NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Dela STRANIH autora

Balard, Četvorodimenzionalni košmar

<< < (30/31) > >>

Berserker:
Hahahaha, ma KSR izgleda kod nas ima status ruskih klasika iz obavezne lektire: svi se slažemo da su u pitanju remek dela, i svi ih mrzimo i nikad ih ne bismo ni čitali da nas nisu primoravali u srednjoj školi :) Šalu na stranu, postoje kod nas  pokušaji izdavanja fantastike koja nema u startu zagarantovanu prodju. Skrobonja ima golem kredit kod mene jer sam se zahvaljujući njemu upoznao sa najkvalitetnijim piscem današnjice (naravno da je McDonald u pitanju) ali je pitanje do koliko ljudi je dospeo sa svojim izdanjima, jer je i on sam u više navrata priznavao da se nije ovajdio od izdavaštva, osim što je imao priliku da izda knjige koje voli, od autora koje voli. Još jedan primer koji mi pada na pamet je baksuzni Baćigalupi (više postova na ZS je posvećeno raspravi oko pravilnog izgovora njegovog imena nego oko Windup Girl) i njegova Mehanička devojka koja je bila prva i poslednja knjiga u novoosnovanoj SF ediciji Kompjuterske Biblioteke, ili Stilos i njegov Čajna Mjevil i Džef Vandermer koji su izdati neposredno pre nego što je cela kuća otišla pod stečaj. Čak je i IPS prso onog trenutka kad je rešio da svojoj prodajnoj delatnosti pridoda izdavačku, te je onih par dobrih naslova koji su izašli prošlo maltene nezapaženo. Nekako ispada da Laguna i Alnari idu proverenom stazom mediokriteta jer ih svi ostali primer propalih izdavača uveravaju da je jako teško izdati knjigu i ostaviti je da se probije na tržište samo sopstvenim kvalitetom. A svi ovi izdavači koje sam naveo su izdali par naslova koji potpuno odudaraju od proverene izdavačke politike velikih izdavačkih kuća, i ti naslovi su prošli maltene nezapaženo kod publike, a izdavači vrlo brzo potonuli u zaborav. Evo baš gledam ko je kod nas izdao KSRa i Mars trilogiju: iako je Polaris bio prvi, svi ljudi za koje znam da su čitali ovu knjigu - čitali su je u izdanju izdavača ''Moć knjige''. On je izdao još par zanimljivih naslova (recimo Legende sa kraja vremena Majkla Murkoka, te par urban fantasy novela što je sve bila prava novina tu negde oko 2003-2007) ali se tu negde i ugasio. I da se sad na gomilu skupe svi gore navedeni izdavači, ukupni tiraži svih njihovih objavljenih fantastičnih naslova ni izdaleka nisu uspeli, a pošteno nisu ni imali šanse  da izvrše dovoljan uticaj na čitaoce i bar malkice im promene percepciju žanra, u meri u kojoj to diktiraju par velikih izdavača kao recimo Laguna. A Laguna ipak izdaje knjige koje su prvenstveno zabava za široke narodne mase, šta da se radi. Ovaj feedback na relaciji kuća-čitaoci zasad postoji samo kod malog izdavača Urban Reads koji izdaje isključivo YA fantastiku, ali ima odličnu komunikaciju sa svojom čitalačkom bazom. Nightflier se trudi koliko može da utiče na izdavačku politiku kuća za koje radi, mada je njegovo polje prvenstveno epska fantastika. Pošteno, nikad nisam nišao način na koji se može uticati na izdavačku politiku odredjenog izdavača, niti su oni ostavili takvu opciju. Ali si me bar dobro podsetila, treba da počnemo da gnjavimo Skrobonju oko prevodjenja Lune, lakše je kad imaš broj mobilnog telefona izdavača :)

PTY:
A ne, ne, daleko bilo, ne upražnjavam ti ja taj koncept obavezne lektire ni za sebe, a kamoli za druge…  :lol: ali KSR jeste poprilično nezaobilazan u ovomilenijumskom korpusu, to je naprosto činjenica. Najpre zato što je prilično reprezentativan stilski – taj sofisticirani tehnološki žargon i poprilična beskompromisnost po pitanju konstrukcije samog zapleta je itekako prisutna i kod ostalih, otud se slobodno može reći da ako nalaziš KSRa zahtevnim po tom pitanju, onda bi Egana smatrao maltene nečitljivim, jer on je zaista pisac za kog trebaju beleške i rečnik. A dalje KSR je tu vrlo značajan i idejno, jer on kao levičar ipak ima malo više sluha za trenutačne društvene nepravde od ortodoksnijih transhumanista. Tako da ga smatram nezaobilaznim, to priznajem, a fakt da lično malko zazirem od vaskolikih proznih nastavaka ne sprečava me da prepoznam značaj njegovog opusa, jer na sreću on ipak ima dovoljno stand-alone romana da mogu sebi priuštiti luksuz eskiviranja trilogija.  ;)

Za izdavače: pa okej, verovatno si u pravu što se lokalnih specimena tiče, ali generalno govoreći, izdavači itekako obraćaju pažnju na fidbek čitalaštva, to u svim njegovim formama. Otud mislim da prodajni krah jedne specifične vrste proze itekako ima impakta na izdavačke planove po pitanju daljeg objavljivanja iste, a Mars jeste prepoznatljivo specifičan po tom pitanju. E sad, kako će se taj info konkretno prevesti u stanje na terenu, to je drugo pitanje, ali fidbek jeste značajan faktor u toj odluci. I mada se kod striktno žanrovskih izdavača može računati na barem malu dozu entuzijazma, kod onih ‘ozbiljnijih’ (khm,khm :roll:) na takav entuzijazam generalno ne računam.

crippled_avenger:
SUPER-CANNES je privukao pažnju ljubitelja kriminalističkog žanra nedavno kada je najavljeno da će ga ekranizovati Brandon Cronenberg, sin Davida Cronenberg koji je uveo pojam "ballardovskog" u film još pre nego što je snimio film CRASH po njegovom romanu.

SUPER-CANNES je u osnovi krimić ali je kao i drugi Ballardovi romani u ovoj fazi koju čine još COCAINE NIGHST, MILLENNIUM PEOPLE i KINGDOM COME, prevashodno "roman ideja".

No, kako se ovde bavimo krimićima osvrnuo bih se prvo na taj aspekt ove knjige. Ovo je u osnovi whydunit gde imamo zločin i znamo počinioca ali ne znamo tačne motive i okolnosti koje su dovele do izvršenja. Glavni junak je Paul Sinclair, ostareli pilot koji se sa svojom mladom suprugom lekarkom doseljava u jedan imaginarni luksuzni industrijski park iznad Kana u kom se nalaze istraživački centri ali i luksuzni bungalovi rukovodilaca velikih svetskih korporacija. Njegova žena je tu došla umesto lekara koji je prethodno izvršio masovno ubistvo u tom naselju.

Sinclair postaje opsednut zločinom, kreće da ga istražuje i otkriva vrlo perverznu, višeslojnu i imaginativnu "priču iza priče" koja se u Ballardovskom maniru bavi temama kolektivnog ludila, zločina, krize viših klasa i jednim delom je isprobana u njegovoj noveli RUNNING WILD, koja je nedavno takođe kaparisana za ekranizaciju.

SUPER-CANNES nudi zanimljivu misteriju i veoma potentnu studiju karaktera sa izuzetno jakim društveno-kritičkim potencijalom. Uprkos tome što su se od nastanka ovog romana do danas poslovne elite ipak dosta izmenile i stvari su pošle u smeru frictionless kapitalizma, ovaj rukopis nije izgubio svoju validnost.

Kada je Ben Wheatley snimio ekranizaciju romana HIGH-RISE on je ostao u epohi romana, delom zbog fetišizma, delom zbog toga što bi savremeni setting zahtevao da se uvede tema migracija koje nema u romanu. Ovaj film se dešava na prelazu iz analogne u digitalnu eru pa čak nije ni sasvim anahron, ali ne znam kako će mu se prići u adaptaciji. No, sami likovi i psihološko-socijalni fenomen koji roman kritikuje su i dalje validni.

crippled_avenger:
Evo, koga zanima. Britanska kratkometražna ekranizacija Ballardove time loop priče ESCAPEMENT.

https://vimeopro.com/anthonywillis/escapement

crippled_avenger:
INFINITY POOL Brandona Cronenberga može se posmatrati kao centralni komad ovogodišnje selekcije FESTa. Reč je o prvom istinski uspelom filmu Brandona Cronenberga, svakako superiornijem od najnovijeg filma njegovog slavnog oca koji će takođe biti prikazan ove godine.

Pre neku godinu najavljena je ekranizacija romana J.G. Ballarda SUPER CANNES, i Brandon Cronenberg kao njen reditelj, međutim, reklo bi se da ju je on upravo uradio u ovom filmu.

FIlmove Davida Cronenberga su dugo nazivali ballardovskim sve dok on na kraju nije i ekranizovao Ballardov roman CRASH kada je to i ozvaničeno. U slučaju Brandona Cronenberga imamo još jaču vezu sa Ballardom pošto znamo koji roman ga zanima, i prepoznajemo ga u njegovom ballardovskom filmu.

Osnovna razlika između SUPER CANNESa i INFINITY POOLa je što u tom Ballardovom romanu nema istaknutih elemenata fantastike, dočim su oni u Cronenbergovom filmu integralni deo priče, ali je njen osnovni smisao ipak u motiv koji deli sa knjigom a to je obest moćnih i bogatih, prvo prema drugima a posle i prema samima sebi u jednom savršenom ambijentu.

INFINITY POOL svoju savršenu zajednicu gradi u jednom ballardovskom resortu, betonskom, u maniru kulture masovnog turizma, veoma vibrantno snimljenom u Hrvatskoj, i državi u kojoj je bogatima unutar resorta dozvoljeno sve iako van njegovih granica lokalnom stanovništvu nije dozvoljeno ništa. Jedini problem je što kada neko biva ubijen, običaj je da najstariji potomak ili srodnik ubije ubicu, ali je bogatima omogućeno da generišu svog dvojnika za veliki novac i žrtvuju ga.

Stoga, veoma bogati u resortu, posle generisanja niza dvojnika koje su uredno platili jedino uživanje pronalaze u nasilju, razbojništvima pa na kraju krajeva i ubistvima.

Ono što je fantastika tiče se tog procesa stvaranja kopija, i Cronenberg to koristi da bi otvorio temu identiteta, otuđenja, disocijacije, voajerizma, a uporedo s tim vodi priču o potonuću bogatih gostiju u dekadenciju i obest koje na kraju kreću da vuku u totalnu eroziju ličnosti.

Cronenberg možda ima bolji film od oca danas, ali ipak nije snimio delo koje nadilazi očeve rane i druge uspele filmove. Međutim, INFINITY POOL je raskošan film u kom je Ballardov imaginarij izvanredno zarobljen, i hrvatske lokacije su veoma dobro poslužile da prikažu piščevu viziju turističkog raja iz kog se krije pakao, a što je inspirisalo dva njegova pozna romana.

Jedan od razloga za tu autorsku inferiornost sina u odnosa na oca je i odnos prema samom Ballardu. Naime, David Cronenberg je imao svoje ballardovske vizije uporedo sa piscem, recimo SHIVERS i HIGH RISE izašli su iste godine, dočim je Brandon Cronenberg jasan sledbenik, bez ikakve dileme.

Ballardovo nadahnuće naizgled savršenim rešenjima za život ili odmor koji vode junaka na transformativni put u tamu i destrukciju nije jednostavno zabeležiti u filmu. Otud je recimo HIGH RISE Bena Wheatleya bio zanimljiviji kao slikovnica onima koji su čitali roman nego ostatku publike. Bez vezivanja za konkretnu knjigu, ali svakako nadahnut ballardizmom, Cronenberg pravi uspelije delo sa jasnije postavljenim likovima i konfliktima.

I za INFINITY POOL se može reći da je pravi primer filma kakav se očekuje od FESTa i spada u red ostvarenja koje ne treba propustiti na velikom ekranu.

* * * / * * * *

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page