Tesla

[EKSTREMISTA]

'S vremena na vreme u retkim intervalima, veliki duh otkrića pohodi zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje srećnik vidi magičnu promenu... Čuda koja on vidi, mada udaljena u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumlje u njegovu umu, u svakom vlaknu tela on oseća – to je Velika ideja.'

                                                                                        Nikola Tesla


U ovom tekstu pišem o još jednoj ikoni srpskog nacionalnog ponosa, Nikoli Tesli, genijalnom naučniku, sa željom da osmotrimo manje poznate delove njegovog života i aktivnosti, kako bi se ostvarila jedna od bitnih svrha mojih tekstova - buđenje.

Neopevana je zabluda iz školskih čitanki, koja se kasnije proširila na opšte mesto, da je Tesla bio izumitelj koji je, eto, "vezivao žice i pravio struju." Onda je, kao pravi Srbin, teatralno pocepao ugovor sa Vestinghausom jer ovaj "nije mogao da plati" dolar po konjskoj snazi instalisane snage! (jadan Vestinghaus, propadala mu je firma i pored stotina milijardi koje su zaradili u proteklih 70 godina, počevši sa Teslom).
Tesla je zadnjih dvadeset godina svog života proveo radeći na projektima, tačnije rečeno teorijama, koje nisu bile za "naše vreme". Naravno da se i američka armija zainteresovala za ove teorije i bila je jedina koja je mogla da finansira eksperimentalni rad. Jedan od tih eksperimenata bio je i rad na onome što znamo danas kao "Projekat Reinbou" ili popularno rečeno, "Filadelfijski eksperiment."
Prva polovina XX veka bila je vreme postavljanja mnogih revolucionarnih naučnih teorija. Jedna je bila i "Levinsonova vremenska jednačina", koja je trebala teorijski da postavi principe za postizanje nevidljivosti kod velikih, čvrstih objekata. Eksperimenti nevidljivosti otpočeli su tridesetih godina prošlog veka na univerzitetu u Čikagu.
Na Prinston univerzitetu je 1933. godine formiran Institut za napredne studije, u kome su vodeći naučnici bili Albert Ajnštajn i Džon fon Nojman. Uskoro su i projekti nevidljivosti prebačeni na Prinston. U toku 1936. godine projekat je proširen i Nikola Tesla je postavljen za direktora grupe. S Teslom, slažu se svi autoriteti, projekat je krenuo krupnim koracima napred. Radovi su nastavljeni do 1940. godine, kada je izvršen test u vojnom brodogradilištu Bruklin. Bio je to test na malom plovilu, na kome nije bilo ljudske posade. Brod je dobijao energiju od generatora sa drugih brodova, s kojima je bio povezan kablovima.

Amerikanci su tada bili opčinjeni magijskim konceptom nacističke nauke, čijim su se dometima divili i plašili je se, a čija je bitna dimenzija podrazumevala potpuno zanemarivanje ljudskog faktora koji se u nacističkoj Nemačkoj lako žrtvovao u raznoraznim, često monstruoznim, istraživanjima. Tesla se iz Filadelfijskog eksperimenta povlači posle svađe s fon Nojmanom, u martu 1942. Kako tvrdi Al Bielek, koji je kao mladi saradnik učestvovao u radu na ovom projektu, Tesla je ubijen 7. januara 1943. godine, jer je previše znao. Čak i opskurni Oto Skorceni u svojim memoarima piše da je lično ubio Nikolu Teslu, ugušivši ga jastukom. Ovo je sumnjiva tvrdnja, sem ako se ne poveruje u drugi deo Skorcenijevih tvrdnji, da su on i Gelen dolazili podmornicom u Montok više puta, i tu iskrcavali zlatne poluge, za ono što će uslediti kasnije, za potrebe iluminata IV Rajha.
Fon Nojman je, ipak, izveo prvi eksperiment 20. jula 1943. godine, kada su kalemovi uključeni. Brod je prvo bio obavijen izmaglicom a onda je fizički nestao. Dvanaestog avgusta 1943. godine eksperiment je izveden s punom snagom. Preživeli u ovom eksperimentu, braća Kameron, su u naučnofantastičnom maniru opisali šta se desilo. Elektromagnetno polje je bilo tako jako da su ljudi na brodu pretrpeli teške fizičke i psihičke povrede, a mnogi su poginuli. Sve dalje liči na naučnu fantastiku i neću o tome (to sam obradio detaljnije u knjizi IV Rajh). Izabrani datum za eksperiment, 12. avgust, nije slučajan. Tog dana je moguće izvesti tzv. "kolaps talasne dužine," jer Zemlja tog dana prolazi kroz svoju najosetljiviju fazu bioritma planete, koji se ponavlja u dvadesetogodišnjim intervalima, i 12. avgusta je moguće otvoriti prostorno-vremenske portale ka hiper svemiru i drugim dimenzijama.

Sve ovo je Tesla znao, a posebno šta znači otvaranje Pandorine kutije nekontrolisane zloupotrebe nauke, bez osvrtanja na posledice. Da je bio živ na kraju Drugog svetskog rata suočio bi se s još jednim mračnim projektom Iluminata, "Operacijom Spajalica", spašavanjem važnih nacističkih naučnika, njih preko 3000, koji su prebačeni u SAD, gde im je dat nov identitet i mogućnost da nastave s eksperimentima započetim u nacističkoj Nemačkoj, što ima kontinuitet do danas.
Čemu ova priča, zapitaćete se.

Već sam rekao, moramo mnogo ozbiljnije da iščitavamo sopstvenu istoriju, filosofiju, nauku, moramo da prevaziđemo poimanje naše istorije koja nam je servirana na nivou bukvara. Nećemo valjda celog života čitati bukvar?! Nećemo se valjda diviti našim istorijskim veličinama kroz ono što nam drugi nametnu kao debilni diskurs "pronalazača s belim rukavicama"? Nismo valjda toliko nemarni i nekritični prema "budućnosti", zato što nam je "prošlost" tako romantično blesava? Da li ste se zapitali kako to da Tesla nije imao testament? Kako mu "nije palo na pamet" da svoje patente zavešta svom narodu, nego je milijarde dolara oprostio Morganu i Vestinghausu? Na stranu što ne znamo šta se nalazilo u 80 limenih sanduka(!) koje je zaplenio FBI. Usrećili su nas posle Drugog svetskog rata kad su nam poslali Tesline bele rukavice, štap za šetnju i frak! Šta je Tesla - mađioničar Mandrak? Patente i nacrte su zadržali za sebe, a nama polucilindar, fali još samo beli zec.
Daleko ćemo dogurati ako dozvolimo da nam i dalje kradu pamet, kroz decenije i vekove. Ionako je nemamo dovoljno, a i to malo, neke belosvetske (političko-naučne) bitange nam odnesu. Mi smo ravnodušni kao da nismo svesni da se krade budućnost naše dece. Ko nema svoje "pameti", koristiće tuđu, ma kako bizarna bila. Još će nas ubediti da nam čine uslugu, dajući nam "znanje", da su naši dobrotvori, a naša blejačka politička elita će podupirati tu kampanju, verujući da su protokolarni susreti u Evropi plodotvorni, samim tim što se dešavaju. Nisu, samo su obična birokratska mrsidba koja nas zamlaćuje dok druga strana "radi radnju." Tesla mora da ,,spinuje" u grobu, milion obrtaja u sekundi.

Milan Vidojević
Beograd, 26.06.2009.

[džin tonik]

hehe, lijepo je zivio 50ak godina u juesej-u, cijenio luksuz, prodao neke patente, te umro u dubokoj starosti u ogromnim dugovima.
i nije ga zanimala balkanska _______________ (upisati po osobnoj zelji).

bravo tesla, rock on! bio si genije!

[cutter]

[Alexdelarge]

pojte mu srbi !

[scallop]

Ovih dana sam konačno shvatio šta Amerikanci zameraju Tesli. Kratak i inspirativni razgovor sa jednim Amerikancem o Edisonu i "preterivanju" Srba kad je u pitanju Tesla, okončan je stavom da je Tesla bio genijalan, da je imao sjajnu medijsku prezentaciju (fotografija Tesle kako sedi i čita dok munje sevaju oko njega), ali da nije znao da zaradi pare. Za to vreme je skromni Edison umeo da zgrne pare. Na to nisam mogao da odgovorim ništa, jer je to uklesano u um svakog Amerikanca - pare čine čoveka, a ne njegovo delo. Razgovor je počeo oko dinarske stotke. Na hiljadarci imamo Vajferta.

[Cornelius]

Kada sam ja iz Francuske stigao u Ameriku, bio saml zacudjen u kojoj meri razgovori o seksu i novcu nemaju isto drustveno vrednovanje. U Francuskoj, prilicno lako i bez nekog blama, sa skoro nepoznatim ljudima moze da se prica o seksu. Medjutim, tematika loive, koliko ko zaradjuje i sta poseduje, prosto je tabu tema. Smatra se za nevaspitanje poceti razgovor o tome. U Americi sam video da o seksu ne treba razgovarati sa ljudima, ali da se o parama prica vec prilikom upoznavanja. Dobar dan, ja se zovem Dzon Smit i radim za kompaniju AT&W. Godisnje zaradjujem 60 K$ i imam kucu koju jos uvek nisam otplatio, dva automobila i sin mi studira na univerzitetu TUCLA gde je skolarina 15 K$ godisnje.

Naravno, kako mene bas zabole koliko on zaradjuje i na sta trosi, a nisam imao nameru da mu pricam koliko ja zaradjujem i gde bacam svoje pare, izgledao sam relativno divalj tom narodu. Pitao sam moje prijatelje za kog vraga mi nepoznati ljudi pricaju o njihovim parama. Odgovorili su mi da je to deo rituala upoznavanja i saznavanja u kojoj si socijalnoj klasi. Kako je uobicajeno da se duzis sa svojom socijalnom klasom, na ovaj nacin se stvari ubrzavaju, te se vidi ko sa kim moze da se druzi i da caska.

Afiniteti i inteligencija nisu bitni. Vazno je da volimo pare i da smo dovoljno inteligentni da ih pravimo. Ostalo nema znacaj.

[Lord Kufer]

Tesli najviše zameraju što je razgovarao s vanzemaljcima i još uvek mu to nisu oprostili.

[Alexdelarge]

spasoje vlajic uskoro objavljuje knjigu: razmisljajte kao nikola tesla (podnaslov: psihologija uspeha).

[asja]

teslu danas sve, svasta i svako prisvaja i svojata - eto i crnogorci! ovde u nort americi, postoje cak i sekte, ciji je on guru i to, vanzemaljskog porekla. komuniciraju sa njim na seansama, kace signale koje im on salje kroz meditaciju! pa nije valjda da su pocele da se objavljuju i self help knjige na njegov racun? mogao bi i neki golubar da naskraba prirucnik: teslin gulubiji recnik! bilo bi to veoma profitabilno.

sta bi mu se moglo vise zameriti - to sto se za zivota, sit ispricao s vanzemaljvima, sto je eventualno bio jedan od njih, ili to sto je doprineo nauci preko dozvoljene mere?

[asja]

pazi, ovamo -tesla rep ili hip hop?

NIKOLA TESLA "you're a Man out of Time"

[Boban]

pa još je Vajta opevao Teslu sedamdesetih kad to nije bilo toliko IN.
NIKOLA TESLA - TEŠKA INDUSTRIJA (1976)

Elem, Tesla je uz Leonarda jedini čovek koji je u svom vremenu napravio nekoliko koraka u budućnost. To može biti sticaj okolnosti, posledica nestvarne genijalnosti ili nekakav strani uticaj (iz budućnosti, sa drugih svetova...)

[asja]

eh, pa drugo je teska industrija - to je prava stvar i to se pamti. bas ti hvala sto si postavio ovu pesmu. dugo je nisam cula. ono sto sam postavila je smejurija, pomalo i zalosna - upravo zato sto je in.

jos da dodamo i njutna, hajama i ajnstajna pa da svi dzinovi toga soja budu na broju.   

[Boban]

pa nisu Njutn, Ajnštajni i ostali tog ranga; svi oni su napravili korak dalje od onoga što je tadašnja nauka poznavala; ali samo su leonardo i tesla otišli mnogo koraka ispred svog vremena; oni su domislili i nadgradili nauku koja nije postojala u njihovo doba.

[mac]

Najveća Teslina zasluga nije na polju nauke, nego njegova popularizacija naizmenične struje odricanjem od procenta na proizvedenu struju. Naučne zasluge su mu ogromne, ali ovo ga čini velikim čovekom.

Uzgred, Njutn je ipak naučno zaslužniji od Tesle. Ako je Tesla zaslužio Nobela, Njutn je zaslužio dva.

[scallop]

Mac, ja sam zbunjen. Da li to znači da je tražio pare da bi neko drugi uradio ono što je on uradio? Eno u SAD još pokušavaju da realizuju njegov toranj za bežični prenos energije. Teslin pomak u nauci je stvarno merljiv sa delom jako malo ljudi.

[mac]

U ratu struja Edison i Vestinghaus su skoro bankrotirali, ali Vestinghausu je Tesla pomogao tako što ga je oslobodio ugovorne obaveze. Naizmenična struja bi skoro sasvim sigurno prevladala čak i da je Tesla insistirao na novcu, jer je efikasnija za prenos na velike daljine, ali pitanje je koliko bi vremena trebalo da se to shvati.

Mi danas koristimo QWERTY tastataturu samo zato što su se na prvim tastaturama zaglavljivali čekići sa slovima, a QWERTY raspored donekle rešava problem jer razdvaja slova koja se često zajedno pojavljuju. Taj nedostatak je vrlo brzo uklonjen. QWERTY raspored nije najsrećniji, čak ni za engleski jezik, ali je ostao do današnjih dana jer su ljudi po inerciji koristili ono što postoji, iako više nije postojao razlog. Moguće je da bi jednosmerna struja doživela istu sudbinu kao i QWERTY tastatura.

[scallop]

Ti sad dopisuješ Skrobonjinu knjigu na nivou "šta bi kad bi". Ono što je Boban hteo da kaže je da Tesla ima legat koji još nije do kraja ni shvaćen ni iskorišćen. Njegovi radovi su i danas inspiracija, kao i Leonardovi dometi. Danas znaš samo za Jaccard tkanine, a gotovo niko ne zna da je taj tip potakao industrijsku kompjuterizaciju svojim tkačkim inspiracijama pre trista godina. Ima tih "ludih naučnika" koji potegnu odjednom i otvore prostor za hiljade. Tamo gde ni pomislili nisu da bi sve moglo da ode. To je osnov kritike timskog rada, jer timovi razrađuju tamo gde vrsni pojedinci izvrše prodor. Jedan od najdubljih prodora u istoriji nauke delo je Teslino i niko nije uspeo da ga izbriše i pored izuzetnih napora. Jesi li čuo za Alexandersonsov alternator? Ja sam bio zapanjen kad sam ustanovio da njega vode kao pronalazača. Jebote, pa Tesla je za Čikašku svetsku izložbu priručno napravio 200.000 neonskih sijalica kad je Edison zabranio upotrebu svoje. Ko od šale. Iz zezanja. Teslinu ravnodušnost prema zgrtanju mogu kao manu da ističu u SAD, ali ne i kod nas.

[mac]

Nemoj da te to brine. Tesla jeste konstruisao alternator od 50kHz, ali Aleksanderson je konstruisao jači od 100kHz, i to što je Aleksanderson konstruisao se koristilo. Drugim rečima Aleksanderson je pronalazač Aleksandersonovog alternatora.

S druge strane, pogledaj spisak tehnoloških prekretnica u elektrici i elektronici http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_IEEE_milestones i videćeš posle spiska da se samo jedno ime posebno izdvaja od svih drugih koji su radili na tom polju: Nikola Tesla.

[PTY]

sa sajta Vreme:

Film o Nikoli Tesli, koji je deo sadašnje postavke Muzeja Nikole Tesle i koji posetiocima treba da približi lik i delo slavnog izumitelja, radila je Slađana Milošević, cinik bi rekao poznata i po nekadašnjem hitu Miki, Miki veliki. Stranci, srećom, bar to ne znaju.

Kod nas su po Tesli nazvani i aerodrom, i bulevar, a možda uskoro i novi velelepni most. Muzej Nikole Tesle, jedini takav u svetu, jedini je i koji čuva zaostavštinu možda i najvećeg izumitelja u istoriji. Logično je onda što strani turisti odaberu baš njega za "pod obavezno" videti kada dođu u srpsku prestonicu. Drugo je pitanje kako mi čuvamo ovu "svetinju", kako je predstavljamo drugima i šta bi rekao sam Tesla kada bi danas nekim čudom prošetao Krunskom ulicom do muzeja koji nosi njegovo ime.

U vezi s tim pojavilo se i pismo koje je nedavno upućeno na adrese Muzeja Nikole Tesle i Skupštine grada Beograda, pod čijom je ingerencijom muzej. Potpisala ga je grupa elektroinženjera i fizičara, profesora i naučnih savetnika, uglednih ljudi od struke. Tim pismom potegla su se neka od najosetljivijih pitanja koja se odnose na novu muzejsku postavku, a od nadležnih se zahtevaju odgovori na pitanja: ko je dozvolio da se originalna postavka u Muzeju Nikole Tesle zameni novom, postoje li koncept i projekat sadašnje postavke, koliko je stručan autorski tim koji stoji iza nje, učestvuju li u tom poslu i važni predstavnici struke, ko je finansirao radove i kako su ta sredstva do sada trošena. Iznoseći mnoštvo kritika na račun rekonstrukcije originalne postavke koja je postojala prethodnih 50 godina, ocene dela stručne javnosti ugrubo se mogu svesti na nestručnost, improvizaciju i nedostatak koncepta. Potom, u pismenim odgovorima koji su usledili iz muzeja (Skupština Grada se još nije oglasila), a naročito u odgovoru direktora muzeja Vladimira Jelenkovića, gotovo odsečnim tonom tvrdi se da je reč o "pogrešnim, netačnim premisama" dela stručne javnosti, nazvanog "dušebrižnici", jer ne postoji odluka o zameni "originalne" "novom postavkom", već je u pitanju samo restauracija posle koje će skoro sve, kako se tvrdi, biti vraćeno na svoje mesto. Za to vreme posetioci, kojih je prema podacima sve više, kako stranih tako i domaćih, o restauraciji postavke ne znaju ništa. Obaveštenje o tome na ulazu u muzej ne postoji, a na pitanje nekom od muzejskih demonstratora da li će uskoro biti izloženo još nešto od eksponata, dobije se odgovor – ne. Ukratko, ono što se može videti u datom trenutku u muzeju, to je to – konačna slika.


foto: m. milenkovićDOBRODOŠLICA: Teslina fontana ispred Muzeja

BRIGA ILI BLEF: Ulazak u čudesni Teslin svet počinje pre ulaska u zgradu muzeja. Odmah preko puta nalazi se "Teslina fontana", ali ne radi, zarđala je i zatvorena u kocku od pleksiglasa zamagljenu od vlage. Pod težinom lanjskog snega, koji niko nije očistio, plafon od pleksiglasa se urušio tako da je kocka sa gornje strane otvorena. U žabokrečinast izložbeni prostor, koji bi trebalo da predstavlja Teslinu avangardnu zamisao to jest prelivnu fontanu koju bi pokretala njegova turbina, bačena je i stara drvena stolica koja je čak jedini pokazatelj famoznog eksponata, jer jedino na njoj, onako ležećoj, piše: "Muzej Nikole Tesle utovar izložbe". Kada u muzeju posetioci pitaju za fontanu, dobiju odgovor da nije u najboljem stanju, a na pitanje zašto ne radi, kaže im se da je verovatno arhitekta pogrešio, mada, odmahuju rukom, priča je komplikovana. Fontana je inače pompezno postavljena 2007. u znak jubileja 150. godišnjice Teslinog rođenja, zamišljena da bude i ukras i eksponat, ali nije radila takoreći od početka. Noću je ovo muzejsko ruglo i dalje "veličanstveno" osvetljeno.

Ima nečeg nejasnog, teško dokučivog u šetnji kroz Muzej Nikole Tesle. Muzejska tura, kao što bi se i očekivalo, polazi od najvažnijeg eksponata, od modela indukcionog motora, Teslinog otkrića koje je promenilo svet. Posle kraćeg objašnjenja i okretanja diska rukom, vodič međutim ne pokušava da ga uključi, nego se užurbano seli na susedni model, Teslino "Kolumbovo jaje", koje se istina zavrtelo onako kako je i trebalo. Tačno je, kako u pismu tvrdi deo stručne javnosti, da uz model indukcionog motora u postavci više ne postoji model prve svetske hidrocentrale na Nijagari čiji bi zadatak bio da demonstrira tajnu Teslinog izuma. U svom odgovoru stručnoj javnosti, iz muzeja su poručili da je model na restauraciji, kao i drugi radni modeli "izvanredno urađene replike", te da se na tome radi više od godinu dana i da će se verovatno potrošiti još toliko vremena dok se posao ne završi. E sad, stručnjaci, koji kažu da se s njima niko nije konsultovao o renovaciji eksponata i postavci u celini, pitaju šta se to tamo u muzeju događa, zašto se toliko dugo radi, ko stoji iza toga i zašto projekat restauracije postavke nije dostupan javnosti.

No, vratimo se šetnji kroz muzej u kojoj dolazimo do drugog najvažnijeg eksponata, velikog Teslinog transformatora, koji je kako saznajemo nedavno renoviran, ali ne radi. Dok "turisti" ljubomorno i s divljenjem gledaju u kalem-grdosiju, dotle svoj jedini eksperiment, s neonkama, izvode na omanjem nimalo impresivnom transformatoru. "Nazovite telefonom za mesec-dva, pa ćemo vam reći da li je proradio", savetuju u muzeju pomalo zatečene posetioce, kako naše tako i strane. Šetnja dalje vodi do novog modela Teslinog teledirigovanog brodića, za koji je rečeno da je izrađen tek pre godinu i po dana. Niko se ne usuđuje da pita da li bi i tu trebalo nešto da se demonstrira, da se pokrene, možda nešto po principu daljinskog upravljanja, jer brod nepomično stoji u staklenoj vitrini. Kasnije, na pitanje zašto brod na teledirigovanje nije radio, kao bumerang je doleteo odgovor: "Radiće, gospođo, radiće."

Među novim radnim modelima nalazi se i prvi model Teslinog ventilatora. Okreće se, ali i to uspeva da pokvari neki stranac koji bez straha prislanjajući ruku na uključenu spravu pita "zar to nije zamišljeno da brže radi". Da, zamišljeno je, objašnjeno mu je potom. Obilazak Tesline pumpe bio je iznenađenje još samo za vodiča kome je, čuvši tiho brujanje, preostalo da prizna da tu nešto ne radi kako treba jer bi pumpa morala mnogo jače da se čuje. Posetioce na samom kraju muzejske ture čeka i prikazivanje biografskog filma o Nikoli Tesli, inače pravljenog za svečanu akademiju povodom Teslinog jubileja 2007. godine. Autor filma je niko drugi nego pop pevačica Slađana Milošević, između ostalog, cinik bi rekao, poznata i po nekadašnjem hitu Miki, Miki veliki. Stranci, srećom, bar to ne znaju.

REČ STRUKE: Autorka pisma s početka ovog teksta, prof. dr Mirjana Popović-Božić, naučni savetnik na Institutu za fiziku, ocenjujući sadašnju postavku kaže da je ona izgubila klasične muzejske, edukativne i istorijske elemente. U pismu se navodi i mišljenje akademika Petra Miljanića, koji je kao član tima radio na stvaranju originalne muzejske postavke pedesetih godina, a prema kome je u sadašnjoj postavci dat veliki prostor Teslinim istraživanjima koja nisu dala uspešne rezultate, ali nije dato dovoljno prostora doprinosima koje je ceo svet priznao i koje danas koristi. Takođe, stručna javnost kritikuje to što se postavka najvećim delom sastoji od nepreglednih velikih postera bez osmišljenog redosleda, kao i što za Tesline predmete i arhivu, koji su ranije bili izloženi, sada više nema mesta. "Podsećamo vas da je Teslina arhiva, zbog izuzetne vrednosti i univerzalnog značaja za ceo svet, upisana 2003. u registar dokumentarne građe Uneska", kaže se u njihovom pismu. Na sajtu muzeja pak stoji da je ovaj muzej jedini čuvar originalne i lične zaostavštine Nikole Tesle i da poseduje izuzetno vredne kolekcije: više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2000 knjiga i časopisa, više od 1500 fotografija i staklenih fotoploča, više od 1000 planova i crteža... Sada se u muzeju mogu videti ukupno dve vitrine sa Teslinim ličnim stvarima. U jednoj se nalazi nekoliko papira ispisanih rukom, kao i maturski list, a u drugoj Teslin cilindar, štap i još pokoja sitnica. Međutim, direktor muzeja Jelenković tvrdi da u postavci i ne treba da stoje originalni dokumenti iz lične arhive, kao i da su oni uveliko u procesu digitalizacije i mikrofilmovanja. Rokovi za to su, saznajemo u muzeju, probijeni, a zadati su bili za kraj 2008. godine.

I najzad, na sajtu muzeja piše: "Deo izložbe posvećen Teslinom stvaralaštvu počinje njegovom divnom 'Bajkom o elektricitetu', u kojoj on, s poetskim nadahnućem, prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta." Taj deo izložbe više ne postoji, a to što piše na sajtu ne važi odavno. "Na pitanje postavljeno direktoru muzeja još 2008, šta će biti sa tim delom postavke, odgovorio je da je to muzej o Tesli, a ne o istoriji nauke o elektricitetu", saopštava prof. Božić. U muzeju, na naše pitanje o sajtu, uveravaju da će, kao i sve drugo, i on uskoro "proraditi" tako da će najzad prikazivati aktuelni sadržaj postavke.

ODGOVOR: Direktoru muzeja Vladimiru Jelenkoviću krajem prošle godine otpočeo je drugi mandat na toj funkciji. Inače, od samog njegovog postavljenja 2006. godine, novine su o tome pisale, započeo je prvo tihi a onda i otvoreni rat između njega i njegovog tima koji je doveo sa sobom, s jedne strane, i grupe dugogodišnjih stručnjaka zaposlenih u muzeju, s druge strane. Stručnjaci su u to vreme iznosili optužbe na račun neprofesionalnog i bahatog ponašanja direktora, a on ih zauzvrat teretio za klevetu i nemoral. Na kraju su zaposleni stručnjaci napustili muzej, a direktor sa svojim timom ostao. Jedna od bizarnosti vezanih za nove publikacije muzeja jeste što se u njima odjednom pojavilo neobično ime prevodioca, umesto dotadašnjih vrsnih poznavalaca Tesline terminologije i duha jezika. Pisalo je: prevodilačke usluge – BeoAfrika. U Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca Srbije i u Udruženju književnih prevodilaca Srbije nikada nisu čuli ni za kakvu BeoAfriku. Koliko se na internetu i onda i sada moglo naći, autoplac BeoAfrika jedino čime se bavi jeste trgovina polovnim automobilima.

Prema najnovijim događanjima, direktor Jelenković, prozvan nedavnim pismom u vezi sa muzejskom postavkom, uputio je odgovor. U njemu tvrdi da originalna postavka jeste uklonjena, ali ne za stalno, već zbog izvođenja radova na adaptaciji, restauraciji i opremanju izložbenog prostora i drugih prostorija u muzeju. Nezadovoljnu stručnu javnost direktor muzeja ubeđuje da je aktuelna postavka privremena i da je još u nastajanju: "Ona se menja i postepeno oblikuje iz dana u dan. Utisci posetilaca o onome što je izloženo na dan kada nastaje ovaj odgovor, biće sigurno drugačiji za nekoliko dana." Direktor muzeja je izostavio da odgovori na konkretna pitanja o projektu restauracije, stručnosti tima, ali i o predviđenom roku za završetak svih tih radova koji traju od kada je on došao na ovo mesto. Sudeći po dosadašnjem tempu obnove, još smo veoma daleko od muzejske postavke dostojne Teslinog imena.

[scallop]

Bio sam u muzeju "Trail of tears" Cherokee Indijanaca u Tahlequah, Oklahoma. Replika sela se ne obilazi bez vodiča i ona ne dozvoljava da se eksponati diraju. Cherokee znaju da čuvaju svoje.

[mac]

Taj direktorov tim je došao tu samo da otkrije tajnu Teslinog superoružja, a restauracija im je samo paravan.

[Alexdelarge]

[Karl Rosman]

Stojan objasnio.

[Ukronija]

 

E, Stojane Maricu, trgovce i zanatlijo iz Peste, da si znao da ces za koju deceniju da ispadnes toliki duduk, ne bi, nepozvan i totalno irelevantan, ali arogantno uveren u svoju bitnost, pisao novinama. Tupane.

[Dybuk]

  srpska posla.

[Truman]

Ahaha...to me podseti na ono kad su ugledni (malo)građani bili protiv osvetljenja ulica i uvođenja pruge.
Inače, bejah s par stranaca poznanika u muzeju. Kustos je student et. koji vam daje one štapove što svetle i demonstrira moć te kako-se-zvaše struje, takođe može i da se pipne. U svakom slučaju, htedoh reći da su lepo osmislili koncept i da je to nešto što će strancima zasigurno ostati u sećanju.

[Alexdelarge]

[Dybuk]

Nikola Tesla, Psiholoski Portret - Vladeta Jerotic

[mac]

Neka gospođa je fino objasnila da je mnogo i previše hajpa na Teslu. Nije da nije u pravu. Ali i dalje vredi da ima sliku na novčanici.

Tesla Fact vs. Fiction: Why the Public Perception is Wrong