FANOVI, MANIFESTACIJE, SAJTOVI, BLOGOVI, UDRUŽENJA... > FANOVI, KLUBOVI, MANIFESTACIJE...

Festival srpskog filma fantastike FSFF - zvanični topik

<< < (46/48) > >>

crippled_avenger:
Pogledao sam KAVEZ Ivana Đurovića, studenstki rad sa FMK. Reč je o vrlo zanimljivom kratkom filmu koji bi se praktično mogao definisati kao slowburning horor, iako u suštini nema formu slowburning horora. Štaviše, iako je film stanja, i ima horor element koji vreba, pa je samim tim slowburning jer se situacija strave i užasa razvija, sve vreme je dinamičan.

KAVEZ govori o novinaru (Ivan Ivanović igra samog sebe) koji dolazi u srpsko selo gde seljak sa svojim unukom čuva čudovište u šupi, o čemu je obavestio medije i želi da zaradi novac od prvog snimka tog čudovišta.

Međutim, čudovišta su već u medijima, to su protagonisti reality programa koji oblikuju svest unuka (kog igra mali Luka Mijatović, sin iz SRPSKOG FILMA) i mališan stupa u neočekivanu akciju.

Đurovićev film je na mnogim mestima mogao da bude ispoliraniji u realizaciji, ali je koncept, kako same priče, tako i režije zapravo jako dobar i efikasan. Siguran sam da bi Đurović da studira FDU imao bolje tehničke saradnike koji bi mu neke elemente još veštije realizovali.

Ivan Ivanović je sasvim u redu u ulozi samoga sebe. Petar Božović pruža standardnu partiju kao domaćin, a Luka Mijatović je jako dobar unuk.

Ivan Đurović, uprkos tome što dolazi iz pozicije jedne od slabijih filmskih škola pokazuje da ima izgrađen pogled na režiju, da ume da prepozna dobra i jednostavna rešenja i svakako zaslužuje priliku za dalji rad.

Ghoul:
Ekskluzivni intervju: LAMBERTO BAVA



http://ljudska_splačina.rs/2016/03/ekskluzivni-intervju-lamberto-bava.html

crippled_avenger:
Pogledao sam POBEDNIK OSTAJE POBEDNIK, diplomski film Mimi Vlaović sa SAE filmske škole. Ovaj film je radila profesionalna ekipa, međiu njima recimo direktor fotografije Igor Šunter, dizajner zvuka Aleksandar Protić, kostimograf Jelena Đorđević itd. Ipak, uključivanje profesionalaca u realizaciju filma nije bitno pomoglo da se izdigne iznad proseka studentske produkcije, pošto očigledno da pred profesionalce nisu bili postavljeni naročito visoki zahtevi što je šteta, imajući u vidu da bi profesionalci morali po definiciji pružati više od studenata.

Priča filma podseća na disneyevske produkcije o likovima iz bajki koji dolaze u današnje vreme i tome slično. Ovog puta, negativac iz stripa koji se publikuje u Politikom Zabavniku, dolazi kao lik u stvarnost i ispostavlja se da nije toliko loš, upoznaje se sa bivšom devojkom autora stripa i nastupaju neke klasične fish out of water situacije.

Glumačka ekipa koja je okupljena u filmu je vrhunska, to su sve top imena i oni postižu zaista dosta sa scenarijem koji ima high concept premisu ali ne možemo reći da je maštovito razrađena, pa čak i da je skladno strukturirana. Ono što je osnovni problem jeste činjenica da je reč o fantasy prelivu na romcom strukturi a u filmu zapravo ne uspevamo da prepoznamo romantični zamajac među junacima, pa ljubavi koje se realizuju na kraju, iako nisu neočekivane, deluju dosta arbitrarno.

Tek kada se pogleda ovakav neki pokušaj shvatamo koliko je teško napraviti efektan film u žanru “limunade” koji smo svi skloni da potcenimo.

Svakako da ovaj film ima svoje mesto na Srpskom festivalu filma fantastike.

crippled_avenger:
Pogledao sam MOJ SUSED JE VAMPIR, studentski film Miloša Čolića. Reč je o dvanaestominutom filmu bez reči u kome se Čolić bavi premisom koju je izložio u samom naslovu filma. Junak otkriva da mu je sused vampir, doduše na neobičan način, rako što zabunom u lokalnoj foto-radnji dobije njegove slike umesto svojih, iako znamo da se vampiri obično ne vide na fotografijama, no dobro, šta je tu je, rekao bih da je prerano otkrio svoje karte.

Čolić je prilično dobro uspeo da opravda to što u filmu nema dijaloga, ali kao što se vampiri vide na fotografijama tako i neka druga rešenja nose izvesnu “lenjost” u zamisli i egzekuciji.

crippled_avenger:
Pogledao sam ZA ONE ŠTO NA LICU NOSE BORE Katarine Koljević, crnu komediju snimljenu na studijama FDU. Negde na liniji čuvenog SLATKOG MIRISA NAFTALINA, Katarina Koljevića pravi komediju o duhu pokojne bake koja u toku bdenja želi da reši probleme svoje kćeri (koju igra Paulina Manov) i unuke (koju igra Jovana Stojiljković, u retko efektnom komičarskom nastupu).

Film je nepretenciozan, duhovit i jedino što mu nedostaje je dodatna doza ambicije u kreativnom pogledu pa da nađe još značajnije msto među studentskim komičnim radovima.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page