Author Topic: Prilog metodologiji kritike stripa  (Read 2500 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Prilog metodologiji kritike stripa
« on: 27-09-2019, 09:21:52 »
Htedoh da ovo podelim na stavke, po brojevima, kao "tačka 1", "tačka 2", i tako dalje, ali sam onda shvatio da se većina tih smernica ne odnosi nužno samo na strip, već na svaki prikaz nekog sličnog sadržaja na modernim platformama (čitaj: Internet, ali često i po štampanim fanzinima). Kako bilo... najbitnija stavka bi bila:

Ne deliti ocene na one za "crtež" i "priču"!

Zapravo, ne deliti ocene na druge kategorije uopšte - ako već osećate neizdrživu potrebu da dajete numeričku ocenu, neka bude samo jedna. Strip nije ni puki zbir niti aritmetička sredina svojih elemenata. Ne pišete za Consumer Reports. (To ionako važi za svaku vrstu umetnosti koja se sastoji od elemenata drugih umetnosti.) Ali, u slučaju stripa, posebno ne deliti na "crtež" i "priču" jer te dve stvari nisu odvojene i nezavisne. Negde sam skoro pročitao izjavu da određeni strip "priča priču kroz crtež", ali to zapravo važi za svaki strip, iako većina stripova ne priča priču samo kroz crtež. Svaki pokret, svaka gestikulacija, svaka tranzicija između kadrova su deo priče. "Crtež" ne znači samo kako su likovi i stvari grafički predstavljeni. "Crtež" znači "vizuelna komponenta... priče".

Pravilnija podela bi bila na "crtež" i "scenario" - na osnovu faza u produkciji stripa - ali prilično sam siguran da 99,99% ljudi - u najmanju ruku - ne ume da apstrahuje scenario iz priloženog stripa, čak i u najjednostavnijim slučajevima (osim, naravno, očiglednih dijaloga i teksta uopšte).  Drugo, čak i to je apstrakcija, i ne ocenjuje se scenario nego njegova realizacija, tj. sam strip.

Znam da svi iskusniji čitaoci ovo već znaju - a nadam se i da oni znaju da ja znam da oni znaju... - ali ovo sam napisao zbog onih ostalih.

Hvala unapred!  xjap
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 15.133
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #1 on: 27-09-2019, 10:30:51 »
eh da, torpedo predstavlja najbolji primjer odnosa crtez-prica, t.j. uticaja crteza kao vizualne komponente price.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.590
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #2 on: 27-09-2019, 11:21:28 »
Quote
prilično sam siguran da 99,99% ljudi ne ume da apstrahuje "scenario" iz priloženog stripa


Ja ti nisam mnogo relevantan sagovornik za strip, jer već dugo ne pratim dešavanja u stripu, ali u čemu je problem da se iz stripa "pročita" scenario? Ne vidim šta je tu problem...


Ranije u Klubu "Lazar Komarčić" gotovo svako ko je pokušavao da nešto piše pokušavao je i sa scenarijima za stripove.
Mica

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #3 on: 27-09-2019, 11:25:32 »
Pa da, ali ti pričaš o piscima, ili bar ljudima koji pokušavaju da se bave pisanjem, a to je zapravo jako mali broj ljudi. A sa stripom postoji i taj problem što nije lako primetiti šta dolazi od scenariste, a šta je crtač sam ubacio (osim kad se radi o istoj osobi, pa nije ni bitno).
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.590
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #4 on: 27-09-2019, 13:18:24 »
Ali ti si pričao o ocenjivanju. Ocenjivanje valjda bi trebalo da rade ljudi koji imaju dublje poznavanje stripa. Nisam shvatio da pričaš o "običnim" konzumentima. Mada i tada ne vidim šta je problem da se "vidi" scenario.
O onome drugom što pominješ u odgovoru - šta dolazi od scenariste, a šta je crtač sam ubacio - to je već složenije pitanje i tu se slažem da je to dosta teško proceniti - možda i nemoguće, jer zahteva poznavanje metodologije rada svakog pojedinog tandema...
Mica

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #5 on: 27-09-2019, 13:47:46 »
Mada i tada ne vidim šta je problem da se "vidi" scenario.
Ja o ovome ne razmišljam često, ali u ovoj priči bitno je da se setimo da postoji tzv. "Marvelov metod" (koga je, kažu, smislio Sten Li a mnogi ga i danas koriste), a to je da scenarista prvo smisli okvirnu priču, možda razbijenu u glavne scene ali ne nužno raščlanjenu na kvadrate i svakako bez dijaloga. Crtač po tome nacrta epizodu a onda scenarista naknadno osmisli dijalog i ubaci ga u finalni proizvod. Kako ima scenarista koji ovako rade i danas, mislim da je Ridiculusovu distinkciju važno imati na umu ili je bar biti svestan.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #6 on: 27-09-2019, 15:01:35 »
Ali ti si pričao o ocenjivanju. Ocenjivanje valjda bi trebalo da rade ljudi koji imaju dublje poznavanje stripa. Nisam shvatio da pričaš o "običnim" konzumentima.

Moglo bi se reći da sam napisao uvodnu poruku za ljude koji bi želeli da se oprobaju u prikazu stripova. Naravno, ovo što ti kažeš je stoprocentno razumno, i sve što sam ja napisao na početku je toliko samoočigledno da u razumnom svetu ne bi postojala potreba da to uopšte i pominjem - jedna od retkih zajedničkih stvari za bilo koju školu stripa i bilo koje doba stripa - ali kad malo prošaram po internetu, vidim da me stvarnost negira na svakom ćošku. Ako odeš na stripovi.com, videćeš da njihov model prikaza stripova obuhvata neke od pomenutih kategorija, a oni su najveći sajt o stripu na teritoriji bivše Jugoslavije. Nije to ograničeno samo na domaći teren ili jezik, ali mi je domaće trenutno u fokusu.

Naravno, poznavanje materije, tj. medija, je veoma poželjno  :lol: , ali sama "načitanost" nije dovoljna. Znam ljude koji su pročitali hiljade i hiljade stripova ali ne bi mogli da kažu ništa pametno o njima. Zato što je za njih akt čitanja stripa niz primalnih senzacija i upijanja informacija, i nikad nisu posvetili intelektualnu pažnju onome što su pročitali, tj. dubljoj obradi tih informacija. A opet, taj koji je svestan da je pročitao mnogo osećaće se pozvanim da iznosi i zaključke, kada potreba iskrsne.

Meho lepo piše, ali on piše više sa kulturološke tačke gledišta - što ima svoje mesto, ali mene trenutno više zanima formalistički pristup. Ne mislim da su ti zanatski kvaliteti najpresudniji za primećeni kvalitet stripa - ima stripova koji su tehnički savršeni, ali intelektualno ili emotivno prazni - ali daju neku osnovu, i mislim da je taj pristup kod nas vrlo zapostavljen u modernim konverzacijama o stripu.


I, naravno, da, ovo što Meho kaže za Marvelov način - ali postoji beskrajno nijansi učešća scenariste između te metode i one sa kompletnim scenarijom.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #7 on: 27-09-2019, 18:45:17 »
Da, ja uopšte nisam vizuelni tip i to je strašno. Mislim, strašno samo utoliko što pokušavam da pišem o stripu povremeno  :oops: :oops:  Ali tešim se da ja to samo čuvem mesto za nekog boljeg pa kad se pojavi mogu da prestanem  :cry: :cry: :cry: :cry:

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #8 on: 21-10-2019, 10:24:45 »
Prema podeli koju je izvršio Howard Chaykin, ili neko pre njega - Gil Kane je voleo da razmišlja o tim stvarima, pa je možda imao uticaja na ovo rečeno - postoje tri narativne škole američkog stripa, u smislu kako vizuelno organizuju narativ.

Prva je Eisnerova, koji je prvi kodifikovao pravila: naglasak je na drami, na romansi, i na estetici table.

Druga je Kurtzmanova: distanca, novinarski pristup, nezaziranje od nasilja (realnog, ne onog fetišiziranog - ima posledice, neprijatno je).

Treća je Kirbijeva i Lijeva: impresioniranje čitaoca posledicama akcije (NIJE o samoj akciji).

Čejkin tvrdi da je apsurdno da moderan strip (ali samo onaj mejnstrim) uglavnom pokušava postići Kirbijev efekat Ajznerovim metodama. Ali, dok gledam neke od modernih tabli - recimo, prvi uvid u Valkyrie #4 (crtao CAFU, pisali Ewing i Aaron) - počinjem da slutim da je ova podela strogo istorijska, i da danas nije primenjiva. Ili možda postoji i četvrta škola, ona nestripovska (koja se stidi tradicionalnog stripa i njegovih "mehanizama", i traži ne samo inspiraciju (kao nekad), već i direktni model za kopiranje, u filmu, televiziji, ili, eventualno, i na vrlo specifičan način, književnosti)? Jer ono što gledam je toliko vizuelno neinteresantno na (zamišljenom) papiru da je to bolno. Ok, imamo zanimljiv dizajn tradicionalnog telefonskog aparata, ali to je na konceptualnom nivou, a ne konkretno vizuelnom. Naravno, isti problem imamo unazad još 15 i više godina, na primer u Daredevilu koji su radili Bendis i Maleev, gde su svi jedinstveni elementi stripa obrisani u korist "early access" televizijske knjige snimanja. I ponoviću po ko zna koji put da je to vrlo štetno po strip kao medij. Razlozi zašto neko uopšte čita takve stripove nije to jer ne može da nađe datu stvar nigde drugde, već zato što smo nestrpljivi (treba čekati dve minute, ovaj, dva meseca, ili, ne-daj-bože, godine da izađe serija!) i zato što se lako nalazi, distribuira, i konzumira. I to najčešće besplatno. Nemojmo se zavaravati: ljudi čitaju stripove. Jedino što uglavnom za njih ne plaćaju. A ne plaćaju zato što je za njih to samo uvod u život likova i franšiziranih (iliti flaširanih) "snova" i fantazija - sam medij kao takav ih ne zanima. Možda je medij kao takav i bio vezan za štamparstvo i fizička ograničenja lista papira - to je tema za drugu diskusiju.

Dakle, imamo neku vrstu međumedijske modularnosti - sadržaj koji se pravi tako da ga je lako koristiti u drugim medijima. Bil Sinkevič - kao neko ko jako voli i ceni strip - je rekao skoro na jednoj tribini kako je prezir prema stripu prešao sa nivoa kulture ("to je za decu") na poslovni nivo ("mi ćemo uzeti vaše ideje i pokazaćemo vam kako se to radi"), i kako su strip-kadrovi prestali da postoje. Naravno, ne misli bukvalno, i priča samo o stripovima glavnog toka (američkim), ali tačno saosećam sa njim. Ostale su nam uglavnom kopije kadrova zamišljenih za veliko platno ili "male"  ekrane (koji su u današnje vreme često takođe veliki). Kadrova lišenih zvuka (ili njegove simboličke reprezentacije). Kadrova lišenih pokreta. Kadrova lišenih suptilne ljudske dimenzije koju na video-snimku donosi gluma ili glumačka harizma. Kadrova lišenih psihološke simbolike koju bi montaža slika u stripu uradila očas posla. Kadrova lišenih ikakve svesti o tome da se dešavaju u prostoru, a ne vremenu, i zato obično organizovanih kao po udžbeniku za osnovnu školu filmskog pripovedanja (ok je, poštuje "pravila", ali ne ide dalje od toga).

Naravno, sve ovo može da se otpiše sa "zašto se uopšte baviš mejnstrim stripom, kada je nezavisni strip danas toliko bogat?" Ima i tu istine, i za takav strip gornje primedbe u principu i uglavnom ne važe. Ali ovaj strip za koji važe je ono što ljudi čitaju, ono što mladi čitaju (na ReadComicOnline, posle The Walking Dead, najčitaniji je Batman, ali ovaj najnoviji, koji izlazi od 2016.), a kao što znamo, kao što se mladunče neke životinje veže za prvu pokretnu stvar, tako se i nerazvijeni um veže za prvu estetsku impresiju, i dobićemo čitave generacije koje odrastaju na đubretu, i koje će imati problema da razumeju ikakav drugačiji pristup (nije nemoguće, naravno, ali potrebno je truda i vremena, a ko danas ima takav luksuz?)
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

mac

  • 3
  • Posts: 11.619
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #9 on: 21-10-2019, 10:34:14 »
90% svega je đubre, bilo je đubre za ranije generacije, i biće đubre za naredne. Oni znatiželjni će otkriti preostalih 10%, a nama ostalima je svejedno šta čitamo i na čemu odrastamo.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #10 on: 21-10-2019, 10:47:24 »
90% svega je đubre

Ne, to važi samo za masovnu kulturu, a i tako se može primeniti samo u određenom kontekstu. Kada je Sterdžen to rekao, doba informacija nije bilo ni san. A drugo, danas se javlja jedan problem koji ranije nije postojao: kultura postaje vođena pravilima ekonomije više nego ikad u istoriji. Dakle, ekonomija određuje šta će se praviti. A ekonomija se vodi pravilom jednakosti, svačiji novac (u ovom kontekstu čitaj "glas") je jednako dobar. Ti kao da hoćeš da kažeš "svakom svoje", protiv čega nemam ništa, ali kada tvoje "svoje" počne da jede svet oko mene, i natera me da se povučem u podrum sopstvene kuće i izolujem od sveta ako hoću da ga izbegnem, onda dobijemo problem u komunikaciji, ti i ja. Kada stvari koje mi se svide budu prekinute, "jer nisu isplative", onda dobijemo drugi problem u komunikaciji.

Dakle, ako misliš da je sve izolovano, i postoji u zasebnim svetovima, onda imamo još veći problem.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

mac

  • 3
  • Posts: 11.619
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #11 on: 21-10-2019, 11:14:05 »
Naprotiv, sve je spojeno. Ti možeš (tj. pre će biti da moraš) da čitaš šund, ali i svi ostali imaju priliku da čitaju kvalitet. 10% nije neki magičan broj, nego prosto krajnost bilo kakve statističke raspodele. Svi teoretski imaju priliku da konzumiraju čak i to što (po recimo tvom kriterijumu) spada u 10%. Spojeni smo. Druga je priča što od tih 10% ti lično smatraš da 99% i dalje nije dovoljno dobro. Smanji kriterijume i živećeš srećnije.


Podsećaš me da "ugrožene" belce u Americi, koji se plaše da će ih crnci, Latinosi, i muslimani prevladati, i da će biti manjina u "sopstvenoj" zemlji. Pa šta?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #12 on: 21-10-2019, 11:38:15 »
A ekonomija se vodi pravilom jednakosti


Kad stignete na ovo mesto ulazite u moj prostor. Kad ekonomija kaže da je đubre kvalitet ima da ga jedemo?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #13 on: 21-10-2019, 12:47:18 »
Smanji kriterijume i živećeš srećnije.

Mislim da si ovde na pogrešnoj temi. Ta mudrost je trebalo da bude izrečena na politićkom delu foruma, posebno onom koji se bavi trenutnom vladom. Šta ja, kao puki ljubitelj stripa, da ti odgovorim na to? "Povećaj kriterijume i živećeš kvalitetnije?"

Quote
Podsećaš me da "ugrožene" belce u Americi, koji se plaše da će ih crnci, Latinosi, i muslimani prevladati, i da će biti manjina u "sopstvenoj" zemlji. Pa šta?

To je zanimljivo zapažanje, ali možda više govori o tebi nego o meni. Opet, šta ja, kao puki ljubitelj stripa, da odgovorim na to? Rasprava sa tobom me podseća na raspravu sa kompjuterskim programom? Sve strogo binarno, uredno, klasifikovano negde čak i ako mu tamo nije mesto. Strip je šund ili je, šta? Kvalitetan? Samo "nije šund"? Ja čak nigde nisam ni rekao da mi je problem da čitam šund. Ne mislim da je sve što volim zlatni standard, i neke stvari koje volim da pročitam/pogledam/poslušam su objektivno loše. Ali sam dobro svestan gde je razlika. I često čak i nemam jedno mišljenje o nekoj stvari, već nekoliko, iz različitih perspektiva.

Mocart nema loših dela. Nisam preslušao baš sve što je komponovao, pa ostavljam prostor za sumnju - pardon, statističku devijaciju, možda nešto što je smišljao dok je imao 3 i po godine, pa mu se pripiškilo, pa ga je to pomelo. Celokupna barokna muzika nema loših dela. Ima dela koja su mi dosadna, ili ne lako slušljiva, ali nikako "loša". Drugo je to što ću ja radije da slušam elektronsku muziku danas (ili sutra) - to je zbog našeg načina života. Za klasične muzičke forme potrebno je vreme i tišina. I dobra muzička oprema jer je dobar deo ugođaja u kvalitetu zvuka i promenama nijansi. Ali nikad nisam sumnjao šta je "bolje", jer barokna muzika je pravljena po jednom od najrigoroznijih muzičkih sistema ikada, sistema zasnovanom na matematici. Slično je sa stripom. Budući nastao kao hibridna forma lake zabave, on nikad ne može da postigne to savršenstvo, ali glavna pravila postoje. I ona se nalaze u domenu grafičkog dizajna, koji nema veze sa stilom i ukusom vremena. Kao što reče pomenuti Sinkevič na pomenutoj tribini, "stil se menja, ali je dizajn večan". Barem relativno govoreći. Naravno, od svih kritika ili prikaza koje ćeš pročitati o stripu na našem jeziku, niko ne priča o tom elementu ravnopravno sa ostalima, već ga računa ili kao deo crteža, ili ga ne vidi. Ili ga ne zanima. 100% kritika, ne 90%. Osim ako mene ne računaš u onih 10%, ali ja ne smatram sebe toliko značajnim. A nisam ni ozbiljni kritičar.

Za razliku od ekonomije, estetika se ne bazira na pravilima jednakosti, i onda statistika nije preterano efikasna. Kritika svake umetnosti se bazira na poređenju, a poređenje je nužno vezano za iskustvo. Drugim rečima, nema sa čim da porediš ako ništa ne znaš. I time je tvoj glas, tvoje mišljenje*, beznačajno. Ovo nas dovodi do toga da su mlađe generacije po ovom pitanju inherentno hendikepirane u odnosu na starije, i zato pokušavaju to da otpišu kao sukob generacija; ali, sa druge strane, te nove generacije su sposobnije za promenu. A promena ne znači odbaciti sve i krenuti od nule, već uzeti sve od ranije, povezati sa novim tendencijama, i sagledati sve iz nove perspektive. I zato bi bilo najbolje imati malo od svake generacije. Ništa od ovih zamerki koje sam izneo nisu striktno moje i samo moje, već neki od najvećih umetnika i kritičara koji se bave stripom misle slično ili isto, nezavisno od svog godišta. Ali ja sam morao žestoko da se potrudim da dođem do potvrde takvog stava i dokaza da nisam lud i sam protiv sveta, jer to nije ništa što ćeš naći u standardnim medijima, čak i onim koji se navodno bave stripom.

O umetnosti se samo priča konkretno. U opštim, apstraktnim crtama može da priča samo onaj ko ne zna mnogo, i nema o čemu. Recimo, u Japanu je obrnut problem. Tamo je strip "pojeo" film i zato imamo glumce koji preglumljavaju svoje scene, kako ispadne kada se scena iz stripa bukvalno prenese na ekran. Ali Japan je tamo, a mi smo ovde, a "ovde" je pod senkom američke kulture.

a nama ostalima je svejedno šta čitamo i na čemu odrastamo.

Čak i da si stvarno ubeđen da misliš tako, ako tvrdiš da te nije briga na čemu odrastaju tvoja deca, procenjena šansa da lažeš samog sebe je 90%. Ako spadaš u onih 10%, spadaš u manjinu, i ja se izvinjavam.

A ekonomija se vodi pravilom jednakosti

Kad stignete na ovo mesto ulazite u moj prostor. Kad ekonomija kaže da je đubre kvalitet ima da ga jedemo?

Ja se izvinjavam na agresiji!  xjap Ali, zar ga već ne jedemo? Mislim, figurativni "mi".


*guzica? Nazovi to kako hoćeš, ali nema veze sa "razmišljanjem", i dolazi potpuno od strane naklonosti, genetske ili naučene
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

mac

  • 3
  • Posts: 11.619
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #14 on: 21-10-2019, 13:03:40 »
Smanji kriterijume i živećeš srećnije.

"Povećaj kriterijume i živećeš kvalitetnije?"

Tačno tako. Ono što ne možeš je da povećaš kriterijume, a živiš srećnije. A to je ono što sad želiš. E pa ne može. Mislim, može, ako nađeš kritičnu količinu istomišljenika i pritom fanatika, koji će celu svest čovečanstva da pokrene u sebi željenom smeru. Ali to nije realna opcija, i zato ti preostaju samo dve gore navedene.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #15 on: 21-10-2019, 13:10:19 »
Apsurdno je da opširna obrazloženja kompenzujem sa nekoliko rečenica. Setim se Džejn Osten i sestara Bronte i vremena kad je bilo neuputno da žene budu pismene. Modernoj ekonomiji odgovara da se zabavimo stripovina, crtači su slobodniji i primamljiviji svojim interpretacijama, kao i CGI tehnologija da nas vizuelno opseni fantastikom više od obične fantastične priče. A fantastika postoji da nas upozori. Tvoje i Mehine akrobacije sa stripom su za mene samo još jedan način da se suština potisne u manje značajno.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #16 on: 21-10-2019, 14:01:16 »
Samo da bude kristalno jasno: kada se priča o mainstream stripu u Americi, ta odrednica označava nešto sasvim drugačije nego u njenim drugim upotrebama. Misli se na superherojski strip, koji je deo gikovske kulture po definiciji. Dakle, potpuno ne-glavnotokovski. U osnovi, dobar deo produkcije kompanije DC i Marvel, ali mislim da slobodno možemo uključiti i neke vrlo popularne naslove koje je izdao Image, kao što su The Walking Dead i Saga, koji bi bili mejnstrim u bukvalnom, pravom smislu.

Drugo, njihova ekonomska računica je vrlo slaba. Ili bi bila slaba kada ne bih znao da se od stripa ne zarađuje, već da novac dolazi od izdavanja licenci drugim medijima i industrijama. Sama cena stripova je potpuno nerealna: jedna sveska košta 4-5 dolara. To je najčešće 20 stranica stripa po današnjim standardima. Sa tim bi možda i moglo da se živi (iako ne lagodno), ali, ako uzmemo u obzir ono što sam rekao o kopiranju drugih medija, pa uzmemo strip nalik na TV seriju, kao što je bio pomenuti Daredevil koga su radili Bendis i Maleev (da bismo mogli da poredimo medije), videćemo da u nekoliko svezaka imamo materijala za jednu epizodu TV serije. Možda 4-6, u zavisnosti od slučaja, koliko otprilike i treba vremena da se ti stripovi pročitaju jedan za drugim. To je oko 20 dolara ili više. Za (uprošćenu) epizodu TV serije. Koliko striming servisi naplaćuju svoje mesečne usluge? Otprilike duplo manje. Za mesec dana neprekinute usluge. Nema tu ekonomske računice, osim da su najzadrtiji fanovi stripa papani i oni će to da plate. Nisam ulazio u priču oko razlike između fizičkog posedovanja i digitalne usluge, jer nije ni bitna sa ovolikom razlikom u početnoj ceni. Ali zato nisam uzeo u obzir ni izdavačku politiku zajedničkih događaja, po kojoj morate da kupujete 45 različitih serijala da biste sakupili jednu priču. Ekstremno neisplativo za većinu običnog sveta, koji onda ili ne pokušava da čita (te) stripove ili ih čita piratski.

Zato ne čudi da, prvi put u dugo, dugo vremena, Surprising New Data Shows Comic Readers Are Leaving Superheroes Behind
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #17 on: 14-02-2021, 22:59:02 »
Negde sam naleteo na ideju da su Moore i Gaiman dvojica najvećih strip-scenarista na engleskom govornom području, pa me je to podsetilo na stare rasprave na tu temu, za koje mislim da ih čak ima i na ovom forumu.

Danas, 14. februara 2021, na dan svetog Valentina, rešićemo tu dilemu!  :lol: Ili ću bar dati doprinos rešavanju te dileme, pomeriti bojno polje na drugi plan, itd... To jest, ako se ova već nije rešila sama od sebe.

Moore pobeđuje. Ali medij je dovoljno širok za obojicu.  :)

Gaiman je pre svega prozni pisac i verovatno je bolji prozni pisac. Ali ja zapravo nisam čitao Moore-ov Jerusalem, pa nemam glas u toj raspravi.

S druge strane, Moore je cartoonist koji je shvatio da nikad neće crtati dovoljno brzo ili dovoljno dobro da bi mogao da bude konkurentan. I tako se posvetio samo scenariju... i svemu ostalom što nije sam crtež.

Glavni element stripa koji ljudi često zaboravljaju u svojim preciznim seciranjima je sinergija između teksta i slike. Možemo napisati najbolji tekst na svetu, a onda uzeti i najbolji "crtež" na svetu (šta god sad to tačno značilo) i spojiti ta dva, ali, ako između njih nema harmonije, sinergije, međuigre, dobićete duduk od stripa. I to je fakat koji nema veze sa mišljenjima i ukusima. I to je ono što Moore ima, a Gaiman nema. Jer Neil je ovde na milosti i nemilosti crtača, koji, da se ne lažemo, često nisu bili prva liga.

I to daje Moore-u mogućnost za većom dramatikom, i efektnijim i emotivnijim scenama. Dao bih par primera kad ne bih zazirao od toga da ne otkrijem suviše (tj. najbolje) o određenim naslovima. Ima ljudi koji to nisu čitali. Ali recimo da Lekcija iz anatomije (The Saga of the Swamp Thing #21) ima jednu takvu scenu, koja funkcioniše samo u harmoniji između te dve gradivne komponente stripa.

Scott McCloud je dosta pisao o tranzicijama među kadrovima i podelio je ove na nekoliko tipova, ali 1) morao bih da obnovim gradivo, i 2) sećam se da nisam bio super zadovoljan tom podelom jer ne obuhvata sve mogućnosti... kao i većina takvih sistema, uostalom.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #18 on: 15-02-2021, 06:32:19 »
Sasvim korektno!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.762
    • Strahoslovni domen999
Re: Prilog metodologiji kritike stripa
« Reply #19 on: 16-02-2021, 01:26:33 »
A dok još imam slobodnog vremena tokom ovih prazničnih dana, evo nečeg što sam dugo vremena dužan, na neki način.

Pre nego što sam napisao svoj prethodni post, bacio sam pogled šta je o tome rečeno ranije, i ima tu neka rasprava u kojoj se kaže kako su američki strip revolucionisali Moore, Gaiman, Miller... itd. Istina nije lako uhvatljiva, očigledno? Stvar je da Gaiman ništa nije revolucionisao u stripu i da je uticao na vrlo malo toga, ako išta. Njegov "uticaj" se svodi na popularnost i privlačenje drugačije publike, koja je čitala uglavnom njegova dela i ništa drugo, tako da tu imamo zatvoren krug. Tek je prodor mangi na američko tržište (i, posebno, nemačko) doveo žensku publiku u strip. Ne, oni koji su zaista revolucionisali (američki*) strip su bili, hronološki gledano, Eisner, Kurtzman, Kirby, Steranko, Neal Adams, Chaykin, Sienkiewicz, Moore - sigurno sam izostavio neke, ali ovo nije konačna lista. Nisam siguran čak ni da bih stavio Millera u tu ekipu, jer je on više bio sunđer i transmitor tih različitih uticaja. Naravno, onda su došli neki ljudi koji su... kako se kaže suprotno od "revolucije"? ili revolucija na gore stanje?... strip, al' nećemo o tim stvarima u ovo praznično vreme.

U prošlogodišnjem intervjuu sa Jimom Ruggom i Edom Piskorom na Cartoonist Kayfabe-u - uz sve priče o (uglavnom američkim) ilustratorima XX veka, kao što su Al Parker, Robert Fawcett, Bernie Fuchs, Herbert Paus, Will Pogany, itd. - Chaykin je rekao nešto u stilu kako je član grupe na Facebooku koja slavi rad Alexa Totha, ali kako većina ljudi tamo ne razume da se sličnost drugih crtača sa Tothom ne treba tražiti u površinskoj sličnosti stila, već u odabiru šta će i kako da crtaju. Bingo!

Pre nekoliko godina, Bill Sienkiewicz je izjavio "stilovi se menjaju, ali dizajn je večan", i onda me navukao na knjigu Maitland-a Graves-a, The Art of Color and Design. Izdanje koje sam čitao je bilo iz 1941. ili tako nešto, ali mislim da je originalno napisana i ranije. To je jedno od onih velikih dela tog doba, kada su ljudi kolektivno verovali u moć razuma i nauke, i kada su pisane opsežne i monstruozno ambiciozne monografije iz društvenih nauka. Ovde Graves pokušava da objasni osnovne principe vizuelnih umetnosti... i ne samo vizuelnih. Počev od elemenata preko različitih oblika njihovog odnosa do onog svetog Grala svake umetnosti, jedinstva (unity). Ali Graves vrlo otvoreno kaže kako, na primer, nije toliko bitno pogađanje precizne ljudske anatomije kod tog i tog dela i slikara, već njegova kompozicija. Iako su neki delovi njegove teorije verovatno zastareli zbog ogromnog grananja "umetnosti" u drugoj polovini veka i danas, osnove su zdrave i većina toga je i dalje jako korisna, pogotovo ako mislite da je umetnost nešto više od pukog izražavanja nečijeg unutrašnjeg stanja... kao što ću ja sad recimo uraditi sa  xuzi

Teorija i točak boja koje je Mark Chiarello negde skoro opisao se ne razlikuju mnogo od onog što je Graves postavio.

Gil Kane, čija promišljanja o stripu su takođe obavezno štivo za svakog ko hoće da se ozbiljno** bavi tim medijom, na kraju jednog intervjua obavljenog tik pred smrt, kaže kako je Norman Rockwell slikar i ilustrator koga mnogi smatraju za najboljeg zbog njegovog realističnog stila. I kaže kako je Rockwell zaista najbolji po mnogo čemu, "ali ne zato što crta realistično" (rečeno uz osmeh).  :) Takođe bingo!

Dakle, pročitajte knjigu Sparring with Gil Kane, koju je izdao Fantagraphics pre koju godinu.


*valjda je jasno da se sve ovo odnosi na američki strip

**ništa nije gore od filmskih kritičara koji pišu o stripu jer misle da su trope stripa ekvivalentne filmskim pa im se može... užas  :roll: xrotaeye


 xuzi      xgrim

 xuzi    xgrim

 xuzi xgrim 

 xfoht
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"