Anime Jedinica

[Perin]

Evo, poslušaću savet nightfliera, i otvoriti temu o kojoj ću pisati preporuke za određene anime. Ove opise što postujem ovde na ZS možete da nađete takođe na mome blogu, a pošto znam da Vam se ne da da klikćete na raznorazne sajtove i štošta, olakšaću Vam posao time što ću na ovoj temi da dajem opise koji su i na Anime Jedinici.

BLACK BLOOD BROTHERS



Mochizuki Jirou, poznatiji kao Srebrna Oštrica, je od Stare Krvi. Pre deset godina se borio sa potomcima Kowloon-a, stvorenjima koja su predstavljala pretnju ljudima i vampirima tokom Svetog Rata. Danas, Jirou sa svojim mlađim bratom pokušava da uđe u Specijalnu Zonu, mesto gde ljudi i vampiri žive zajedno. Njegov vodič je Mimiko Katsuragi, posrednik između ljudi i vampira. Tokom silnih peripetija oko ulaska u Specijalnu Zonu, braća otkrivaju da preživeli potomci Kowloona takođe mogu ući u dotično mesto – ako dobiju pozivnicu od nekoga plemenite krvi. Ako želite da saznate ko je pozvao potomke Kowloona unutra, i da li će ih Jirou ponovo uspeti pobediti, pogledajte ovaj anime.

Pravo da Vam kažem, moji utisci o ovom anime-u su podeljeni. Bolji mi je od Hellsinga; iako Hellsing ima svojih draži, ovaj anime dosta odskače od njega i superiorniji je (barem meni) u akciji i dobroj priči, ali nije toliko „cool“ kao Hellsing. Ovo je čisto jedan od onih serijala koji se mogu odgledati i koji bi bili mnogo bolji da nemaju tu jednu, kobnu manu, o kojoj ću govoriti malo kasnije.

Likovi nisu tako dobro konstruisani, ali to nije ni čudo, sa obzirom na broj epizoda ovog anime-a. Sporedni likovi su bukvalno kopije likova iz drugih serijala, i mada se i za glavnog lika može reći da liči Alucardu iz Hellsinga, ima različitu ideologiju od istog. Interakcija između likova je dosta loša i predvidiva, tako da upada u šablon mnogih drugih anime-a. Iako su likovi dosta neoriginalnii, mogu se svariti za razliku od likova nekih drugih serijala.

Sama priča je dosta dobro urađena. Iako je dosta zapleta podložno klišeu, tto je urađeno kako treba i nije neka mana ovog anime-a. Produkcija je dosta dobra u odnosu na likove i to je veliki +. Dosta izmena ima u odnosu na tradicionalna verovanja o vampirima. Borbe su dosta dobre, iako ima serijala koji mnogo više obiluju borbenim scenama nego ovaj anime.

Šta je to što je pokvarilo ovaj anime? Reći ću Vam. To je – kraj anime-a. Ovaj serijal je otkazan nakon prve obećavajuće sezone, i priča je ustvari tek na početku. Tačno se vidi da su stvaraoci ovog anime-a morali da zbrzaju i naprave kakav-takav kraj, što je na kraju uprskalo sve dobre strane ovog serijala. Naravno, odmah posle toga je objavljena novela po ovom anime-u. Ali šta to nama znači? Ja sam ljubitelj knjiga, ali ne gledam anime da bi kasnije morao da čitam neku knjigu, koja još nije ni prevedena na engleski sa japanskog, a kamoli na naš jezik! Šteta; ovaj anime je imao potencijala i solidnu priču, ali kao i dosta drugih serijala, nije dočekao svojih pet minuta.

[Perin]

BLACK LAGOON



Okajima Rokuro je potrčko u kompaniji za koju radi – međutim, tokom jednog poslovnog putovanja, njegov brod napada grupa modernih pirata. Nakon što ga kidnapuju, on na svoju nesreću otkriva da je glavna briga njegovih poslodavaca da ne dopuste da se važni dokumenti nađu u pogrešnim rukama, pa makar to bilo i po cenu života njihovog kurira, to jest, samog Okajime. Sada, uništenog života i zajedno sa gomilom ljudi koji su relativno prijateljski nastrojeni (koliko god to moderni pirati mogu biti), naš junak, pod alijasom „Rok“, odlučuje da se pridruži ovoj bandi plaćenika, i započne novu karijeru u mračnim uglovima Južnog Kineskog Mora.

Crna Laguna je prava akciona serija. Pištolji, pucnjava, plaćenici, sumnjivi poslovi – i sve to zabibereno naivnim glavnim protogonistom, koji dolazi u česte sukobe sa jednim od svojih radnih kolega – devojkom kratkog fitilja i lake na obaraču, pod imenom Rebeka ili, kako ju od milja zovu, Revi. Ovo je najlepša anime devojka koju sam dosad video u nekom anime-u i moj pravi tip žene (Hai, Hai, jesam perverzan).

Verovatno neki od vas misle da se ovaj anime samo sastoji od mnogo akcije – to nije istina. Dijalozi u anime-u zauzimaju skoro njegove ¾, dok na akciju otpada ¼. Ti dijalozi se ne primećuju zbog dobro odrađenih akcionih scena, što je to za mene veliki +. Ovo je definitivno mogao da bude najbolji anime 2006-te godine, jer je imao tako dobar scenario i priču da je jednostavno nemoguće kako su ga mogli onako u drugoj sezoni zbrzati i pokvariti. Poslednji ark je neverovatno loš. Ono što odskače od svega jeste pokušaj scenarista da ubace dijaloge na engleskom jeziku, što je na kraju mnogo pokvarilo priču. Možda se čak može reći da arkovi u serijalu ne deluju uvek kako treba – nekada su mnogo dobro odrađeni, dok sledeći put budu toliko loši da se jedva gledaju.

Likovi u Crnoj Laguni su neverovatno realni što odskače od klišea većine anime-a. Naročito su dva glavna lika, Rok i Revi, fantastično urađeni i po njima možemo da vidimo pozadinsku i filozofsku misao moralnog relativizma koja se proteže kroz čitavi anime.

Iskreno, meni je bilo žao što se ovaj anime završio. Veoma mi se dopao (kao što mi se dopala i Revi , i znam da sam ga gledao sa velikim uživanjem. Iako mi ne spada u Top 5 anime-a, ipak, ovo je anime koji svaki obožavatelj akcijskog žanra treba da pogleda.

Za kraj, jedna slika od Revi:

[Perin]

BLADE OF THE IMMORTAL



Blade of the Immortal. Kako ovo moćno zvuči, zar ne? Pomislili bi da anime sa ovim nazivom mora da je nešto skroz dobro, i pretpostavljam da bi odmah požurili, ukucali u firefox adresu neke stranice sa torrentima i krenuli da skidate ovaj serijal, jedva čekajući da ga pogledate. Na moju (a i Vašu) žalost, moram da Vas razočaram. Anime NIJE ništa posebno.

Manji, glavni protogonist ovog anime-a, je besmrtni mačevalac, koji se zakleo da će ubiti hiljadu zlikovaca da bi oprao svoj greh koji je počinio ubijanjem i pokoljem nevinih ljudi i koji se završio smrću njegove sestre. Radi ovog cilja, odlučuje da putuje sa Rin, mladom devojkom koja ga toliko podseća na sestru koju je izneverio. Ona ima svoj zadatak, a to je ubistvo i osveta prema Itto-ryu, naročito prema njihovom vođi, pod imenom Anotsu; jer Itto-ryu je grupa elitnih mačevalaca koji su joj ubili oca i silovali majku pred njenim očima. Ipak, sama besmrtnost nije sama ključ za pobedu; Manjijevo umeće i besmrtnost će biti testirani na razne načine. Da li će Rin uz pomoć Manjija uspeti da izvrši osvetu? Da li će Manji naći spokoj koji traži? To ćete (a možda i nećete) saznati ako pogledate ovaj anime.

E sad, što se tiče utisaka. Fanovi mange po kojoj je i napravljen ovaj anime, neće biti zadovoljni. Čak štaviše; nakon gledanja jedne epizode, pretpostavljam da će da batale ovaj serijal, proklinjući Bee Train studio na lošoj adaptaciji mange. I ja delim njihovo mišljenje, ali samo zbog toga što sam čitao malo ovu mangu, koja je u odnosu na anime dosta je kvalitetnija.

Ono što je dobro u ovom serijalu jesu borbe koje su odrađene na zavidnom nivou. Animacija borbi je dosta dobra, i više se pažnja obraća na nju nego na same stilove borbe. Razvijanje glavnih likova je odrađeno tako da se najviše pažnje obraća na Rin, dok se Manjijev lik nekako na silu razvije, mada to ne ispadne toliko loše. Rin se kroz serijal razvija od mlade, nemoćne i slabe devojke u osobu jake volje, determisanu, mada joj je konstitucija slaba kroz čitav serijal (Ovo je minus, jer je pisac ovog rivjua veliki obožavalac ženskih oblina, naročito u anime-u :=) Muzika je takođe dobra, mada je čudna, i samim tim ćete je ili voleti ili mrziti.

Prva mana ovog anime-a jeste ta što je kratak. Da se serijal nastavio, pretpostavljam da bi tvorci ovog serijala više obratili pažnju na mangu i na tu publiku koja je zaslužila da se ovaj serijal mnogo bolje napravi. Potencijala je toliko mnogo, a nije iskorišten nimalo. Mračna atmosfera, besmrtni mačevalac, osveta, vendetta...A šta su tvorci serijala napravili? Ništa. Sasvim prosečan anime serijal, koji ne ekscelira u ničemu. Izrezali su dosta dijaloga u odnosu na mangu, i način na koji je anime predstavljen izgleda...dosadno.

Suma sumarum je – ljudi koji nisu gledali ovaj serijal će verovatno biti više oduševljeni njime nego ljudi koji su čitali mangu. Od mene, za ovaj anime ide čista prosečna procena, sa nadom u drugu sezonu i bolje praćenje mange.

[Perin]

BLEACH



Posle One Piece-a, na Anime Jedinici sledi prikaz još jednog maratonskog anime-a, pod nazivom Bleach. Stvarno ne znam odakle da počnem a opisom ovog anime-a; kada su u pitanju maratonske anime, onda ih je najbolje opisivati po arkovima, ali za to nemam ni vremena ni živaca, pa ću se potruditi da Vam Bleach približim što je moguće više sa što manje rečenica. :=)

Kurosaki Ichigo je sasvim normalan školarac, kojem se život nenadano menja kada se sretne sa Shinigamijem pod imenom Rukia – devojkom koja ima čudne moći i bori se protiv Hollow-a – razbesnelih duhova koji kuda god prođu, za sobom ostavljaju tugu i smrt. Nakon susreta sa Rukiom, sam Ichigo transferom moći postaje Shinigami, i pridružuje se borbi protiv zlih Hollow-a. Međutim, taj transfer moći je zabranjen u Soul Society-ju, mestu gde sve duše idu kada umru, i u kojem se nalazi glavno sedište Shinigamija. Sta će se sa Ichigom desiti, ostaje Vam da saznate u ovom anime-u koji se na mojoj listi shounen anime-a kotira veoma visoko.

Sada kada smo prešli na drugi pasus, petpostavljam da mnogi od Vas koji su gledali Bleach neće biti zadovljni šturim opisom radnje ovog serijala. Iskreno, ni ja nisam njime zadovoljan, ali on prvenstveno služi da se ljudi koji nisu gledali ovaj anime upoznaju sa njime, tako da mislim da je barem ispunio tu funkciju.

Ono što Bleach najviše karakteriše jeste, kao i kod većine maratonskih anime-a, kompleksna radnja i gomila važnih likova. Kao što sam već pomenuo, maratonske anime treba objašnjavati u arkovima, jer svaki ark nosi novu priču, koja se uklapa u slagalicu glavne fabule serijala. Ni Bleach ovde nije izuzetak. U ovom anime-u ima dosta scena borbe; one su mnogo dobro urađene, jer svaki kapetan u Soul sociaty-ju ima svoj određen stil borbe. Inače, stilovi borbe su odrađeni mnogo dobro, i svaki Shinigami je u stanju da se bori u dva moda: prvi, normalni mod, jeste kada se bore normalno svojim čudnim mačevima; drugi mod se zove Bankai, i put do njega ne može preći svako, ali Shinigami postaje mnogo moćniji kada je u ovom modu. Inače, Bankai je ustvari evolucija Shinigamijevog mača: nakon ulaska u Bankai mod, Shinigami relativno menja svoj izgled u skladu na afinitet kojim se bori.

Što se tiče priče, ona se u prvih par desetina epizoda ne razvija toliko, ali sa obzirom da je ovo anime od nekih dvestotinjak epizoda, to uopšte nije loša stvar. Animacija je relativno dobra, nije da nešto otskače ili da je inovativna, ali prija oku, kako naš narod zna da kaže. Ovaj anime, a obzirom da je shounen (tinejdžerski) ima dosta klišea, kao što su borbe koje traju po nekoliko epizoda između dva lika, ali morate da shvatite da je ovo serijal kojeg je bilo veoma teško napraviti. Dosta je zabavan; u njemu ima scena u kojima se možete valjati od smeha, ali ima i scena gde bi mogli pustiti koju suzu.

Dakle, šta je to što po meni Bleach izdvaja od gomile shounen anime-a koji se rade na sličan kalup? Da li je to epska borba između dobra i zla? Teško. Da li je to drugačiji pogled na sledeći život? Možda. Ali ono što mene najviše oduševljava kod ovog serijala jesu likovi. Da; Zaraki, Renji, Rukia, Chad, Hitsugaya, Matsumoto (ah, te obline) i Grimmjaw. Verovatno par ljudi koji su gledali Bleach očekuju barem opis par likova u serijalu, ali nažalost, to se neće desiti. Sledi opis glavnog lika, Ichigo Kurosakija, i to je to. Uživajte.

Kurosaki Ichigo – glavni lik ovog anime-a, cinični momčić od petnaest godina, sa toliko potentnom spiritualnom energijom da ga se treba bojati. Ispočetka ne prihvata moći Shinigamija, i u jednom delu se boji iste; međutim, kako se priča lagano razvija, on prihvata tu moć i počinje se oslanjati na nju sve više i više. Inače, u njemu obitavaju dve moći – jedna je spirutualna moć Shinigamija, a druga je impotenta moć Hollow-a, koja izbija na površinu kada je u škripcu. Neću Vam govoriti kako je on dobio obe moći; prvo, to bi bio ogroman spojler, a drugo, ako Vas toliko zanima, uzmite i pogledajte serijal :=) Njegova glavna karakteristika jeste ta da bi učinio sve da zaštiti svoje prijatelje. Ono što ga vodi napred je ova misao koja mu daje snagu i uliva poverenje u njegove pratioce.

To bi bilo to. Znam; opis je takav kakav je, i samo mogu da se izvinem ljudima koji nisu njime zadovoljni. Ovaj blog prvenstveno služi da se ljudi koji žele da gledaju anime upoznaju sa određenim serijalom, i smatram da je ovaj opis ispunio tu funkciju. Do sledećeg opisa,
Pozdrav!

[Perin]

BUSOU RENKIN



Od tvorca naširoko poznatog anime-a pod nazivom Rurouni Kenshin, stiže nam još jedan anime, od nekih 26 epizoda - Busou Renkin. Mnogi zameraju ovom anime-u to da dosta liči na Bleach, ali iskreno, ja sam ovaj serijal pogledao pre Bleach-a, i baš mi je fino legao.

Kazuki, glavni lik ovog serijala, prilikom spašavanja nepoznate devojke od čudovišta, biva brutalno ubijen od strane istih. Iz sažaljenja, devojka zamenjuje Kazukino srce sa Kakugane-om (alhemičarskim kamenom) i tako mu pruža novu šansu da proživi svoj život. Uz pomoć ovog čudnog alhemičarskog artefakta, Kazuki dobija moć poznatiju kao Busou Renkin; moć koja će mu dobro doći kada čudovišta krenu da napadaju njegov grad. Kazuki uskoro ponovo sreće devojku koju je spasio, i ona mu daje savet da nastavi sa svojim životom, sada kada je dobio drugu priliku. Međutim, kada čudovišta napadnu grad u kojem živi, i njegovi prijatelji budu u opasnosti, naš glavni protogonist će iskoristiti moć koja mu je data da spreči napad na grad i zaštiti prijatelje. Ali, na kraju dana, postoji cena – o kakvoj se ceni radi, saznaćete ako pogledate ovaj anime.

Iskreno, ovaj anime mi je jedan od boljih koje sam pogledao. Sigurno mi ulazi u top 10; verovatno se neki od Vas koji su gledali ovaj anime ne bi složili sa time, ali Bože moj, svako ima svoje mišljenje. Ono što je meni zapalo za oko kod ovog anime-a, jeste solidna priča, koja se vrlo dobro proteže kroz čitav anime. Kraj anime-a mi je takođe veoma dobar, mada smatram da su trebali da završe anime posle borbe sa glavnim negativcem. Ovako su samo napravili „happy ending,“ a ja i nisam baš preveliki ljubitelj istih.

Što se tiče likova, Tokiko (glavni ženski lik) i Kazuki (glavni muški lik) nisu urađeni sa nekom preteranom dubinom i psihologijom. Međutim, ono što karakteriše ovaj anime su sporedni likovi. Dosta su prijemčljivi i dobro razrađeni, od perverznog „sivog“ lika Papilona do Kapetana Brava, kojeg cure iz anime-a puno vole. Veliki naglasak serijala je stavljen na prijateljstvo i odanost, gde Kazukini prijatelji riskiraju svoj život da ga spasu.

Anime je dosta prijemčljiv za širu publiku, i verujem da ćete ga pogledati „iz cuga,“ jer jednom kada počnete da ga gledate, svaka scena i borba od Vas traži da ga nastavite gledati, bez obzira kakve obaveze imali da uradite taj dan :=) Ono što je možda najbolja stvar kod ovog anime-a jeste što dobro prati mangu, a to je prava retkost. Većina anime-a uvek nešto izmeni u odnosu na mangu, ali Busou Renkin ostaje, uz neke sitne izmene, verodostojan mangi do samog kraja.

[Perin]

CLAYMORE



Nekada davno, pre mnogo vekova, ljudi su živeli u stalnom strahu od demona koji su bili poznatiji kao jome. Ova krvoločna stvorenja mogu uzeti lik i sećanja čoveka kojeg proždru, pa se tako i uklope u društvo gde se slobodno hrane ljudskim mesom. Postoji samo
jedan način da se zaustave jome, a to su ženska stvorenja poznatija kao Klejmor – žene, napola demoni a napola ljudi, koje imaju i nose tu sudbinu da jednog dana i same postanu demoni koje love. Radnja animea se vrti oko Rakija – dečaka koji je prognan iz sela, i Kler, Klejmora koja ga spašava od zle sudbine. Dok se sama Kler bori protiv joma koje pustoše svet, da li će Raki biti u stanju da joj pomogne da zadrži svoju ljudskost?

Sa veoma malo humora i nekog malog naklona ka romansi, Klejmor je skoro potpuna drama sastavljena najviše od, možete da pretpostavite, akcije. Ovo je jednostavno prejaka osobina za ovaj anime, jer se dosta često možete susresti (barem znam da sam se ja susretao) sa animeima kod kojih se ubacuju nekakve srceparajuće scene da bi se sam anime učinio prijemčljivijim za širu publiku. Klejmor se kloni ovog momenta, tako da ako želite neki ozbiljan i brutalan anime koji takav ostaje do kraja, onda je ovo anime za vas. Klejmor arkovi (kojih ima nekih četiri ili pet) imaju takvu sposobnost da nam sam anime učine kvalitetnijim a priču još dubljom nego što već jeste.
Karakterizacija likova je dosta dobro urađena, uz iznimku Rakija, koji, iako važan lik za priču, ima jednostavno smarajuće crte ličnosti. Ostali likovi su dosta dobro razrađeni, a moj lični favorit (i po izgledu i po osobinama) je Teresa Mlitavog Osmeha.

Kraj animea nam se čini kao početak, tako da ovo nekima smeta. Dosta sam ljudi čuo da anime vredi gledati do kraja, ali da je kraj bezveze urađen. Ovo jednostavno nije istina - potencijal priče u Klejmoru je takav da ga jednostavno svaki ljubitelj animea mora pogledati. Ako nekoga treba kriviti, to su ljudi koji su radili ovaj anime i osmislili „originalan kraj“ umesto da se drže mange kao što su to do tada činili. Sem toga, zašto da se brinete? Kao i u Berserku, i ovde manga nastavlja priču iz animea, tako da se fabula ne završava, verujte mi.

[Perin]

GUNGRAVE



Brandon Heat i Harry McDowell su najbolji prijatelji još od detinjstva. Svoj život su provodili na ulici – sve dok jednog dana nisu stali na žulj pogrešnim ljudima i njihov naivni i slobodni način života nije nasilno prekinut. Bez ikoga da ih podrži, odlučuju da se pridruže organizaciji poznatijom kao Milenion, mafijaškom klanu koji im je pružio izlaz iz očajne situacije. Sada Brandon mora uzeti stvar u svoje ruke i pomoći Hariju da se uzdigne do najmoćnije pozicije Mileniona. Međutim, kako se Hari sve više i više penje na lestvici ove mafijaške organizacije, Brandon u njemu vidi nešto što će ga možda naterati da spreči svoga prijatelja u ostvarenju cilja. Šta će Brandon odlučiti? To ćete saznati ako pogledate ovaj anime prepun lojalnosti, prijateljstva, izdaje i kajanja.

GunGrave je anime za koji definitvno mogu da kažem da je ostao dobar od početka do kraja. Brendon Heat i Harry McDowell su jedni od najbolje okarakterisanih likova koje sam sreo u nekom anime-u. Kroz čitav anime se proteže teza nihilizma. Čemu trebamo posovetiti svoj život? Svaki lik u ovom serijalu izgleda ima drugačiju ideju. Brandon Heat je svoj život posvetio tome da zaštiti svoje prijatelje. Međutim, kada ti prijatelji okrenu leđa, da li je ta lojalnost zaista najbolji način da neko proživi svoj život?

Ovaj anime ima veliku dubinu, i daje nam odgovore na mnoga pitanja koja su se i nama često vrtila u glavi. Kraj anime-a se može opisati samo jednom rečju – predobro! Sudbina likova je onakva kakva i treba da bude – nijedan lik nije pošteđen svoga usuda, iako se mi poistovećujemo sa nekima od njih. Interesantno je da se ovaj akcioni anime ne fokusira toliko na nasilje; iako akcione scene nisu loše, sve to bledi u odnosu na samu fabulu GunGrave-a.

Što se tiče likova, oni su mnogo dobro urađeni u ovom anime-u. Iako se Brandon Heat smatra glavnim protogonistom priče, često mi se činilo da su ljudi koji su radili ovaj anime ustvari tajnovito provukli Harija kao glavnog lika ovog anime-a. Što se tiče ostalih likova, iako nisu duboko razrađeni, imaju svoju vrednost. Postoji mnogo sporednih likova u ovom serijalu, ali čudno je da su dosta upečatljivi i lako se pamte, za razliku od nekih sporednih likova drugih serijala sa sličnom tematikom.

Ovaj anime će se verovatno svideti fanovima kojima se sviđaju recimo Berserk ili Trigun. Iskreno, ja sam se vraćao ovom anime-u 2-3 puta, i svaki put sam ga sa uživanjem gledao. Iskrena preporuka svima koji vole dobru priču sa dosta zapleta i akcije. Uživajte!

[Perin]

JIGUKU SHOUJO (HELL GIRL)



Da li je iko povredio nekog koga volite? Želite li da pobegnete od ljudi koji vas matretiraju? Želite l ida umru? Glasina kaže da postoji internet stranica, pod nazivom “Vruća linija za Pakao” koja vam može pružiti usluge koje su vam potrebne. Na stranici je dovoljno samo da ukucate ime osobe koju želite da vidite mrtvu, i Devojka iz Pakla će se postarati da vaša želja bude ostvarena. Ali, postoji cena – iako će vaša želja za osvetom biti uslišena, vaša će duša takođe biti osuđena na pakao kada umrete. Ali ko je zaista Devojka iz Pakla, i da li ona brine o tome da li je vaša osveta opravdana? To ćete saznati ako budete imali snage da pogledate ovaj anime.

Mnogo zamerki imam na ovaj anime. Prva zamerka se sastoji u tome da je svaka epizoda na isti šablon. Pogledajte samo prvu epizodu, i praktično ste pogledali čitav anime do neke sedamnaeste ili osamnaeste epizode. Sve i jedna epizoda je ustvari ponavljanje prve epizode. Mislite da preterujem? Grešite. U anime-u, kod svake epizode, postoji čitavi nizovi dijaloga koji se ponavljaju! Ovo ne bi bilo toliko frustrirajuće da anime nije imao potencijala. Kako je samo dobro počeo! Obećavajuća japanska priča o duhovima, stvarno prejak potencijal koji su stvaraoci ovog anime-a upropastili.

Što se tiče likova, svaka epizoda nosi novi set likova, tako da nijedan od njih nema dubinu. Uglavnom se dele u dve grupe – zlikovca i žrtvu. Naša Devojka iz Pakla, glavni protagonist priče, ostaje emocionalna zagonetka sve do nekih zadnjih par epizoda, što nije dovoljno da se priča ovog anime-a spasi. Jedina svetlost u ovom anime-u jeste lik Šibate i njegove kćeri. Međutim, ni to nije odrađeno kako treba.

Konačan utisak jeste ovaj – iako anime prejako počinje i dosta obećava, to postaje nevažno nakon pogledanih petnaest epizoda gde se tačno vidi da pisci scenarija nisu bili u stanju da prošire glavnu ideju anime-a. Prva preporuka za ne gledati na ovome blogu – Jigoku Shoujo aka Hell Girl.

[Perin]

KAZE NO STIGMA



Nekoliko godina nakon prognanstva iz Kanagi porodice, Kazuma se vraća u Japan, samo da bi otkrio da je sama egzistencija te porodice u opasnosti. Van njihovog znanja, tokom odsustva, Kazuma je postao Liferant i tako dobio ogromnu snagu u magiji pomoću koje može da kontroliše vetrove. Problemi Kanagi domaćinstva ga se nisu ticali, ali ipak pristaje da im pomogne za ogromnu sumu novca. Zajedno sa mlađim bratom Renom i tvrdoglavom naslednicom Kanagi domaćinstva Ajano, on mora da zaštiti one koje voli...naravno, ako mu plate!

Hm...ovaj anime sam pogledao zajedno sa Fate/Stay Night, i oba anime-a su mi ostala u lepom sećanju. Ipak, nemojte da vas ovaj rivju zavara; ovaj anime ne odskače u ničemu, i ulazi u šablon mnogih drugih anime-a. Znam. Sada se pitate: pa šta ga to onda izdvaja od većine anime-a? Izdvaja ga urnebesna komunikacija između dva glavna protogonista, Ajano i Kazume.

Ajano je na početku tvrdoglava i svojeglava devojka; međutim, pri kraju serijala shvatamo koliko je ona napredovala kroz serijal kao lik i kako je njen karakter dobio na dubini. Što se tiče našeg glavnog lika, Kazume, on je tako...jak lik. Kroz čitav anime ga prati neka tama koju nosi na srcu, i imamo neki uvid u njegovo, često brutalno i nasilničko ponašanje. Kako bi rekli, ožiljci iz prošlosti.

Ono što je loše odrađeno kod Kaze no Stigme, jeste to što epizode imaju svoje uspone i padove. Jednostavno, nekada gledate epizodu i ne možete dočekati sledeću, a nekada jedva čekate da se epizoda završi. Šta da kažem? Iako mi se anime na neki način svideo, više sam se nadao da će se serijal koncentrisati na Kazuminu mračnu prošlost. Da je tako bilo, onda bi ovaj anime bio jedan od najboljih koje sam pogledao. Na kraju, jedna prosečna preporuka – u svakom slučaju, dajte šansu ovom anime-u, pa, ako vam se ne svidi, možete ga svejedno prestati gledati. A dobar je za ubijanje dosadnog kišnog dana.

[Perin]

MEZZO DANGER SERVICE AGENCY



Radnja ovog anime-a je smeštena u ne tako daleku budućnost, u glavni grad Japana - Tokio. Priča se vrti oko grupe ljudi koji rade za privatnu agenciju pod nazivom Danger Service Agency ili skraćeno D.S.A. Sam tim ove jedinice je sastavljen od nekoliko različitih likova – Mikure, devojke koja voli oružje i borilačke veštine; Kurokave, starog privatnog detektiva koji obožava ramen; Harade, čarobnjaka za inžinjerstvo i Asami, devojčice koja još ide u školu. Ovaj tim prihvata zadatke, koji nekad i ne budu ono što su očekivali...


Ovo je akcioni anime u kojem sam sasvim uživao – ne traje dugo; obiluje akcionim scenama; jedna od glavnih devojaka ima pozamašne grudi; šta bi još čovek mogao da poželi? Ah, da. Fabula. Pa, radnja ovog anime-a je konfuzna. Prvih par epizoda mogu slobodno da se nazovu „standalone“ epizodama. Tek se kasnije formira neka opšta priča – inače, ovaj anime se ne koncentriše toliko na samu fabulu – mada, to nije tako loše kao što mislite. Anime sasvim dobro funkcioniše kao celina, iako ima nedostataka u osnovnoj radnji ovog serijala. Ovaj anime obiluje akcionim scenama. Mikura, devojka koja obožava oružje je praktično neuništiva (u redu, ovo je malo nerealno, ali možemo joj oprostiti, zar ne?) i scene borbe koje se nalaze u ovom anime-u su uglavnom koncentrisane oko nje. Čitav tim D.S.A. zajedno funkcioniše kao švajcarski sat, što će reći, odlično. Jednostavno, kombinacija Mikurinog instinkta, Korokavine mudrosti i Haradine veštine sa tehnologijom, ovaj tim čini perfektnim.

Što se tiče likova, krenućemo od Mikure, jer kako ono kažu, dame imaju prednost. Mikura je sa jedne strane dosta osetljiva, lepa, ali nosi neku tamu u njoj koja se u borbi pretvara u rušilačko raspoloženje prema njenom neprijatelju. Kurokava je, kao što sam već pomenuo, stari policajac koji je navučen na ramen i oko kojeg se kasnije vrti glavna fabula ovog serijala. Iako se čini da je slabić, on je ustvari veoma pametan lik i krije svoju mudrost maskom totalne pogubljenosti. Harada, lik koji voli tehnološka čuda, je u duši ogorčen čovek, koji boluje od, što bi ono narod rekao, ljutih rana iz prošlosti. Inače, svi likovi imaju zanimljivu prošlost, ali je ona maglovito i nejasno objašnjena, što nekako zna da iritira ali i doprinosi samoj tajanstvenosti likova.

Mezzo Danger Service Agency je jednostavno čisti akcioni anime; ljudi koji očekuju dobru fabulu će verovatno biti razočarani ovim serijalom. Inače, ljudi koji očekuju nešto golotinje u ovom serijalu (sa obzirom da je Mikura...hm...) će biti veoma razočarani. Ovaj anime nema nijednu jedinu scenu golotinje nii bilo čega sličnog tome. Uglavnom, za ljubitelje akcionih anime-a , ovo je jednostavno serijal koji se ne sme propustiti!

[Perin]

SAMURAI CHAMPLOO



Desilo se tako jednog meseca, ne bih Vam znao tačno reći kojeg, da mi je dojadilo gledati anime i krenem gledati serije. Nakon određenog perioda, ponovo se uželim gledanja anime-a i pošto sam neko vreme slušao da anime pod imenom Samurai Champloo nije loš, skinem ga sa neta i krenem gledati. Utisci su sledeći:

Glavni likovi ovog serijala su Mugen, koji ima čudan stil borbe (čitaj – hip-hop, kapoera samurajski stil), i Jin, čovek koji je više okrenut tradicionalnom učenju samuraja, Zen filozofiji i sličnim stvarima. Ono što ih veže jeste Fuu – devojka koja ih spašava i postavlja im uslov da joj moraju zauzvrat pomoći u potrazi za „samurajem koji miriše na suncokret.“ Da li će na kraju ovaj trio pronaći misteriznog samuraja i kakvu vezu dotični mačevalac ima sa Fuu, otkrićete ako pogledate ovaj anime.

Generalni utisak jeste da je ovo dobar anime; dosta odskače od većine anime serija, kako vizuelno, tako i po scenama borbe. Borbe se pojavljuju dosta često i veoma rano; već nam prva scena nudi lepu borbu, i tu možemo da naslutimo koje stilove borbe preferiraju glavni protogonisti priče. Struktura epizoda je dosta slicna jednom drugom anime-u, pod nazivom Cowboy Bebop (što nije čudno, jer je isti lik radio i Bebopa i Champloo), mada za razliku od pomenutog serijala ovaj anime ne zalazi toliko u prošlost glavnih likova, što nosi i dobre i loše strane. Loša strana je naravno ta da likovi u anime-u nemaju takvu dubinu kao što to imaju u nekim drugim serijalima, a dobra stvar je da ima više borbe nego u drugim anime serijama.

Što se tiče likova, oni, kao što sam to već rekao, nemaju toliku dubinu i karakterizaciju kao što to ima recimo Cowboy Bebop. Po meni, lik devojke Fuu je skroz loše odrađen; ona tu postoji kao jedan objekt oko kojeg je priča napisana, ali se o njenim karakternim osobinama ništa ne zna. Mugen i Jin su samuraji kojima je jedino važna borba; iako su različitog temperamenta, ispod njihove ohole ljušture krije se veliko poštovanje prema jedan drugom, i osećaj protektivnosti prma Fuu, koja je, kao što sam pomenuo, jedan od najviše iritirajućih likova u serijalu.

Konačan utisak jeste veoma dobar. Znam šta ćete reći; ovaj anime će zauvek stajati u senci Cowboy Beobopa, nikada se neće moći porediti sa istim...Ali, ako na trenutak zaboravite na Bebopa, i pogledate ovaj anime bez neke predrasude, shvatićete da je ovo anime sa predobrim scenama borbe i da zaslužuje svoju šansu.

[Perin]

WOLF & SPICE



Nakon maratonskog One Piece-a, koji me koliko oduševio svojim dobrim likovima, toliko smorio brojem epizoda, dočepao sam se kraćeg serijala jer nisam mogao više da izdržim navalu od 400 epizoda, koje je otprilike imao One Piece (I koji se još prikazuje, verovali ili ne). Naslov koji mi je došao u ruke jeste Wolf and Spice.

Još od davnih vremena, boginja vučjeg obličja pod imenom Horo je poštovala dogovor sa seljanima Pasroe sela, i njihovu žetvu činila mnogo bogatijom nego što bi trebala da bude. Zauzvrat, seljani su je slavili i poštovali, kako to i dolikuje jednoj boginji. Ali kako je ljudska rasa počela da napreduje, ljudi su uzeli zakone prirode lagano u svoje ruke, i sami stvorili svoje bogove. Horo, koju sada poštuje možda šačica seljana, odlučuje da napusti selo. Uzimajući ljudski oblik, ona se pridružuje trgovcu Lovrensu, postižući sa njim dogovor da ju vrati u njen rodni kraj, to jest u snežne planine na severu. Kako njihovo putešestvije napreduje, i kako više vremena provode zajedno, Lovrens shvata da može naučiti svašta od ove boginje, ali sa druge strane, on ima šta da ponudi i boginji zauzvrat. Njihova uzajamna sklonost se sve više i više razvija...

Kako bi rekao naš narod, ovaj anime mi je seo kao kec na desetku nakon One Piece-a. Ono što ovaj serijal krasi, nije nikakav Sword & Sorcery štos koji se pojavljuje u većini anime-a; ovaj serijal nije borilački, nego bih ga više nazvao trgovačkim i životnim. Scena borbe nema mnogo, a karakterizacija likova je urađena na zavidnom nivou, sa obzirom na broj epizoda ovog anime-a. Većina srednjovekovnih anime-a se uglavnom orentiše na gorepomenute stvari (mačeve, ubijanja, ratove) ali ovaj serijal beži od toga. Konflikti ovde nisu borbe mačevima, nego ekonomske smicalice i nadmudrivanja. Priča se nije toliko duboka, ali je sasvim dobra, sa obzirom na žanr ovog serijala. Animacija je veoma dobra – hvata tu srednjovekovnu okolinu i daje nam utisak toga doba. Pijačni trgovi, polja pšenice, sve je to stilski i u detalje urađeno, tako da bih za animaciju sigurno dao ocenu 9/10.

Karakterizacija likova jeste najveći trademark ovog anime-a. Dva glavna protogonista, Lovrens i Horo, imaju različite karakterne crte, ali kako provode sve više vremena zajedno, shvataju koliko su ustvari bili usamljeni kroz čitav život i počinju da sve više uživaju u društvu jedan drugog. Iako se romansa (da u ovom anime-u ima i romanse) počinje razvijati negde oko poslednje dve epizode, ovo nisam uzeo kao fatalnu grešku, pošto se kroz serijal njihov odnos sasvim dobro i lagano razvija. Ispočetka Horo ne misli o Lovrensu nikako drugačije sem kao o pratiocu, ali kako vreme prolazi ona počinje da prihvata njegovu ljubaznost i društvo, i u dubini srca joj se počinju javljati osećanja koja su dublja od prijateljstva.

Za one koji traže anime sa nekom brutalnijom tematikom, mačevanjem, ubistvima i šta sve ne, mogu slobodno da zaobiđu ovaj serijal. Sporije radnje, ovaj serijal vodi gledaoca graciozno kroz priču, ne žureći, ali i ne zastajkujući na nekim blesavim pojedinostima kao što je to slučaj kod nekh serijala. Priča se uglavnom vrti oko dva glavna lika i njihovog odnosa. Romantičan je ovo serijal; čak i mene je oduševio. Druga sezona bi se trebala početi emitovati u julu, tako da jedva čekam nastavak pustolovina Lovrensa i Horo. Bez obzira na sve, preporučio bih svima da odgledaju ovaj anime, jer nam sa vremena na vreme ponekad i treba neka romantična priča.

[Perin]

WOLF'S RAIN



Sa obzirom da me je član Anime Jedinice, Alex5ko, zamolio da napišem nešto o Wolf's Rainu, nisam imao izbora nego da mu uslišim molbu. Dakle, na redu je anime koji je imao veliki potencijal, i koji je veoma...čudan u najmanju ruku. Hajde da Vam ispričam o Wolf’s Rain-u, serijalu koji me je oduševio i razočarao.

Kiba je vuk samotnjak, koji živi u svetu razorenom ratovima. On je u potrazi ka Chezom, legendarnom Devojkom iz Cveta, koja, kako priče govore, može da odvede vukove u Raj. Vukovi su u ovom svetu skoro istrebljeni – ostalo ih je još par, koji su se uklopili u ljudsko društvo, pomoću sposobnosti menjanja oblika. Dok Kiba putuje ovim svetom u potrazi za Chezom, usput mu se pridružuju vukovi koji takođe imaju svoje želje. Da li će Kiba pronaći Devojku iz Cveta i šta će biti sa svetom na kraju, saznaćete ako pogledate ovaj anime.

Ono što odlikuje Wolf’s Rain jeste ogroman potencijal i duboka priča, koja povlači ogroman broj likova. Animacija u ovom anime-u je vrhunski odrađena; scene borbe takođe. Ono što karakteriše ovaj anime jeste duboka realističnost postapokalipsičnog sveta koji se polako ali sigurno približava svome kraju. Ovo nije anime koji će vas razveseliti – ovo je anime koji će vas naterati da se zapitate šta je sve vredno vašeg cilja. Propast sveta? Raj? Šta ste spremni da učinite da biste nešto ostvarili?

Priča u anime-u je dobra, ali nije u kontinuitetu i dosta je neujednačena, što odaje utisak da bi mogla biti bolja da su u to stvaraoci serijala uneli više duha i volje. Nemojte me pogrešno shvatiti; ovaj serijal je stvarno dobar, pun tragedije, akcije, tuge....Ali, imao sam osećaj da je to sve moglo još bolje da se uradi, da je ta generalna fabula mogla da ima više preokreta i zanimljivijih stvari nego što ih ima sada. Iako duboka, fabula se na trenutke gubi i postaje dosadna, tako da sam nekada jedva čekao da se završi epizoda.

Anime počinje uvođenjem likova u priču, tako da je karakterizacija ispočetka na obećavajućem nivou. Međutim, to se kasnije gubi i likovi, iako solidno razrađeni, nekako gube svoju draž koju osetite na početku. Iako svaki vuk u grupi ima određene karakteristike, neki od njih nas, kako se priča razvija, krenu opasno nervirati. Bez obzira na ovo, i fabula i karakterizacija je opet na zavidnom nivou, ali ne tolikom da bi piscu ovog rivjua ovaj anime ušao u prvih 5.

Na kraju, ostaju mi izmešana osećanja povodom ovog serijala; kosu sam čupao zbog činjenice da je anime mogao biti bolji nego što jeste. Znam – neki od Vas će reći da je ovaj anime i sada OK, ali ja ne mogu biti zadovoljan time. Ideja koja stoji iza ovog anime-a, priča, je imala neograničen potencijal, tako da jednostavno nisam potpuno zadovoljan obradom postapokalipsčne teme i smaka sveta. Još treba reći da je muzika i animacija ovog anime jedna od najboljih što sam čuo i video, i da ovaj anime ne preporučujem depresivnim ljudima, jer je tema koju ovaj anime obrađuje takva da nam budi tugu u srcu. Ali, bez obzira na sve, za ovaj anime ostaje velika preporuka, jer je to serijal koji svaki ljubitelj anime-a MORA da pogleda.

[Meho Krljic]

Aiii, ala si se raspisao... Rispekt.

[дејан]

...i samo nastavi

[Perin]

Naravno, to mi je i plan. Kao što sam već rekao, sve su ovo tekstovi koje sam već napisao ranije, i koji su okačeni na moj blog. Ima još par, ali ih nisam ja napisao, pa moram da upitam saradnike da li mogu da postujem njihove tekstove ovde.

[Perin]

CODE GEASS



U bliskoj budućnosti, presveta Imperija Brittanije zauzima više od pola svijeta. Japan, kao i ostale nacije, biva indetifikovan samo brojem - Area 11. Godinama kasnije, odbačeni Britanski princ, Lelouche vi Brittania diže ustanak protiv sopstvene domovine. Kao veoma pametan i inteligentan lik, uz pomoć moći koju je dobio od čudne ženske osobe čiji su inicijali imena C.C, Lelouch kreće u osvetu protiv ostatka sveta. Šta će se desiti sa Lelouchem i kako će se sve završiti, možete saznati ako pogledate ovaj anime koji od srca preporučujem.

Moram se izjasniti kao osrednji meccha fan. Volim Neon Genesis Evangelion, Code Geass i Tengen Toppa Gurren Laggan. Sad zašto sam se kao osrednji ljubitelj mecche oprijedijelio za opis meccha serijala?
Pa jednostavno: jer je to Code Geass. Priča je puna spletki i preokreta, koji će vas sigurno iznenaditi. Ukoliko mislite da je serijal predvidiv gadno se varate i predlažem vam da se spremite na nekoliko izjava tipa “O, moj Bože!” tokom gledanja ovog serijala. Srž ovog predivnog anime-a čine spletke međuljudskih odnosa uvučene u beskrajni vrtlog politike i izdaje. Fašistička (teška riječ ali neophodna) vladavina Britanije tjera mladog princa Leloucha u pobunu. Lelouch je inteligentan samostalan mladić sa izuzetnom sposobnošću taktiziranja. Njegov najbolji prijatelj Suzaku, koji je naravno Japanac, se pridružio Britanskoj vojsci kao naturilzovani Britanac (što je zakonski moguće). Kao da ta dilemma nije dovoljna – Lelouch sreće misterioznu dijevojku C.C. (Shi Tsu) koja mu daje natprirodnu sposobnost Geass. Zettai merei da. Kad Lelouch nekom da naredbu kome gleda u oči dotični NE MOŽE da odbije, što će Lelouchu pomoći da osnuje ustaničku vojsku krijući se iza imena ZERO I dodatno mu olakšati taktiziranje.

Kao što rekoh mene oduševljava krajnje genijalno ispletena priča. Zamislite istripane vojne robote; emocionalno okrznute likove; dodajte tome malo makijaveističke intencije i ludog genija i imate moderni Rat Ruža. Likovi su jako interesantni I posebni. Svaki lik kao da će iskočiti iz ekrana jer jednostavno odišu realnošću. Jako lako se možete vezivati za njih (Perin bi sad pisao o oblinama no ja ću to da izbjegnem ) i tokom priče ne bivaju pošteđeni brutalne realnosti. Muzika se slaže sa ambijentom svake epizode I kao fan openinga i endinga moram reći da su me muzički prilozi obe sezone oduševile. Animacija je na neki način, lošija u odnosu na serijale koji su se javili ovih godina, ali iskreno, meni to nije važno, jer ovaj anime više odiše dobrom pričom i karakterizacijom likova nego samom animacijom. Borbe su odrađene na zaista visokom nivou, a sami, u nedostatku bolje reči, “psiho” napadi Leloucha su toliko mindfuck, brutalni, i, po prvi put da iskoristim riječ na ovom blogu, sjebani, da ćete se često hvatati za glavu misleći: “Bože moj, pa ovaj nije normalan!”

Pun mindfuck momenata tako reći ovaj serijal ima odličnu priču, koja sa sobom nosi realne crte neke dalje budućnosti koja možda nas sutra čeka samo u drugačijem obliku. Serijal definitivno preporučujem i ljubiteljima i mrziteljima mecha anime-a: ovo je serijal koji je pun iznenađenja, i koji će u vama prouzrokovati razne emocije i pokazati možda, neku brutalnu budućnost koja nas, kao što sam već rekao, čeka.

NAPOMENA: Opis je uradio Foste, jedan od članova Anime Jedinice.

[ridiculus]

Aiii, ala si se raspisao...

Ovo...ka...že...Meho...Kr...ljić...? Arghhh!!! Kuda ide ovaj svet?!

Ja ne stižem baš da gledam anime zadnjih meseci, i one su mi na listi prioriteta uvek ispod knjiga, mangi i naravno, video-igara. Neke od ovih sam gledao, doduše, ali nemam sad vremena za neki opsežni komentar. Wolf's Rain zaista izgleda i zvuči fenomenalno, ali tvorci su zaboravili da i priča ima svog udela u opštem utisku; tako da će čovek, zbog propuštenog potencijala, uvek osećati notu razočarenja posle gledanja.

@Perin:  dobrodošao na forum. (Mislim na Anime podforum, ne na Znak Sagite. Vidim da imaš preko 200 postova.)

[Perin]

Ovaj...hvala na dobrodošlici....verujem da je ovaj podforum tek otvoren, ali u svakom slučaju zahvaljujem

[Perin]

DEVIL MAY CRY



Devil May Cry je rađen po PS2 igrama. Ne bojte se ako ih niste igrali; anime je lepo urađen i objašnjen tako da niste ništa izgubili - možda će vam jedino biti čudno zašto su neki likovi toliko jaki. Za razliku od igara gde se u svakom delu Dante-u pridružuje različit pomoćnik sa vremena na vreme, anime ih sve spaja u jednu celinu. Svi likovi iz igre su tu plus neki novi.

U dalekoj prošlosti demoni su napali ljudski svet. Bili su na korak do uništenja ljudskog sveta kada se jedan od najjačih demon Sparda zaljubio u ljudsku ženu Evu. Sparda je odbacio puteve zla i izabrao je da se bori za spas čovečanstva, na kraju je čak i uspeo da porazi Lodra Mundusa i vrati se u ljudski svet da živi sa Evom. Sa njom je imao 2 sina, blizance Dante i Vergil. Sparda je zapečatio portal za demonski svet ali bi sa vremena na vreme dolazilo do pukotina i nekolicina demona je uspevalo da prođe u ljudski svet. Sparda nikada nije prestajao sa borbom i u jednoj borbi je poginuo. Od tada je Eva u bekstvu sa dečacima i nikada se ne zadržava na jednom mestu. Posle par godina i nju demoni uspevaju da ubiju. Ovde se Dante i Vergil razdvajaju. Dante je rastao sa mržnjom u srcu i kasnije će postati najbolji lovac na demone, dok je Vergil otišao u svet demona da pronađe moć sa kojom će moći da postane njegov vladar.

Anime ima 12 ep (~ 4h) i gleda se u jedom dahu. Dante je otvorio privatnu radnju protiv paranormalnog po imenu Devil May Cry. Svaka epizoda predstavlja po jedan posao koji Dante prihvata. Primetićete da epizode nemaju veze jedna sa drugim i da ih možete gledati preko reda ali ovo važi do 10. epizode kada se svi poslovi slivaju u jedan i saznaćemo ko sve stoji iza demona sa kojima sa Dante borio, saznaćemo zašto je Dante bio na testovima i ko je taj poslednji demon kojeg će Dante poraziti u anime-u.

Kao što se i dalo očekivati anime nije pretrpan likovima. Ima ih svega nekolicina. Morrison, stariji vrlo inteligenti čovek koji Dante-u nalazi poslove. Patty, mala devojčica koju Dante i Morrison usvajaju posle prvog posla. Lady, žena lovac na demone, koja sa vremena na vreme radi sa Danteom. Trish, koja jako liči na Danteovu majku. Nju je stvorio Lord Mundus da odvede Dante-a u demonski svet, ali ona počinje da gaji osećanja prema Dante-u i zajedno ubijaju Lorda Mundusa. U ovom anime-u nema razvoja likova. Sporedni likovi su lepo urađeni ali najviše pažnje je posvećeno Dante-u, ali kao što pogađate ni on se ne razvija u toku anime-a nego se prikazuje ono u čemu je Dante najbolji. Dante je oprezan, arogantan, voli da se razmeće i ne trpi sranja ni od koga. Takođe je dosetljiv i ima odgovor na svaku provokaciju. Ima zavist prema pici i sladoledu od jagode. U većini slučajeva uvek je nekome dužan pare a taj neko je uglavnom Lady. Dante je miran, staložen nikada ne pokazuje znake straha ali se lako iznervira. Kada se ne bori sa demonima onda se izležava, sluša hard rock ili spava iako je dan.

Jedina mana anime-a je plitkoća-slaba priča. Pošto Dante nema glavnog neprijatelja nema ni pozadinske priče, tako da je ovo jednostavno anime pravljen da se vidi koliko je Dante dobar. Ovo nije loša stvar, i svi ćete uživati u akciji, ali ako tražite nešto duboko sa porukom ovo nije anime za vas. Koliko je priča slaba, toliko su crtež i animacija dobri. Takođe i zvuk je na istom nivou kao i crtež i animacija. Treba napomenuti da svaka epizoda ima svoju pesmu.

NAPOMENA: Opis napisao član Anime Jedinice, Alex5ko.

[Perin]

GUNDAM SEED



U budućnosti nauka je omogućila čoveku da istraži svemir, ovo vreme naziva se Kosmička era. Genetskim inžinjeringom stvorena je nova rasa super ljudi koja se naziva Koordinator. Ovim su nastale nove predrasude i mržnja koje su podelile čovečanstvo na dva dela. Ovo je svet Gundam SEED-a, u kom su čuda nauke oslobodile horore rata.

Sukob između Zemaljskog saveza (Prirodnjaka) i ZAFT-a (Koordinatori) prerasta u rat. Zemaljski savez ima brojniju vojsku ali Zaft bolju tehnologiju. Svi su prognozirali brzu pobedu Zemaljskog saveza ali i posle godinu dana rat dalje besni bez kraja na vidiku.

Anime počinje godinu dana od izbijanja rata na neutralnom resursnom satelitu Heliopolis-u, a prati dešavanja oko tinejdžera Kire Yamata i njegovih prijatelja. Iznenada Zaft napada Helipolis, iako neutralan Zemaljski savez je u tajnosti na Heliopolisu napravio 5 prototipova Mobilnih odela Gundam (ogromni roboti) koji su tehnološki napredniji od bilo kog Zaftovog Mobilnog odela i svemirski brod Archangel. Zaftova misija je uništenje Archangela i krađa Gundama pomoću kojih bi brzo okončali rat. Uspevaju da ukradu 4 Gundama, međutim, igrom slučaja Kira Yamato se slučajno razdvaja od svojih prijatelja i završava u kokpitu petog Gundam-a. Pre nego što je ušao u kokpit saznaje da je njegov najbolji drug iz detinjstva Athrun Zala vođa Zaftovog tima. Iako je Kira koordinator ostao je neutralan i nije želeo da ima bilo šta sa ratom, ali novonastale okolnosti njegove prijatelje dovode do opasnosti i on je jedini koji može da ih spasi. Priključuje se borbi i u toku borbe dolazi do uništenje Helipolisa, ali na sreću Archangel nije uništen. Kira se sa prijateljima i ostalim preživelima ukrcava u Archangela. Za Kiru i prijatelje počinje rat u kome će iskusiti sve njegove strahote.

Gundam SEED se razlikuje od većine anime slične tematike po likovima, u Gundam SEED-u likovi nisu savršeni vojnici bez mana već su ljudi od krvi i mesa, gde čak i omiljeni likovi ginu. Kako priča odmiče upoznavaćemo se sa prošlošću likova i videti kako rat utiče na njih kroz dosta tužnih momenata. Anime takođe ima i pozadinsku priču o dva najbolja druga iz detinjstva koji su sada na različitim stranama koji čak ni u ratu ne žele da povrede jedan drugog.

Ovo je anime koji me je navukao na anime. Brza i zanimljiva priča puna preokreta sa zanimljivim likova, puna dinamičnih borbi. Crtež i animaciju su odlični a muzika - hmmm od gore pomenutih stvari muzika mi je najbolja

NAPOMENA: Opis napisao član Anime Jedinice, Alex5ko.

[Perin]

ONE PIECE



Bogatstvo, slava, moć.
Čovek koji je imao sve ovo bio je kralj pirata Gold Roger.
Poslednje reči pred smaknuće poslale su ljude iz celog sveta na otvoreno more.
’’Moje Blago? Ako ga želite, dajem vam ga! Nađite ga! Sve sam sakrio na jednom mestu zajedno sa mojim najvećim blagom One Piece-om!’’
Ljudi iz celog sveta željni avanture i slave otisnuli su se na otvoreno more.
Ovim događajem svet ulazi u zlatno doba piraterstva.

Na početku, radnja je prilično jednostavna - pratimo tinejžera po imenu Monkey D. Luffy koji je pre 7 godina obećao čoveku kome se divi da će jednog dana postati najpoznatiji pirat na svetu, a to će učiniti pronalaskom One Piece-a. Luffy kreće na putovanje otisnuvši se na okean u buretu naoružan samo dobrom voljom. Prvo će naći posadu a zatim i brod. Naravno posadu i brod neće odmah naći nego će vremenom dolaziti do prijatelja koji će postajati članovi posade. Za razliku od ostalih kapetana Luffy ne zapoveda na brodu; uglavnom se samo provodi ali svoju posadu voli i ceni, i sve bi učinio za nju. Ovo ponašanje je obostrano - posada ga nikada ne oslovljava sa Kapetane - ali ga svi poštuju i dali bi život za njega.

Većina shounen anime pati od neoriginalnosti, većini likova nedostaje dubina, nisu dovoljno prepoznatljivi i lako se zaboravljaju pošto o njima znamo jako malo. Ali One Piece je imun na ovo. Svaki lik je jedinstven i ostaje u pamćenju. Svaki od likova ima svoj san, snagu, manu, ličnost, osobine... Veliki plus svakom liku je njegova prošlost, u većini slučajeva tužna koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Likovi imaju svoju ulogu, nikada ne dolazi do zasićenosti nekog lika ili da neki lik zaseni ostatak. Svaki lik je drugačiji od drugog i svi grade neraskidivu vezu. Prošlošću svakog lika je posvećen po jedan ark. Kada se upoznamo sa glavnim likovima Luffy i posada kreću na Grand Line gde prava avantura tek počinje. Grand Line je najopasnij okean na svetu koji se još naziva Groblje pirata, većina moreplovaca se ne usuđuje da plovi za Grand Line.

U One Piece svetu postoji Đavolje voće (Devil Fruit). Njihovo poreklo je nepoznato ali se zna da potiču sa Grand Line-a pa su zbog toga prava retkost u ostatku sveta i o njima se jako malo zna, skoro ništa. Onome ko ga pojede daje natprirodne sposobnosti ali po velikoj ceni - bićete nepokretni kada upadnete u vodu. Postoje tri tipa Đavoljeg voća.
1. Paramecia, kojim telo dobija osobine u zavisnosti od vrste konzumiranog voća čelik, kamen, guma (Luffy je pojeo Gum Gum voće i dobio sposobnosti gume)
2. Zoan, daje ljudima osobine životinja, ili ako životinja pojede voće daje joj osobine čoveka. Kod čoveka/životinje što je konzumirao ovo voće postoje tri stadijuma.
1. čovek
2. mešavina čoveka i te životinje
3. potpuno pretvaranje u tu životinju
Zoan takođe daje sposobnost čoveku da razume životinjski jezik i obrnuto.
3. Logia, najjače Đavolje voće. Konzumentu daje sposobnost da manifestuje određen element, vatra, led...

Reći da je ovo anime o traženju blaga bilo bi pogrešno. Ovo je anime o prijateljstvu i ispunjenju snova. Svaki član posade ima svoj san. Jedan hoće da bude najbolji mačelavac na svetu, drugi je pošao u avanturu da nađe hrabrost, treći da napravi mapu celog sveta, četvrti da pronađe ribu koja postoji samo u legendama, peti da... Ispunjenje svakog sna leži na kraju Grand Line-a.

Žanr anime, hmmm, žanr… Avantura, Komedija, Drama, Akcija… One Piece ima sve ali nikada ne preteruje sa određenim žanrom. Kada je borba ona je žestoka, kada je tužna scena ona je srceparajuća, kada treba da bude smešan on je urnebesan. Mogu reći samo jednu stvar - ovo je najveća avantura ikada.

[Perin]

FULL METAL ALCHEMIST



Pre nego što počnem sa opisom, par napomena. Prva je da će biti malih spojlera. Trudio sam se da ih u potpunosti izostavim ali nije išlo. Ne brinite se, ništa preterano bitno ne otkrivam, ali opet – svaki spojler kvari užitak, ma koliko neznatno. Druga je da tekst nije kratak, niti mi je bila namera da ga takvim učinim. Only the strong shall prevail! Treća je da će se verovatno više svideti ljudima koji su već gledali seriju nego onima koji će to tek učiniti. Nadam se da vas tekst neće odvratiti od gledanja, namera mu je upravo suprotna. Toliko o napomenama.

Fullmetal Alchemist je serija koja prati doživljaje braće Elrik – Edvarda i Alfonsa – fokusirajući se na njihovu potragu za Kamenom Mudrosti, najmoćnijim artefaktom u alhemiji. Ed i Al, posle neuspelog pokušaja oživljavanja svoje majke upotrebom alhemije (preciznije, upotrebom ljudske transmutacije), postaju rešeni da vrate sve što su izgubili u tom katastrofalnom eksperimentu: Ed svoju desnu ruku i levu nogu, a Al svoje staro telo. Kako bi ovo omogućili, braća odlučuju da se posvete detaljnom proučavanju alhemije postajući Državni Alhemičari.

E, sad, pitanje koje će čitaoce ovog bloga najviše zanimati – šta ovu seriju čini toliko posebnom? Zbog čega je vredi gledati? U mom slučaju, na prvom mestu su likovi: svako od zapaženijih likova ima svoju motivaciju, svoju pokretačku silu. Svaki lik je drugačiji. Svaki lik je živ. Svakog vidite kao stvarnu osobu, a ne tvorevinu nečije mašte umetničkim darom i uz pomoć tehnologije prenetu na ekran. Negativci u suštini nisu pravi negativci. Za dosta njih se vidi da pate i da (iako će ova izjava izgledati možda pomalo smešno kada pogledate seriju) imaju dušu. To nisu osobe koje biste mrzeli već pre sažaljevali, i to na milion različitih nivoa.

Na drugom mestu ali neraskidivo povezano sa prvim – emocije. FMA je u meni izazvao najraznolikiji spektar emocija – smejao sam se, strahovao, bio napet, nervirao se, bio na ivici suza ko zna koliko puta... A sad povežite ovo što sam do sada naveo sa fenomenalnom pričom, jakom atmosferom, odličnom animacijom i s vremena na vreme izuzetno srceparajućom muzikom koje se ni velikan poput Morikonea ne bi postideo i dobili ste kombinaciju koja teško da nekog može ostaviti ravnodušnim. Jesam li rekao da su priča, atmosfera, animacija i muzika odlični? Jesam? E pa kažem to ponovo, čisto da ne bude nekakvih nejasnoća po tom pitanju.

Na red dolaze gorepomenuti likovi. Pošto ih ima stravično mnogo, a bila bi zaišta šteta da nekog izostavim, ograničiću se samo na glavne junake, Eda i Ala. Znam da ovim rizikujem da izazovem Bes Pravednika ili makar okorelih fanova ali šta da se radi.

Ed, stariji brat, petnaestogodišnji je dečak i osoba čijim nadimkom je serija krštena - Fullmetal Alchemist je nadimak koji je Ed dobio kada se pridružio Državnim Alhemičarima (mada ga skoro uvek mešaju sa Alom, hodajućim oklopom). Postavši Državni Alhemičar sa samo 12 godina, Ed je najmlađa osoba koja se ikada pridružila tom redu. On takođe poseduje jednu neobičnu veštinu - izvodi alheimjska preobražavanja bez kruga za transmutaciju. Izuzetno vezan za majku, Ed je još od malena mrzeo oca zbog toga što ih je napustio. Tokom cele serije, Eda na delanje goni želja da svom bratu vrati staro telo, izazvana osećajem krivice zbog nesreće koju su izazvali pokušajem ljudske transmutacije. Šta još reći o Edu? Izuzetno inteligentan, odlučan, dobrog srca ali često izuzetno plahovit i gadne naravi (naročito kada drugi komentarišu njegovu visinu).

Al, mlađi brat, je četrnaestogodišnji dečak čija je duša vezana za čelični oklop od strane starijeg brata, Eda. Iako bez svog pravog tela, Al često pokazuje više brige za Eda i vraćanje njegovih starih udova nego za vraćanje svog sopstvenog obličja. Iako nesumnjivo talentovan, Al nije postao Državni Alhemičar. Razlog za to leži u činjenici da bi u tom slučaju njegov i Edov greh bio otkriven - ljudska transmutacija jedan je od tabua u alhemiji i smatra se zabranjenom veštinom. Iako je i on sam bio izuzetno vezan za majku, Al nikada nije zamrzeo oca kao što je Ed učinio. To je često bio i predmet njihovih brojnih svađa iz detinjstva. Al je takođe neverovatno bistar, ali ipak ne tako odlučan kao Ed. Međutim, ono što nema u odlučnosti, Al nadoknađuje dobrotom - mirne naravi i dobrog srca, Al je daleko osećajnija i prijatnija osoba od svog starijeg brata.

To je to od mene. Ako ste stigli do ove tačke bez preskakanja određenih delova, vaša upornost nesumnjivo je vredna hvale. Nadam se da vas je tekst naveo da, ako ništa drugo, makar razmislite o gledanju serije. Ako ne sam tekst, nadam se da su to učinili linkovi

NAPOMENA: Opis napisao član Anime Jedinice, Fingolfin The Elf King.

[Perin]

GREAT TEACHER ONIZUKA



Eikići Onizuka je dvadesetdvogodišnji bivši pripadnik motociklističke bande. Gubeći vreme vireći pod suknje prolaznicama u tržnom centru on upoznaje devojku koja pristaje da izađe sa njim. Onizukini planovi za rešavanje od nevinosti u poslednjem trenutku padaju u vodu, kada se pojavljuje njen dečko u obliku srednjovečnog nastavnika, kome ona skače u zagrljaj i odlazi ostavljajući Onizuku tužnog i zamišljenog. Kao produkt Eikićijevog razmišljanja proizlazi zaključak da, ako želi da se reši nevinosti i dominira devojkama, treba da postane nastavnik. Sasvim logično, zar ne?

Put do mesta nastavnika nije lak za nekoga ko je završio trećerazredni fakultet, pa i to sa mukom. Ipak, on uspeva da dobije mesto privremenog nastavnika, kao probni period studenta u učenju. Doživljava nekoliko neprijatnih događa koje rešava na, najblaže rečeno, nekonvencionalne načine. Po završetku probnog perioda on shvata da, iako su mu početni razlozi bili pogrešni, stvarno uživa u poslu predavača. Ne shvatite me pogrešno, on ostaje perverznjak, ali dobroćudni.

Posle nekoliko nevolja koje su uključivale lošu organizovanost, konflikt sa perverznjakom, za kojeg se ispostavlja da je zamenik direktora u školi za koju se kandiduje kao profesor i još malo neorganizovanosti, ostavlja dobar utisak na direktoricu kojoj se dopada njegov "svež" pristup i dobija posao razrednog starešine najdelikventnijeg odeljenja u školi. Svojim prirodnim šarmom i otvorenošću polako, jednog po jednog, pridobija učenike. On ne iskorištava svoje učenike i stvarno pokušava da im pomogne...na svoj način.

Eikići Onizuka je simpatičan lik koji lako prirasta za srce. Na mene je ostavio trajan utisak i želju da i sam postanem učitelj, želju koju i dalje pokušavam da ostvarim i ako budem bio makar upola dobar kao on, biću zadovoljan. Ispod naizgled varvarske i nerafinirane površine krije se meko srce koje stvarno mari za svoje učenike ispoljavajući, ne mali, nivo tolerancije i samopožrtvovanosti, koji će vas ponekad iznenaditi.

Oni koji odgledaju dovoljan broj anime-a posle nekog vremena u skoro svakom naslovu dobijaju osećaj déjà vu-a, ali ne i ovde. Serija je sastavljena od četrdeset i tri epizode i svaka će se činiti svežom i ostavljati vas gladnim za još avantura otkačenog nastavnika. Crtež je netipičan za anime, sa time da su lica i izrazi istih predstavljani realnije, mada nekada prenaglašeni, a ne sa "anime očima" i sličnim uprošćenim karakteristikama uobičajenim za većinu anime ostvarenja.

Ovo anime ostvarenje je inspirisano istoimenom mangom, sa malim odstupanjima u pojedinim događajima i likovima, ali na to su navikli svi poznavaoci anime kulture. Kraj anime-a me je ostavio sa željom za još, a manga, koja traje nekoliko puta duže od njega, jedva je zadovoljila tu želju, jer, pravo da Vam kažem, meni Onizuke nikad nije dosta.

NAPOMENA: Opis je napisao član Anime Jedinice, Hedge.

[Perin]

Ovo je ujedno i poslednji opis koji ću postovati ovde. Neće me biti tu nekih deset dana, idem na apsolventsku ekskurziju, u Grčku. Dok se ne vratim, na ovoj temi više neće biti postova i opisa (barem sa moje strane).   

[Meho Krljic]

Mi ćemo je zato, dok ti nisi tu pretvoriti u poprište borbe najrazličitijih mišljenja!!!

[Perin]

Slobodno. Samo se nadam da, kada se vratim, neće biti mrtvih.

[11]

Većina ljudi misli da su anime i mange za decu. Kao argumente koriste Yu-Gi-Oh, Shaman King, Pokemone i Digimone (ova dva poslednja jesu u nekom smislu). Trebalo bi napraviti temu u kojoj se objašnjava razlika između američke cenzurisane anime i japanske originalne. Verujem da kada bi pročitali Yu-Gi-Oh ili Shaman king mangu, uvideli koliko krvi, nasilja ima, i promenili stav o dečijim animama.
Kao što je za očekivati, većina preporuka svodi se na SF, samuraje, ima nekih horora i sl. To je tipično, ne samo zato što je ovo SF forum. Ne bi škodilo da se ubace još neki žanrovi.
Anime o kojima bi moralo da se priča:
- Full Metal Alchemist
- Elfen Lied
- Chobits
- Chrono Crusade
- Death Note
- Fate/Stay Night
- Vampire Knight
- Melancholy of Haruhi Suzumiya

[Perin]

Pazi, za FMA već ima urađen opis, kao što vidiš; za ostale će biti urađen, sve u svoje vreme. Skoro sve i jedan sam i gledao što si navela, ali treba te opise i raditi. Ja svoje saradnike ne teram da kuluče; svi oni studiraju, rade...kada imaju vremena urade neki opis i to je to. Uglavnom ih ja većinom pišem, a ni ja ne mogu puno da stignem od faxa i posla.

[11]

Dok sam ja sastavljala listu nedostajućih stvari, ti si ubacio FMA.
To znači da ideš u dobrom smeru. 

[ridiculus]

Većina ljudi misli da su anime i mange za decu. Kao argumente koriste Yu-Gi-Oh, Shaman King, Pokemone i Digimone (ova dva poslednja jesu u nekom smislu). Trebalo bi napraviti temu u kojoj se objašnjava razlika između američke cenzurisane anime i japanske originalne. Verujem da kada bi pročitali Yu-Gi-Oh ili Shaman king mangu, uvideli koliko krvi, nasilja ima, i promenili stav o dečijim animama.
Kao što je za očekivati, većina preporuka svodi se na SF, samuraje, ima nekih horora i sl. To je tipično, ne samo zato što je ovo SF forum. Ne bi škodilo da se ubace još neki žanrovi.
Anime o kojima bi moralo da se priča:
- Full Metal Alchemist
- Elfen Lied
- Chobits
- Chrono Crusade
- Death Note
- Fate/Stay Night
- Vampire Knight
- Melancholy of Haruhi Suzumiya

Svaki kandidat sa gornje liste spada u fantastiku na ovaj ili onaj način. Svaki, do jednog. To, naravno, ne govori ništa o kvalitetu, ali neće pomoći ako želiš da ubediš laike u raznovrsnost žanrova. Problem je što anime JESU daleko više naklonjene  fantastici, za razliku od mangi. Ima i onih realističnih, ali su u velikoj manjini.

[zakk]

Ja sam u relativno kratkom vermenskom periodu - možda dva meseca sve zajedno - iščitao: One Piece, Dragonball, Bleach, xxxHolic i sad se rvem sa Narutom, na 250oj sam svesci od četristo-i-kolko već.
Samo mogu da kažem da nije pametno tolko čitati, ali je uživanje.

One piece mi je za sada ubedljivo najbolji. Ima šarma.
Bleach me držao, da bi u nekom trenutku potpuno otišao uđavola, a onda se vratio gde treba u poslednjih 30ak svesaka.
xxxHolic je jedan od onih koje je teško početi, ali te posle jako navuku.
A Dragonball je majka svima

Naruto je čudna varijanta, nema vrhunce One Piecea i Dragonballa ali jako dobro kontroliše kvalitet i tempo, za sada. Ne znam da l' će ponovo da me smore nekakve besciljne i beskrajne tuče.

Ovo sve u formi anime NEMA ŠANSE da gledam. A probao sam. One piece mi je bio apsolutno grozan, nervira me jeftina animacija sa malim brojem frejmova, glasovi, BOJA, sporost, silni gigabajti...

[ridiculus]

I ja preferiram manga-verzije, osim u par slučajeva kada je prvo (ili uporedo) rađena animacija. Verovatno mi je Escaflowne najbolja TV anime serija ikad.

anime JESU daleko više naklonjene  fantastici

Ili animei. Whatever...

[zakk]

Kaži lepo CRTAĆI

[Nightflier]

Što se mene tiče, sa uživanjem sam odgledao FMA i Claymore, kao i Macross Frontier. Drago mi je što je FMA dobio nastavak, Brotherhood. Ali najdraže anime su upravo one koje su me ranih devedestih navukle: Mado King Granzort, Triton of the Sea i Lodoss Wars.

[Perin]

Evo jednog brzog javljanja sa Krita: Naravno da mange imaju svoj sarm, ali to imaju i anime, takodje. Meni se kod mangi svidja sto su dosta brutalnije od animea. Recimo Berserk, moj omiljeni anime ne moze se porediti sa mangom koja je jedno 5 puta brutalnija. Sto se tice FMA Brotherhood, to je ustvari vise rimejk, nego nova sezona. Ovaj ce put vise pratiti mangu. One Piece sam odgledao, na nagovor kolege, i to jedva. Anime je stvarno dobar (kad se naviknes na stil crtanja), ali arkovi preduuugggoooo traju, po 60 epizoda. Smorlilo me. Od tih shounen animea, najbolji mi je FMA, Bleach i Hunter X Hunter.

[Boban]

Što se krvavosti mangi u odnosu na anime tiče postoji racionalno objašnjenje.
Pre svega, animirani film košta hiljadama puta više nego strip i proizvođači se nadaju zaradi, pa onda pucaju na mnogo širu publiku, a što je publika šira to su kompromisi veći. Dalje, mnoge anime se skraćuju i cenzurišu za Zapadno tržište i posebno USA, tako da kada se saberu ta dva faktora, vrlo lako dolazimo do rezultata koji vidimo.

[Perin]

Da, da, slažem se. Enivej, vratio sam se kući, i u mome odsustvu, Fingolfin The Elf King je odradio opis za:

TENGEN TOPPA GURREN LAGANN



Mudri kažu da je svaki početak težak; sve što imam da im poručim je – just who the hell do you think I am?! Izgovorivši te čuvene reči, zagonetno se osmehujem kao da znam nešto što vi ne znate, i polako započinjem ovaj u najavi dugačak tekst...


Anime počinje u standardnom flešbek stilu – prikazuje nam se isečak svemirske bitke, vidimo neke likove čija imena ne saznamo i čujemo gomilu techno-babblea, kao i reči Gurren Lagann, za koje nemamo pojma na šta se odnose, niti šta znače. Mašta nam je zagolicana, ili je barem meni bila. A onda smo bačeni na totalno drugu priču, priču o Simonu i Kamini.

I'm just Simon the Digger. There are better people to explore the tunnels I made.


Simon je četrnaestogodišnji dečak, siroče čiji su roditelji bili žrtve jednog od sve češćih zemljotresa. Živi u podzemnom selu po imenu Điha i po zanimanju je kopač. Kopači rovare po zemlji, istražujući i proširujući selo koje stalno biva oštećeno pomenutim učestalim drmusanjima tla. Iako po prirodi stidljiv i povučen, Simon u sebi ima skrivenog pustolova – za razliku od ostalih kopača, koji se tim poslom bave zbog sitnih beneficija (kao što je odrezak svinjo-krtice; da, i meni je ime bilo čudno), Simon kopa zbog skrivenog blaga koje s vremena an vreme pronađe.

Leader of of the Jiha village's Gurren Brigade... With a man's soul and a strong back, a tenacious demon... The great Lord Kamina... Is ME!


Kamina je mladić avanturističkog duha, takođe siroče, koji veruje da izvan podzemlja postoji površina ogromnog prostranstva, gde iznad glava ne visi plafon pećine koji se svakog trenutka može obrušiti na tebe, već prelepo, otvoreno nebo. Ljudi koji nikada nisu izašli iz podzemlja ismevaju njegova verovanja što ga navodi na pokušaje bekstva iz sela. Osećajući naklonost prema Simonu i osećajući da su srodne duše, uzima ga pod svoju zaštitu i proglašava ga svojim bratom i članom Grimizne brigade (Gurren Brigade). Pošto ne postoji jedna reč kojom bih opisao Kaminu, moraću da je izmislim: kul-faca-opičen-ima-muda-veličine-lubenica-inspiracija-i-uzor-skoro-svim-likovima-u-seriji. A sada da se vratimo priči...


Your drill is the drill that will pierce the heavens!


Simon prilikom jednog od svojih kopanja pronalazi malu burgiju, a zatim i čudnu "Veliku facu" (Lagann) za koju se ispostavi da je robot (mecha). Tokom još jednog zemljotresa, tavanica sela se obrušava i kroz nju propada ogromni mecha koji se bori sa prsatom devojkom sa ogromnom puškom. Devojka se zove Yoko i rodno mesto joj je susedno selo, a robot protiv koga se bori je Gunmen. Da skratim priču - Simon i Kamina pobeđuju Gunmena i zajedno sa Yoko izbijaju na površinu, gde ih čekaju stalni sukobi sa neprijateljskim Gunmenima kojima upravljaju tzv. "zver-ljudi", Beastmani. Malo po malo, harizmatični Kamina oko sebe okuplja sve veću i veću grupu ljudi koji, kao članovi Grimizne brigade, predvođeni Kaminom i Simonom kreću u rat protiv Beastmena zarad odlobođenja ljudske rase.

pis koji sam dao je samo početak priče, koja se polako razvija. Iako će vam možda delovati klišeizirano - ekipa ide i iz epizode u epizodu mlavi neprijatelje pred sobom - verujte mi, niste videli ništa slično. Potpuno neočekivani obrti vas ostavljaju vilice spuštene do poda, a oči će vam jako često biti pune suza. Likovi koji poginu – a ginu i viđeniji likovi – ostaju mrtvi, za razliku od većine anime serija. Ono što me je tokom gledanja posebno oduševilo je količina epike u seriji – poslednjih par epizoda sam proveo naježen i sa žmarcima koji su mi leteli niz kičmu kao da je autoban. Na sve do sada navedeno dodajte još dobru muziku, gomilu dobrih likova, obilje smeha i humora, kao i vrtlog ostalih emocija; tu je još i čudan ali (mojem barem) oku jako prijatan crtež i animacija i, na kraju, sve sabrano i oduzeto – pred vama je po meni uz Code Geass najbolji mecha anime koji sam gledao. Hvala na pažnji, nadam se da ćete odgledati anime i da će vam se svideti makar upola koliko i meni. To je to od mene, Fingy over and out.

NAPOMENA: Opis je napisao član Anime Jedinice, Fingolfin The Elf King.

[zakk]

Gurren Lagan, pored toga što je klasična shōnen priča o odrastanju i pronalaženju sebe, o klincu, za klince, uspeva da ispolji zapanjujuću količinu ozbiljnog religijskog i okultno-magijskog materijala u prokletom sci-fi mecha spejs-opera serijalu. Verovatno sam ja tu štošta učitao, al svakako ne bez povoda

[Perin]

Ja sam odgledao nekih 12 epki, i ok je anime, ali kako ne volim mecha, nisam ga do kraja odgledao.

[Perin]

GOLDEN BOY



Desilo se tako, pre nego što ću otići na ekskurziju u Grčku, da sam, ubijajući se od dosade, napokon krenuo da gledam jedan kratki anime, na preporuku kolege, pod nazivom Golden Boy. Utisci su sledeći.

Nakon što je napustio pravni fakultet, na kojem je dao skoro sve ispite još u drugoj godini a nije diplomirao, glavni junak ove priče, Kintaro Oe, ima za cilj da nauči što više stvari ali tako što će prepustiti životu da ga njima poduči. Njegove avanture će ga odvesti na različita mesta: kompjutersku kompaniju, restoran za ramen, pa čak i animacijski studio, gde ga njegova perverzna strana uvek dovodi u nevolje sa osobama suprotnoga pola. Šta je naravoučenije ovog anime-a? Samo uči! Uči! Uči!

Ovaj anime me je u mnogim delovima oduševio. Prvo, otkada gledam anime, nijedan od njih nije proizveo u meni ovoliku navalu smeha i humora. Bukvalno na nekim delovima se nisam mogao prestati valjati od smeha. Čak sam u jednom momentu i starce probudio. Ovaj anime nije baš za neku mlađu publiku: naš glavni protogonist ima određenu perverznu stranu, i anime je relativno pun echi scena, pa i golotinje. Više se radi o nekom seksualnom humoru, ako smem da se tako izrazim.

Dok se generalna tema ili ti fabula lepo proteže kroz anime, epizode variraju u kvalitetu. Neke su pune seksualne perverzije i humora (naročito druga i peta epizoda), dok su druge epizode malo ozbiljnije (treća i šesta). Ovaj anime je rađen po mangi koja definitivno spada u hentai (porno) žanr, ali on sam ne potpada pod njega. U ovom serijalu nema seksulanog opštenja, i sve scene seksualnosti su uglavnom provučene kroz taj jetki seksualno-perverzni humor glavnog lika. Da se razumemo, seks nije uopšte poruka i svrha ovog serijala. Jedino je peta epizoda možda malo više seksualnog karaktera u odnosu na druge.

Ne postoji neka pozadinska priča u Golden Boy-u. Radnja se vrti oko glavnog lika, i svaka epizoda prikazuje Kintarovo novo radno mesto i novu dogodovštinu. Devojka nailazi, i stvara se radnja. End of Story. No, da li je to mana ovog anime-a? Usuđujem se reći da nije. Svaka epizoda nije zbrzana, i postoji veoma malo ponavljanja. Osnovni elementi su slični, da; ali radnja i situacije su dobro osmišljeni i originalni.

Što se tiče karakterizacije likova, moram reći da ona nije na zavidnom nivou. Kako može da bude? Ovo je anime od šest epizoda, tako da nije čudo što su likovi malo pliće razrađeni u odnosu na neke likove iz drugih, većih serijala. Sem toga, nije samo kriva kratkoća ovog serijala; krivica leži i u nedostatku likova. Sve devojke koje Kintaro upoznaje nestaju kada on napusti svoj prethodni posao. Kintaro je u osnovi jedini lik koji se proteže kroz čitav serijal. Pored malo lošije karakterizacije, jedina mana koju mogu navesti u ovom serijalu jeste njegova kratkoća. Bilo mi je veoma žao što se anime završio na samo šest epizoda od po pola sata.

Generalni utisak jeste da je ovo veoma dobar anime. Ako želite da se odmorite od neke akcije, ubijanja, samuraja, želite da pogledate nešto smešno, ovo je serijal koji će Vas nasmejati do suza. Iskrena preporuka svim ljubiteljima dobre zabave!

[Meho Krljic]

Ja sam čitao Mangu Golden Boy i... bizarno je to štivo ali zabavno.

[Perin]

Heheeh, ja sam mangu skinuo, ali je još nisam pročitao do kraja. Manga je, kao što sam pomenuo u prethodnom postu, pravi hentai, dok anime ne potpada pod taj žanr. Pogledaj anime kada ađeš vremena, stvarno je ok.

[Meho Krljic]

Ja mangu nisam doživeo kao Hentai, mada ima seksa i... weird seksa. No, ja i nisam neki stručnjak. Pogledaćemo Anime kad bude bilo vremena... jednom.

[Perin]

Imaš samo 6 epki, pogledaš sve za 3 sata

[ridiculus]

Nisam baš siguran da bi iko u Japanu svrstao radove Tatsuye Egawe u hentai. Zna se s kojim ciljem se pravi porno. Egawa je kultni i kontroverzni manga-autor (a jeste bio umešan u snimanje igranog porno-filma), profesor matematike po vokaciji. Svugde on ubacuje seks, ali nije to poenta...

[Perin]

U ovom serijalu nema seksulanog opštenja, i sve scene seksualnosti su uglavnom provučene kroz taj jetki seksualno-perverzni humor glavnog lika. Da se razumemo, seks nije uopšte poruka i svrha ovog serijala.

Mislim da se razumemo.

[Perin]

SAMURAI 7



Malo je ljudi kojima nije poznata ova priča Akire Kurosawe, bilo iz njegovog filma ili iz jednog od mnogih njime inspirisanih. Nije ni čudo jer je tema borbe šačice pravednih protiv mnogostruko brojnijeg neprijatelja uvek zelena.

Ovoga puta nam je poznata priča sa svim poznatim ljudima, servirana u animiranom obliku u naučno fantastičnoj postavci. Ubrzo po početku gledanja otkrio sam da se priča kroz prepričavanje definitivno nije izlizala. Nego da uputim one koji možda nisu upoznati sa pričom, a one upoznate sa njom da približim novoj postavci:

Mnogi su ratovi pregazili planetu. Ratovi vođeni među samurajima. Zvuči poznato? Možda, ali postoji začkoljica: ovi ratovi su vođeni među samurajima koji su velikim delom mehanizovani. Ogromne mašine, roboti i ratni brodovi su vodili podjednako ogromne bitke i kako to obično ide, opustošili veliki deo planete jer su mnoga sela uništena između dve vatre.

Ratovi su prošli, a sa krajem ratova se polako na moć digla trgovačka klasa. Rat nije dobar za trgovinu, tako da su samuraji ostali bez posla. Bez posla su samuraji ostali bez plate, a bez plate su samuraji ostali bez hrane. Gladan samuraj nije dobar samuraj, jer je samo pitanje vremena kada će gladan samuraj rešiti da napuni svoj stomak na jedini način koji zna: ubijanjem.

Mnogi samuraji su se okrenuli banditluku i osnovali velike grupe koje su držale sela u šaci i iznuđivale pirinač i žene od seljana. Seljani kao seljani su se pobunili... ili nisu. Ne, seljani su se prepustili sudbini i predali pirinač koji nisu mogli da sakriju i žene koje su razbojnici tražili.

Neko je vreme prošlo tako dok se u selu Kanna nije približila još jedna žetva, naizgled kao i svaka druga. Razlika ovoga puta je što su, na jedvite jade, seljani rešili da se pobune. Naravno, bili su svesni da nisu sposobni da se bore protiv brojeva i tehnologije razbojnika, tako da su rešili da unajme samuraje, a to je, kako je jedina valuta kojom su raspolagali bila pirinač, značilo gladne samuraje.

Na poduhvat kreću mlada sveštenica Kirara i njena mala sestra Komaći praćene Rikićijem, jednim od zemljoradnika Kanne. Priča dalje prati njihovo okupljanje grupice samuraja i odbranu sela.

Animacija ove steampunk priče je više nego solidna, a priča taman dovoljno odudara od originalne da bude sveža i starom obožavaocu, dok je prati u svim važnijim elementima da je jasno da je to ista ta priča. Kroz 26 epizoda vidimo likove kako se skupljaju, putuju zajedno, šale se i plaču. Saznajemo priče iza svakog od njih, čime su barem meni prirasli za srce. Avaj, kako je ovo priča koja prati Kurosawinih "Sedam Samuraja", vidimo kako isti ti likovi jedan za drugim padaju, što me je prilično pogodilo.

Neki mogu na osnovu površnog pogleda, pogrešno zaključiti da ovo anime ostvarenje pripada meccha žanru i u slučaju onih koji nisu ljubitelji istog zaobići ovaj naslov, ali bi time veoma pogrešili, a to tvrdim ja koji sam prvi koji zaobilazi taj žanr. Zaista u ovome ostvarenju vidimo velike robote, koji u nekim scenama preovlađuju, ali daleko od toga da se oko njih vrti priča. Svi glavni protagonisti su od krvi i mesa, sa izuzetkom jednog, koji je najvećim delom mehanizovan, ali koji ima najljudskije srce među njima.

Ovaj anime je nezaobilazan ljubiteljima steampunk žanra, a preporučujem ga i ljubiteljima samuraja, kao i herojskih borbi protiv verovatnoće. Na mahove će vas nasmejati i na mahove će vas rastužiti, a svo vreme će vas držati pred ekranom. Od mene će za njega uvek biti samo lepih reči.

NAPOMENA: Opis je napisao član Anime Jedinice, Hedge.

[Perin]

SAMURAI DEEPER KYO



Samurai Deeper Kyo je priča o dva čoveka u jednom telu – naizgled pristojnom, nežnom Mibu Kjoširou, i legendarnom samuraju, Onime no Kyo, čija je glava ucenjena na ogromnu svotu novca. Sam Mibu Kjoširo zbog sličnosti sa potonjim samurajem stalno upada u nevolje, pa tako i jednom upoznaje Juju Šino, devojku koja je u potrazi za čovekom koji ima ožiljak u obliku krsta na leđima. Nju, naravno, goni želja za osvetom. Kakav kliše, zar ne? No, da nastavimo. Jedan za drugim lovci na ucene dolaze za Onime no Kyoom. Zašto njih dvojica dele jedno telo? Istorijske ličnosti, kao što su Tokugava Ijeasu i Oda Nobunaga se pojavljuju u ovoj priči dok se lagano misterija ove dve duše počinje razrešavati.

Hm. Ne znam šta da Vam kažem o ovom serijalu. Mislim da ga jedna reč može veoma dobro opisati – mediocre. Priča kao priča je veoma jednostavna i puna klišea. Pisci scenarija su najviše krivi za to; epizode izgledaju napravljene kao da scenaristi na pola anime-a nisu više znali koje stvari da ubace, pa su počeli da osmišljaju kojekakve nebuloze i lagano ih ubacuju u anime. Imam utisak da nisu uopšte ni znali šta će se desiti na kraju do poslednje epizode.

Da ne ispadne da samo pljujem po ovom anime ostvarenju, moram da kažem da su scene borbe i akcije bile dosta simpatične. Iako sama animacija nije bila ništa specijalno, borbe su bile dobro odrađene.

Likovi u anime-u, kojih ima dosta, su nekako prazni i uopšte ih nisam mogao zapamtiti. Nisu to likovi koje ćete, kada ih vidite u nekoj tamo prvoj ili drugoj epizodi, a koji se pojave u petnaestoj, lako prepoznati. Postoje svega dva do tri lika koji su upečatljivi, i koje sa radošću pratimo kroz ovaj serijal. Ovo je još jedna mana ovog serijala; likovi su, po meni, glavna stvar u nekoj priči, i kada sami likovi nisu dovoljno dobro razrađeni i njihove dileme nisu dobro osmišljene, onda mi se naravno ni sam anime neće preterano svideti.

onačan utisak jeste da je ovo jedan prosečan anime. Pazite – ako uzmete da gledate Samurai Deeper Kyo-a kao nešto što će Vas izvući iz dosade jednog hladnog, kišnog dana, možete da kažete da je anime gledljiv, pa čak i simpatičan. Ja sam imao te sreće pa sam ga upravo tada i gledao, tako da mi, iako je ocena ovako slaba, nije bio TOLIKO loš. Verujem da će se anime svideti ljudima koji vole istorijske anime (iako baš ovaj anime ne bih u potpunosti mogao nazvati istorijskim – mada je sigurno da ima dodira sa nekim istorijskim ličnostima kao što je Tokugava ili Sanada, koji su bili stvarne ličnosti). Od mene, jedna prosečna ocena, sa nadom da je manga bolja. Mada sumnjam da ću je pročitati.

[Perin]

HUNTER X HUNTER



Došao je na red i opis jednog od omiljenih mi shounen anime-a, pod nazivom Hunter X Hunter. Čovek koji je radio ovaj anime je stvorio i dosta popularno ostvarenje Yu Yu Hakusho, koje isto potpada pod shounen žanr. Meni se Hakusho, za razliku od Huntera, nije toliko svideo, mada je to uglavnom zbog činjenice da je serijal previše dečiji. No, da ne davim dalje sa Hakushom, dopustite da Vam kažem par reči o shounen ostvarenju pod imenom Hunter X Hunter.

Gon Friks je mladić koji živi mirnim životom na svome ostrvu, sve dok mu jednoga dana čovek koji sebe naziva Lovcem ne donese vesti o njegovom ocu – ne, njegov otac nije mrtav – on je najveći Lovac svih vremena. Gon, koji se ni ne seća svoga oca, kreće na put da i sam postane Lovac, sa željom da, na svome putovanju, sretne svoga zalutalog oca. Međutim, nije to toliko lako – ispit za Lovca je veoma težak. Da li će Gon pronaći svoga oca, i koji će mu sve prijatelji u njegovoj potrazi pomoći, saznaćete ako pogledate ovaj anime.

Pošto je ovo anime sa velikim brojem epizoda, morao sam da skratim gorepomenuti rivju, i zbog toga bih molio one koji su gledali anime da mi oproste na ovako šturom opisu. Želja mi je da se više koncentrišem na stvari koje su mi u ovom anime ostvarenju zapale za oko i koje ga odvajaju od mase sličnih naslova. Dakle, da počnemo.

Prvo ćemo da krenemo sa fabulom ovog serijala. Priča u Hunter X Hunteru je imaginativna, mada nije toliko komplikovana. Mladić odlazi u potragu za svojim ocem. Ništa komplikovano, zar ne? Međutim, ono što krasi samu fabulu su iznenadni preokreti koji se dešavaju našim junacima dok oni idu ka ostvarenju svoga cilja, što održava anime dosta svežim i gledljivim. Gledaocu ovog anime-a nikada neće biti dosadno; u jednom trenutku će gledati scene borbe u džunglama, dok će već u sledećem da posmatra turnir koji se održava u zgradi od dvije stotine spratova. Možda najbolja stvar u Hunteru jeste činjenica da su priče samih, u nedostatku bolje reči, propratnih likova u serijalu, dosta dobro osmišljene. Ovo se naročito odnosi na Gonove pratioce Kiluu, Leorija, i Kurapiku (za kojeg i dan danas verujem da je žensko, a ne muško).

Drugi aspekt ovog anime ostvarenja, koji je možda najbolje razrađen, jesu likovi. Gon je karizmatični dečak, koji, iako je glavni lik u serijalu, nije i najjači, što ne upada u šablon mnogih shounen ostvarenja. Nasuprot Gonovoj veseloj i optimističnoj prirodi, imamo njegovog najboljeg prijatelja Kiluu, dečaka sa mračnom prošlošću, koji je možda naintrigantniji lik u serijalu. Ovo je inače možda najčudniji par najboljih prijatelja u nekom anime-u. Zlikovci su takođe dosta dobro razrađeni – moj omiljeni negativac iz svih anime serijala koje sam pogledao nalazi se upravo u ovom anime-u, a zove se Hisoka. Mogao bih Vam govoriti o širokom spektru dobro razrađenih likova u Hunteru, ali mislim da bih Vam onda definitivno pokvario gledanje i užitak, kada ih budete upoznavali kroz gledanje ovog anime-a. Sa nadom da sam Vam barem malo zagolicao znatiželju, ostaviću Vam da sami upoznajete sijaset likova koji se protežu kroz ovaj serijal.

Što se tiče akcionih scena, njih, za razliku od Hakushoa, nema u toliko velikom broju. Sad verovatno mislite da u anime-u nema borbi? Grdno grešite. Anime je ispunjen borbenim scenama, ali su one divno izbalansirane u odnosu na dijaloge i fabulu, tako da mogu da kažem da akcije uopšte ne nedostaje u ovom serijalu. Što se tiče animacije, ona baš i nije na velikom nivou. Iskreno, meni je važna dobra priča i likovi, čemu uvek dajem prednost u odnosu na animaciju, tako da meni ovo uopšte nije smetalo. Muzika takođe nije na nekom nivou, gde su uvodne i završne scene iste, to jest ista muzika svira kroz čitav serijal. Neko slobodno može ove dve stvari (animaciju i muziku) da uzme kao minus, ali ja ne slušam uvodne i odjavne špice, već ih preskačem, tako da mi to uopšte nije smetalo.

Ovo shounen ostvarenje mi je definitvno jedno od najboljih koje sam pogledao iz toga žanra. Verovatno se nalazi odmah ispod Full Metal Alchemist-a (mada se FMA ne bi mogao u potpunosti svrstati u shounen žanr, na šta me je pre neki dan podsetio Hedge:=). Pustite Naruta i slične mirođije – ako želite da upoznate shounen žanr at its peak, onda je ovaj anime definitivno za Vas.