Evo šta je Neda Mandić napisala o Vampiricama:
U ZNAKU VAMPIRICE - PRVI UTISCI
Pošto sam dobila svoje autorske primerke, imala sam priliku da pročitam i ostale priče uvaženih koleginica i oprostićete mi što ću, za sada, samo ukratko i šturo prokomentarisati par svojih utisaka. Dakle, cela antologija je fantastičan poduhvati i sve čestitke Goranu na ovako pažljivom, temeljnom i odlično odrađenom uredničkom poslu.
Autorke mainstream književnosti nalaze se ovde sa nekoliko prilično unikatnih priča, od kojih bih u prvom redu istakla priču Laure Barne koja je i stilski i književno umetnički u delokrugu ovde zastupljenog mainstreama najbolja. Mirjana Đurđević je u svom izuzetno duhovitom i britkom stilu, već dokazanom u više knjiga njene proze napisla priču vrednu pažnje i svima je toplo preporučujem. Molim sve ostale autorke da se ne uvrede jer sam malo i nenaspavana i umorna pa ću o njihovim pričama neki sledeći put.
Moje koleginice žanrovke bile su mi daleko veći izazov za čitanje i tu slede za ljubitelje fantastike potpuno prijatna iznenađenja. Najjači utisak, što bi rekla Olja Bećković, ostavila je Dragana Matović - D. Na planu ideja to je možda najbolja priča u celoj knjizi. Znam, rećićete da me je dobila sa Telekomom, ali to me je više nasmejalo jer bih volela Dragani da pokažem digitalnu platformu našeg telecom sistema, koja ni upola nije kadra za ono o čemu je ona pisala. Anyway, Draganina priča najavljuje žanrovca koji je će dati sjajna dela u svojim narednim književnim podvizima. Priča Revolucija je jednostavno ODLIČNA, FILMSKA, jednom rečju SJAJNA.
Ivana Milaković nas je još jednom počastila pričom o simpatičnim krvopijicama iz carstva njene kreativne radionice i Ivanina proza je uvek radost čitanja.
Biljana Malešević je napisala dužu priču u maniru njene dosadašnje proze, koja je svojom strukturom i atmosferom vrlo solidna. Jedino, draga Biljo, očekujem da jednom pročitam nešto veselije
Verica Vinsent Kol, koju sam mogla da svrstam bez problema i u mainstream, ali je ovde zasebno kao neki ženski začetnik krimi žanra u Srbiji, napisala je priču koja će svim ljubiteljima lepe književnosti biti interesantna. Sa tog aspekta i zavređuje pažnju baš u ovoj antologiji. I Kerol i Hese sjajna su varijacija na ovu antologijsku temu.
Branka Selaković me nasmejala do suza. Mislim da bolja preporuka ne treba!
Priču Mine Todorović sam već čitala i pre ove antologije i mogu da kažem da je majstorski napisana.
Eto, toliko od mene. U sledećem javljanju malo više o pričama Jelene Lengold, Mirjane Marinšek i Veronike Santo.
Ne brinite, kolega Gul će ovo sve elaborirati bolje od mene
))))
