Darvinov radio

[sivka]

Ilija Bakić - Povodom romana «Darvinov radio» Grega Bera
izdavač: NEOR, Novi Sad, 2006.g.

DOLAZAK NOVOG HOMO SAPIENSA?
   Greg Ber (1951) spada među najzapaženije savremene pisce onoga što se naziva tvrda naučna fantastika; osim para priča u «Alefu» (br. 3 i 15) i jedne u «Monolitu 5» na srpskom smo mogli da čitamo njegove romane iz trilogije «Eon» («Eon», «Legat» i «Večnost») i «Premeštanje Marsa».
   Roman «Darvinov radio» iz 1999.g. (sledeće godine dobio je nagradu «Nebula» koju pisci dodeljuju najboljem romanu svog kolege) u osnovi se bavi jednim od krucijalnih pitanja svekolikog života na planeti Zemlji: da li je evolucija završena ili se nastavlja, odnosno, ako se nastavlja, u kakvom liku i obliku se dešavaju promene? Naime, osim 'sporovoznih' teorija evolocije postoje i one koje tvrde da da je moguć skokovit prelazak sa jedne na drugu evolutivnu stepenicu. Šta bi to konkretno značilo za dosadašnju društveno-državnu organizaciju, odnosno kako bi 'normalni' ljudi reagovali na pojavu novih, 'superiornijih' ljudi, pitanje je kojim se bavi Berov roman «Darvinov radio» odnosno njegov nastavak «Darvinova deca» (iz 2003.g.). U stvari, «Darvinov radio» razmatra dešavanja od otkrića bolesti nazvane Irodov grip do rođenja prvih, živih Homo sapiens superiora. U formi koja umnogome podseća na detektivsku istragu u kojoj se otkrivaju dokazi i povezuju sa postojećim, odnosno postavljaju teorije koje se potvrđuju ili propadaju, priča prati pronalazak masovnih grobnica u Gruziji, mumija Neandertalaca u Austriji odnosno retro virusa u ljudskom genomu. Masovna epidemija novog gripa koja počinje da hara kroz SAD i ostatak sveta prvi je znak buđenja retrovirusa nazvanog Šiva, koji će izazvati masovne pobačaje prvog, užasno deformisanog deteta a zatim novu, bezgrešnu trudnoću koja, najpre, takođe na svet donosi mrtve bebe. Država se, pred opasnošću da izgubi svoj podmladak, organizuje, najpre na nivou formiranja specijalnih stručnih timova; ali njihov rad je duboko u senci ličnih ambicija (samoreklamerskih i finansijskih) moćnih vlasnika privatnih firmi, naučnika i državnih činovnika. Kada se državni odgovor na kriznu situaciju pokaže neuspešnim, poseže se (sasvim predvidivo) za represijom, od zalaganja za obavezan pobačaj trudnoća do  odvajanja živorođenih beba u posebne jaslice-logore; paralelno sa državnom širi se i društvena represija 'zdravih' prema onima koji su zaraženi. Ipak, istina nije onakva kakvom je vide timovi naučnika i činovnika. Tri naučnika, biolog, lovac na viruse i antropolog razviće svoju viziju dešavanja: oni smatraju da je reč ne o bolesti već o skokovitoj evoluciji na delu; kao što se to sporadično dešavalo u praistoriji ali i kroz pisanu istoriju, događale su se promene, rađala čudna deca 'ravnih lica' da bi, od strane svojih saplemenika i sunarodnika, bila likvidirana u ime zaštite  čistote većine. Taj proces se, verovatno kao reakcija na stes savremenog života, ponovo aktivirao i rezultiraće, posle neminovnih pokušaja-grešaka-ispravki, novim, boljim ljudima. Iza ove tvrdnje nazire se jedna još smelija po kojoj postoji neka sila sposobna da dugoročno rukovodi i koordiniše evolucijom  (što vrlo liči na priče o nekom božanskom entitetu); ipak, naučnici (i Ber) spremniji su da se suoče sa onim što im se trenutno dešava nego da slobodno spekulišu. Naravno, ni ovo što naučnički 'otpadnici i izopštenici' vide kao istina neće se tako lako izboriti za svoje obznanjivanje masama jer će joj se svi zainteresovani (za svoj profit i položaj) suprotstaviti. No, budućnost pripada novim ljudima sa većim sposobnostima i istančanijim načinima komuniciranja (roditeljima virusi daruju posebnu opremu kako bi mogli da razumeju svoju decu); rečju, njihov dolazak neminovan je i može biti samo usporen ali ne i sprečen.
   «Darvinov radio» pisan je tako da poštuje sve znane obrasce i šeme tvrde naučne fantastike: dakle, glavni junaci nisu obični ljudi već naučnici koji barataju određenim znanjima i susreću se sa nepoznatim; njihovo obrazovanje, međutim, nije dovoljno jer je za razumevanje dešavanja potrebna i određena doza ingenioznosti, hrabrosti i slobode da se načini korak izvan utabanih staza. Upravo po tome se pozitivni junaci razlikuju od onih negativnih; ovi drugi imaju znanje ali ne i sposobnost da vide dalje od svojih interesa i  strahova a ova nesposobnost, u spoju sa kompanijskim i političkim mašinerijama, rađa teror podržan od prosečnog, za svoj život uplašenog sveta. Naučnici se, po prirodi stvari, služe terminima koji će naterati čitaoca da posegne za enciklopedijama kako bi se uverio šta znači određeni pojam. Pošto više puta potvrdi sebi da ga autor ne 'laže' čitalac će poverovati i u sve ponuđene spekulacije; ubedljivost tvrde naučne fantastike primarno zavisi od ovog čitaočevog stava jer je težište knjige na znanjima a ljudske sudbine su u drugom planu. No, Ber je dovoljno dobar pisaca i ne dozvoljava da njegovi likovi budu makete koje šetaju uokolo samo da bi došli u situaciju koja će piscu dati povod da iznese još neku teoriju. Ipak, činjenica je da su stranice i stranice romana iscrpljuju u iznošenju naučnih argumenata i protivargumenata. Da bi sprečio nagomilavanje tih 'mrtvih mesta u tekstu' i dinamizovao priču koliko god je moguće, Ber se opredeljuje za kratka poglavlja (posebno u prvom delu romana) i ova tehnika daje dobre rezultate, tj. roman se čita dosta brzo. Naravno, ako čitalac zna šta ga čeka jer bez toga je realno očekivati da frustracija zbog nepoznavanja svih pojmova kojima se u romanu barata, izazove prekid konzumacije «Darvinovog radija»; ali ovo će se desiti samo ako je čitalac neobavešten jer ukoliko zna šta je Ber do tada pisao znaće i šta može očekivati. Čitaoci tvrde naučne fantastike spremni su na određene ustupke i konvencije (na prevlast naučne nad ljudskom stranom pričom); u krajnjem, da im 'tvrde' knjige ne prijaju ne bi ih čitali.
   Sudar 'suvog' naučnog i ljudskog može da donese i sasvim simpatične situacije a jedna od njih se može naći i u «Darvinovom radiju»; naime, kada se dva junaka zaljubljuju jedno u drugo susreću se i dva principa, onaj naučnički i onaj obično ljudski. Oboje istovremeno znaju da su njihove reakcije izazvane feromonima, da je u pitanju instinktivna reakcija organizma pa sasvim 'hladno' mere i procenjuju sadašnjeg ljubavnika/ljubavnicu u odnosu na prethodne (konstatujući da je neki raniji partner imao lepše delove tela ili bio 'žešći, strasniji) ali, ipak, negde na obodu ovog racionalisanja ostaju bez dovoljno ubedljivog odgovora zašto se njihov odnos, posle prvog 'susreta', i dalje nastavlja. Ovaj susret-sukob u kome razum tumači instinkte ali ne uspeva da sagleda čitavu sliku (čak i ako se 'oslobodio' svih 'regresivnih' naslaga romantizma) jedan je od najsimpatičnijih trenutaka u romanu i ilustracija prednosti i ograničenja tvrde naučne fantastike. Ber je iz nje izvukao maksimum pa je «Darvinov radio» intelektualno-spekulativno uzbudljiv i ubedljiv roman (dokazujući tako da tvrda naučna fantastika još uvek ima šta da kaže-napiše a zna i kako da to uradi) koji je, istovremeno, sačuvao ljudsku dimenziju svojih likova; otuda je ovo primer uspešnog žanrovskog dela koje zaslužuje pažnju i bogato nagrađuje čitalački napor.
   Ilija Bakić

[vrana]

ovo bi vredelo kupiti.....uskoro se bacam na narucivanje

[Nightflier]

A uz ovo, valjalo bi bupiti i ostale Neorove naslove. Prava poslastica za sve ljubitelje tvrdjeg SF-a.

[vrana]

slazem se... Brzina Mraka zvuci dosta zanimljivo.

[Nightflier]

Mozda sam sklon predrasudama, posto sam ja prevodio Rajta (kao i Bera), ali Zlatno doba mi je daleko bolji izbor. Ne da je Munova los pisac, naravno, samo je vise volim kad pise spejs-opere (ciklus Vata) ili fentezi (Paksenarion), nego kad se bavi ozbiljnim temama.

[vrana]

A, i najbolja stvar u svemu tome je sto su sva tri dela izbacena tako da ne mora da se ceka po ko zna koliko kao naprimer u laguni

[vope]

Mozda sam sklon predrasudama, posto sam ja prevodio Rajta (kao i Bera), ali Zlatno doba mi je daleko bolji izbor. Ne da je Munova los pisac, naravno, samo je vise volim kad pise spejs-opere (ciklus Vata) ili fentezi (Paksenarion), nego kad se bavi ozbiljnim temama.

Slazem se za Zlatno doba, odlična trilogija.

Sprema li se sta novo iz NEOR-a?

[Nightflier]

Ne znam. Nisam pozvan da nesto radim, ali ima i drugih prevodilaca u ovoj zemlji.

[Merlin of Britain]

jel ima neko Darvinovu Decurliju u originalu? jel ona u planu za prevodjenje ili ce da cekaju da vide uspeh Radija?

[Nightflier]

Koliko znam, nece se raditi Darwin's Children.

[Dr00d]

Danas sam sasvim slučajno otkrio postojanje Neora i ovih izdanja. Pitam se koliko još ovakvih manjih SF(/F/H) izdavača ima koji su propali. 

Jel ima neko da je pročitao nešto od ovih dela (Darvinov radio, Brzina mraka, trilogija Zlatno doba; pitam ovde za sve da ne bih spamovao svaku temu posebno) u međuvremenu, pa da izrekne svoj subjektivni sud o ovim delima? (valjda vas ima još koji ste pročitali do sad osim Nightfliera jer on je morao po službenoj dužnosti)

Da malo olakšam, stvari koje me nerviraju:
- Kad knjiga nema radnju. Znači stignem do pola knjige i ništa se ne desi, onda se teram da izguram do kraja očekujući bilo šta i naravno ništa na kraju 
- Kad je radnja previše linearna i očekivana, tipa oni moraju da urade to i to i na kraju urade to i to; nikakav zaplet rasplet obrt ništa, od početka znaš šta će da se desi
- Kad knjiga ima odličnu radnju (mešovite robe  ) i ideju i vozi, al onda se pred kraj totalno raspadne jer pisac ne zna šta će dalje. Ovo je najgori slučaj   

Ako ovi naslovi spadaju u jednu od ovih kategorija ljudi recite lepo da ne čitam džabe 
A ovim prikazima ne verujem ništa, baš kao ni trejlerima za filmove 

[PTY]

Ako već ne veruješ prikazima, zašto misliš da ćeš od subjektivnih mišljenja imati više koristi? 


Elem, kako bilo, Brzina mraka je angažovano i zahtevno štivo, pa ako nemaš sklonosti ka takvoj prozi, ostaviće te knjiga taman sa onim kvalitetima koje si gore nabrojao da te nerviraju.    Povrh toga, Brzina mraka je samo nominalno žanrovski roman, to najviše zbog epiloga, i nema ni mrve eskapizma pa nije ni zabavna per se, dosta je introspektivna, dotiče se egzistencijalnih pitanja iz zaznih uglova, pogotovo religijskog, pošto Mun ima direktno iskustvo sa temom - em je religiozna, em joj je sin autističan - tako da zahteva i poširoke horizonte. Sve u svemu, roman se već prepoznaje kao žanrovski klasik, možda ne baš u rangu Leve ruke tame, ali nije ni daleko od njega, to svakako.

[Berserker]

Ja citao trilogiju Zlatno doba, posle toga sam odlucio da nabavim i ostale knjige jer je trilogija ostavila jako dobar utisak, sa malo opadajucim kvalitetom u trecoj knjizi, ali i dalje jedna od najoriginalnijih SF stvari koje sam procitao u zadnjih nekoliko godina. Brzinu mraka sam sad zavrsio, i slazem se sa libeat da je roman samo marginalno vezan za zanr, ali je meni bio izuzetno zabavan i takav. Upravo krecem da citam  Darvinov radio, i nadam se da Greg Ber nece u njemu ispoljiti sve nekvalitete koje je ispoljio u Eonu i Legatu. Zao mi je sto je Neor tako malo potrajao, izbor od ovih 5 knjiga je svakako daleko natprosecan u odnosu na ono sto se danas nudi kao SF.
BTW, izdavac na kupindu i dalje prodaje Darvinov radio i Brzinu mraka, nove knjige po 300din komad, ako nekog interesuje.
http://www.kupindo.com/Naucna-fantastika/9573653_Elizabeta-Mun-Brzina-mraka
http://www.kupindo.com/Naucna-fantastika/9573656_Greg-Ber-Darvinov-radio

[Nightflier]

Dodaću da je "Zlatno doba" bilo jedna od najzahtevnijih stvari koje sam prevodio u karijeri od stotinak prevedenih naslova. Pisac je od mene zahtevao da doslovce izmišljam nove koncepte i u tom smislu čini mi se da je reč o najoriginalnijem delu SF-a još od sedamdesetih godina.

[Dr00d]

Ako već ne veruješ prikazima, zašto misliš da ćeš od subjektivnih mišljenja imati više koristi? 

Nije da im ne verujem, ali ih u potpunosti shvatam tek kad pročitam knjigu, pre toga mi nikad ne govore puno o knjizi. Jedino kad knjiga baš razbija pa je ishvale ili kad ništa ne valja, onda možeš to da prihvatiš tako, a često su mi nekako neutralni, a oko toga subjektivnost više određuje (po principu možda mi se svidi možda ne). Još postoji velika mogućnosto spojlera (ni pregovore više ne čitam dok ne završim knjigu) pa prelećem delove u kojima govori o radnji. Nisu mi glavna odrednica za neku knjigu pa zato, a očekivao sam ovde veću raspravu i više komentara oko ovih dela, zato sam i potegao ovo sad.

Elem, kako bilo, Brzina mraka je angažovano i zahtevno štivo, pa ako nemaš sklonosti ka takvoj prozi, ostaviće te knjiga taman sa onim kvalitetima koje si gore nabrojao da te nerviraju.   

Nije mi problem angažovano i zahtevno štivo dok god nosi nagradu ža čitatelja (da odreaguješ 'wow kakva knjiga!'). Jel Nekrovil dobar primer angažovanog i zahtevnog štiva? Mene je on oduševio, svo ono cimanje oko vraćanja strana i ponovnog čitanja nekih delova da bih pohvatao konce apsolutno vredi. Toliko toga je stalo u onu knjigu da je moglo pet romana da se napiše. Sa druge strane (jastuka), Bespuće je toliko tupavo da je to neverovatno, ne znam čemu toliko oduševljenje ljudi za njega (spada u ovu prvu kategoriju knjiga bez radnje).

Berserker, ti si skoro pročitao (a i ostali su dobrodošli da odgovore), reci mi koliko radnja "vozi" kod Brzine mraka (a i ostalih dela)? Jel ima zaplet na nivou cele knjige? Nešto što te vuče da saznaš šta će biti na kraju (evo sad čitam Ugravirani grad, nigde radnje, ništa se ne dešava, prošlo 200 strana, zato sam i iznerviran, jer ima gomila ovakvih knjiga  ) Ako ona samo palamudi o svojim pogledima na život kroz celu knjigu, a to nije stavljeno u funkciju nekog zapleta i radnje onda možda bolje da preskočim 


Da, ovo sam i video na Kupindu, tako sam i saznao, ali na netu (po forumima) samo ovi prikazi i komentari tipa 'ovo ću morati da pročitam', a niko da je pročitao i rekao mišljenje.

Dodaću da je "Zlatno doba" bilo jedna od najzahtevnijih stvari koje sam prevodio u karijeri od stotinak prevedenih naslova. Pisac je od mene zahtevao da doslovce izmišljam nove koncepte i u tom smislu čini mi se da je reč o najoriginalnijem delu SF-a još od sedamdesetih godina.

E, (politički koreknta imenice) nemoj svog konja da hvališ    Jel si napisao tu kritiku pomenutu na ovoj temi?

[Nightflier]

Ne hvalim svoga konja. Hvalim Neorovog konja. Govorim o svom iskustvu sa rečenom trilogijom - što ne znači da sam ne znam kako uživao u radu na njoj. Dapače, bilo mi je veoma naporno.

A ne sećam se da sam napisao kritiku "Zlatnog doba".

[Dr00d]

Ma zezam se malo, mojne se ljutiš 

[Nightflier]

Ne ljutim se, ne brini.

[PTY]

Nije mi problem angažovano i zahtevno štivo dok god nosi nagradu ža čitatelja (da odreaguješ 'wow kakva knjiga!'). Jel Nekrovil dobar primer angažovanog i zahtevnog štiva? Mene je on oduševio, svo ono cimanje oko vraćanja strana i ponovnog čitanja nekih delova da bih pohvatao konce apsolutno vredi. Toliko toga je stalo u onu knjigu da je moglo pet romana da se napiše. Sa druge strane (jastuka), Bespuće je toliko tupavo da je to neverovatno, ne znam čemu toliko oduševljenje ljudi za njega (spada u ovu prvu kategoriju knjiga bez radnje).

Pa... iskrena da budem, Nekrovil nisam pročitala, tako da ne mogu da se stoprocentno zakunem, ali... šanse da mekdonald napiše išta angažovano su vrlo, vlo male.    Nije on tip pisca koji prozno kontemplira socijalne nepravde i tako to... Mekdonald je majstor za ekstravagance. Ne da tome išta fali, da se razumemo, volim ja Mekdonalda, mada, fer je priznati, kad mi njegov roman "legne", onda me stvarno razduševi, ali kad ne legne, štono bi se reklo, onda ne mogu uopšte ni da ga dočitam.    Recimo, meni je i Bespuće fino leglo, mada mi je Brazil apsolutni favorit.


Ali ne bih sad da ispadne kako je Brzina mraka tamo nekakva smaračina puna unutrašnjih monologa i musanja po smisli života ili tako već nešto... daleko bilo, Berserker je potpuno u pravu, roman je izuzetno čitljiv i zanimljiv. Ta angažovanost o kojoj govorim je tu samo dodatni sloj koji od romana pravi izuzetno potresno štivo koje čeprka po duši daleko dublje nego što bi se to očekivalo iz rivjua. Ne bih da spojlujem roman, pa, primera radi, uzmimo sličnu situaciju u kojoj se zreo čovek amnezijom vrati na nivo novorođenčeta, dakle situaciju u kojoj izgubi sve "podatke" koje je sticao tokom života, sve sklonosti i naklonosti i svo znanje koje je posedovao. U tom sličaju, da krene od nule onako kako krene novorođenče, on jednostavno nikada ne bi  bio isti čovek - bio bi potpuno nova individua, čak i u slučaju da maksimalno ponovi i "kopira" proces kojim je prvotno stekao identitet. Pa se onda isoostavlja da se definicija "čoveka" svodi na um, a ne na telo - dakle, na memoriju i mentalne procese. U tom slučaju, "izbrisati" čoveku sećanje može da podrazumeva i ubistvo, a svojevoljno se podvrgnuti takvom brisanju može da podrazumeva samoubistvo, pa se onda dovodi u pitanje i ko zapravo može da donosi takve odluke. Brzina mraka o tome kontemplira neverovatno  suptilno, kroz naizgled jednostavne situacije, zato i jeste neosporno remek-delo.  Moja iskrena preporuka, u svakom slučaju, pod uslovom da je prevod makar korektan, inače bolje overi u originalu, pošto roman to stvarno zaslužuje.

[Dr00d]

Zato i pitam za Nekrovil jer sam predpostavio da njega možda ne ubrajaš u takvo štivo (mada jeste zahtevno u smislu cimanja da pohvataš sve). Moraćeš da mi objasniš šta ti tačno smatraš takvim štivom i da mi daš primere (po mogućstvu da su iz oblasti sf/f i da su objavljeni kod nas) da ne bilo zabune.
Brazil je meni ispod Nekrovila, lep je ovako, ali mi priča baš i nije nešto.
Generalno, bitno mi je da knjiga ima globalnu radnju, a ne da bude sastavljena iz neki sitnjih radnjica i da se ništa ne dešava (npr. Bespuće). Kontempliranje socijalnih nepravdi i sl. tema mi nije problem dok god se knjiga ne zasniva samo na njima, ipak mora da ima i malo neke akcije.
Problem je što u zadnje vreme nisam pročitao ništa što me je oduševilo pa sam se od čitanja koječega smorio od čitanja uopšte (vreme je za fazu čitanja samo priča, one su bar kraće pa mučenje ne traje dugo  ).
Original teško, em što zbog, za te svrhe, lošijeg engleskog, em zbog čitanja na monitoru što je i najveća prepreka, pa sam i ograničen na knjige prevedene kod nas, što prilično sužava izbor. Zato i volim kad otkrijem ovako nekog izdavača, jer ovo novo što izlazi kod Lagune recimo je uglavnom bezveze (ili su reizdanja, ili izdanja stvari koja su popularna samo zato što ima film  ).
Ako neko zna još nekog izdavača SF-a nek javi (za Kojot znam, ali dobro bi došao spisak njihovih SF/F izdanja, možda mi je promaklo nešto (mada koliko sam skapirao "Rezerve" i "Drveno more" su jedino novo od njih što je kod nas objavljeno).

[Nightflier]

Pogledaj Revelation Space u Laguninom izdanju. Trebalo bi da ti se dopadne.

[Dr00d]

Oblast otkrovenja ?

Pominje čovek u komentaru neka dva nastavka, jel su oni napisani pa samo treba da se prevedu ili...? I koliko su povezani, prvi nastao sam za sebe pa je onda čovek video da može još para da se uzme na osnovi jedne knjige (što je čest slučaj) il je od početka planirano u više delova? (Mogao sam ovo i izguglati ali odo od kompa čim pritisnem 'Post'  )

[Melkor]

Revelation Space
1. Revelation Space (2000)
2. Chasm City (2001)
3. Redemption Ark (2002)
4. Diamond Dogs, Turquoise Days (2002)
5. Absolution Gap (2003)
6. The Prefect (2007)
Diamond Dogs (2001)
Galactic North (2006)

Ako se dobro secam 1, 3 i 5 cine jedan story arc, pri cemu se svi, posebno prvi mogu i samostalno citati. A dalje objavljivanje verovatno zavisi od prodaje. Reynolds je inace, ne bas super, ali star Uostalom potpisao je nedavno jednomilionski ugovor za 10 knjiga sto dovoljno govori o njegovom statusu. Jedino sto nema bas globalnu radnju, vise je u pitanju sudbina univerzuma   

[Lord Kufer]

Darvinov radio je dosadan, otegnut, neinventivan i očigledno pisan s namerom da se pretoči u TV seriju. Sva sreća da nije.

[Dr00d]

Ako se dobro secam 1, 3 i 5 cine jedan story arc, pri cemu se svi, posebno prvi mogu i samostalno citati. A dalje objavljivanje verovatno zavisi od prodaje. Reynolds je inace, ne bas super, ali star Uostalom potpisao je nedavno jednomilionski ugovor za 10 knjiga sto dovoljno govori o njegovom statusu. Jedino sto nema bas globalnu radnju, vise je u pitanju sudbina univerzuma   

Onda ću ostaviti Revelation Space za neka druga vremena, jer šta ako mi se svidi pa me uhvati kriza za ostalim delovima 


@Lord Kufer
Ako si pročitao i ostalo od Neora daj da čujem mišljenje i za to.

[Lord Kufer]

Jok ja. Eon sam čitao davno i sećam se samo one fore s ideogramima/emotikonima, što je zanimljivo, ali ja ne mogu da procenim njegovu originalnost u tome. Darvinov radio sam čitao u originalu pre par godina, to nije ni bitno. Ta tema s Neandertalcima je mogla da bude mnogo bolje obrađena, priča je nepotrebno razvučena, a sam kraj je totalno nebulozan i na nivou jeftine uobrazilje. On jednostavno nije uložio ni trunku svog genija u to delo. Dakle, ne pada mi napamet da čitam bilo šta drugo od tog tipa.

Al zato će moja knjiga o Neandertalcima da izađe tokom marta meseca, pa ćemo da vidimo ko se bolje igrao s tim evolucijskim klikerčićima 

Ah, evo i sinhroniciteta 

http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-17179608

DNA reveals Neanderthal extinction clues

The fossil specimens came from Europe and Asia and span a time period ranging from 100,000 years ago to about 35,000 years ago.

The scientists found that west European fossils with ages older than 48,000 years, along with Neanderthal specimens from Asia, showed considerable genetic variation.

But specimens from western Europe younger than 48,000 years showed much less genetic diversity (a six-fold reduction in variation compared to the older remains and the Asian Neanderthals).

In their scientific paper, the scientists propose that some event - possibly changes in the climate - caused Neanderthal populations in the West to crash around 50,000 years ago. But populations may have survived in warmer southern refuges, allowing the later re-expansion.

Low genetic variation can make a species less resilient to changes in its environment, and place it at increased risk of extinction.

"The fact that Neanderthals in Europe were nearly extinct, but then recovered, and that all this took place long before they came into contact with modern humans, came as a complete surprise," said lead author Love Dalen, from the Swedish Museum of Natural History in Stockholm.

Ber ne da je omašio nego je napravio budalu od sebe.

[Nightflier]

Džebiga, otud "fantastika" u "naučna fantastika".

[Lord Kufer]

Ma, da je fantastika, pa da razumem. Ali, Ber je, kao i Brin, posle Uzdizanja zvezdane plime, krenuo u eksploataciju teme/tržišta, i izgubio osećaj za bilo šta lepo i fantastično. Dosta davno je to bilo, što bi reko Number One, kad sam naleteo na Habardovu knjigu Bojno polje Zemlja. Pročitao sam je, jeste da je imala taj formalni SF odmak, ali je onda prerasla u jedno obično izdrkavanje proverene šeme. To je bilo još pre nego što je Ron izmislio svoju sajentologiju, već tada sam imao loše mišljenje o njemu. Sajentologija je proizašla iz te osnovne želje da se ljudi iskoriste i navuku na sadržaj i ispostavilo se da je unosnije napraviti kult od toga, pa će da vidiš koliko će da ućariš! 


Atlantean Cro Magnon mated with Neanderthal (Not About African Erectus)

[Berserker]

Ajd samo ukratko o romanu posto sam u cajtnotu:
Greg Ber me nije izneverio. Kao u Eonu, imao je odlicnu ideju, krenuo sa eksplozivnom razradom kroz epizode i scene  raskosno napisane, da bi posle 100ak strana zapao u kolotecinu iz koje se nije izvukao do kraja knjige. Bas kao u Eonu, dobra ideja iz koje je mogla da nastane novela ili kraci roman usrana je petparackim ljubavnim zapletima zbog koje sam jedva docitao kraj romana. Inace, kraj je ocigledan posle prvih 100 strana, ne kapiram cije je mislio da odrzi znatizelju kod citalaca i natera ih da procitaju knigu do kraja. Kad sam jos procitao da je ovaj roman dobio nebulu pomislio sam kako je SF otisao u pm kad ovakvi romani skupljaju nagrade...

PS
I kako sad da se nateram da procitam Legat od istog pisca kad je ocigledno da covek prosto nema potencijal da dovrsi roman onako kvalitetno kako ga zapocne

[Dr00d]

Damn. Ali ipak ću uzeti da ga pročitam zarad upoređivanja mišljenja, jer nije ni skupo, a i onako nemam šta drugo da čitam.

Ne znam za te nagrade i u njih gubim poverenje. Npr. Američki Bogovi su me ubili dosadom (mada su imali odličan početak što je bilo obećavajuće). Retko kad batalim knjige i uglavnom se silujem da pročitam do kraja (i posle plačem zašto nisam batalio i zašto sam džabe gubio vreme), a Bogove sam batalio samo tako. Posle sam pitao druga da mi prepriča ostatak radnje i kraj i drago mi je bilo što sam batalio...