Author Topic: Robert Hajnlajn - Patrola svemira  (Read 14551 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #50 on: 27-01-2009, 22:27:45 »
Quote from: "Cornelius"
Mozda tebi to izgleda vestacki, ali ne moze se drugacije. Ako neko ustanovi da su stubovi knjizevnosti 19. veka Balzak, Flober, Mopasan, Cehov, Dostojevski i Tolstoj, on to moze da dokaze merljivim vrednostima, zato sto je knjizevnost nauka koja se proucava i koja ima mnostvo pravila. Naravno i slobode. To dodje kao varijabila.


Naravno da se ne može. Da je moglo bilo bi i nauke. A, ako pitamo Engleze, Špance, Nemce neko će ustanoviti druge stubove književnosti u 19 veku. Ja o nauci, a ti o stubovima! Da ti dam jedno dobro pravilo: Gde ima mnoštvo pravila, ne valja nijedno.

Evo, na primer, ti o SF-u sada pišeš iz fokusa francuskih teoretičara i kritičara SF-a. Zoran Živković je svojevremeno kreirao svoje aksiome: Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac! Odabrao je ocenu na osnovu koje će ocenjivati. Baj d vej, 'ajde da pitamo ABeNa? Čovek predaje na fakultetu SF književnost. Ima i on kriterijume i referentne tačke i "naučni pristup". I varijabile, promenljive i stepene slobode. Kad smo u pleonazmima, 'ajde da se kupamo u njima.

Imaj ti svoje mišljenje kakvo hoćeš, o kome hoćeš, ali ima i suprotnih mišljenja. Mišljenje nije zabranjeno. Nije lepo to sakrivati iza nauke, koja ne postoji.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Alex

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.597
Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #51 on: 27-01-2009, 22:50:25 »
Sve što Scallop kaže ja ne bih rekao bolje.

Ustvari ne bih ni toliko dobro, jer nisam baš talenat za književnost i pismeno izražavanje (čak ni po sopstvenim kriterijumima).

Ali mislim isto.

Svojevremeno sam ovde i "govorio" nešto tako, a onda na suprotnoj strani zvanoj - književnost je egzaktna nauka - bila je Nimrodel.
Avatar je bezlichna, bezukusna kasha, potpuno prazna, prosechna i neupechatljiva...USM je zhivopisan, zabavan i originalan izdanak americhke pop kulture

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #52 on: 27-01-2009, 23:33:51 »
Nije ni njima lako. Svojevremeno je trebalo jedan laboratorijski eksperiment, da organizujem u terenskim uslovima. Odjednom mi se uvalila topografija i klimatologija sa svim svojim varijabilama. Laboratorijska tačnost od 98%, odjednom se svela na nešto preko 50% (u predviđanju rezultata). Onda sam prekopao po američkoj literaturi i našao da su oni sa svojom terenskom metodom srećni ako ostanu u potenci (sve vrednosti između 1 i 10). A književna nauka ima čvrsta merila!

Ovde mi svi objašnjavaju da nisam pročitao ovo ili ono. Da ne razumem. Kao da sam debil, a žvaćem naučnu literaturu kao kikiriki. Samo mi još fali nauka i teorija književnosti. Još imam žgaravicu od mendžmenta, marketinga, advertajzinga i nekoliko grana hirurgije.

Što se pisanja tiče, tu sam kao Ivo Andrić - autodidakt. Kad imam teranje, ja napišem. Ako se svidi - svidi. Ako se ne svidi, šta ja tu mogu. Biće stubova kulture na nekom drugom mestu.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #53 on: 28-01-2009, 12:31:22 »
Quote from: "scallop"

Evo, na primer, ti o SF-u sada pišeš iz fokusa francuskih teoretičara i kritičara SF-a. Zoran Živković je svojevremeno kreirao svoje aksiome: Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac! Odabrao je ocenu na osnovu koje će ocenjivati.


Ja pisem iz fokusa novije francuske kritike iz dva razloga. To citam vise nego ostalo, jer mi je dostupnije (l'occasion fait le larron). Potom, trudim se da upotrebljavam sto manje americke kritike, jer su Srbi skroz okrenuti americkim teorijskim radovima i ne poznaju dovoljno francusku kulturu i civilizaciju (koju ja, valjda se vidi, volim vise od anglo-americke, a i ostale, osim srpske).

Zivkovicev aksiom da leteci tanjiri ne slecu u Lajkovac (btw, ondasnji Zoranov direktor iz Prosvete bio je Lajkovcanin), upisuje se u ekonomsku i ideolosku politiku onog vremena, kada je u SFu dominiralo americko stvaralastvo i kada je bilo kakav SF sa konotacijama americkog delovao uverljivije nego onaj drugi.

Secam se jednog od sastanaka u LKu na kome je prisustvovao tvoj Uros i njegov drugar. Dva klinca od 10 godina. Nama je udarala pena na usta u objasnjavanju zasto se pilot svemirskog broda zove Dzordz ili Majkl, a ne Bora ili Dragutin, i zasto brodovi slecu u Masacusec, a ne u Vojvodinu. Zasto Amerika, a zasto ne (u ono vreme) Jugoslavija?

Jedan od klinaca je digao ruku, mi smo stali, obrisali penu sa usta, a dete je reklo - pa, valjda zato sto oni izgledaju blize buducnosti nego mi. Tako nam je i upropastio sastanak, jer vise nismo imali zasto da se svadjamo.

Naravno, to vreme je nepovratno zavrseno, te Zoranov aksiom nema vise vrednost.

Secam se kada su za razvoj dzeza bili zaduzeni Amerikanci, pa su Evropljani svirali americke standarde. Potom su Evropljani (a i drugi) od americkog dzeza preuzeli principe i oko njih dodali sopstvene ideje. U pocetku je to bivalo zvano world music, a danas je Aziza Mustafa Zadeh, ravnopravna u dzezu sa Bojanom Zulfikarpasicem, koji je ravnopravan sa Michelom Portalom, koji je ravnopravan sa Enricom Ravom, koji je ravnopravan sa Takisom Barberisom... Tako dzez leteci tanjiri slecu u Lajkovac.

 U SFu dodje isto.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.341
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #54 on: 28-01-2009, 14:29:52 »
Sećam se jednog od "Sirius"-ovih uvodnika, u kome je urednik objašnjavao da bi "Perica u svemiru" ili "Jovan u četvrtoj dimenziji" zvučalo idiotski. Mislim da sam taj primerak "Sirius"-a čitala krajem osamdesetih ili početkom devedesetih. Još tada sam smatrala da bi "Piter u svemiru" ili "Džon u četvrtoj dimenziji" zvučalo podjednako glupo.
We're all mad here.

tomsak

  • 2
  • Posts: 22
Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #55 on: 29-01-2009, 14:59:19 »
Ne cijenim pretjerano Heinleina (osobno, nedostaje mi u njega modernijeg pisanja, a i fabule mu cesto sluze kao okvir za agitpropovke), ali ipak mislim da je dobar zanrovski pisac, a narocito da ovdje neki pisu o Heinleinu (pulp?!) na temelju onoga malo sto su procitali - do raspada Jugoslavije 1990. Heinleina je valjda vise-manje bio poznat samo po manje vaznom romanu Metuzalemova djeca, ali smo mi u Hrvatskoj nakon toga imali prilike procitati vise prijevoda, sve u izdanju Zagrebačke naklade:

- Vrata u ljeto, 1995 - sporednije djelo, ali jako lijepo i mnogim čitateljima SF-a koje znam najdrazi Heinlein (Luna... je obicno druga)
- Zvjezdani jurišnici, 1998, Fančin prijevod Starship Troopersa - izvanredan roman premda izrazito desničarski u svome zagovoru militarizma; Verhoevenov film je intencionalna parodija Heinleinova miltarizma
- Luna je okrutna ljubavnica, 2002 - pozamašan roman, kasni Heinlein - "hipijevskim" idejama otapa Heinleinovo tzv. desničarstvo, a i stilski je blizi Novom valu nego takozvanom (samozvanom) americkom zlatnom dobu
- Dvostruka zvijezda, 2008 - po meni, juvenile, tečno ispripovijedan, ali sto se tice pripovjednog postupka naivan (u prvom licu, tako da se sve lako objasni jer se i glavni lik cudi Marsu itd.), te vise-manje politička lekcija o izborima u ruhu SF-a. Ipak, kako piše Suvin u korespondenciji s Ubiqom, radi se o prikazu "politike kao glume, spektakla" koji ukljucuje i antirasizam na primjeru Marsovaca (cime pada u vodu teza da je Heinlein rasist i desničar). Prikaz izbora je ipak, dakako, mimo standardnih demokratskih procedura današnjice. Politički bi se Heinleina trebalo jednom napokon definirati; nije desničar, ali jest neki tip amerikanizma, s vjerom da demokracija nije npr. stvar svih pojedinaca, nego samo sposobnih za odlucivanje, veličanjem integracijskih silnica poput vojske i sl.


Takodjer, u Siriusu su dostupne četiri najvažnije Heinlenove novele, mislim - koliko god neke staromodne - ipak prodorne za svoje vrijeme:

- Ja, mene, meni [“By His Bootstraps”], Sirius br. 19, siječanj 1978.
- ... I sazidao je zbrkanu kuću [“And He Built a Crooked House”], Sirius br. 27, rujan 1978.
- Tko ste vi drugi [“All You Zombies”], Sirius br. 60, lipanj 1981.
- Zeleni brežuljci Zemlje [The Green Hills of Earth], Sirius br. 139, prosinac 1987.
- Ceste moraju ići [The Roads Must Roll], Sirius br. 146/147, srpanj 1988.
(bibliografski podaci iz Ubiqa 1)

UBIQ 5 (oktobar 2009) donijet će Ziljakov prijevod pozamašne Suvinove studije "Of Starship Troopers and refuseniks, war and militarism in US science fiction" (iz zbornika Suvin-Proietti, eds., US Science Fiction and War/Militarism, Pisa-Roma 2004).

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.335
  • Enfant terrible
Re: Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #56 on: 12-03-2020, 11:00:21 »


Stranac u tuđoj zemlji

Autor: Hajnlajn, Robert A.

Format: 14,5x20,5

Br. str.: 640

Cena u knjižarama: 1.599,00 RSD

Vaša cena: 1.070,00 RSD



Jedan od najuticajnijih romana naučne fantastike svih vremena. – Guardian

Kultni klasik

Prvi SF bestseler Njujork tajmsa u istoriji

Remek-delo velemajstora žanra

Valentina Majkla Smita odgajili su Marsovci i on je pripadnik ljudske vrste koji nikad nije video nijednog Zemljanina. Sada, konačno stigavši na Zemlju, on je stranac koji mora da nauči šta znači biti čovek. Ipak, njegova uverenja i moći daleko prevazilaze čovečanstvo i, dok podučava ljude o grukovanju i deljenju vode, Majkl podstiče transformaciju koja će stanovnike Zemlje izmeniti zauvek.

Ponukan idejom da napiše novu verziju Kiplingove Knjige o džungli, Hajnlajn nam je podario jedan od najkontroverznijih i najuticajnijih naučnofantastičnih romana svih vremena. Pod radnim naslovom Jeretik, pisan punih deset godina, roman se bavio analizom religije, seksualnosti, monogamije i savremenog odnosa prema novcu i vlasništvu. Bio je toliko kontroverzan da je izdavač zahtevao da Hajnlajn izbaci punih 60.000 reči pre nego što uđe u štampu.

Prvi put na srpskom, u integralnom obliku, pred vama je izuzetno delo koje ne samo što je uticalo na naučnu fantastiku već je svojim radikalnim stavovima obeležilo čitavu kontrakulturu šezdesetih godina XX veka i sve njene potonje izdanke.

„Knjiga kojoj je bilo suđeno da postane bestseler i oblikuje senzibilitet čitave generacije.“ – The Boston Globe

„Jedan od najpopularnijih romana naučne fantastike svih vremena.“ – Library Journal

„Ime junaka romana Stranac u stranoj zemlji poznato je milionima pismenih koliko i imena Oliver Tvist i Holden Kolfild.“ – Kurt Vonegat

https://carobnaknjiga.rs/stranac-u-tudjoj-zemlji
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.283
Re: Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #57 on: 12-03-2020, 11:18:21 »
vijest ovog dijela godine
svaka čast
Najjači forum na kojem se osjećam kao kod kuće i gdje uvijek mogu reći što mislim bez posljedica, mada ipak ne bih trebao mnogo pričati...

Boban

  • 3
  • Posts: 22.715
Re: Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #58 on: 12-03-2020, 12:10:32 »
„Ime junaka romana Stranac u stranoj zemlji poznato je milionima pismenih koliko i imena Oliver Tvist i Holden Kolfild.“ – Kurt Vonegat
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.283
Re: Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #59 on: 12-03-2020, 16:02:43 »
ko su ta trojica
Najjači forum na kojem se osjećam kao kod kuće i gdje uvijek mogu reći što mislim bez posljedica, mada ipak ne bih trebao mnogo pričati...

mac

  • 3
  • Posts: 12.214
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Robert Hajnlajn - Patrola svemira
« Reply #60 on: 12-03-2020, 16:21:03 »
Nisu ženske, i to je sve što treba da znaš.