave, znojave svirke, dugačka solidnih 65 minuta i sa vrlo snažnim zvukom koji ipak ne zamara uši tako da ne možete da isterate te njene pesme od sedam minuta. Lepo je da Metal Blade Records imaju i ovako osvežavajuće stvari u katalogu:

https://primordialofficial.bandcamp.com/album/how-it-ends

Impurus, jedini član projekta Cromlech inače svira bunbnjeve u okultnom doom rock bendu Albez Duz pa je i debi album njegovog solo projekta prilično okultno orijentisan i atmosferičan. No, ovo je pre svega blek metal sa, jelte, atmosferom i Impurus je album naslovio Cold and Stiff da bi odmah bilo jasno šta da se očekuje. Dobro, ima ovde melodije i lepote (slušajte rif koji otvara Ash Pillar), ali je atmosfera primereno ledena, mračna, i Cromlech slušaoca uvlači u svoju mrežu obećavajući ne užitke i zabavu nego, naprotiv, eliminisanje osećanja, topline, redukciju do ne-života. Kompozicije su nastajale u rasponu od devedesetih do pre par godina i pripremane za bend Dies Ater ali nikada realizovane u tom kontekstu pa je Impurus ovde napravio jedan prijatan spoj klasičnog ’90s zvuka sa malo modernijih stremljenja i snimio odličan album:

https://archaic-sound.bandcamp.com/album/cold-and-stiff

Ko voli Wolves in the Throne Room ima da se poraduje novom EP-ju. Crypt of Ancestral Knowledge ima četiri pesme i primereno je atmosferičan, okultan, fantastičan, sve ono što od ovog benda zahtevate i očekujete. Sa godinama su se Wolvesi patinirali i ovaj materijal zvuči istovremeno i vrlo očekivano, skoro pa generički, ali i skroz iskreno pa i nekako naivno nameran da vas uhvati na udicu svojim akustičnim gitarama i mekanom produkcijom:

https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/crypt-of-ancestral-knowledge

Za još američkog zvuka tu su Nganga iz mog omiljenog mesta u Sjevernoj Karolini, Ralej. EP Phthisis, njihov prvi, je emotivan, disonantan, bučan, vrlo organski odsviran. Nganga zvuče kao ljudi koji ulivaju sve što imaju u muziku što je jedva drže pod kontrolom i ovo je, uz takođe vrlo organski, prozračan zvuk, lepa ponuda:

https://ngangaband.bandcamp.com/album/phthisis

Den Saakaldte su šta se dobije kada grčki blek metalac ode u Norvešku i tamo pravi blek metal sa lokalnim muzičarima. Bend postoji duže od deceniju i po a Pesten som tar over mu je četvrti album i idealan spoj egejske melodičnosti i norveške hladnoće. Energično, elegično, vrlo organski i neodoljivo, pogotovo ako volite ’90s zvuk bilo koje od ove dve države:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/pesten-som-tar-over

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metaI, psihodeliju i hard rock. Italijani Electric Machete sebe nazivaju opskurnim power triom, ali posle albuma High Penetration Formula će, nadamo se, dobiti malo zaslužene pažnje. Ovo je prijatan, lepozvučeći teški rok/ stoner sa dosta suptilnosti u zvuku koji nije samo polivanje recikliranim rifovima i spektakl kompresije. Naprotiv, gitare su ovde maštovito ozvučene, provučene kroz puno efekata i smelo, istraživački aranžirane tako da momenti tipičnih bluz-rifova dolaze samo kao dobrodošla vraćanja u maticu nakon eksploratorne jurnjave unaokolo. Ritam sekcija je mišićava i žestoka ali bez preterivanja sa agresivnošću pa Electric Machete generalno zvuče okretno i zabavno svo vreme:

https://electricmachete.bandcamp.com/album/high-penetration-formula

Bend se zove Cursed By Weed a album Drug Island pa je lako pogoditi kako to sve zvuči. Zvuči glasno, bučno i stameno – stoner rok ovog benda (projekta?) iz Kana ima u sebi dosta sludge metal težine. Nije to ni suptilna muzika ali rifovi, gruv i energija rade posao, a album se daje po ceni koju sami odredite i onda je prijatno prepustiti se stihiji:

https://cursedbyweed.bandcamp.com/album/drug-island-2

Vranjanci Cardinal Point su mi mnogo zanimljiviji sa svojim melodičnim, grandžerskim stoner rokom. Debi album, Man Or Island ima fine southern groove teme, ugodno topao zvuk (sa jakom bas-gitarom) i pevača koji ne bi štrčao da ga stavite u neki od bitnih Seattle bendova devedesetih godina prošlog veka. Veoma ugodna ploča srpske močadi:

https://cardinalpoint.bandcamp.com/album/man-or-island

Space Islands su dva Brazilca iz Natala sa istoimenim albumom i dosta gladi za istraživanjem interfejsa između psihodeličnog roka i progresive. Tako je ovo album relaksiranog gruva i dobrih atmosfera ali i prilično naprednih aranžmana. Negde oštri prelazi između različitih stilova dobro upale, ne svuda, ali album je kao celina pun dobrog raspoloženja i jeftinog, a prijatnog zvuka pa moram da ga preporučim:

https://spaceislands.bandcamp.com/album/space-islands

Crn, mračan, vrlo hermetičan death doom metal prave dva tipa iz Nju Džersija pod imenom Anharat. Posle prvog EP-ja iz 2021. godine, na redu je i debi album, Deathcult Resurrection i ako volite death-doom, vredi obratiti pažnju. Anharat ne rade ništa novo ili nečuveno ali znaju šta rade pa su im rifovi teški, otmeni i prijemčivi, ritmovi uglavmom spori i iznurujući, a zvuk snažan a ne i preterano komprimovan. Dodajte još neolitske, duboke vokale i ovo je vrlo prijatan paket.

https://anharat.bandcamp.com/album/deathcult-resurrection

Rusi Clarity Vision su snimili dva singla i sad imaju eponimni EP sa pet pesama spajanja savremenog, vrlo teškog stoner rocka i old school doom metala spravljanog po receptima sedamdesetih godina prošlog veka. Rezultati su tripozni, gruverski, spori i prilično zarazni. Pevačica Galina Šapakovskaja fino kontrastira svoj hipnotički napev lenjim, sporim bluziranim rifovima i mada sve zvuči neužurbano i drogirano, pesme su zapravo ekonomičnog trajanja i ne preteruju sa repeticijom. Fino:

https://clarityvision.bandcamp.com/album/clarity-vision

Naravno da bend koji se zove Old Goat Smoke svira prljav, mastan stoner rock. A još su i iz Australije! Prvi demo, nazvan Demo je sirov, superjako faziran, satanistički intoniran ali generalno prijatan, zabavan sa tri pesme MUČKI izdrogirane svirke i puno perfektne zlovolje:

https://oldgoatsmoke.bandcamp.com/album/demo

Belgijanci The Guardians su sušta suprotnost. Njihov album On je vrlo uredan, melodičan, pažljivo odsviran i profi produciran pa je ovo stoner rok za ljude koji vole da čuju da se u pojačala i gitare uložila znatna suma, da su ljudi vežbali i pesme više puta menjali od nule pre nego što su dobili nešto originalno i osobeno. Nije to nužno bolje od garažnog, spontanog, izdžemovanoig stoner roka, ali ako volite umivenije lice ove muzike, The Guardians su vrlo solidna ponuda:

https://theguardiansband.bandcamp.com/album/on

Caged su iz Filadelfije a njihov album From Roving About the Earth je doom/ sludge ritual kome bih pripisao i post-metal komponentu kada termin post-metal ne bi danas bio rezervisan za jednu prilično standardizovanu, melanholičnu verziju ove muzike. Caged pak, po emocijama možemo svrstati na razna mesta između melanholije, očaja i nihilizma, sa zvukom koji je ekstremno mračan i hermetičan i svirkom koja je energična ali ne daje ni tračak nade slušaocu. Pakao:

https://cageddoom.bandcamp.com/album/from-roving-about-the-earth

Razumem da vam je to možda i previše mračno, pa onda evo malo hard roka iz Denvera koji samo malko povuče na doom, da se vidi koja je godina. Cloud Catcher su trio koji voli bluz i klasičan hard rok, a album Return From the Cauldron bi muzički, a skoro pa i produkcijski mogao da se umeša u izdanja iz ranih osamdesetih i da ne šrtrči mnogo. Cloud Catcher sviraju heavy metal kakav nastaje kada se otmete iskušenju da svirate brže, žešće i prljavije od kolege do vas i strogo se držite JEBENOG rokenrol gruva ali ga koljete bez milosti:

https://cloud-catcher.bandcamp.com/album/return-from-the-cauldron

Dobro, za tužniji sporiji doom metal idemo u Belgiju. Columbarium su započeli da rade u ranim devedesetima ali prvi album snimaju ipak tek sada i The Morbidious One je neka vrsta kombinacije ’90s doom metala sa svim njegovim gotsko-romantičarskim skretanjima, i nekakvog ekspresivnog alternativnog roka. Kad radi, ovo radi ubitačno i pesme su neodoljive drame melodičnih rifova i teškog, prošaptanog jecaja. A radi dobar deo vremena! Proverite:

https://columbarium.bandcamp.com/album/the-morbidious-one
https://www.youtube.com/watch?v=BuuonNGA3B0&list=OLAK5uy_lOyXJE1KPvk1BeB4QW09_La0IrksVD2GE

Ajmo sada veseli, razigrani rokenrol. Dictator Ship su jedan od onih bendova kod kojih posle pet taktova znate da su Šveđani iako pevaju sa savršenim američkim naglaskom – naprosto, niko ne radi moderni glam rok/ hard rok koktel kao švedski bendovi a Dictator Ship su jedni od najboljih sa drugim albumom, Electric Jihad koji bi, da je izašao 1972. godine verovatno promenio istoriju muzike, izbacio Zemlju iz orbite i srušio je u sunce. Ovako smo se izvukli za dlaku ali party mood je ovde skroz REAL. Odlično je:

https://dictator-ship.bandcamp.com/album/electric-jihad

Gore sam prizivao post-metal, pa evo, Helve iz Lidsa na svom EP-ju To be Forgotten nude baš to: spor, melanholičan spoj doom ritmova, emo pevanja i psihodeličnh shoegaze gitara. OK, kad se ovako kaže, deluje sjajno i delovi ovog EP-ja svakako jesu sjajni. E, sad, pesme su po dvanaest minuta pa ako možete, vi udrite:

https://helveband.bandcamp.com/album/to-be-forgotten
https://ripcordrecords.bandcamp.com/album/to-be-forgotten

Rocky's pride & Joy: All The Colours Of Darkness je novo izdanje uvek pouzdanih sardinijskih trgovaca drogiranom muzikom, Electric Valley Records. Bend je iz Australije, a ovo mu je prvi album posle par kraćih izdanja i skoro da unapred znate kako će sve zvučati: sporo, bolesno, fazirano, sirovo a neodoljivo zarazno. Rocky's pride & Joy ovde donose porciju, kako i samo kažu, čistog zla i neodoljivog psihodeličnog satanizma. Nije za civile, ali za iniciranu publiku, ovo je još jedno nezaobilazno izdanje ove sjajne etikete:

https://evrecords.bandcamp.com/album/rockys-pride-joy-all-the-colours-of-darkness

Ubacujemo u višu brzinu i slušamo thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sa imenom kao što je Satan Worship čovek bi očekivao da čuje najsiroviji, najrpljaviji black-thrash metal, ali album Satanik Overdose Of Hell, inače treći za ovu brazilsko-njemačku skupinu, zapravo ima mnogo atmosfere i sofisticirano napisanih black thrash pesama. Da se razumemo, ima ovde old school rifova i motorhedovskog gruva, ali je to spakovano u podugačke pesme sa toplim, savremenim zvukom, komponovanim solažama i lepim harmonskim momentima. Nije ni tako loše u paklu, reklo bi se:

https://www.youtube.com/watch?v=4RJNJAs_Kk8

Ne znam kakvo tačno dupe je u pitanju na trećem albumu latvijskih Deodium ali oni sviraju brz i ugodan thrash metal sa mnogo death metal elemenata na svom trećem albumu, Maldupe. Ima ovde dosta gruva i aranžmana koji se trude da slušaoca iznenade i pružaju mu stalno uzbuđenje tako da je ovo čak možda i više za death metal nego thrash metal publiku, ali ložački rifovi i mošerski srednjetempaški delovi su kao stvoreni za mošpit hedonizam. Vredi čuti:

https://deodium.bandcamp.com/album/maldupe

To da debi album poljskih Popiór, nazvan Pomarlisko zvuči ovako dobro i zrelo nije toliko čudo kada vidite da je ovo zapravo novi projekat članova legendarnih KAT i da su pesme i pripremane za album koji je KAT trebalo da snimi sa Romanom Kostrzewskim (a i poslednji album ove kombinacije se zvao Popiór), ali je ovaj iznenada umro. Popiór svakako zvuče kao odavanje pošte velikoj ličnosti poljske metal scene i ovo je old school metal na razmeđi thrasha, heavy metala i progresive, ozbiljno napisan, ozbiljno produciran i vrhunski odsviran. Može vam zvučati malo i suviše ’90s, ali kvalitet je jako visok:

https://youtu.be/yGoEIIpb0mc

Faster Than the Devil 2 je split album četiri benda na etiketi Wise Blood Records iz Indijane koja kaže „naši rifovi su zli ali mi nismo“. Dobro je to znati, jer, ova četiri benda valjaju puno zlih rifova. Vicious Blade, Blasted Heath, The Gauntlet, i Bastard Cross su svi na takozvanom spektru blackened speed thrash metala i, mislim, da se ne zajebavamo, ovo je žurka od početka do kraja. Baš onako, raskalašna, sirova, andergraund žurka na kojoj više ne znate jesu li vas prebili ili ste imali najbolji provod u životu:

https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/faster-than-the-devil-2

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
Ako volite ipak malo više melodije u svojoj thrash-speed dijeti, nemajte brige, švedski Tyranex su tu sa svojim četvrtim albumom, Reasons for the Slaughter i ovo je jedna lepo producirana, moderno zvučeća ali i prilično old school ploča po rifovima i temama. Gitaristkinja i pevačica Linnea Landstedt čini veliki deo šarma ovog sastava sa svojim autoritativnim, hrapavim a opet melodičnim vokalom, ali kompozicije koje forsiraju brzinu i pozitivnu tenziju joj daju potreban teren da na njemu pokaže svoje veštine. Tyranex imaju moderan zvuk, da, ali njihova muzika je kao ubrzani NWOBTHM, što je uostalom i činilo veliki deo rane speed-thrash ponude, pa tako ovaj album ima melodiju, ima nestašnu atmosferu, ima tu uzbudljivost early ’80s autputa, ali je pakuje u razbijački moderni zvuk. Prelepo:

https://tyranex.bandcamp.com/album/reasons-for-the-slaughter
https://youtu.be/Q4HvypafgK4

Treš događaj nedelje je nesumnjivo izlazak novog albuma internacionalne ženske thrash metal atrakcije Nervosa. Napalm Records znaju da hendluju ovaj materijal pa je Jailbreak OPASNO oštar i napadački album sa dosta kvalitetne svirke i minimumom ulagivanja nekakvoj „mejnstrim“ publici. A opet, šefica benda, Prika Amaral drži svoju novu grčko-bugarsko-brazilsku postavu u žešćoj formi i ovo je ploča navijačkog thrash metala koja zvuči stadionski u najboljoj mogućoj konotaciji. Valjano i sasvim moguće prijemčivo i tim nekim civilima koji inače misle da je Metallica kraj sve muzike:

https://nervosa-brazil.bandcamp.com/album/jailbreak
https://youtu.be/EtPuGrl15x0

Geist iz Njukasla odvaljuju bubrege na svom albumu Blueprints To Moderate Sedation. Ovo je crustcore/ d-beat hardcore sa masivnim metal zvukom i vrlo žestokom, moćnom izvedbom. Pritom pesme uspevaju da imaju i raznovrsnost u atmosferama, tempu, intenzitetu, pa je album, ovako odlično produciran i odsviran, jako prijemčiv za ponovljena slušanja. Odlično:

https://geistuk.bandcamp.com/album/blueprints-to-moderate-sedation
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/blueprints-to-moderate-sedation

Harm's Way iz Čikaga, pak, zakucavaju svoju kombinaciju moškora i death sludge zvuka bez imalo milosti. Album Common Suffering ima deset pesama ko od brega odvaljenih sa betonski čvrstim zvukom i bez skoro ikakvog popuštanja slušaocu. Ovo se sluša iz sve snage ili ne uopšte. Mračno, tenzično, disonantno, a ritmično i plesno, ovo ima ponešto za svakog:

https://harmswayband.bandcamp.com/album/common-suffering

Grove Street iz Sautemptona previše petljaju za moj ukus ali njihov mošerski hardkor/ krosover ima dosta meka kasnih osamdesetih i ranih devedesetih i onda, mogu ja to da slušam. Ne baš da OTKINEM ali album The Path To Righteousness ima dovoljno trešerskih rifova koji mi donesu osmijeh na lice:

https://www.youtube.com/watch?v=YHhsdn8nKpo&list=OLAK5uy_keQIFdf2EsqBXNxv1uEDC1xSUkmANhVKw

Two Guns je bio naziv finog stripa Stevena Granta od kog je posle napravljen i solidan film sa Denzelom Washingtonom i Markom Wahlbergom, a sada je to i ime hardkor benda iz Arizone. I to sasvim pristojnog. Ready for War je EP sa tri pesme metaliziranog, ultrateškog, siledžijskog hadkora sa dobrim metal rifovima i baš DEBELIM zvukom. Opaljuje se ovde vrlo dobro iz oba pištolja:

https://twoguns.bandcamp.com/album/ready-for-war

Zadnje je vreme došlo kada novi album MDC moramo da slušamo na JuTjubu jer njihov izdavač, Cleopatra Records, još nije pustio pesme na Bandcamp. Mislim, šta uopšte MDC rade na Cleopatri je takođe misterija koju moram da razrešim neki drugi put, ali u ovom trenutku da kažem da sam presrećan što stari hardkorpank bend koji je definisao veliki deo onog što ja doživljavan kao hardkor i dalje radi, četrdeset i kusur godina nizvodno. War is a Racket nikako nije najbolji album MDC, ali, mislim, ovo je razoružavajuće prijatna ploča panka sviranog energično, brzo, bez filozofiranja. MDC nikada nisu pokušali da odstupe predaleko od savršene, eksplozivne pank rok formule nadevene promišljenom levičarskom politikom i mada jesu uvek voleli da ubacuju mikroelemente drugih žanrova u svoju muziku, War is a Racket je podsećanje da je njihov zvuk uvek bio sasvim zdrav i nikada u riziku od ponavljanja. Ovo je sasvim neposredna ploča gde dobijate dobre, pametne gitare, odlične, brze bubnjeve i glas Davea Diktora koji jeste ostario ali se nije pokvario. Sve pet, što bi rekli mangupi:

https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/war-is-a-racket
https://www.youtube.com/watch?v=tEtasinAJ_8&list=OLAK5uy_mF0bjfYaNnrsFzDFWOIrx0TnUW2pxnZmU

Plunge iz Albukerkija imaju demo (naslovljen samo Demo) sa osam pesama mučnog, abrazivnog powerviolence zvuka. Ovo je muzika lošeg raspoloženja, pesimizma, izolacionizma i odbojnosti ali bar kratko traje, jelte, pesme su po pola minuta i minut, i uz svu disonancu, urlanje i blastbitove, brzo prođu. Šalim se ja malo, naravno da ja volim kad je muzika ovako agresivna i mučna a zvuk sirov a idealno funkcionalan pa urgiram da se čuju Plunge:

https://plungeviolence.bandcamp.com/album/demo

Francuzi Patent su negde između tehničkog/ mathcore zvuka i grindcore eksplozivnosti na albumu Obedience. Dobro to zvuči – bend je isprva planirao da bude samo duo bubnjeva i basa, ali u kvintet-postavi prave jako mnogo buke, zvuče upeglano, utegnuto i opasno sa pesmama od 3-4 minuta, komplikovanim ritmičkim metrikama i dva pevača koji urlaju. Lepo:

https://patentmathcore.bandcamp.com/album/obedience

Nijemci T.F.B. (odnosno Task Force Beer) mešaju old school grindcore sa malo death metal gruva i to zvuči odlično na novom split albumu sa Abjured. T.F.B. forsiraju pivski štimung ali ima tu i sociopolitičke kritike (npr. kritikovanje zavisnosti od društvenih mreža, znate već), pa se i album zove Changed​.​.​? Nothing​.​.​! i može se tumačiti kao „osvešćena“ hardcore ploča. No, muzika je toliko dobra da skoro da nije ni bitno. E, sad, Abjured su isto Nemci i njihov grindcore u sebi isto ima malo death metal nadjeva, ali na njihovoj strani nema humorističkih tonova i ležernije atmosfere, svira se brzo, ubitčano i supernavežbano. Odlični bendovi, odlične pesme, dobra produkcija, vrhunska andergraund ponuda:

https://tfb-grind.bandcamp.com/album/changed-nothing
https://abjuredgrindcore.bandcamp.com/album/changed-nothing

Parižani Karras svoju muziku opisuju kao spoj panka, krastkora, grajndkora i ranog, sirovog death metala. Ali ako vam je sve to komplikovano, album We Poison Their Young je, prosto, ODLIČAN grindcore.  Ova tri čoveka udaraju veoma jako, sviraju brzo a zvuče teško kao bilo koji nisko naštimovani sludge metal bend koji vam padne na pamet. Pesme su od nekoliko sekundi, do par minuta, blastbitovi melju, gitare sahranjuju, vokali prže, nemate gde da se sklonite:

https://karrasband.bandcamp.com/album/we-poison-their-young 

Još mračnog, teškog grindcore zvuka? Ima. Rat King su trojka iz Sijetla čiji album Psychotic Reality baš brutalno zakucava. Ovde su pesme duže od tri minuta pa ne pričamo o klasičnom wham-bam-thank-you-maam grindu ali ovde death metala ima tek da zamiriše. Rifovi su prosti, gruv jednostavan, muzika razoružavajuće primitivna a zvuk klaustrofobično taman. Sve to u kombinaciji daje zapravo neodoljiv album:

https://ratkingband.bandcamp.com/album/psychotic-reality

Meksički Spawn of Annihilation imaju drugi album, snimljen pola decenije nakon prvog i naslovljen Illusory Orbit of Ominous Anomalies i, mislim, jasno je i po nazivu benda i albuma da imamo posla sa tehničkim brutalnim death metalom. Spawn of Annihilation se izrazito trudfe oko pesama i ovo nije puko zakucavanje bralstbitom u glavu sve vreme, mada naravno da ovaj ritam dominira na albumu. No, ima ovde i klasičarskog istraživanja (slušajte razlaganja na harfi kojima počinje Kinessentia i koja bi mogla biti uvod za neku igru iz serijala Final Fantasy, a slične stvari se dobijaju i u dva kasnija interludija) i dosta razmišlljanja o aranžmanima pa Spawn of Annihilation – i pored vrlo nedinamičnog miksa i masteringa – meni zvuče dobro i drže pažnju tokom svojih brutalnih, tehničkih eskapada. Fino:

https://spawnofannihilation.bandcamp.com/album/illusory-orbit-of-ominous-anomalies

Terror Factory je već peti album kolumbijskih Butchery i, pa... ako volite jednostavan deathgrind/ brutal death metal sa svinjskim vokalima, ovde ćete biti veoma lepo usluženi. Produkcija je HEAVY i mesnata, pesme prostačke, ali onako simpatično prostačke a pevanje je, pa, puno roktanja i skičanja. Za razliku od mnogo drugih bendova koji ovakvu muziku izvode sa ironičnim odmakom, Butchery u nju utaču krv, suze i gnoj (!) i to se čuje:

https://butcherybrutal.bandcamp.com/album/terror-factory

Brutalni detah metal izmešan sa deathgrindom je i na EP-ju Suffer and Suck it Hard masačusetskih Goreality. Bend postoji već dvadeset godina i ima jedan album izašao 2007, a ovo je, mislim, prvo izdanje posle godina hibernacije i DOBRO JE. Ovo je maštovita, dinamična muzika koja izbegava onu čestu brutal death metal zamku da sve pesme budu blastbitovi sve vreme, sa nerazaznatljivim rifovima i nula varijacije. Ovaj je materijal lepše, makar smelije i ambicioznije napisan a izvedba je ubedljiva i ovo je u celini zabavno izdanje:

https://goreality.bandcamp.com/album/suffer-and-suck-it-hard-ep

Disanimator iz Konektikata kažu da sviraju death metal onako kako su to naši preci planirali kad su ga pravili. I još kažu da moderni death metal može da odjebe. Drugi demo šest godina nakon prvog, Stimulate the Tomb, prikazuje taj njihov tradicionalni death metal u dobrom svetlu, sa četiri pesme zapravo dobe produkcije i odlične svirke koja prezentira jednostavne, lepe gruverske pesme sa prijemčivim rifovima i dobrim solažama. Ovo jeste old school, naravno, ali nije primitivno ili sirovo u tehničkom smislu i sluša se uz veliki osmeh na licu.

https://disanimator.bandcamp.com/album/stimulate-the-tomb

Ukrajinski Wormitorium svojom Bandcamp stranicom pozivaju na bojkot ruskih muzičara što, jelte, mislim da nije rešenje iako ih razumem. No, srećom Wormitorium sviraju dovoljno zabavan death metal da to ne bude jedina notabilna stvar u vezi sa njima (kao ni to da svi žive u različitim krajevima zemlje). EP Katarg sa svoje tri pesme nudi old school death metal dosta dobre produkcije i, onako, divljačke, ali zabavne dispozicije. Nije ovo sad nešto sjajno napisano, ali ima lepe rifove, odsvirano je okej i pitko je a plaća se koliko date:

https://wormitorium.bandcamp.com/album/katarg

Pursuit iz Severne Dakote kažu da sviraju „Aggressive, rhythmic, fast paced fuckin metal!“ sa, jelte, dva uzvičnika. Kaseta Demolition 2023 nudi zapravo, pravite se iznenađeni, pristojan garažni death metal sa dosta gruva i prijatno sirovim zvukom. Nedopečeno je, treba još da se radi na ovome ali... slatko je.

https://pursuitfargo.bandcamp.com/album/demolition-2023

Danci Asinhell snimaju za Metal Blade pa im debi album Impii Hora zvuči jako profi i kvalitetno producirano. Njihov death metal je prilično stare škole, sa elementima koji će vas podsetiti na Obituary i Dismember, i Asinhell umeju da uvale i melodične teme a da ne zvuče kao da se kače na melodeath trend popularan poslednjih godina. Ovo je pre svega HEAVY, puno rifčina i dosta srčano pa se sluša sa uživanjem:

https://asinhell.bandcamp.com/album/impii-hora

Stara škola je na programu i na debi albumu finskih Disguised Malignance. Ekipa iz Helsinkija radi tek dve godine ali članovi imaju već izvesnog iskustva, pa Entering the Gateways ima lep odnos profi svirke i jedne primitivne, sirove estetike. Kako je i Finska u Skandinaviji, ovde svakako ima malo te klasične ’90 melodičnosti koju pripisujemo skandinavskom death metalu a pesme su jednostavne, atmosferične, ugodno primitivne i prijemčive:

https://disguisedmalignance.bandcamp.com/album/entering-the-gateways

Finci su i Omnivortex ali njihov stil je značajno moderniji. Na svom drugom albumu, Circulate, ovaj talentovani kvartet prži tehnički, blgao blackened a dosta „naučnofantastični“ death metal. Sve to zvuči jako zrelo, jako promišljeno i prosvirano i za razliku od mnogo tech-death rodbine, ovde su u prvom planu pre svega pesme a tehnika im je resurs. I produkcija je zapravo odlična, uspešno kombinujući čvrstinu koju očekujete od tech-death produkta sa suptilnošću miksa u kome se, recimo, bas-gitara odlično čuje i drži sredinu terena dok gitare mogu da se bave atmosferama i bojama. Dinamičan master u kome sve lepo diše je samo trešnja na vrhu proverbijalne torte. Jako dobar album:

https://omnivortexofficial.bandcamp.com/album/circulate

Tamo gde su Bolt Thrower stali, Šveđani Just Before Dawn vide kao svoju dužnost da nastave. I nastavljaju već duže od decenije. A War Too Far je peti album švedske death metal skupine i donosi još njihove kombinacije švedskog death metal zvuka (dosta bliskog gotenburškoj školi iako je bend iz Stokholma) sa boltthrowerovskim meljućim ratnim death metalom. Bend se, valjda je to jasno, ne ubija od originalnosti ali isporučuje baš ono što želite od njega, epsku širinu, rifove u kojima se možete utopiti, hipnotički srednjetempaški ritam... Plus fin, dinamičan master, tako da, navalite:

https://rawskullrecordz.bandcamp.com/album/a-war-too-far

Slatko je kada brutalni death metal i goregrind stigne od benda koji se zove – Aroma. Ovaj američki kombo je svoj prvi EP, Adenocarcinoma snimio za Horror Paind Gore Death Productions i ovo je šest pesama, svaka kraća od dva minuta, sirovog zvuka, primitivne estetike, ali sa dovoljno šarma. Mešavina goregrind osnove i slamming death metal nadgradnje radi pristojno jer su vokali ULTRA dementni i čitavoj muzici daju prizvuk slatke parodije:

https://hpgd.bandcamp.com/album/adenocarcinoma 

Italijanski Lebbra i rumunski Putred imaju split album Valley of the Putrid Lepers i, pa, da, sve zvuči „pjutrid“ i „leporozno“. Rumuni isporučuju tri pesme mučnog, klatećeg death metala premijum kvaliteta, valjajući hipnotički gruv sa puno autoriteta, dok su Italijani brži, skloniji deathmetalu sa više thrash elemenata i predstavljaju pristojan kontrast. Ovo zvanično izlazi polovinom Oktobra pa ga pazarite na vreme:

https://putred.bandcamp.com/album/lebbra-putred-valley-of-the-putrid-lepers-split
https://youtu.be/X7Icuoj2G6w

Avangardni death metal ne samo da očekujete nego i POTREBUJETE od italijanskog izdavača I, Voidhanger, pa tako oni uredno isporučuju novi, treći album američkog duo-projekta Acausal Intrusion. Nazvan Panpsychism ovo je ponovo album kombinovanja tehničke, izluđujuće komplikovano aranžirane death metal svirke i antikosmičke blek metal atmosfere. Glavna razlika u odnosu na prethodni album iz 2021. godine je za moje uši produkcija, jer su Acausal Intrusion malo oladili sa kompresorima i pustili instrumentima da malo dišu pa je atmosfera odmah lepša a ploča prijatnija za slušanje. Utoliko, ovaj komplikovani, dezorijentišući galimatijas (dis)harmonija i saplićućih ritmova mogu da preporučim avanturistički nastrojenim slušaocima bez mnogo ustezanja:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/panpsychism

20 Buck Spin imaju brutalnu godinu u kojoj su već izbacili nove albume Tomb Mold i VoidCeremony a sada nam ga, evo, i novi Ruin Lust. Ekipa iz Njujorka nije ni malo razblažila svoj brutalni blackened death izraz pa je novi album, četvrti za deset godina, Dissimulant skoro neizdrživ ako niste BAŠ naklonjeni muzici čiji je osnovni element nelagoda. Ali brutalna, dinamična nelagoda. Naravno, Run Lust sviraju disonantno ali sviraju ZA DESETKU, ovo je atletičarski, jurišni black death napad sa pucanjem iz svih oružja, bez studijskog peglanja i kompjuterskog trikeraja. Samo orkanski metal, samo hardkor. Titula albuma nedelje im je izmakla za MILIMETAR:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/dissimulant

Malčice mirniji, atmosferičniji black-death nude Nijemci Terra Builder na svom debi albumu Solar Temple. I ovo je zapravo nelagodna, hermetična muzika ali posle Ruin Lust Terra Builder zvuče gotovo umiljato sa svojim čestim headbang predasima i srazmerno melodičnijim rifovima. Bučan, težak album urlanja i agresivne svirke, ali vi to volite:

https://terrabuilderband.bandcamp.com/album/solar-temple

Južnokorejski Xenotropic Mutation slobodno mogu da se stave u enciklopediju pored odrednice „brutal/ slamming death metal“ jer je njihov debi album, Omophagia of Submerged Organism nešto na šta možete da bez reči pokažete prstom kada vas neko pita kakva je to muzika. Ovo je, da se razumemo, vrlo dobro, mada ne inovativno niti na bilo koji način proširtuje granice svog žanra. Xenotropic Mutation samo vrlo dosledno, vrlo kvalitetno izvode muziku koja je po definiciji skoro neslušljiva, neprozirna, nalazeći male estetske gestove u granitno čvrstom zidu zvuka i vrlo tvrdo kodifikovanim rifovima, ritmovima i harmonskom programu – i to im odlično ide. Ako volite urnebesni slam, ovo je izvrsno a izdao ga je Inherited Suffering koji se ovakvim pločama sigurno vraća u sedlo:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/xenotropic-mutation-omophagia-of-submerged-organism

Stižemo do kraja pa da pokrijemo te neke krosžanrovske radove i ono malo heavy metala što mi se dopalo ove nedelje (ali BAŠ dopalo). Noise rock duo iz Atlante, ’68 ima novi album, Yes and... i, pa, ovo je još jedan pobednički spoj pankerske i sludgerske rokenrol svirke zavaren na silu u noise rock izvedbi. ’68 su maštoviti, bučni, puni old school trikova koje izvode sa ubeđenošću kao da je 1991. godina i Steve Albini ima najveći kurac na svetu, i generalno, spajaju paklenu buku i zarazan rokenrol kao pravi šmekeri:

https://purenoise.bandcamp.com/album/yes-and

Kanadski Nova Doll su negde između stoner roka, fuzz rocka i napaljenog garažnog panka. Album Denaturing ima sedam prljavih, jako distorziranih pesama mračnog, klaustrofobičnog zvuka ali himničnih rokenrol refrena i ta je kombinacija dezorijentišuća i privlačna:

https://tarantulacassettes.bandcamp.com/album/denaturing

Naravno da kombinacija KK Downinga na gitari i Rippera Owensa na vokalima mora da se sluša. Čak i ako, nekim čudom, nemate nikakav odnos sa tim da se radi o praktično nastavku Judas Priesta drugim sredstvima, KK’s Priest na svom drugom albumu nudi dovoljno razuzdanog, hedbengerskog hevi metala da svi odemo kući zadovoljni. Nema tu nekih velikih iznenađenja, jer ipak pričamo o gitaristi koji je oblikovao ovaj muzički žanr u prilično presudnoj meri ali kako je ovaj album delimično kreiran i da se pokaže Halfordu i njegovoj ekipi šta su izgubili, ima ovde i više krvi i znoja nego što biste možda očekivali. Posebno je Owens napaljen i demonstrira da nije bez razloga menjao Halforda u vreme kada je ovom bilo dosta Judas Priesta, nudeći zlu, atraktivnu vokalnu akrobatiku. No, bend svakako i pored svog egzibicionizma pre svega zvuči uredno uvežban i disciplinovan da u prvi plan stavi pesme koje su, možda, surogat-Judas Priest ali su svakako zabavne:

https://kkdowningofficial.bandcamp.com/album/the-sinner-rides-again
https://youtu.be/6VhcBXTVL_k

Album nedelje je hevi metalčina za sve pare. Velocidad 22 su šoferski heavy metal bend iz Buenos Airesa a Alcohol y gasolina im je treći album i ovo je neodoljiva kolekcija kamikaze-metal himni. Velocidad 22 u skladu sa svojim imenom sviraju u visokom tempu, rifovi su poletni, optimistični, pevanje na španskom himnično. Ovo je kao neki povratak u rane osamdesete dok su Motorhead i AC/DC još bili mladi i naši roditelji su ih se plašili, samo sve odsvirano brže, napaljenije, sa većim osmehom na licu. IZ VRS NO:

https://velocidad22.bandcamp.com/album/alcohol-y-gasolina
 

Meho Krljic:
Idemo polako da vidimo šta je bilo od metal au poslednjih nedelju dana. Miran period, u principu, barem ako ignorišem poplavu neverovatnih stoner rok albuma koja nas je zapljusnula tokom poslednjih par dana.

Al prvo blek metal. Španci Barbarian Swords mešaju blek metal, thrash, death i doom metal sa dosta solidnim uspehom u svom opusu, ali blek metal, mislim, preovladava. Njihov četvrti album, Anti-Dogma Megaforce se da opisati kao rasturačka ploča agresivne, anti, jelte, dogmatične ali i nihilističke, antireligijske  pa i antuhumane, ali vrlo zabavne muzike. Kada bend na istoj ploči ima pesme koje se zovu Glorious Deicide i Nuke Barcelona, znate da su pazili na svaki detalj i pokrili ceo spektar mržnje. Ovo je odlično odsvirano, besno, krvoločno i prilično solidno producirano i vredi da se overi:

https://barbarianswords.bandcamp.com/album/anti-dogma-megaforce

Taubrą su delom iz Švajcarske, delom iz Norveške a u potpunosti impresivni. Ova ekipa dosta iskusnih muzičara (koji sviraju u bendovima poput Malphas, Forgotten Tomb, Aara itd.) sa svojim debi albumom, Therizo isporučuje jednu od najfinijih i najzrelijih blek metal ploča ove nedelje. Umotana u nordijsku hladnoću, žestoka i agresivna a opet puna folk motiva, atmosfere pa i melodičnosti ova ploča u prvi plan stavlja pesme od po šest i sedam minuta napisane tako da slušaoca prošetaju kroz narative i raspoloženja i nikada ga ne izgube. Bubnjar Jöschu Käser svira verovatno najsuroviji blastbit koji sam čuo ove nedelje ali bend uspeva da ga upari sa veoma inventivnim melodijama i atmosferama nikada ne bežeći predaleko od matrice modernog blek metala i je superiorno koristeći u svakoj pesmi. Sjajno.

https://taubra.bandcamp.com/album/therizo
https://youtu.be/tsi7oHksZ1k

Australijski Shrouded dosta solidni na svom debi EP-ju  Further Removed. Ovo je taj neki moderni blek metal zvuk, melodičan, atmosferičan, hermetičan, pa i kontemplativan sa pesmama od po sedam i osam minuta i zanošenjem u „post“ smeru i mada Shrouded ne smišljaju bogznašta novo, oni ovo sviraju sa nepokolebljivom ubeđenošću. Na kraju ta kombinacija ambicioznih i dugačkih pesama sa sirovim, hermetičnim zvukom ispadne funkcionalna i autentična.

https://shrouded.bandcamp.com/album/further-removed

Hallig / Friisk je split album dva njemačka blek metal benda sklona melodiji, atmosferi, emociji.  Pričamo, dakle, o vrlo modernom blek metal izrazu, sa dugačkim pesmama – album traje 32 minuta sa samo četiri pesme – ali je ovde svakako u ponudi vrlo visok kvalitet. Oba benda imaju ubedljiv, dobar zvuk, sviraju za sve pare i prenose tu svoju emociju i atmosferu sa puno uverljivosti. Dopalo mi se:

https://hallig.bandcamp.com/album/split-w-friisk
https://friisk.bandcamp.com/album/split-w-hallig

Bečki The Negative Bias su pre četiri godine izdali album sa samo dve pesme a koji je trajao preko 42 minuta. Tada sam ih dosta pohvalio za songrajting i aranžiranje, a novi album, The Seven Seals of Saligia je „normalnija“ ploča, u smislu da ima sedam pesama od kojih ni jedna nije duža od deset minuta, a kvalitet kompozicija, svirke i produkcije nije opao. Naprotiv, The Negative Bias su i dalje vrlo dobri i uspevaju da se izdvoje u moru modernih atmosferičnih blek metal projekata i bendova izraženim karakterom, vrhunskim kvalitetom svirke, odličnom produkcijom. Jedan od hajlajta nedelje:

https://thenegativebias.bandcamp.com/album/the-seven-seals-of-saligia
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/the-seven-seals-of-saligia

Nizozemci Salacious Gods sviraju gotovo trideset godina i mada im je Oalevluuk tek četvrti album i to posle rupe od osamnaest godina, radi se o ekipi muzičara koji sviraju u gomili bendova i dobro znaju šta rade. Oalevluuk je ozbiljan, epski opus blek metala sa jasnim korenima u devedesetima, sa dosta melodije ali sa jednom opasnom, opakom satanističkom crtom u svom karakteru, i intenzivnom, energičnom izvedbom. Kvalitetno, epski, impresivno baš kako omot, koji šalje jake Frazetta vajbove, sugeriše:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/oalevluuk

Third Storm su iz Upsale u Švedskoj i ovo je kvintet dosta iskusnih muzičara – osnovan, uostalom, još 1986. godine – čiji nas drugi album vraća u vreme kada je švedski blek metal bio sinonim za agresivnost i zlo. The Locust Mantra, kako se ovaj opus zove, ima atmosferu i melodije, ali je suštinski usredsređen na agresiju, brzinu, preteće gitarske rifove i promukao, mržnjom ispunjen vokal. Zakucavački ritmovi, neumoljive gitare i vrištanje su dalje vrlo umešno i ukusno dopunjeni sintisajzerima koji donose dobrodošlu treću dimenziju u muziku i sprečavaju je da postane samo pozadinski šum. Third Storm su dobrodošlo podsećanje da „old school“ metal podrazumeva i ljude koji su ga stvarali još pre skoro četiri decenije, i dalje aktivne i besne, autentične u svom izrazu. Odličan album:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/the-locust-mantra

Grci Liturgy of Desecration su duo dva tipa koji, svaki za sebe imaju gomilu jednočlanih i sličnih projekata. Naravno, sa ovakvim imenom, znamo da će ovaj projekat biti agresivan, sirov, old school black metal i, evo, treći EP (nabavljiv i na kaseti), Spiritual Anticosmic Warspells baš to i donosi. Naravno, Grci su to pa je ovo ipak disciplinovanije odsvirano i bolje producirano od prosečne „antikosmičke“ blek metal svirke na internetu, no, ugođaj je tačno onaj koji potrebujemo: agresija, brzina, mračnjaštvo. Uživajte:

https://liturgyofdesecration.bandcamp.com/album/spiritual-anticosmic-warspells
https://fallentemple.bandcamp.com/album/spiritual-anticosmic-warspells

Grci su dobro rodili ove nedelje pa evo i drugog albuma jednočlanog projekta Auriferous Flame a koji se zove Ardor for Black Mastery. I pored tog pompeznog naslova, album je zapravo dosta zdrav, radnički i seljački black-thrash, doduše sa pesmama od po deset minuta ali sa zvukom koji je uglavnom down-to-Earth i aranžmanima koji samo povremeno odu u smeru ambijentalne, apstraktrne muzike. Zabavno je ovo:

https://auriferousflame.bandcamp.com/album/ardor-for-black-mastery
https://spectrallore.bandcamp.com/album/ardor-for-black-mastery

Švedski black-death projekat Svartkonst je od jednočlane postave narastao na kvintet, makar u živim setinzima. No za potrebe trećeg studijskog albuma, May the Night Fall, Rickard Törnqvist je ponovo sve snimio sam. Ovo je sada vrlo rafinriana, vrlo dobro producirana muzika koja veoma organski spaja melodičniji (pa i melanholičniji) black metal sa švedskim buzzsaw death metal zvukom. Što je zanimljiva kombinacija jer su neke pesme skoro čist rani Entombed a neke Watain. I, mislim, šta tu ima da se ne voli?

https://svartkonst666.bandcamp.com/album/may-the-night-fall

Dosta blek metala, idemo sad na doom metal, stoner rock, hard rock, sludge metal i psihodeliju. Superlynx iz Osla sebe taguju i kao bend koji izvodi „meditativnu“ muziku i to je preslatko. Četvrti album ovog norveškog kvarteta svakako ima cerebralne kvalitete (pa vidite taj omot!)  i njegova spora a melodična, hipnotična muzika može da posluži i u meditativne svrhe, posebno sa povremenim istočnjačkim motivima što promaknu kroz standardni heavy psych program. Ovo je topla, prijemčiva muzika čije distorzirane gitare i autoritativno teški ritmovi nemaju u sebi dimenziju agresije već deluju prijateljski i ugodno, a nežni, melodični vokali Pie Isaksen svemu dodaju posebno ugodan preliv. Bend svakako ne zaboravlja da odradi potrebne heavy rifove pa je ovo jedan jako lepo zaokružen paket:

https://superlynx.bandcamp.com/album/4-10

Volite li grandž? A kad ga sviraju žene? The Maxines iz Džordžije resetuju grandžersku formulu na fabrička podešavanja nudeći spoj panka, fuzz rocka i alternativnog roka na svom albumu Skin Tight. Ovo su vrlo pravoverne alt-rok himne zaista kao ispale sa kraja osamdesetih i početak devedesetih, bez mnogo studijskog peglanja i sa dosta propisne emocije:

https://themaxinesband.bandcamp.com/album/skin-tight

Hypersleep su iz Atine, ali u Džordžiji. Istoimeni EP, doduše, ima u sebi odlike grčkog stoner roka utoliko što je prijemčiv, pitak, slušljiv i normalnim ljudima a da ne kompromituje psihodeličnost i težinu. Hypersleep samo nemaju produkciju onog kvaliteta koji biste očekivali od Grka ali ovo je svejedno finozvučeći materijal i dobija preporuke:

https://hypersleep.bandcamp.com/album/hypersleep-ep

Iz Kopenhagena stižu Erection House koji imaju, istina je, upečatljivo ime, ali kad vam njime privuku pažnju, umeju i da je zadrže solidnom muzikom. Album Feels of Correction je poplava fuzz rock lepote, jedan spaljen, psihodeličan komad gitarske buke i drogiranog gruva, kao nastao ukrštanjem late ’60/ early ’70s muzike sa dve strane okeana, britanske psihodelije i američkog proto panka. Pres riliz bukvalno pominje da ovo istovremeno podseća na Hawkwind i Stooges/ MC5 i nije u krivu. Erection House nude čist, nepresečen blagoslov i treba ga konzumirati stalno i neodgovorno. Album izlazi tek za tri nedelje al evo da se ložimo:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/feels-of-correction
https://youtu.be/Q3Pab1iPx-c

Meksikanci Veljet sviraju vrlo mastan, psihodeličan stoner rok na debi albumu Demiurgo. Ovo je sedam pesama ozbiljnog bombardovanja teškim ritmom i apokaliptičnim rifovima, ali uz dosta osećaja za dinamiku, gruv, teksturu, pa i harmoniju. Veljet su instrumentalni ali u njihovoj muzici se ne oseća kao da je u pitanju puki džem zabeležen u studiju i ovo su dobro ispisane pesme u kojima ima mesta za spontanost, ali se forma dobro zna a disciplina se ceni. Lepa ploča:

https://smolderbrainsrecords.bandcamp.com/album/demiurgo

The Uneven iz Tenesija su simpatičan hard rock sastav sa debi albumom, Flight Out Of The Hollow koji nudi reflektivan, kontemplativan sadržaj i kvalitetan zvuk. Ovo je ono što smo nekada zvali AOR, dakle rok muzika orijentisana na odraslu publiku, sa, naravno, ostacima bluz  i bugi prljavštine u svojoj srži ali bez fokusiranja na seks, droge i rokenrol eksces. The Uneven umesto toga zaista meditiraju o unutrašnjem životu i ljudskom stanju, i to rade kroz četrdesetak minuta vrlo pristojne i raznovrsne teškorokerske zabave:

https://theuneven.bandcamp.com/album/flight-out-of-the-hollow
https://youtu.be/UhdvFsLeeKY

Poljaci Dopelord nikada nisu krili svoje karte. Već više od deset godina albumi su im ponori fuzza i basa, posvećeno satanistički i beznaporno, pozitivno naduvano psihodelični. Najnoviji, Songs for Satan je destilacija svega što valja kod ovog benda sa pesmama koje uspevaju da voze opojno distozirane gitare i drsko spor, težak ritam a da opet budu zarazne, hitoidne. Ako ste ikada voleli tu drogiranu, satanističku stranu doom metala, dakle transverzalu Black Sabbath-Electric Wizard, Dopelord će vam sesti ko budali šamar. Sjajan album.

https://dopelord.bandcamp.com/album/songs-for-satan

Restless Spirit sa Long Ajlenda su odlični na svom trećem albumu, Afterimage. Ovo je taj neki moderni blend stoner roka i zrelog heavy metala za odrasle kakvi često izlaze za Ripple Music, ali je u ovom slučaju izdavač izvrsni njujorški Magnetic Eye. Drugi način da se ovo opiše bi blo da se prizovu Corrosion of Conformity ali pokušavam da deakcentujem ideju da Restless Spirit ikog imitiraju. Ovo je zreo, kvalitetan album koji pritom vrlo jako krlja i mada je sviran u prepoznatljivom žanru, bend ima karakter, identitet i dobro napisane pesme. Ne znam koji im je bio kurac da ovoliko komprimuju master s obzirom da je sam miks prilično dobar i da bi sve daleko bolje zvučalo da se samo malo pusti da diše, ali čak i tako, Afterimage je odlična ploča vredna svake pažnje.

https://restlessspirit.bandcamp.com/album/afterimage

Heavy Psych Sounds su pre dve godine izbacili debi album američkog trija Kadabra, a koji se zvao Ultra i pobrao mnoge simpatije. Između ostalog, ja sam se o njemu izrazio u superlativima. Nastavak je pred nama, zove se Umbra i, pa, Kadabra nisu popustili ni za mrvu. Ovo je hipnotički, gruverski fuzziran psihodelični rok iz kog kiselina curi na sve pore a pesme su jednostavne i MONUMENTALNE. Kadabra, naravno, zvuče vrlo organski i prirodno, bez poziranja i studijskog peglanja i Umbra je apsolutni trijumf estetski sirovog a zanatski rafiniranog, neposrednog rokenrol izraza:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/kadabra-umbra

Dosta sporog, sad malo brzo: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Finger Collector Crew je nestašni novi EP utrehtske ekipe Grindpad. Nizozemci iza sebe imaju jedan album i na ovom EP-ju dobijamo kvalitetan, profi produciran, vrlo dobro odsviran thrash metal sa daškom death metala. Pet je to pesama u petnaestak minuta i mada se svira žestoko, ima dovoljno varijacije u aranžmanima da svi thrash ukusi budu zadovoljeni. Dok god volite pravoverni, old school ’80s zvuk, to jest. Bend ne prodaje digitalni daunloud ali možete ovo kupiti na vinilu!

https://youtu.be/YIa9MiwnEqQ

Shithammered iz Nju Hempšira su dva lika koja čukaju blek treš metal, posvećen pijancima, drogerašima i drugim luzerima. Lepo je znati svoju ciljnu grupu, ali EP Atomic Sodomizer ni slučajno nije nekakav skroman napor. Ovo su četiri lepo napisane i jeftino ali časno producirane pesme pankerskog metala koje će vam garantovano popraviti raspoloženje i dati snagu da uđete u novi dan. Muzika za dušu! A plaćate koliko hoćete. Pa, da li ste ikada dobili bolju ponudu?

https://shithammered.bandcamp.com/album/atomic-sodomizer 

Ona su tu MorLord čiji je stil nekakav blackened death/thrash metal. Debi izdanje, EP Post Mortem ima zapravo trešerski gruv sa death vokalima i, mislim, pitak je, ako volite sirovu underground muziku. Ima ovde dobrog plesnog gruva, refrena na poljskom koje možete pevati zajedno sa bendom i mada je zvuk dosta taman, zvuči sve to sasvim fino u jednom demo-smislu:

https://morlord.bandcamp.com/album/post-mortem

Pakistanskim Tabahi je Thrash for Justice drugi album, devet godina nakon prvog. Nije lako biti trešer u Pakistanu, ali muzika koja se ovde čuje je priključena na visokonaponski vod, nestašna, brza i zabavna. Tabahi za sebe kažu da su jedini thrash metal sastav u Karačiju – dvanaestom po veličini gradu na svetu, sa preko dvadeset miliona stanovnika ako je verovati ovogodišnjem popisu – ali to ih očigledno samo podstiče da budu još bješnji. Utemeljeni na modernim thrash stilemama – bend pominje Havok, Powertrip itd. pored Anthraxa, Testamenta, Megadetha i Slayera kao inspiracije – Tabahi pišu vrlo solidne pesme i izvode ih sa puno disciplne i karaktera. Hoću reći, ovde se grize ali je svirka bezgrešna a produkcija vrlo solidna i imamo posla sa thrash poslasticom:

https://tabahi.bandcamp.com/album/thrash-for-justice-2

Underground Prison je prvi EP za atinski Gun Recoil, jedna kvalitetno odsvirana i dobro producirana ploča što, uprkos pominjanjima zatvora i pištolja zapravo pre svega omažira klasični Bay Area Thrash. Grci znaju kako se to radi i mada ovih pet pesama više forsiraju gruv i atmsferu nego brzinu, pričamo o kvalitetnom izadnju:

https://gunrecoil.bandcamp.com/album/underground-prison 

Madman iz Kanzas sitija sviraju od 2016. godine, ali zvuče kao nešto što ste mogli čuti još osamdesetih ili ranih devedesetih sa svojim spojem avanturističkog pank roka, eksperimentalnog post panka i hardkora. EP The Tycoon ima šest pesama koje čak nisu ni izrazito kratke i ovo se može računati i u minialbum, a produkcija je razoružavajuće jeftina i veoma odgovara bendu koji ima naglašeno istraživački ali i dalje čvrsto formiran stil i nudi instant-prijemčiv gruv i ton. Lepo.

https://madmankc.bandcamp.com/album/the-tycoon

Simpatični su filipinski Ibigti ang Kamatayan sa svojim istoimenim EP-jem a koji nudi četiri pesme (zapravi tri i intro) krosovera/ metaliziranog hardkora kao sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Ovo još uvek ima thrash metal rifove ali ima i začetke moshcore groove pristupa pa je nekako nostlagično, simpatično, jeftino producirano ali prija uhu:

https://ibigtiangkamatayan.bandcamp.com/album/ibigti-ang-kamatayan

Novosađani MoshPit na svom EP-ju Mogu prže pankerski old school krosover. Na primer, refren prve pesme je „skini mi se s kurca“ i to je neodoljivo. Četiri pesme urađene u vrlo ’80s stilu (sa sve pankerskim repovanjem koje je tada bila inovacija), jednostavnost, šarm, energija, semplovi Slobodana Miloševića, sve što je potrebno da čovek bude srećan, a još i plaćate koliko hoćete. Idealno!

https://moshpitns.bandcamp.com/album/mogu

Teksašani Career Politicians nisu neslični u svom pristupu hardkoru pa je i njihov demo I Don’t Care brz i oštar, politički, jelte, usmeren i jako besan. Ovo sviraju, kako se navodi „grindcore veterani“ iz gomile bendova za koje niste čuli, ali to objašnjava kvalitet zvuka i žestinu izvedbe. I ovaj materijal plaćate koliko hoćete A VREDI:

https://careerpoliticians.bandcamp.com/album/i-dont-care

Tu su nam i Puljani Dead Lesh sa prvim albumom, Rat, Kuga i Glupi Ljudi, a koji je, eh, zapravo samo kompilacija njihova četiri dosadašnja EP-ja u jedan paket. No, dobra vest, pogotovo ako niste do sada slušali Dead Lesh, je da su to bili odlični EP-jevi pa je i ovo odlično producirana, ubedljivo odsvirana kolekcija hardkor/ treš hitova. Ono što mi se sviđa kod ove ekipe sastavljene od iskusnih muzičara sa scene (članova Bolesno grinje i drugih lokalnih atrakcija) je ne samo ubedljivost  i neposrednost u zvuku i izrazu već i originalnost koju demonstriraju u nečemu što je vrlo dobro poznata i opisana forma. Pesme ovde, konsekventno, zvuče kao nešto što je bend izvukao iz SEBE a ne iz žanrovskih arhiva i to se ne može kupiti novcem. No, ALBUM se može kupiti i pošto ga No profit Records u skladu sa imenom daje po ceni koju sami odredite, verujem da je neljudski da ovo ne poslušate i ne pazarite:

https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/rat-kuga-i-glupi-ljudi

Za ljude kojima termin hardcore znači pre svega „besni tetovirani likovi u dresovima“ imamo da ponudimo Visions of Mortality iz Teksasa. Bend na svom drugom EP-ju, Path to Divinity ima darežljiv program od pet pesama vrlo solidnog prebijanja, urađenog u odličnoj, bogatoj produkciji. Gitare ovde pošteno kolju, ritam je stamen a opet gruv zvuči organski a pevač je zvijer. Na granici sa death metalom a gde je i najlepše, ovo se plaća koliko vi kažete:

https://vomhc.bandcamp.com/album/path-to-divinity

I Capra iz Luizijane su bend više za nekog drugog nego za mene – na promo slici se vidi više tetovaža nego što ja mogu da zgutam – ali njihov metalizirani hardcore ima u sebi dovoljno panka i izvornog metalcore zvuka da ipak mogu da ga poslušam sa odobravanjem klimajući glavom bar pola vremena. Produkcija je dosta solidna, pevačica sirova i mada pesme nisu naročito maštovite, mislim da vrlo rade posao ako volite ovakav zvuk:

https://capraband.bandcamp.com/album/errors

Da nastavimo sa metalcoreom? Evo, ne znam šta mi je. Forked Tongue iz Bangalora u Mejnu su baš ona kombinacija srednjetempaškog nabod-gruva, numetalskog vokal-krešenda i narcisoidnih tekstova kakva bi meni trebalo da se agresivno ne dopada, ali EP The Fragility of Progress je nekako naivno iskren u svom obožavanju žanrovske forme i ne mogu da ne budem šarmiran muzikom koja je sve vreme u brejkdaunu ovako ubeđeno i posvećeno. Solidna produkcija i cena  od koliko date.

https://forkedtongue.bandcamp.com/album/the-fragility-of-progress

Pre-Breaker iz Edmontona u Alberti su negde između tog siledžijskog hardkor izraza i trešerskog krosovera. Ni ovaj bend još nema album ali drugi EP, Shot in the Face ima četiri pesme gde se slejerovski rifovi sipaju preko srednjetempaškog, nadrkanog gruva i to je malo teško iskulirati. Naravno, ja volim kada je treš brži, ali ovi ljudi dobro kuvaju u ovoj svojoj brzini:

https://pre-breaker.bandcamp.com/album/shot-in-the-face

Argentinci Disfuria na svom drugom albumu, Ejercicios de violencia vrlo uspešno spajaju crustgrind i beatdown hardcore. Ovi stilovi, na papiru dosta razdvojeni u kulturnom i zvučnom smislu ovde su spakovani u kratke pesme nasilja besa, ali i zaraznih rifova, sa vrlo teškim zvukom i odličnom produkcijom. Disfuria uspevaju da povežu eksplozivnost grindcorea sa siledžijskim gruvom beatdowna  i da to zvuči prirodno i prijemčivo. A još i daju album po ceni koju sami odredite. Respektčina:

https://disfuria.bandcamp.com/album/ejercicios-de-violencia

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
Kalifornijska jednočlana grajdnkor atrakcija Houkago Grind Time ima split EP sa teksaškim Real Life Ugly. Izdanje ima posebno ime za svaku stranu (Raw Ass i Main Character Syndrome) a u ponudi je ukupno deset pesama poštenog, pravog, glupog ali šarmantnog grindcorea. Nema ovde mnogo filozofije, oba benda sviraju žanr sa puno zanatskog umeća i bez ambicije da se ikako odmaknu od njegovih osnovnih stilema, ali ponekada je to sasvim dovoljno. Plaćate koliko hoćete, razume se:

https://houkagogrindtime2.bandcamp.com/album/raw-ass-split-with-real-life-ugly-2
https://reallifeugly.bandcamp.com/album/main-character-syndrome-split-w-houkago-grind-time

The Tooth / Primitive Rage je split između dva moderna grindcore/ false grind sastava iz SAD. Primitive Rage stvarno zvuče primitivno i razjareno u svojih dodeljenih 170 sekundi krljanja i mrvljenja dok The Tooth imaju kompoziciju od preko četiri minuta impresivnih mathcore kombinacija sa dementim grindcoreom. Izvrsno a plaća se koliko želite:

https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/the-tooth-primitive-rage
https://thetoothokc.bandcamp.com/album/the-tooth-primitive-rage

Dead Solace iz Pitsburga imaju džinovske, naoružane mačke na omotu svog EP-ja Dead Solace, predstavljene u simpatično humorističkom tonu ali  muzika je sasvim ozbiljna kombinacija beatdwon hardcorea i slamming death metala. I ja na to padam bez greške. Bend ima odličan gruv, dobre rifove, osećaj za krešenda, pa i kvalitetnu produkciju sa oštrim gitarama i dinamičnim bubnjevima, da ne pominjem meljući bas (mada sam ga upravo pomenuo) i čak ni metalcore elementi u muzici me ne žuljaju. Odlično:

https://deadsolace.bandcamp.com/album/dead-solace-2

Ukrajinski Infernation sebe smatraju war metal sastavom što je, jelte, ironično s obzirom na... znate već. Kako god, njihov debi album Dark Path of Renunciation nudi sirovi death metal ukršten sa bestijalnim blek metalom za osam pesama u pola sata krljanja bez vađenja. Nema ovde neke sofisticiranosti i naravno, kad udarate pola sata u isto mesto, ono oće da utrne, ali bend ima taman toliko zanimljivih rifova i promena ritma da se spase. Sirova, pozemna produkcija se podrazumeva:

https://infernation.bandcamp.com/album/dark-path-of-renunciation
https://nekrolustrecords.bandcamp.com/album/nekro-026-infernation-dark-path-of-renunciation

Horror Pain Gore Death productions kao da je malo „komercijalizovao“ svoj autput pa je prvi album benda Putrascension iz Nju Džersija, Forever Below u za njih nekarakterističnom formatu melodičnog black-death metala. I ja sam svemu tome malo sumnjičavo pristupio ali Putrascension su veoma dobri, kako u smislu pisanja pesama tako i u samom zvuku koji je daleko od copypaste melodeath formula na koje uglavnom nalećem nasumičnim pretragama. Putrascension imaju dosta osobenog mirisa i karaktera i deluje kao da su spremni da osvoje svijet:

https://hpgd.bandcamp.com/album/forever-below

Internal Suffering iz Kolumbije vele da nezadrživo mrve u prah trendove još od 1996. godine, što se uklapa jer im novi album, Rituals, zvuči kao brutal death metal iz 1996. godine. A što čak nije ni moj pokušaj da budem duhovit, Internal Suffering prosto voze onu vrstu brutalnog death metala koja još uvek sadrži ljudsku komponentu u sebi i iako je u pitanju zaista brutalna i beskompromisno agresivna muzika, ona zvuči kao da je radi ljudi opsednuti demonima a ne same mašine. Svakako malo lažem u smislu da je ovo i tehnički i produkcijski bliže ranim godinama ovog veka nego polovini devedesetih, ali poenta stoji, ovo je old school na dobre načine, sa solidno napisanim pesmama i zvukom koji je prirodniji, slušljiviji od hiperkomprimovanih albuma na koje smo se danas navikli. Internal Suffering su kvalitetni, prijemčivi, razumeju šta je dobar rif, znaju da se snime i izmiksuju a ovde im gostuje i nekoliko poznatih muzičara uključujući Jamesa Murphyja pa album apsolutno zaslužuje vašu pažnju:

https://internalsuffering.bandcamp.com/album/rituals

Njemački Fleshsphere sviraju vrlo pošten, znojav, kako se to obično kaže, radnički i seljački death metal na svom debi albumu, A Higher Quality of Pain. Ovde nema preteranih filozofija ili pokušaja da se forma proširi, ovo je rifaški, gruverski death metal stare škole, dobrog, masivnog zvuka i energije koja pokreće. Ugodno, poznato, pomalo starinski ali mi to tako volimo:

https://fleshsphere.bandcamp.com/album/a-higher-quality-of-pain

Left to Rot iz Teksasa nisu sad nešto kao originalni ali njihov prvi EP, Breath of the Tomb se svojski trudi da vas zapanhne tim dahom iz grobnice. Ovo je solidno producirano, prilično heavy i preteće, više gruverski nego brzo i agresivno, ali sa propisno narihtanim old school death metal gruvom, pa ko to voli ima četiri pesme plus intro da se nauživa:

https://lefttorot.bandcamp.com/album/breath-of-the-tomb

Naravno da bend koji se zove Devour the Fetus operiše u slamming death metal vodama, pa je tako i novi EP, Ocean of Fetal Abominations vrlo jasno postavljen u ovaj žanr. No, Devour the Fetus su iskusna ekipa – iz Pariza, od svih mesta na svetu – sa dva albuma iza seb i vrlo čistom, kvalitetnom produkcijom pa su ove dve slem pesme pitke i ugodne za slušanje ako volite ovu vrstu metala. Nema ovde izmišljanja novih formi, ali su pesme napisne stručno a izvedba je bez greške:

https://devourthefetus.bandcamp.com/album/ocean-of-fetal-abominations

Rusi Vedmak se vode (i oblače) kao blek metal bend ali najnoviji EP, Wandering of Souls je uglavnom death metal, i to dobar, eksplozivan, mošerski. Bend nudi tri svoje pesme u odličnoj produkciji, a onda i dve obrade od kojih je druga Bloodline od Slayer što je... interesantan izbor. Kako god bilo, Vedmak su veoma dobri i zavređuju dosta pažnje:

https://vedmakmetal.bandcamp.com/album/wandering-of-souls

Švedski One Day in Pain znaju kome nude svoju muziku i znaju šta taj kome je nude očekuje pa je njihov treći album, In Pain We Trust jedna posve neoriginalna ali pitka i ukusna kolekcija old school death metal pesama. Ima tu svega što treba, malo melodičnosti, malo spooky atmosfere, malo mošerskih ritmova, a kvintet je i odlično produciran i mada se album zaista sluša kao pre svega obilazak opštih mesta skandinavskog death metala, bend to isporučuje vrlo ubedljivo pa sve na kraju bude i zabavno:

https://onedayinpain.bandcamp.com/album/in-pain-we-trust

Švedska je u kući i na drugom albumu trija Xorsist iz Štokholma gde dva člana imaju po dvadesetjednu a jedan svega osamnaest godina. Mladost, ludost, pa At the Somber Steps to Serenity nudi sirov ali i malo melodičan old school death metal švedskog profila i, mislim... meni je ovo mnogo slatko. Dosta sirov miks koji Xorsist voze na albumu svemu daje jednu autentičnu, garažnu dimenziju a pesme su razoružavajuće neposredne, jednostavne, zarazne. Pritom ovo je izdao Prosthetic Records, dakle ne pričamo o DIY partizanštini nego o autentično dobro OSDM jurišu na vaša čula:

https://xorsist.bandcamp.com/album/at-the-somber-steps-to-serenity

I na kraju smo. Pa ćemo još čuti malo heavy metala, krosžanrovskih izdanja i saznati šta je album nedelje. Al prvo: Flying Skull iz Kelna osnovani su još 1980. godine kao Skull. Prvi album snimili su tek 1990. godine a drugi 1993. I na tome je sve moglo da stane, ali nije. Bend se posle pauze reaktivirao 2014. godine i tri decenije nizvodno, stiže nam treći album, Obscurita. Doduše, od deset pesama, pet smo već čuli na povratnčkom EP-ju Sign of the Brave pre devet godina, ali bend naglašava da su one sada u novim, rearanžiranim verzijama.Takođe se naglašava da je album snimljen bez korišćenja moderne tehnologije i da bend uživo zvuči identično onome što se ovde čuje. I, mislim, OK, ako  vam ne smeta zaista malo retro zvuk, Flying Skull ovde nude prijatnu, nostalgičnu šetnju kroz metal koji je početkom osamdesetih bio cutting edge a sada ga nazivamo tradicionalnim uz sjetni osmeh i otiranje suze. Mislim, cheesy je, nostalgično je, producirano je kao da je 1983. godina, pevanje je, pa, metalsko, radije nego rokersko, ali ovo u meni izaziva mnogo pozitivnih emocija.

https://flyingskull.bandcamp.com/album/obscurita

Austrijski Dusk imaju dobro ime, finu ’70s produkciju sa dubokom, udobnom bas gitarom, onda lepe, hrskave rifove sa samo malo bluza u svom old school heavy metalu i upečatljivu pevačicu, pa je fer reći da njihov debi album, Wheels of Twilight ima sve sastojke da bude prijatno popodnevno slušanje nekoliko pta za redom. Dusk ne revolucionišu formu, to nikako, ali njihov ’70s heavy metal je zdrav, dinamičan i prijatan a nekada je to dovoljno:

https://duskheavyrock.bandcamp.com/album/wheels-of-twilight

Uh, zar nismo tipa PROŠLE NEDELJE imali novi Iron Savior? Ali ne, proverio sam, nemačka power metal mašina je prethodni album izdala pre malo više od godinu dana, no njihova je radna etika takva da su od 1996. godine do danas izudarali 14 albuma i onda ovaj petnaesti, Firestar, dođe više kao overa nego kao nekakav poziv da se upoznate s njihovom muzikom. Hoću reći, ko ih je voleo do sada, nema razloga da brine. Kome njihov melodičan, prilično kičast, ali tehnički vrlo impresivan power/ speed/ heavy rad  nije pogađao žicu, ni Firestar ga verovatno neće pridobiti. No teško je poreći da je ovaj album spravljen vrlo stručno i da je prepun prijemčivih melodija, horskih refrena ali i propisnih old school heavy metal rifova. I mada Iron Savior skoro ništa novo ovde ne donose, nekako mislim da i ne moraju. Oni su i dalje na ugodnoj zlatnoj sredini između upeglanog, simfonijskog power metala i malo štrokavije street metal šetnje i Firestar isporučuje sve kvalitetne produkcije, odlične vokalne aranžmane i dobre solaže koje očekujete. Nekim bendovima to prosto ide TAKO lako i mada Iron Savior definitivno ovde samo recikliraju sebe, rade to sa puno elegancije:

https://youtu.be/IpCtHgTYw0s

Hardead iz Barselone sviraju najgoru vrstu hevi metala poznatu čovečanstvu, ili barem meni. U muzici ovog benda se spajaju tehnika i produkcija thrash/ groove metala i cheesy epika hair metala i dok sam ja spreman da slušam sve ove muzike odvojeno, fuzionisane mi BAŠ ne prijaju. Naprosto, imam utisak da su matrice uvek neugodno hermetične za muziku koja u vokalima pokušava da bude epska i poletna... No, prvi EP benda, We Are Rebellion ipak uključujem u ovaj pregled jer bend pesme svira sa očiglednim entuzijazmom, pevač ima šarmantan lavež koji malo podseća na Biffa Byforda, a argentinski gitarista Carlos Besteiro ume da odsvira lepu solažu. Imaju Hardead i zanat i energiju, ali voleo bih da su ili bliži heavy metalu ili thrash metalu.

https://hardead.bandcamp.com/album/we-are-rebellion

Worn Mantle iz Mineapolisa su prošle godine snimili prvi album relativno normalnog blackened sludge metala, ali novi album, Hole, ima samo dve kompozicije u više od sat vremena mučne, udaračke svirke i predstavlja, jelte, „eksperiment sa dugačkom formom“. I, dobro, ako se ovome pristupi sa eksperimentalnim naumom, imaju Worn Mantle šta da ponude. Hoću reći, ove dve pesme a koje su jedna ista kompozija presečena na dva dela zbog Bandcampovih ograničenja, imaju mnogo dobrih momenata. Ali opet, što se tiče nekakve kompletne, zaokružene forme, ne mogu da tvrdim da svi ti momenti nisu mogli da idu i bilo kojim drugim redosledom. No, dobro, muzika koja je dezorijentišuća a pritom krlja može da bude zabavna po sebi:

https://wornmantle.bandcamp.com/album/hole

Pošto sam ja, jelte, mrtav iznutra, novi album Prong mi ništa ne znači, kao što mi nije značio ni jedan njihov album nakon što su se završile osamdesete i ovaj sam bend pratio samo jer su se družili sa Justinom Broadrickom. No, možda ste vi pristojniji ljudi od mene pa, evo, State of Emergency je gruverski, kvalitetan album metala koji se pravi da nije metal i hardkora koji apsolutno jeste metal. Dobro producirano sa dosta godfleshovskih detaljčića, meni zapravo smrtno dosadno, ali... rekosmo već:

https://pronglive.bandcamp.com/album/state-of-emergency

Album nedelje je iz stoner rokerske, ali suštini hevimetalske i hardrokerske oblasti spektra glasne muzike. I, uh, jebemti, koliko su dobri Kanađani La Chinga na albumu Primal Forces! Ovo je još jedan apsolutni trijumf za Ripple Music koji u pres rilizu loži hajp na maksimum, pominjući Sabbath, Zeppelin i MC5 kao uzore, mada je istina i da je ovo praktično 100% heavy metal album. Mislim, La Chinga zvuče kao nekakva idealna verzija hard rock-heavy metal spoja iz osamdesetih sa nestašnim vokalom, himničnim refrenima, perfektnim gruvom, briljantnim solažama, moćnim rifovima... Ovo je kao da ste uzeli AC/DC, Guns ’n’ Roses, Motley Crue i Led Zeppelin, pa ih ubacili u blender i iz njega izašlo ČISTO SAVRŠENSTVO. Album, dakle, pun rokenrol himni koje ne smete propustiti:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/primal-forces

 

Meho Krljic:
U nedelji u kojoj smo svedočili nekim od najbrutalnijih prizora sistematskog nasilja i podsetili se da je čovek čoveku ne vuk nego krvnik, silovatelj, uništitelj i poništivač i da je, jelte, pakao prazan pošto su svi đavoli ovde, skoro da je trivijalno to koliko je i kakve muzike izašlo... No ako je već slušamo, neka bude metal. Koji makar podseća, upozorava, ne doputšta da zaboravimo kako je surovost ljudi prema ljudima integralni deo našeg postojanja. Mnogo dobrih izdanja u nedelji od koje to nisam očekivao, sa iznenađujućom količinom savršenih heavy psych izdanja ali i krosžanrovskih eksperimentisanja što su me poravnala sa patosom. Izvolite:[/font]

Blek metal za početak. Australijski duo Sorathian Dawn je definitivno premelodičan za moj ukus, no njihov drugi album, Radiant Terror će se dopasti svakome ko voli melodični blek metal sa epskim zahvatom i poštenom, znojavom svirkom. Ovde gitare jesu na ivici shoegazea dobar deo vremena ali su aranžmani mišićavi i žestoki i bend je, više od deset godina nakon prvenca, ovde svakako u kreativnom usponu:

https://sorathiandawn.bandcamp.com/album/radiant-terror

Slidhr su tri Irca sa dosta iskustva svirke u gomili bendova a treći album ove postave, White Hart! (sa sve uzvičnikom) je jedna robusna, ubedljiva ploča black-death metala koji udara jako ali ima i lepo napisane, domišljate aranžmane. Bend ima prilično težak zvuk i veoma uspešno kombinuje epiku blek metala sa masivnošću death metala pa je ovo ploča koju jednako obeležavaju agresivnost i himničnost. Fino:

https://slidhr.bandcamp.com/album/white-hart

Česi Kraake posle sedam godina imaju drugi album, Sonog. Nije ovo sad neka revolucionarna i nečuvena muzika, Kraake rade u prostoru koji dobro poznajemo, sa melodičnim temama i jednom naturalističkom dispozicijom, pesme nisu naročito maštovite, ali JESU odsvirane srčano i sa puno ubeđenja i bend zvuči autentično, sirovo, LJUDSKI:

https://kraakeblackmetal.bandcamp.com/album/sonog

Iako jednočlani blek metal projekat Olbak dolazi iz Norveške, i sebe na Bandcampu opisuje prosto kao „Norsk Svartmetall“, istina je i da je Kablo (kapirate?) aka Adrian Castro rođeni Španac i da se preselio u Norvešku pre nekog vremena. Enivej, treći album ovog projekta, Arlekvinens Forfall nudi devet pesama nordijskog blek metala koji ima prijatnu old school oštricu ali dovoljno melodičnosti za moderna shvatanja, rezak a hladan zvuk, a u kome opet ima dovoljno bas-gitare i, dakle, generalno je nastao srećnom kombinacijom ne nužno kompatibilnih elemenata. Vredi da se čuje a plaća se koliko hoćete ako poželite da ga kupite:

https://olbak.bandcamp.com/album/arlekvinens-forfall

Njemački Sadistic Goatmessiah su BAŠ old school. Za svoj Demo 2023 kažu da, ako ne možete da dođete na neki od koncerata da kupite kasetu, onda pošaljite lepo praznu kasetu na njihovu adresu pa će vam ga oni snimiti i vratiti kasetu. Staromodno i šarmantno. Srećom, možemo ove tri pesme kupiti i digitalno, i to po ceni koju sami odredimo, pa je sve u redu i za generaciju Z. Muzika? Naravno, staroškolski black metal iz vremena kada se još nije tačno znalo šta termin uopšte označava. Bend nije neiskusan, ima dosta snimaka i izdanja iza sebe pa su i pesme solidno napisane, karakterno izvedene i pristojno producirane. Milina:

https://sadisticgoatmessiah.bandcamp.com/album/demo-2023

Rasputin’s Dick je užasno ime za bilo kakav bend a pogotovo black-death metal sastav iz Ohaja koji se štimuje iznad E i u svoju muziku ubacuje i klasične heavy metal elemente. Zvuči kao gadna, neprijatna papazjanija ali demo Rising, snimljen u prostoriji za vežbu ima previše lepih ideja i energije da bi se ignorisao. Naravno da zvuči garažno ali, jebem mu, zvuči ZANIMLJIVO:

https://rasputinsdick.bandcamp.com/album/rising

Filadelfijski Krieg sviraju od devedesetih a Ruiner im je deveti album i ovo je vrlo standardno zvučeća ploča za njihov opus. Dakle, blek metal koji je hermetičan ali prijemčiv u isto vreme, gde monotonost vokala i jednostavnost „rifova“ imaju naglašeno psihodeličnu ambiciju, sa pesmama koje su izrazito organske u aranžiranju i maltene da zvuče kao malo uvežbaniji džemovi. Sve je to deo Krieg iskustva:

https://kriegofficial.bandcamp.com/album/ruiner

U nedelji sa dosta dobrog blek metala, stigao nam je i novi Sulphur Aeon. Njemački ljubitelji Lovecrafta su sa trećim albumom pre pet godina dostigli neku vrstu svog kreativnog vrhunca pa je, evo, uz pandemiju i jedan živi album iz 2020. godine trebalo da prođe pola decenije pre nego što dobijemo četvrti studijski rad. Seven Crowns and Seven Seals zvuči, pa, recimo „komercijalnije“ nego prethodni opusi, epski nabrijan, monumentalan i lepo produciran, sa sada jednim generalno prijemčivijim zvukom. Razloženi akordi i setne melodije su sada postavljene u znatno bolji miks i data im je prominentnija pozicija u pesmama tako da Sulphur Aeon bez neke drastične promene svoje muzičke filozofije, mislim, uspešno strimlajnuju svoj izraz i čine ga otvorenijim za širu publiku. Meni se to, naravno, za mrvu manje dopada nego prethodne ploče ali to su samo moje ekscentričnosti, ovo je album svakako vredan da se posluša sa dužnom pažnjom, prepun odličnih momenata i siguran u sebe:

https://sulphuraeon-vanrecords.bandcamp.com/album/seven-crowns-and-seven-seals

Poljaci Mānbryne vrlo ozbiljno i studiozno pristupaju svom drugom albumu, Interregnum: O pr​ó​bie wiary i jarzmie zw​ą​tpienia. Ovo je vrlo poljska, vrlo katolička inačica blek metala, sa epskim zvukom, atmosferičnim gitarskim temama i pesmama od po sedam i osam minuta gde neumoljivo zakucavanje proizvodi hipnotički efekat i slušaoca uvlači u dubinu. Produkcija nije baš po mom ukusu, ali bend svakako zna šta radi i ovo ima potrebnu širinu i taj epski, melodični zahvat koji će vas šarmirati. Sjajno:

https://manbryne.bandcamp.com/album/interregnum-o-pr-bie-wiary-i-jarzmie-zw-tpienia
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/interregnum-o-pr-bie-wiary-i-jarzmie-zw-tpienia

Vredni ruski okultni blek metalci А за Солнцем Луна... rešili su da i ove godine, treće za redom, izdaju ful studijski album iako su proletos već imali 3-way split Tempted by Dark Art. Tako da, zvanično, 24. Oktobra izlazi П​о​г​а​н​к​и i bend je u IZRAZITOJ formi na ovom albumu. Produkcija je i dalje prilično jeftina, ali to se sada već skroz uklapa uz snolike, teatralne aranžmane pune starostavne drame i narodne magije, a bend ima pesme i od deset minuta, pune mašte, kreativnosti i znojave, pankerske svirke. Ne treba ovo propuštati:

https://hexencave.bandcamp.com/album/toadstools

Ali su me onda oduševili i Islanđani Fortíð čiji sedmi album, Narkissos beznaporno na black metal osnovu stavlja i heavy metal/ shred cepačinu, ali i folk teme i sve to zvuči uredno, organski, autentično. Islanđani i inače imaju poseban ukus blek metala pa se Fortíð samo uklapaju u tradiciju i pomeraju je nekoliko koraka dalje nudeći superiornu ekspresivnost, maštovite pesme, čvrst, drusan a organski zvuk. Sjajno:

https://fortid.bandcamp.com/album/narkissos

Enivej, idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok, sludge metal... Austrijski The Heavy Minds su kombinacija garažnog panka i psihodeličnog stoner roka, što se sve lepo uklapa na novom albumu, Beyond Gloom. Pesme ovde imaju prljav, neodoljiv fuzz na gitarama i melodičnu, himničnu dimenziju posebno u pevanju na koje se, istina je, valja malo navići, ali kad se naviknete, album pokazuje mnogo više dubine nego što ste očekivali. Sjajne solaže, recimo!

https://theheavyminds.bandcamp.com/album/beyond-gloom

Zone Six su nemački trio (ali na ovom albumu malo prošireni u kvintet) što od 1997. godine operiše u polju kraut-rok rivajvla. Full Mental Jacket je album inicijalno snimljen početkom Marta prošle godine, improvizovan u studiju i pod uticajem početka ruske invazije na Ukrajinu, a onda je trebalo godinu i kusur da se urade dosnimavanja, miks, editovanje... No, vredelo je čekati jer ovo nije tek neobavezni snimak lenjih džemova već izuzetno dobar pokazni primer za moderni rok inspirisan acid i kraut rockom, sa jasnom a relaksiranom formom, odličnim zvukom, puno fantastičnih slojeva zvuka i tekstura. Pored standadne gitara-bas-bubanj postave, ovde naravno ima mnogo psihodeličnih efekata, ali i klavijatura, a tu je i saksofon (koji svira veteran Gottfried Klier čija džez, improv i kompozitorska karijera traje još od sedamdesetih godina prošlog veka) i muzika je duboka, bogato producirana, hipnotična. Ploča bez greške:

https://zonesix.bandcamp.com/album/full-mental-jacket

Telesterion su misteriozni psihodelični/ post rock sastav kome se ne zna ni zemlja porekla niti ko su članovi (svi koriste antičke pseudonime) ali se zna da je od 2022. godine kada je entitet zvanično postao aktivan, izašlo već četiri albuma. Peti i aktuelni se zove i Epopteia i nudi vrlo prijatan program eteričnih psihodeličnih rituala baziranih delimično na egejskim harmonskim skalama, sviranih sporo, dostojanstveno. Muzika je odlična, produkcija ne nužno idealna – album zvuči kao da je sniman u prostoriji za vežbu sa mikrofonima koji hvataju druge instrumente i jakim gejtovanjem/ kompresijama potrebnim da se ovo kompenzuje – ali se ploča svakako odlikuje jednom ozbiljnom ambicijom da se dosegne meditativna atmosfera i možda i spiritualni zanos. Harmonični, sanjivi vokali pogotovo doprinose ovom ugođaju. Vredno svake pažnje:

https://telesterionmusic.bandcamp.com/album/epopteia

Londonski Morag Tong (da, da, ime jeste uzeto iz Morrowinda) su svoj jedini album snimili pre pola decenije ali novi EP, Grieve je povratak sa stilom. Pričamo o četiri pesme tešog, sporog, prilično otmenog sludge-doom zvuka sa melanholičnim, na momente i veoma naglašeno gorkoslatkim melodijama, ali i sa ugodno abrazivnim teksturama gitara i vokala. Morag Tong umeju da povuku na post metal i post rock i možda su malo više shoegazy nego što ja IDEALNO volim ali ovo je svakako solidan materijal:

https://moragtong.bandcamp.com/album/grieve-5

Od benda sa imenom Kannabinõid očekujete standardniji stoner rok zvuk, ali ova estonska ekipa na trećem albumu, Mass, kombinuje stoner rok i post metal za posebnu vrstu tenzičnog a opet gruverskog doom metal izraza. Ima tu i melodije i atmosfere ali je tekstura toliko abrazivna,sa surovim distorzijama i brutalnim vokalima, da je na programu uvek uneasy listening. Ali dobar uneasy listening, a plaćate koliko hoćete:

https://kannabinoid.bandcamp.com/album/mass

Novozelandski trgovci sludge metalom, Beastwars snimili su album obrada novozelandskih bendova i kantauora, Tyranny of Distance i ovo je bučna, pošteno fazirana ploča pankerske žestine i metalske težine. Niste, realno, čuli ni jedan od originala koje Beastwars ovde čereče, ali prijaće vam kombinacija brutalnog zvuka, ekspresivne izvedbe i melodičnijih predložaka. Za nojzrokere i sladž metalce podjednako:

https://beastwars.bandcamp.com/album/tyranny-of-distance

Ruski Топь sa svojim drugim albumom, И​з​о​т​о​п svoj stoner rok izraz kombinuju sa progresivom ali i sa jednim jednostavnim, neposrednim izrazom koji je delom grandž, delom, čak, recimo neki groove metal. Ne nužno kombinacija koju bih ja oberučke prihvatio, ali tobdžije iz Moskve imaju dobar zvuk, odlično sviraju i maštoviti su pa je ovaj album izvor nekih od najvećih (prijatnih) iznenađenja za mene ove nedelje. A plaćate koliko želite:

https://tonb.bandcamp.com/album/--5

Umbra je drugi album za britanski doom metal sastav Gévaudan i ovo je sada samo jedna kompozicija od 43 minuta. No, Gévaudan sviraju u dosta prepoznatljivom ’90s doom metal stilu britanske/ Peaceville škole pa album pored sporosti i težine ima dosta melodije i gotske emocije. Ima i pasaža koji su atmosferični i nisu striktno „metal“ ali koji idealno razblažuju taj gotik-dum što suštinski čini karakter benda i pomažu da se album lakše svari. Nije rđavo:

https://gevaudan.bandcamp.com/album/umbra

Još doom metala? Ima. Naime izašao je novi, drugi The Answer Lies In The Black Void i ova kolaboracija između Martine Horváth i Jasona Köhnena (da kopipejstujem objašnjenje koje sam napisao pre dve godine za njihov debi: ona peva u Thy Catafalque a on je svirao u The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble a sad je u Celestial Season) zvuči ništa manje zanimljivo u 2023. godini. OK, produkciji bih mogao ponešto da zamerim – bubanj ume da bude previše beživotan za moj ukus – ali bend ni ne pokušava da zvuči „organski“. Thou Shalt je, naprotiv, ploča koja naglašava svoj „studijski“ kvalitet sa mnogo efekata i multitrekovanja, pogotovo Martininih izvrsnih vokala i gradi izuzetno atmosferične doom katedrale u kojima Mađaričine folk vratolomije idu prirodno uz Jasonovu gotik dramu. Moćno, moćno, moćno:

https://theanswerliesintheblackvoid.bandcamp.com/album/thou-shalt
https://youtu.be/1kI3fN_Ukh0 

Body Void iz Vermonta u Novoj Engleskoj izgledaju kao najcrnji hipsteri ali album Atrocity Machine je pakao sludge-doom-noisea koji će izdržati samo mazohisti a voleti samo mizantropi. Ovo, da ne bude zabune, mislim u najpozitivnijem smislu. Nije da  Body Void nemaju rifove, ali oni se ne čuju i nije da pesme nemaju aranžmane ali one više zvuče kao da sedite u podrumu i slušate bombardovanje koje nikako da stane. Pakao:

https://bodyvoid.bandcamp.com/album/atrocity-machine

No, Body Void zvuče maltene kao rokenrol bend kad se uporede sa britanskim Catafalque (koji, da otklonimo mogućnost zabune, nisu isto što i gore pominjani Thy Catafalque). Njihov album, Dybbuk ide korak dalje i meša doom metal ritmove i tempo sa harsh noise teksturama i hard ambient crnilom. Dobro, svaka budala može da udara u bubanj i preko pusti gitarski feedback, ali Catafalque su ovde zapravo napisali PESME i uspeli da one zvuče ne baš PRIJEMČIVO ali fascinantno pa je od njih teško odvratiti pažnju:

https://catafalque.bandcamp.com/album/dybbuk

The Clamps su samo jedno slovo udaljeni od The Cramps, pa onda i muzika koju ovaj italijanski trio isporučuje... dobro, ne liči TOLIKO na Crampse ali jeste dobrim delom utemeljena u pank roku. Album Deadly Kick For A Fat Fucker ima dvanaest speed rock himni, nudeći energiju, buku, dobar provod. The Clamps znaju svoju publiku pa sve od omota albuma, preko tempa kojim se svira do načina na koji su gitare distorzirane deluje kao kompjuterski podešeno na njenu frekvenciju. No, ovim ne želim da kažem da je album na bilo koji način beživotan i hladno iskalkulisan, The Clamps donose dobar rokenrol i ako volite dobar rokenrol – a ko ga ne voli? – nećete biti razočarani:

https://theclampsrock.bandcamp.com/album/deadly-kick-for-a-fat-fucker

Free Field iz Sent Luisa sviraju ugodan južnjački heavy psych koji, za promenu, ne insistira na preteškom zvuku i napucanoj produkciji već naprotiv, na prostoru, atmosferi i melodijama. Ne da Free Field na istoimenom albumu nemaju distorzije i slične efekte na gitarama ali su oni ovde prevashodno u službi postizanja adekvatno psihodeličnog ugođaja. Bend se sastoji od samo dva člana i mada je zvuk ekspanzivan i ekspresivan a aranžmani umeju da budu i ambiciozni, ima tu određene intimnosti koja ide uz duo formu:

https://freefieldband.bandcamp.com/album/free-field

Novi Mondo Generator? I don’t se why not!!!! Nick Oliveri je i dalje u talu sa Heavy Psych Sounds Records pa i We Stand Against You izlazi za uglednu rimsku etiketu iako je muzika ovde značajno brža nego što je prosek kod ovog izdavača. Mondo Generator uvek programski spaja (acid) punk sa (acid) rockom i stonerskim tropima a ovaj album je programski podešen da muzika bude pankerska, anarhična i besna. Mislim, na naslovnoj strani je Molotovljev koktel a Oliveri piše devet besnih, ličnih pesama čija pank furija odlično pleše sa gitarama potopljenim u psihoedeličnu kiselinu. Izvrsno. Na momente i fenomenalno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mondo-generator-we-stand-against-you

Losanđeleski Deathchant su snimili album na kome se old school ’70s estetika i moderniji zvuk odlično uklapaju jedno uz drugo. Thrones je ploča sa proggy i AOR elementima ali je i neumoljiva i neposredna u svom heavy psych izrazu i nikakva količina gitarske pirotehnike – a ima je, album je pun psihodeličnih bluz vratolomija – ne može da zaseni tu pravovernost ritam sekcije u kojoj bas i bubanj GAZE napred bez ikakvog pardona. Još i motorhedovsko pevanje odozgo – pa MILINA ROĐACI. Deathchant zvuče istovremeno lepršavo i superheavy a jako malo bendova ume da postigne taj kvalitet. Veoma, veoma dobro:

https://deathchantnoise.bandcamp.com/album/thrones

Purple Kong su „trojica vanzemaljaca koji istražuju ovu planetu... i nisu impresionirani“. Ali njihov debi album, Blood Lightning, jeste impresivan. Ova britanska trojka ima iza sebe dva EP-ja i Blood Lightning je očigledno produkt benda koji je pod točkove bacio solidan broj kilometara, pa je stoner-doom koji Purple Kong proizvode zreo, mastan, očišćen od nekakvih viškova, zasnovan na dobrom rifu, dobroj vokalnoj temi i teškom, zaraznom gruvu. Nema studijskog peglanja, nema laži, nema prevare, samo UŽASNO heavy zvuk koji se po vama razliva poput lave i deset psihodeličnih hitova. Nezaobilazno!

https://purplekong.bandcamp.com/album/blood-lightning
https://kozmik-artifactz.bandcamp.com/album/purple-kong-blood-lightning

Ova nedelja je donela nekoliko MNOGO dobrih izdanja u stilu ’70s okultnog fuzz-dooma, pa tako i album Sloth losanđeleske grupe Sloth. Ovo je sporo, nadrogirano i superiorno psihodelično sa rifčinama koje bi Tony Iommi priznao kao svoje kad bi ga sud malko pritisnuo za alimentaciju, te perfektno aranžiranim pesmama tako da se od prostih, džemerskih ideja dobije veličanstvena psihodelična tapiserija. Ja čim čujem vokale koji su ovako producirani krenem da se spuštam u bezbednosni položaj a kad gitare upadnu u duboki ponor fejzera čini vam se da se posle slušanja ovog albuma nikada nećete vratiti:

https://heavysloth.bandcamp.com/album/sloth-3

Klasični okultni doom i stoner rock stiže na novom albumu, drugom po redu za Wicked Trip iz Tenesija. Ovaj je bend vrlo aktivan u poslednjih par godina, sa više izdanja koja su sledila jedno drugo pa je Cabin Fever kruna ovog perioda, sa izuzetno zrelim, izuzetno ZARAZNIM faziranim occult-doom-stoner-hard-rock materijalom koji odmah hvata odličnim gruvom i teksturom a onda vas presudno vezuje uz sebe izvrsnim pevanjem. Wicked Trip imaju fantastičan osećaj za kinematskku dramu postignutu minimalnim sredstvima i ovde su rifovi užasno evokativni i pored svoje tehničke jednostavnosti. Zvuk je perfektno podešen za prirodnu psihodeliju bez previše efekata, a ploča sa 46 minuta trajanja stoji u idealnom formatu. Ne propustiti:

https://wickedtrip.bandcamp.com/album/cabin-fever

Sad idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Disstorture su dva dugokosa Nemca koja vole tamne naočari, lovačko oružje i slikanje u poljskim veceima. Možete onda lako da predočite sebi kako zvuči EP Barbecyou, njihov prvi studijski snimak – jedan beer ’n’ roll komad krosover treša bez sad nekih preterano originalnih pogleda na alkoholičarski metal ali sa minimalno potrebnom količinom zabave. Produkcija jeftina, ali prihvatljiva, atmosfera vesela i neodgovorna:

https://disstorture.bandcamp.com/album/barbecyou

Kill-o-Matic su iz Mađarske, ali po imenima, članovi su Rusi. Dva člana, konkretno, koliko ih u bendu ima. Album Root Beer Maniacs nudi raspevan, melodičan old school thrash metal koji ima tu pivsku atmosferu ali podsticanu pre svega prirodom ljudi koji ovo sviraju a ne alkoholom koga, naglašava se na omotu, ovde ima nula procenata. Nije ovo sad neki esencijalni album što žanr izmišlja ponovo od nule, ali Kill-o-Matic vole da su im pesme himnične, da mogu da se pevaju horski i ima tu neke lepote:

https://kill-o-matic.bandcamp.com/album/root-beer-maniacs

Italijani Ural imaju dopadljiv treći album, Psychoverse, nazvan, slutim, po konceptu nastalom u stripovima o Džonu Difulu... Enivej, ovo je thrash metal koji više naglašava narativ i teatar nego brzinu ili gruv. Ural odlično sviraju, imaju solidan zvuk, a kompozicije su progresivne u jednom zrelom smislu, bez instrumentalističkih egzibicija, sa svešću o albumu kao celini i poziciji svakog od elemenata u toj celini. Često potežem Holy Terror i stari Voivod kao bendove koji su pre 40 godina postavili temelje za progresivni thrash na kojima su samo retki gradili i mislim da su Ural jedan od bendova koji ovom legatu daju dostojanstveni novi život:

https://uralthrash.bandcamp.com/album/psychoverse

Za nešto standardniju thrash ponudu tu su Infestation koi sebe opisuju kao „Old school thrash metal from good old Germany!“ Ta nemojte kasti! Hajde da MI procenimo koliko je Nemačka „good old“ a vi, deco, samo radite svoj posao. Enivej, debi album benda, The Vermin Within nudi sasvim korektan dopadljiv old school thrash metal sa divljim rifovima i pomuklim pevanjem, što meni idealno zadovoljava, jelte, potrebe. Produkcija bi mogla da bude malo dinamičnija, bubanj pogotovo, ali jasno je da se ovde tražio zvuk Kreatora iz druge polovine osamdesetih i postignut je na više od jednog načina. Korektno!

https://infestation666.bandcamp.com/album/the-vermin-within

I Blessed Curse iz kalifornije su solidno old school na svom drugom albumu a koji objavljuju više od decenije nakon prvenca. Pray for Armageddon je abrazivna i gruverska ploča koja ne zasniva svoju agresivnost na brzini koliko na dobro odmerenom rifu i energičnoj izvedbi. Ako volite Testament, a sigurno volite, Blessed Curse nisu predaleko od ovog predloška, samo sa sopstvenim idejama. Odlični su:

https://blessedcurse.bandcamp.com/album/pray-for-armageddon
https://www.youtube.com/watch?v=eM4HlbyiN6M&list=OLAK5uy_kH0cewdTbFMeYdyDin4S64EA46M-1720E

Ali IMAMO još thrash progresive. Ukrajinski Cosmic Jaguar su debi album imali ranije ove godine, i izazvali dosta pažnje svojim karakternim zvukom i fokusom na južnoameričku istoriju i mitologiju, a novi EP, The Order of the Jaguar Knights nudi vrlo tehničku a opet neodoljivo napisanu muziku koja prevazilazi puku demonstraciju sile i uvežbanosti i nudi VIŠE. Više maštovitosti, više cheesea, više inzenađenja. Tri nove, odlične pesme plus obrada Cynicove Veil of Maya, teško da ćete ovde pogrešiti:

https://cosmicjaguar.bandcamp.com/album/the-order-of-the-jaguar-knights
https://www.youtube.com/watch?v=C05Sf7rFwIE   

Blackened thrash je tu za one kojima je sva ta progresiva suviše progresivna i samo žele da se zalete u masu sa pivom u ruci i ludačkom potrebom da se šutiraju i budu šutirani. Sadistic Force su Teksašani, Midnight Assassin im je drugi album i on, pored blackened vokala, zapravo ima dosta više varijacije u ritmovima i mašte u gitarama od tog nekog blackened thrash proseka. Zvučno, bend je VRLO old school autentičan, ali pesme su ugodno maštovite i naprosto moćne:

https://sadisticforce.bandcamp.com/album/midnight-assassin
https://mercenarypress.bandcamp.com/album/midnight-assassin
https://hpgd.bandcamp.com/album/midnight-assassin 

Uh, uh UH, čim sam čuo vokale na debi EP-ju istanbulskih Hazardous osetio sam kako se sav topim od miline. Highly Contagious ima četiri pesme old school thrash metal krljanja, blago zanoseći i u smeru deaththrasha i krosovera i mada ništa od svega toga nije preterano inovativno, bend je jako usviran, disciplinovan, ubitačno brz i precizan a rifovi su OPASNI. Naravno, taj visoki, vrišteći, DEMONSKI vokalni stil gitariste Hamita Özmena izdiže zvuk Hazardous iznad proseka pa onda čovek pažljivije sluša i sve ostalo i shvati koliko je truda uloženo u aranžmane. Plus – dobra produkcija. Odličan debi DAJTE ODMAH ALBUM, PA NEĆEMO ŽIVETI VEČNO:

https://hazardous.bandcamp.com/album/highly-contagious

Psycho Preacher je EP vrhunskog kolumbijskog thrash/ crossover zvuka sa dve izuzetno snimljene i odsvirane pesme pune vratolomnog tempa, ludačkih solaža, moćnih rifova i maničnog pevanja. U pitanju je saadnja između bendova Psycho Mosher i Poison the Preacher koji su, vele, među najboljima u državi i kad ovo čujete nije teško da se u to poveruje. Ovi ljudi tako krljaju da su među najboljima U SVETU. Obavezno:

https://poisonthepreacher.bandcamp.com/album/psycho-preacher

You Will Burn su metalizirani hardkor sastav iz Alabame sa dva pevača i istoimenim debi EP-jem koji ima četiri pesme loše raspoloženog, besnog hardkor panka. Ovo je očekivano mošerski materijal, sa puno klecačkog gruva ali i tenzičnih gitarskih disonanci, vrištećim vokalima, ali onda i prošaputanim, blago numetalskim pasažima... Program koji volite i očekujete od ovakve grupe. Produkcija vrlo dobra, bend se odlično pokazao u ovom inicijalnom predstavljanju.

https://youwillburn.bandcamp.com/album/you-will-burn

Kanađani Treachery svoju muziku nazivaju brutalnim hardkorom,  i njihov minialbum, Comfort In Despair zaista ima supertežak, buzzsaw zvuk i nizak štim, te nemilosrdno gaženje po slušaocu. Ovo je suštinski kombinacija d-beata sa malo metaliziranog hardkora i radi posao sasvim fino iako pesme nemaju mnogo originalnih ideja.  Broji se ubedljivost a ovde toga ima za izvoz:

https://treacherybc.bandcamp.com/album/comfort-in-despair

I Human Deceit bi mogli da se opišu kao brutalni hardkor. Njihov EP Sever and Survive zvuči kao Slayer koji se spojio sa Agnostic Frontom i došlo je do organskog srastanja thrash i moshcore stilova. Pet pesama, težak, mastan zvuk, siledžijska svirka, sve što volite:

https://humandeceithc.bandcamp.com/album/sever-and-survive-ep

Švedski Riksrevisionen se ne zamara nekakvim „brutalnostima“. Njihov album St​ä​mpla ut je skoro čist d-beat punk i tu tačno znate šta dobijate u pogledu forme. No, Riksrevisionen prave napor da makar malo tu formu oplemene pa pesme nisu samo rekonstrukcije nečeg što su pre njih uradili Anti-Cimex ili Discard već imaju jednu simpatičnu trešersku energiju. Zvuk je umirujuć, pevanje zanimljivo, svirka brza i živahna i meni ovo vrlo lepo leži a bend naplaćuje samo onoliko para koliko biste VI da date:

https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/st-mpla-ut

Ne znam kako biste zamišljali projekat koji je kolaboracija članova Amebix i Discharge ali verovatno ne onako kako zvuči False Fed. OK, album Let Them Eat Fake ima malo Amebix false metal epike i Discharge hardkor oštine ali je sve to umotano u postpank atmosferu i dramu i, evo, baš sam se prijatno iznenadila:

https://falsefed.bandcamp.com/album/let-them-eat-fake

Gravestone nam se uslužno predstavljaju kao „Death metal punks from Sweden, playing punky death metal“ pa je i njihov drugi album, Hollow Be Thy Grave primer srećnog braka između niskog štima, d-beat hardcore formata i direktnih omažiranja prva dva albuma zemljaka Entombed. Sve je to snimljeno i producirano vrlo (death) metalski, sa zvukom kog se ni jedan bend iz Sunlight ergele ne bi stideo a pesme su jasne, neposredne, bez mrsomuđenja. Dakle, premija:

https://gravestoneswe.bandcamp.com/album/hollow-be-thy-grave


Slamdown Brutality Vol. 1 je, naravno, internacionalna kompilacija sa 21 bendom koji izvodi slamming beatdown. Dakle, ekipa iz 13 zemalja ovde sipa ulične, gangstereske refrene, repovanje, slamming death metal vokale, blastbitove, niske štimove i MNOGO slemova. Još i omot sa karakterističnim MMA momentom. What’s not to like? Naravno, i iza ove kompilacije stoji vredni nemački 164 Beatdown Crew. I plaćate koliko hoćete. Navalite:

https://164beatdowncrew.bandcamp.com/album/slamdown-brutality-vol-1

Final Stance iz Arizone na istoimenom minialbumu nude još metaliziranog hardkora i beatdown đakonija. Ovo je izrazito solidno producirano i dobro odsvirano a pesme su siledžijske i agresivne onako kako volite:

https://finalstance.bandcamp.com/album/final-stance


(Kraj u sledećem postu)[/font]
 
 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page