DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (202/204) > >>

Meho Krljic:
Debi EP australijskih Vestigial podseća da na ovom kontinentu ne sviraju samo najmračniji, kavernozni death metal. Mada, opet, EP, In the Void Between donosi vrlo zadovoljavajuće količine mraka. Vestigal, ipak, tamni, rifaški death metal sviraju sa progresivnom ambicijom i pišu složene pesme sa čestim promenama ritma i zvonećom bas-gitarom. Produkcija nije IDEALNA ali bend piše dobre pesme i ima zdrav, kinetički gruv koji ne zastaje da se muzičari bave egzibicijama pa sam ja ovo sa uživanjem slušao:

https://vestigial-australia.bandcamp.com/album/in-the-void-between

Norveški Haalbuaer čine tri mlada momka sa očiglednom ljubavlju ka starom, mračnom death metalu što se interesuje za pljačkanje grobova, nekrofiliju itd. Mortal Ones Scream in Horror je demo sa osam pesama vrlo autentično zvučećeg old school death metala koji će normalnom svetu biti monoton i zvučno zaranjen ali će ljubitelji žanra umeti da u njemu čuju posvećenost i uživaju u rifovima, dubokim vokalima i jednostavnim, iznurujućim ritmovima. Daunloud se naplaćuje  po želji što je vrlo korektno:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/mortal-ones-scream-in-horror

Bečki Monument of Misanthropy je pre par godina imao neku vrstu rascepa i svađe oko toga ko ima pravo da zadrži ime benda, no, evo nama drugog albuma, Unterweger, i pevač George Wilfinger je još uvek u bendu a gitarista Jean-Pierre Battesti nije... Enivej, Unterweger nudi klasični, vrlo ulickano producirani  horor-death-metal sa visokim tehničkim nivoom svirke i ponekim lepim rifom i temom. Monument of Misanthropy sviraju praktično u istom stilu kao i belgijski Aborted što je dobra vest ako volite Aborted i mada mene ovako SUROVO iskomprimovan master aktivno odbija od slušanja, ne mogu da kažem da bend ne isporučuje kvalitetnu zabavu:

https://monumentofmisanthropydm.bandcamp.com/album/unterweger-brutal-death-metal

Njemački Reckless Surma ima donekle sličan zvuk, mada je njihova muzika nešto bliža deaththrash formama, ali to je taj disciplinovani, jako kompresovani death metal sa ambicijom da bude razgovetan i mosh-friendly. Debi album, nazvan isto kao i bend nudi vrlo solidnu kolekciju pesama i debeo, težak zvuk gitare. Bubnju bi valjalo malo više dinamike, ali dobro, to je samo moja meditacija. Solidan album:

https://recklesssurma1.bandcamp.com/album/reckless-surma

Iako u trenutku dok ovo kucam šesti album njemačkih tech death metalaca Obscura, nazvan A Valediction, nije dostupan da se bez plaćanja u celini čuje na Bandcampu ili drugde (pretpostavljam na Deezeru kad se registrujete ali ko ima snage za to...), kršim sopstveno pravilo i uključujem ga u nedeljni pregled naprosto jer volim ovaj bend i mislim da vredi potencijalnoj publici koja možda nije svesna njegovog izlaska skrenuti pažnju na nj. Jer, A Valediction je prijatan, neoklasičarski melodičan album tevtonskog death metala koji, istina je, danas skoro da se dotiče sa metalcoreom, ali Obscura i dalje vladaju na polju pisanja vrlo pamtljivih upečatljivih pesama koje ne pate zbog sviračkih egzibicija. Melodični, klin vokali i čista produkcija će sigurno privući masu novih slušalaca iz melodeath orbite a Obscura će im ponuditi bogat obrok i navići da traže dublje i ambicioznije sadržaje. Svi pobeđuju!

https://obscura.bandcamp.com/album/a-valediction

Za još dobrog ali klasičnijeg tech death zvuka ukazaću na prvi album losanđeleskih Delphian. Ploča, nazvana Somnambulant Foregoer produkt je pre svega kreativnosti dvojice sržnih članova (braće?) po imenima Jason Williams i Matthew Williams. Njihovim gitarskim i vokalnim talentima pridruženi su basista Martin Rygiel (iz Decapitated) i sjajni bubnjar Kevin Talley (svirao u Suffocation i Dying Fetus što su moćne preporuke, iako ga Slayer nisu uzeli u bend kada je došao na audiciju) i ovo je vrlo lepo, profi odsviran album koji samo nema mnogo posebnog identiteta. Ali ako ne tražite identitet nego samo tipično kalifornijski, rifaški tech death, Delphian apsolutno isporučuju:

https://delphian.bandcamp.com/album/somnambulant-foregoer

Tomas Lindberg i kolege su već ove godine izdali jedan zapažen album sa matičnim bendom At the Gates, ali upravo nam je stigao i novi album sajd projekta The Lurking Fear gde pored Lindberga sviraju još dva člana ATG i još dvojica švedskih death metal veterana. Meni se ovo, naravno, sviđa više nego At the Gates jer je album superzabavna jurnjava kroz lavkraftovske teme i trešerski death metal iz Švedske. Gitare, zna se, imaju tipično švedsku death metal težinu a Lindberg ima nepogrešivo šmekerski promukli vokal koji treba negovati i slaviti sada kada među nama više nije sveti Lars Goran Petrov. Album ima dvanaest poštenih, znojavih, zakucavačkih pesama punih atmosferičnih rifova ali bez nekakvih prekomplikovanih aranžmana i ovo je švedski death metal sa patinom i bukeom koji vredi slušati i preslušavati bez žurbe i iz više navrata:

https://www.youtube.com/watch?v=2Lgbl6fW4pA&list=OLAK5uy_lE1myCD0ni0CfqD7W2q8hMiWteY2BWLis

Kada vam prvi album izdaje Transylvanian Tapes, već imate moju, što se kaže, pažnju. Civerous iz Los Anđelesa su ultra mračan, težak, spor old school death metal koji svoj duboki štim i neljudski vokal stavlja u službu pesama na pola puta između beznađa i košmara. Hoću reći, ovo ima death metal agresivnost ali i doom metal sporost, lepo odmerene i izmešane, za koktel pesama koje vas pošteno provozaju između ekstrema, a sve snimljeno prilično dobro i spakovano da se sluša sa uživanjem. Samo za ozbiljne ljubitelje paklenog, obezljuđenog old school death zvuka:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/civerous-decrepit-flesh-relic

Brazilski death metal trudbenici Nervochaos slave četvrt veka rada albumom Dug Up... Diabolical Reincarnations sa čak trinaest verzija svojih starih pesama ponovo snimljenih i moderno produciranih za ovu priliku. Ako volite jednostavni, gruverski death sa thrash osnovom i sada vrlo čistom produkcijom, uživaćete:

https://youtu.be/2k59lJMSH74

I Pathology iz San Dijega imaju novi album, The Everlasting Plague, već jedanaesti za petnaest godina diskografske aktivnosti. Bend svakako ne pokazuje znake da se tu iko umorio i ovo je ne naročito duboka i promišljena, ali kvalitetna ploča koja brutalni, betonski tvrdi death metal spaja sa melodičnijim temama kako bi se zahvatio širi ugao u populusu i pribavilo više publike za ono što Pathology nude. Meni je ovo kao neka brza hrana u kojoj se kombinuju slem rifovi i melodične death solaže, sve spakovano u tvrdi, nedinamični master i prijatno za slušanje bez, što se kaže, obaveza. Pošteno i tvrdo:

https://pathologymetal.bandcamp.com/album/the-everlasting-plague
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l-MlWpGAobO00wD5HuIGvI33kC3xFn-uo

Ali brutal death iznenađenje nedelje je novi EP njemačkih Stillbirth koji se zove Strain of Gods. Unique Leader, izdavač, potencira kanabisom inspirisani imaginarijum i naklon benda ka stoner vedetama kao što su Sleep ili Black Sabath, ali da bude jasno, Strain of the Gods je pre svega vrhunski slamming death materijal, sa agresivno komprimovanim zvukom, zastrašujućim vokalima i uraganskim bombardovanjem kockastim gitarama. No, pesme su napisane jako dobro, sa zanimljivim prelascima iz teme u temu i ploča se sluša kao konceptualni, kinematični narativ iz paklene alternativne budućnosti. Meni je ovo veoma zabavno i mada morate odmarati uši nekoliko sati posle jednog slušanja, zahvaljujući napucanom masteru, vredno je te žrtve:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/strain-of-gods

Španski sastav Demiurgon ima novi EP, Il Culto Cannibale i mada je ovo ranije objavljivan materijal, ove tri pesme su date u novomasterovanim verzijama, i zvuk je odličan a svirka izvrsna. Ovo je death metal koji ima i šmek i eleganciju, krećući se kroz fini gruv i besprekorne rifove sa elegancijom prevejanog dendija, a opet bijući brutalu za  sve pare. Jedno od najboljih death metal izdanja ove nedelje:

https://demiurgon.bandcamp.com/album/il-culto-cannibale-ep

Ulazimo u poslednju sekciju, a gde su heavy metal, power metla i razne ekscentričnosti. Španski Angel's Storm postoji još od 2007. godine ali je tek sada snimio prvi album, Metal Roots (pogotovo značajno jer im se prvi EP iz 2014. godine zvao At Last). Po imenu i nazivu albuma jasno je da je ovo retro metal i Angel's Storm se svakako pronalaze u zvuku osamdesetih, negde između klasičnog heavy zvuka jednih Manowar i trešerskije, brže svirke. Muzika je cheesy i simpatična, pesme povremeno prijatno iznenade odličnim temama, ali bend u dobroj meri ispašta na ime pevanja koje ima dosta lošu kombinaciju snažnog španskog naglaska u engleskim stihovima i konstantnog plesanja na granici falša. Mislim, nije da je to MENI dilbrejker, ali Angel's Storm ovo u ovom trenutku sprečava da igraju u jačoj ligi. No, može da se sluša:

https://angelsstorm.bandcamp.com/album/metal-roots

Švedski power metalci Insania su svoj peti album nazvali V (Praeparatus Supervivet) i kakav je naslov takav je i album: napucan, ambiciozan, epski i, ako volite ovaj partikularni brend power metala, odličan. Insania su svakako preslađeni za moj ukus ali pričamo o vrlo kvalitetnom izvođenju pesama koje rade u klasičnom Helloween ključu i pružaju ciljnoj grupi multiple užitke, što žestinom, što melodičnošću, što skoro simfonijskom grandioznošću. Respekt.

https://youtu.be/K3rP-U558zU

Mađari nemaju more, ali imaju piratski metal. Blacklore su snimili prvi album, Legend of the Lich Pirate I. i ako volite melodični, epski piratski metal pevan na Engleskom sa mađarskim naglaskom, ali korektan, pa i zabavan u, za mene sasvim dovoljnoj meri, treba da odvojite malo vremena. Blacklore su kvalitetni svirači i produkcija je dobra i meni su ove pesme sasvim dobre. Na pevanje se valja navići ali makar dobijamo dualne muško-ženske vokale, pa je to zabavno:

https://blacklore.bandcamp.com/album/legend-of-the-lich-pirate-i

Nisam se preterano iscimao kada sam video da klasični losanđeleski ’80s metalci L.A. guns imaju novi album – prvi singl mi se nije posebno dopao – ali kada sam malo poslušao ostatak materijala, pa, moram da priznam da je ovo ploča koja ima šta da ponudi. Checkered Past počinje vrlo ubedljivim rokerom Cannonball, koja podseća da su Tracii i ekipa u jednom momentu u osamdesetima bili sasvim egal sa bendovima koji su potom izrasli u monstrume roka. Nisu sve pesme ovako moćne, ali album je iznenađujuće maštovit i eklektičan, nudeći  ne samo podgrejani hair metal i sleaze rock već i sasvim originalne i sveže fuzije hard roka sa različitim muzičkim stilovima, a sve u kvalitetnoj izvedbi i dobroj produkciji. Impresivno? Pa... prilično.

https://youtu.be/zrby2Gxwysc


Debi album australijskog benda Galaxy izlazi za Dying Victims Productios što je automatska preporuka. On the Shore of Life je vrlo lepa, prijatna ploča old school metala koji u sebi sadrži dosta ’70s progresive ali i korektnu količinu ’80s epike da sve bude kako treba. Ovo, dakle, ostavlja utisak jedne otmenosti i ambicije, sa potrebnim minimumom cheesea, a pesme su napisane kompleksno, ama bez forsiranja namerno „čudnih“ aranžmana. Rifovi su dobri, pevanje je u visokom registru ali takođe bez forsiranja falseta i, kao šlag na tortu, produkcija je topla, prijatna i prirodna. Odlično!

https://galaxyaus.bandcamp.com/album/on-the-shore-of-life
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/galaxy-on-the-shore-of-life

Njujorčani Tower pošteno i srčano cepaju svoj klasični heavy metal na drugom albumu, Shock to the System. Bend karakterišu rifaški, gitarski, pa i pomalo sirov pristup kreiranju epskog, moćnog zvuka i pevačica Sarabeth Linden što ima moćnu glasinu koju ni malo ne štedi. Malo i preteruje, da bude jasno, ali jebeš ti hevi metal bez preterivanja, moja Slavice, pa su mi Tower baš prijali na ovoj ploči sa svojim prirodnim, vrlo organskim zvukom i svirkom koja je dinamična i žestoka. Ako volite klasični Riot zvuk ili nešto iz te epohe, ovo je obavezno:

https://towernyc.bandcamp.com/album/shock-to-the-system

Dying Victims Productions su dosta dugo hajpovali debi album kelnskih Cherokee i Blood & Gold je konačno pred nama, sa čak petnaest pesama od kojih se prva neobjašnjivo za mene zove Bill Pullman. Ali hajde, valjda je i on zaslužio da bude na neki način ovekovečen u rokenrolu. Cherokee sviraju lep, prijatan old school heavy metal kao da su trenutno kasne sedamdesete i bluz, progresiva i metal se spajaju u jednu prirodnu celinu. Lepe, razigrane i ukusne gitare, dosta interesantnih harmonskih izleta izvan standardnog metala, prirodan, mekan zvuk i simpatična pevačica, pa sve to 75 minuta – ako vam se Cherokee dopadnu na prvi ugriz, ili, uopšte, ako ste se vajkali kako danas nema bendova koji sviraju na transverzali Thin Lizzy-Wishbone Ash-UFO, pred vama je MNOGO uživanja:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/cherokee-blood-gold

Dobar je bio i prošlogodišnji album finskih Nightstryke pa mi se dopada i ovogodišnji EP, Children of the Stars. Ovo je i dalje mangupski NWOBHM zvuk, ovog puta sa možda malo manje power metal preliva odozgo a više „street“ šmeka i ove četiri pesme su mi baš legle. Nightstryke vrlo lepo sviraju i imaju odličnu produkciju,  sa toplim, prirodnijim zvukom nego što je danas standard i ženski vokali Jenne Kosunen u naslovnoj pesmu su sjajno uklopljeni. Izvrsna ploča za četiri evra:

https://nightstryke.bandcamp.com/album/children-of-the-stars

Novi, deseti album Converge snimljen je u kolaboraciji sa Chelsea Wolfe i ovo je, pa, MOĆNO. Converge su sa decenijama jako izšlifovali svoj metalcore pristup a Wolfeova je ubitačna pevačica i kada album  Bloodmoon: I počne pesmom od osam minuta koja je ozbiljna, usredsređena i naprosto ZRELA, znate da je na programu nešto posebno. I ostatak ploče je napisan jako ambiciozno sa, za Converge, maltene simfonijskim aranžiranjem i apsolutno ubitačnim perfomansom od strane svih umešanih. Kurt Balou se ovim albumom potvrđuje ne samo kao sjajan producent već i kao ozbiljan autor i aranžer koji je masu muzičara sa jako izraženim identitetima sklopio u funkcionalnu i stalno iznenađujuću celinu. Epska ploča:

https://convergecult.bandcamp.com/album/bloodmoon-i

Dying Victims Productions su u plamenu ove nedelje pa je i album tjedna prvenac nizozemskih Destructo. Nazvan, sugestivno, Demonic Possession, ovo je praktično školski primer kako treba raditi black-thrash metal sa moćnim rifovima, oštrim tempom i paklenim vokalima. Ima danas masa black thrash bendova od kojih su mnogi jako dobri pa svakako najbolje među njima treba potražiti u tim detaljima u kojima se krije đavao. Destructo pre svega plene zvukom koji je prirodan, prštav i prijatno dinamičan i mada ovo nije „lepo“ produciran album, on jeste album koji možete da odvrnete glasno a da vam se zvučnici ne raspadnu, pa da sa komšijama napravite spontanu šutku u dvorištu. Vrlo lepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructo-demonic-possession
 

Meho Krljic:

Jeste da smo ove nedelje svedoci pojave novog, goreg soja virusa koji nam je već ogadio 21. vek, a nazvali su ga Omikron samo da bi na kraju David Cage ispao kriv za sve (a ionako je kriv za sve), ali se puno starih favorita vratilo sa novim pločama, što živim, što studijskim, što kolekcijama obrada tuđih stvari, a i puno ovih bendova je objavilo pažnje vredne albume. Imamo, dakle i švedsku horor-operu, i američki dron-blagoslov i indonežanski grindcore i kineski spid metal i rumunski eterični blek metal i slovenački power metal, pa i gomilu propisnog heavy zvuka za publiku koja voli samo klasično. Propadosmo. Al sa stilom.





I odmah blek metal jer je crno uvek u modi. Novozelandski dvojac The Temple ima odličan debi album nazvan takođe The Temple a koji je istovremeno sirov, mračan, sofisticiran i još malo pa progresivan. Ovo nije čist blek metal i The Temple u svoju formulu ubacuju solidne količine one kavernozne, teške death metal svirke koja tako dobro uspeva u njihovom delu sveta, ali ovde je u prvom planu kvalitet pesama. U pitanju je projekat sadašnjih i bivših članova Ulcerate i svakako se čuje iskustvo i zrelost u komponovanju ali kod The Temple su pesme istovremeno i nepredvidive i potpuno osobene, emitujući spontanu, organsku energiju kud god da se okrenete. Atmosferično, mračno, malo i emotivno, ali sve vreme hermetično na najbolji način:



https://thetemplenz.bandcamp.com/album/the-temple



Ruski Nordloth zvuči vrlo dobro na debi EP-ju The Forest. Никита Давыдов koji sve ovo svira, peva, piše i producira ima uho za tipično slovenski blek metal koji je melodičan, raspevan i pun atmosfere a da je sve to istovremeno i korektno agresivno, sa jednom autentičnom blek metal energijom. Nije ovo muzika destrukcije i nihilizma, već tuge i melanholije ali puca od energije. Vro solidno:



https://ofnordloth.bandcamp.com/album/the-forest



Debi album nizozemskih Plaagdrager je izuzetno zreo od prvog tona, kanališući skandinavski zvuk sa kraja devedesetih, ali uz modernu produkciju i nešto modernizovan senzibilitet. Album Rampspoed & Verdriet je vrlo ubedljiva ploča sa pesmama koje u punoj meri računaju na individualne sviračke kvalitete članova ali je i kolekcija kompozicija koje se izdvajaju temama i rifovima. Slušajte recimo Blindeman sa svojim zlim hromatskim melodijama koje onda smenjuju lepo odmerene disonance, sve u srednjem tempu koji ja nešto ne volim naročito ali ova pesma mi je baš ušla u uho. Drugde bend krlja brzo i agresivno, ali album je generalno dovoljno raznovrstan i impresivno maštovit, tako da, pričamo o debiju kakav se samo poželeti može.



https://plaagdrager.bandcamp.com/album/rampspoed-verdriet



Australijski jednočlani projekat Krvna (kakvo ime!!!) ima vrlo solidan debi album. Sempinfernus, kako se ploča zove, svakako ima malo one samoindulgencije kakva često ume da mori jednočlane blek metal bendove pa su i ovde pesme podugačke i provode dosta vremena u kontemplaciji i refleksiji, ali autor, koji se i sam zove Krvna, ima dosta talenta i osećaja za komponovanje i aranžiranje pa dobijamo ne samo ličan i karakteran album već i pristojno napisanu i sekvenciranu ploču. Plus, zvuk je, kada se na stranu stavi spljeskan master, zapravo vrlo dobar. Svaka čast za debi:



https://seancerecords.bandcamp.com/album/sempinfernus



Takođe iz Australije dolaze Hunters Moon (sve tako, bez ikakvih apostrofa), čiji je debi album, The Great Pandemonium takođe ubedljiva, glasna i zrela kombinacija modernih blek metal ideja. Ekipa na JuTjubu već je definisala da je ovo kao da ste spojili Necrophobic i Uada, a uz odličnu produkciju i kvalitetno napisane pesme rekao bih da imamo još jedan pobednički uradak sa južne hemisfere. Ozbiljno, zrelo i energično:



https://huntersmoon.bandcamp.com/album/the-great-pandemonium



Malo da odmorimo od sve te zrelosti i dobre produkcije, novi EP meksičkog jednočlanog blek metal projekta Exaversum zove se Bestiarius i meni je prijala ta monotona, jednostavna, skromno producirana ali iskrena muzika. Exaversum ne krči neke nove putanje u blek metalu ali ono što radi je usredsređeno i ima jednu hipnotičku dimenziju pa ove četiri pesme, bez nekog odstupanja od centralne formule, lepo procure. A treba ceniti bend koji uspeva da u svoj logo elegantno udene kozje rogove:



https://exaversum.bandcamp.com/album/bestiarius



Ghost Cries su japanski simfonični black-death metal sastav i njihov treći album, Purgatorium je prvo što od njih čujem, a zvuči kao da sam bend slušao već mnogo puta. Ovo ne mislim u nekoj negativnoj konotaciji, da su Ghost Cries nešto nepodnošljivo neoriginalni or something, nego najpre da je njihova muzika očigledna kulminacija gomile uticaja koji su na kraju u sumi morali da daju ovakvu ploču. Ovde ima jednaka količina klasične muzike i saundtraka za Konamijeve igre iz devedesetih (poglavito iz Castlevania serijala), jednaka količina kiča i prefinjene kompozitorske veštine, jednaka količina tehničkih kvaliteta i jedne časne estetske naivnosti da u konalnici da skoro diealnu kombinaciju koja, ako ste JA ne može da ne bude simpatična. E, sad, vi, statistički gledano, verovatno niste ja, ali poslušajte, ovo je vrlo dobra ploča:



https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/purgatorium



Morgul Blade iz Filadelfije uprkos imidžu „normalnih“ hevi metalaca moram da klasifikujem kao „blackened heavy metal“ s obzirom na vokalni stil gitariste, klavijaturiste i pevača Klaufa. No, nije samo stvar do pevanja. Debi album, Fell Sorcery Abounds i pored toga što se oslanja na dosta tehnika i ideja iz klasičnog heavy metal jelovnika, pa i power metal sfere, ima jednu sirovost i svedenost koje su tipičnije za ekstremne podžanrove pa je ovo, mislim, srećno srednje rešenje između blek i hevi metala za jako širok spektar andergraund publike. Pogotovo ako, jelte, voli Tolkina:



https://morgulblade.bandcamp.com/album/fell-sorcery-abounds



Negura Bunget u konačno izbacili svoj poslednji, posthumni album, Zău. Naravno, materijal je delom snimljen još za života prerano preminulog bubnjara Gabriela Mafe i bendu je trebalo četiri godine da sve to dovrši i da odluči da se album ipak objavi. Dobro je da jeste jer, iako ja istorijski ne marim previše za ovaj legendarni rumunski bend, Zău defnitivno odiše otmenošću i ambicijom, nudeći dugačke, meditativne pesme i gotovo ambijentalni zvuk:



https://negura-bunget.bandcamp.com/album/z-u



Dvojac iz Arizone Edicule o sebi govori kao o transcendentnom blek metal sastavu iz goruće pustinjske noći i sve to zvuči kao da nam se nameštaju na penal kad pustimo muziku a ono neka dva gubitnika udaraju po kantama u šupi, međutim EP Apotheosis je zapravo lep. Ovo jeste blek metal, jeste onako, filozofski zamišljen i sasvim je solidno napisan. Melodičnije nego što ja možda načelno volim, ali dovoljno svedeno i usredsređeno da mi ne smeta previše:



https://edicule.bandcamp.com/album/apotheosis



Godhead Machinery nisu postali ništa manje ambiciozni na trećem albumu, Monotheistic Enslavement i ovo je i dalje dosta avangardni ali i srazmerno prijemčivi black-death metal sa neveselom atmosferom i meditativnim elementima, ali i sa puno dobre svirke pa i prostora da se tu osete i druge emocije sem očaja. Godhead Machinery ne sviraju ni blizu „klasičnog“ švedskog blek metala ali ovoj sceni dodaju prekopotrebnu dozu osobenosti i karaktera:



https://godheadmachinery.bandcamp.com/album/monotheistic-enslavement 



Novi EP kanadskih Ossuaire zove se Triumvirate, traje solidnih pola sata i donosi još njihovog opako distorziranog ali prijatno melodičnog i časno sviranog blek metala. Bend je već ozbiljno izgradio svoj zvuk na prethodnim izdanjima i ovo je sada na neki način i neobaveznije postavljeno, sa energijom koja je radosna i razuzdana a da pesme zbog toga ne deluju prostije ili pliće. Vrlo lepo.



https://youtu.be/ogPzRLJNo-E



Od istog izdavača, Sepulchral Productions stiže i odlični split Opus Blasphematum bendova Délétère i Sarkrista. Kanađani Délétère sviraju sjajan, melodičan ali dovoljno sirov blek metal u koji se odlično uklapaju klavijature i ovo je lepo napisano i kvalitetno producirano za relaksirano slušanje sa apetitom. Njemački Sarkrista je takođe melodičan i vrlo disciplinovan i uredan u svirci i zvuku, pa je ovo fino zaokruženo i vrlo preporučljivo izdanje a i omot mu je, priznajmo, izuzetan:



https://youtu.be/8ehB17QhpSY



Počeli smo sa The Temple a završićemo blek metal sekciju sa Temple of Evil. Ovo je kiparski okultni blek metal sastav čiji drugi album, Apolytrosis nudi sve što vam treba za kraj Novembra: mračne a zavodljive melodije, puno atmosfere ali i poštenu, oštru i napadačku svirku. Prilično hipnotička i raznovrsna ploča a koja ne gubi iz vida svoj glavni cilj i estetsku srž:



https://templeofevil.bandcamp.com/album/apolytrosis



Prelazimo na stoner, doom, psihodeliju i sludge. Stoned Karma je snimila novi album, i Tales of the Damned je vidno profitirao od šestomesečnog perioda koji je prošao od prethodnog albuma. Nije Stoned Karma ovde ništa fundamentalno promenila u zvuku, i dalje pričamo o sporom, hipnotičkom i nežnom instrumentalnom psihodeličnom roku ali su pesme ovde za nijansu prorađenije, sa nešto više dubine. Ne kažem da meni njihova dosadašnja izdanja koja su se oslanjala prevashodno na gruv nisu prijala, jesu, ali ovde je sjajno videti da pored gruva bend uspeva da unese i neke druge ideje i da one spektakularno rade (na primer flauta u Age of Redemption). Vrlo relaksirajuće i prijatno a opet ne plitko i bez značenja:



https://stonedkarma.bandcamp.com/album/tales-of-the-damned



You Cannot Be Saved je naziv prvog albuma trija Merlock iz Vašingtona i meni to lepo zvuči. Ovo je spori, atmosferični ali i psihodelični stoner metal, koji dobro pazi da ne udara iz sve snage sve vreme pa tu ima dobre dinamike i svakojakih raspoloženja. Bend je za ovaj album snimio pesme sa prva dva demoa ali se sve to spakovalo tokom jedne večeri, uživo, pa sve zvuči vrlo sirovo i autentično. Ima štofa!



https://merlock.bandcamp.com/album/you-cannot-be-saved



Temptations Wings iz Sjeverne Karoline sviraju tvrd, glasan, vrlo metaliziran ali gruverski stoner rok, možda slično nekim od bendova koji snimaju za Ripple Music. Album Marauders of the Killing Moon nije izašao za tu kalifornijsku etiketu već za Electric Talon Records iz Filadelfije, ali, bez brige, muzika na njemu je kvalitetna. Ako volite tu kombinaciju sabatovskog gruva i razrađenijih hevimetal melodija, sve energično a disciplinovano, Temptations Wings su apsolutna preporuka sa pesmama koje su distinktne i interesantne svaka za sebe. Plus, Altar of Sabbath je toliko slatka posveta Black Sabbath da ja ne mogu da skinem osmeh sa lica:



https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/temptations-wings-marauders-of-the-killing-moon



Trippelgänger je sjajno ime za bend a ova ekipa iz Aalborga u Danskoj pritom i svira vrlo prijemčiv stoner rok. EP First Trip koji im je i pravo „pravo“ izdanje ima tri pesme odličnih gitara (solaže su sjajne), ubedljivog pevanja i generalno odličnog stonerskog gruva spakovanog u pažljivo napisane kompozicije tako da se sačuva organski, džemerski senzibilitet a da pričamo o punokrvnim aranžmanima. Veoma impresivno i više nego vredno ta skromna 3,33 Evra koliko ljudi traže za ovaj materijal:



https://trippelganger.bandcamp.com/album/first-trip



Skoro tri sata finog, sporog i raznovrsnog doom metala nudi inicijativa Sabbra Cadabra iz Buenos Airesa na kompilaciji The Last Witch (Compilado Doom Metal 2021). Ovde za pare koje sami odredite možete da se upoznate sa gomilom nepoznatih južnoameričkih bendova, ali im podršku daju i neka jača imena o kojima sam ja ovde već pisao u pozitivnoj konotaciji, poput Void Tripper, Black Spell i Lucifer’s Children. Mnogo dobre i tripozne muzike na ovoj kompilaciji, obavezno slušanje:



https://sabbracadabra.bandcamp.com/album/the-last-witch-compilado-doom-metal-2021



High Fighter iz Hamburga su solidan, čvrst sludge-stoner sastav sa jakim, energičnim gitarama i pevačicom koja ostavlja jako moćan utisak. Živi album, Live at WDR Rockpalast dolazi posle dva studijska albuma i predstavlja High Fighter u odličnom svetlu, sa raznovrnsim pesmama i kvalitetnom svirkom. Iako sve u bendu valja, pevačica Mona Miluski najviše upada u uho sa svojim autoritativnim šetanjem između melodičnog, gotovo brajanmolkovskog napeva i demonskog vrištanja. Udarački:



https://highfighter.bandcamp.com/album/live-at-wdr-rockpalast



Kad se bend zove Blunt, znate na čemu ste i pre prvog takta. Closure, novi EP ove ekipe iz Ilinoisa ima četiri pesme teških, nadrogiranih rifova, sporog, teškog ritma i psihodeličnih vokala, baš kako i treba i mada Blunt ne otkrivaju bogznašta novo u orbiti stoner i sludge metala, i ovo staro što su otkrili je sasvim solidno:



https://blunt420.bandcamp.com/album/closure



Ali zato su Delos Dillerz iz Jekaterinburga bili vrlo prijatno iznenađenje. Njihov EP, Healing Madness ima tri pesme koje krasi stonerska težina i žestina, ali koje imaju i dosta tog nekog ’90s alternative rock šmeka a koji mi je iz nekog razloga prijao. Žena koja ovo peva je IZVRSNA a ni ostatak benda nije rđav i biće zanimljivo videti kako će ovaj bend da evoluira:



https://delosdillerz.bandcamp.com/album/healing-madness



Prelazimo na thrash metal, hardcore, grindcore, death metal i te načelno brze žanrove. Pursuit iz Severne Dakote zvuče odlično na živom EP-ju Live at 14​:​59 Studios. Ovo je moćan, moderan, rifaški thrash metal sa žestinom i tvrdoćom kakve se samo poželeti mogu a opet i sa dovoljnom količinom rada i promišljanja u domenu komponovanja da se sve ne svede samo na površne elemente. Odličan zvuk (ipak je ovo snimano u studiju) i generalno odlično predstavljanje benda koje me je ostavilo gladnim za još:



https://pursuit-thrash-fargo.bandcamp.com/album/live-at-14-59-studios



Česi Deviance nisu možda skroz moja šolja mleka od soje sa kakaom s obzirom da je njihov thrash metal bliži srednjem nego brzom tempu, ali debi album, Freeze, Obey je sasvim solidna ploča tehnički kvalitetnog i dobro napisanog thrash metala. Jeste, tačno je da se bend uglavnom drži srednjetempaške brzine ali se makar trudi oko rifova i aranžmana, ima odličnu produkciju a pevanje zvuči sasvim dobro. Utoliko, ovo je vrlo ugodan thrash produkt sa dovoljno raznovrsnim temama i pesmama da se lepo i časno posluša:



https://deviance.bandcamp.com/album/freeze-obey



Kolumbijski Stomp Roller svoj EP Ritual& Radical pripremaju za iduću godinu ali se već može slušati i kupiti na Bandcampu. I ovo vredi. Bend sebe stavlja negde između groove i sludge metal rešenja ali je žestina i brzina sa kojom se ovo svira dovoljna da ih ja spakujem uz thrash metal bendove. Produkcija je daleko od upeglane i kvalitetne ali sludge metal ne bi bio to što jeste da juri tu vrstu kvaliteta. Energija, žestina, dinamičnost, to su kvaliteti ovog trija pa preporučujem glasno slušanje:



https://stomproller.bandcamp.com/album/ritual-radical



Metal On Metal Records su ponovo izbacili masu izdanja odjednom i sva zvuče sjajno ali se na Bandcampu može čuti samo po par pesama a ne i čitavi albumi. Frustrirajuće! No, kako je drugi album finskih trešera Home Style Surgery pušten i na Jutjub, ovde sam da kažem da je Brain Drill Poetry još malo pa remek delo. Ovo je thrash metal koji je i melodičan i progresivan, sa stalno iznenađujućim, svežim idejama, a da je sva ta raskoš spakovana u muziku koja nepretenciozno čuka iz sve snage i ide napred velikom brzinom. Volim brze pesme a Home Style Surgery ih rade izvrsno, pišući album pun odličnih pesama i sjajne produkcije. Treš or bi trešd, sestre i braćo:



https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/home-style-surgery-brain-drill-poetry

https://youtu.be/KR_qKuDwMpI



Britanski jednočlani melodični death/ prog metal bend Shadow Mantra je izbacio vrlo solidan novi EP, Masks. Steve M koji sve ovo piše i svira je sa godinama stekao ne samo veštinu u prstima već i izgradio identitet i ovo su odlične pesme sa onom formom progresivne svirke koja ne udara akcenat na instrumentalističke egzibicije nego na promišljeno komponovane i aranžmane. Plus, sve ovo ima vrlo solidan zvuk. Impresioniran sam:



https://shadowmantra.bandcamp.com/album/masks



Dynasties of Decay je drugi album portugalskih Hellspike i još jedno od izdanja Metal on Metal Records koje moram da jurim po Jutjubu da bih ga čuo jer izdavač pušta samo nekoliko pesmaa na Bandcampu. Elem, ovo je melodičan i energičan speed metal zvuk sa dosta klasičnog heavy programa u svojim rifovima i aranžmanima. Prijatno i starinski, pomalo i retro, čisto producirano i prijemčivo:



https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/hellspike-dynasties-of-decay

https://youtu.be/wLmwiDIKSx4



Chaos Century i Demonslaught 666 su dva kineska speed/ thrash benda koja siraju iz srca i bez kalkulacija. Split EP Raven and the slaughterer koji je izdao pekinški Dying Arts Productions je stoga ploča za pravu raju, sa sve blagim disonancama, rokerkim rifovima, vrištavim vokalima i obradama Motorheada i Hellrippera. Dying Art cepa previsoke cene za svoja izdanja, ali ovaj EP donosi puno radosti u svaku domaćinsku kuću:



https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/raven-and-the-slaughterer



Za još sirovog speed metala, tu je jednolčani ruski projekat Arcaneblaze, a čiji debi album, Conjure Mysticism and Goblet of Eternal Fire donosi svu rokersku, pankersku i šmekerski-metalsku gnusobu koju očekujete i priželjkujete od ovakve muzike. Ovo je sklopljeno od jednostavnih a zaraznih rifova, prostih, a ubedljivih ritmova i urlatorskog pevanja i mada Arcaneblaze ima još hleba da se najede dok ne dostigne Hellrippere i Butchere našeg doba, ovo je vrlo prijatan album koji isporučuje baš ono što obećava:



https://arcaneblaze.bandcamp.com/album/conjure-mysticism-and-goblet-of-eternal-fire



No, apsolutni trijumf blackened speeda dobijamo na debi albumu švedskih Eternal Evil koji se zove The Warriors Awakening Brings the Unholy Slaughter i ima veoma konanovski omot. A muzika, jelte, vozi napred bez mnogo bezbednosnih protokola, brzo, neodgovorno i zaneseno. Mislim, naravno, ovo je izuzetno disciplinovano odsvirano i kvlaitetno snimljeno, ali Eternal Evil imaju sirovost i jednostavnost koji zvuče autentično, a kad se na to dodaju i UBITAČNI rifovi, krvoločne solaže i odličan, promukao vokal, ovo je ploča vrlo blizu statusa remek dela.



https://eternalevil.bandcamp.com/album/the-warriors-awakening-brings-the-unholy-slaughter



Za ljubitelje klasičnog Bay Area Thrash zvuka, Death Angel su izbacili živi album, The Bastard Tracks i, pa, ovo ima čak sedamnaest pesama kvalitetne svirke koja i posle više od trideset godina zvuči ispravno i uverljivo. Death Angel su uvek bili jedna od najcenjenijih grupa svoje generacije i The Bastard Tracks potvrđuje njihov visoki kvalitet i vrednost njihovih pesama:



https://www.youtube.com/watch?v=p-ecqBiz9Kc&list=OLAK5uy_nSYrPnu4pooDNYozLEzgHxUDj8OzT-RSs



Midwich Cuckoos su u suštini pank bend koji je nastao prvo pisanjem pesama pa onda okupljanjem benda, a ta postava, reklo bi se, još uvek ima dosta fluidnu formu. Prvi album, Death or Glory izlazi prvo u formi EP-jeva, Death i Glory, od kojih je prvi, Death upravo izašao i, pa, ovo je vrlo prijatan, modern pank-metal koji će se i jednoj i drugoj publici dopasti jer je u pitanju bezobrazna, visokoenergetska muzika. Nazvani po romanu Johna Wyndhama, Midwich Cuckoos su muzički mnogo jednostavniji od svog koncepta, ali ne prosti već efektni i zabavni:



https://onslaughtmusic.bandcamp.com/album/death



Kad smo već kod panka, Dishell imaju najmanje originalno ime svih vremena i mada njihova muzika nije DIREKTNA imtiacija Dischargea, album Teutonic Beat jeste D-beat hardcore, ali sa dovolno prljavštine, težine i žestine da bude zadovoljna i pank i metal publika. Ovi Poljaci sebe opisuju kao sudar Anti-Cimex i Celtic Frost što je sasvim korektno ako prihvatimo da se Celtic Frost ovde nalaze pre svega u podtekstu a umesto njih na bini praše Motorhead. Svjedno, zabavan album za D-beat ovisnike. A ima nas:



https://dishell.bandcamp.com/album/teutonic-beat



Britanci Sentience u spisku članova svog benda pored svakog imena dodaju i željene zamenice a što nas podseća koja je godina i da veganski metalkor bendovi danas imaju više dimenzija svesnosti od onih iz našeg vremena. Elem, Promo ’21 ima samo dve propisne pesme, ostalo su interludiji sa političkim govorima o političkim prestupima Zapada i kako ih poništiti, ali muzika, kad je ima, je odlična, dajući nam vrištav, haotični hardkor, ali uz odličan zvuk i solidnu disciplinu. Kvintet vrlo dobro svira i biće zanimljivo čuti neko propisno izdanje, a ovo se daje po ceni od koliko date:



https://sentiencehc.bandcamp.com/album/promo-21



Zanimljivo je da Grayshape iz Baltimora insistiraju da je njihova muzika post hardcore iako je ovo u suštini hardcore thrash sa malo simpatičnih izlazaka iz trešerske forme kroz nešto melodičnije crtice i nešto disonantnih momenata. No, kako god je zvali, muzika na albumu Good Culture je odlični, metalizirani, sjajno napisani, udarački ekstrapolirani pank rok sa vrištavim vokalom i sjajnim zvukom. Mislim, slušajte tu gitaru, SLUŠAJTE JE! Velika preporuka:



https://grayshape.bandcamp.com/album/good-culture-3



Ghosthookers iz Teksasa trinaest godina posle prvog EP-ja snimili su tri nove pesme kvalitetnog i zaraznog pank roka sa metal elementima. Rabies Angel je raznovrsna ali u suštini uverljivo rokerska ploča kakvu vredi celu puštati na žurkama čak i ako ste na toj žurci jedini učesnik. Moćno, ubedljivo i nadam se da signalizira početak dinamičnije diskografske aktivnosti za ovaj sastav:



https://ghosthookers-rock.bandcamp.com/album/rabies-angel-ep



Since We Were Kids su – skatecore bend kao iz vaše i naše mladosti. Singl Grind ima dve izvrsne pesme melodičnog a opet rokerskog hardcore thrash zvuka koji čak i mene koji nikada nisam stao na skejt žestoko inspirišu. Samo dolar a OVOLIKO sreće!



https://irishvoodoorecords.bandcamp.com/album/grind



Abusive Fisherman su ukrajinski bend koji na albumu Вижу Тебя Насквозь ima čak 24 pesme koje se šetaju između panka, metala, hip-hopa i sve to sa jednom izraženom eksperimentalnom crtom. Ovo nije napaljen, ekstrovertan zvuk za mlade, nego prilično cerebralna, ali kvalitetna muzika koja nije prestala da me iznenađuje do poslednje pesme. A povremeno je i sasvim napaljeno i razbijački u pesmama koje su praktično deathgrind. Veoma vredno slušanja a i košta samo dva dolara da se kupi. Sjajno!



https://abusivefisherman.bandcamp.com/album/i-see-right-through-you



End Means su siledžijski metalizirani hardcore sa slemovima iz San Antonija i ovo je za Teksas možda i karakteristična mačo muzika koja je ipak dovoljno suptilna za moje potrebe da lepo poslušam EP Vision Tinted Red. Veliki deo zabave je u užasno dobrom zvuku gitare i slem rifovima koje ona nemilice sipa pa sam ja ovde klimao glavom sa dementnim odobravanjem:



https://endmeans.bandcamp.com/album/vision-tinted-red



Violent Majority iz Masačusetsa krvnički zakivaju na svom debi albumu We Are Not In This Together. Ovo je razgnevljen, moćan, odlično odsviran grindcore/ powerviolence sa kvalitetnom studijskom produkcijom i pesmama koje ni ne dosežu dva minuta. Disonance između žestokih rifova, brz tempo ali i tvrdi metal zvuk celom ovom izdanju daju ukus urgentnosti i brutalnosti koji jako prija.



https://violentmajority.bandcamp.com/album/we-are-not-in-this-together
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Za još ubistvenog grindcorea idemo u Džakartu. Prefrontal Cortex na svoj demo, Raw Demo 2021 pakuju devet pesama od kojih samo tri traju duže od minut a ni jedna ne dobacuje do dva. Ovo je sirov i relativno lo-fi ali bend ima zanat u rukama, ima stav, atmosferu i umeće da pesme i pored kratkoće ne budu samo gnevni izbljuvci već karakteran, zabavan old school grindcore.

https://prefrontalcortex.bandcamp.com/album/raw-demo-2021-2

Unhinge iz Nju Džersija sebe opisuju kao blackened grindcore ali ovo je ipak samo grindcore, mada odličan. Kratke pesme, superbrza svirka, žestina, ali i ozbiljnost u izrazu, sve to krasi njihov EP Abyss of Shit koji me je dobrano protresao i zainteresovao da bend pratim i nadalje. Probajte:

https://unhingegrind.bandcamp.com/album/abyss-of-shit

Ove nedelje brazilski jednočlani grindcore projekat Agamenon Project ima split sa krastpank bendom Crüeldäde. Crüeldäde su jako sirovi i zvuče kao da su snimani u podrumu u Sloveniji, cirka 1985. godine, ali nije da nemaju šarma. Ovo je surovi pank-hardkor po receptima starih majstora i ja sam na neki način i oduševljen što ovako sirovu muziku i danas neko pravi i snima. Agamenon project zvuči oštro, skoncentrisano i ubitačno u četiri fine grindcore pesme. Plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/35-21-agamenon-project-x-cr-eld-de

Za sličan lo-fi grindcore ugođaj i po sličnoj ceni dobijate i split grčkih Corrodent i slovenačkih Slund. Ko nije svoj ukus tesao slušajući kasetne splitove i kompilacije devedesetih možda neće u ovome znati da uživa baš na prvi ugriz, ali uz malo dobre volje i istrajnosti, lepota se nađe i u ovom kršu i lomu. Samo udrite, braćo:

https://corrodent.bandcamp.com/album/split-w-slund
https://slund.bandcamp.com/album/split-w-corrodent

No, split EP pod nazivom Split/ EP bendova Bestial Tongues i Blemish je podsećanje da grindcore ne mora da bude lo-fi i primitivan da bi ostvario svoju misiju muzičke anihiliacije. Izašao za Frozen Screams Imprint, a koji je i izdavač i fanzin sa Long Ajlenda, ovo je odličan primer tehnički kvalitetnog a i dalje niskobudžetnog grindcorea koji osvaja ne primitivnošću i zlovoljom već preciznošću i, pa, dobro, zlovoljom. Zakivački, mučno, moćno, a jedino što digitalne daunloude morate da kupite od bendova:

https://frozenscreamsimprint.com/album/split-ep

Nikada nisam bio preteran ljubitelj hi-end grindcore zvuka  projekta Lock Up iako su u njemu uvek svirali ljudi koje volim. Stvari se ne menjaju preterano ni sa novim albumom, The Dregs Of Hades. Novost je da pored Kevina Sharpa iz Brutal Truth koji od 2014. godine zamenjuje Tomasa Lindberga na vokalima, ovde peva i, pa, Tomas Lindberg. Bend, dakle, sada ima dva pevača i mada to ne menja dramatično njihov zvuk, lepo je čuti Lindberga ponovo (iako smo ga ove godine čuli na već dva albuma, jedan od njih prošle ili pretprošle nedelje). Muzički, Embury se i dalje drži vrlo generičkog deathgrind zvuka koji je tehnički impresivan ali i dalje nema baš previše duše, no, sluša se to bez mnogo muke ako ne tražite neke dubine:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/the-dregs-of-hades-2
https://youtu.be/j7Q5wmDwWCo

Decerebration su kvebečki bend koji je, barem tako piše na njihovom Bandcampu, definisao death metal zvuk scene ne samo u Kvebeku već i u Kanadi tokom devedesetih. Ja se naravno tog benda ne sećam, ali valjda je u redu jer nisam Kanađanin. Elem, bend se reaktivirao u toku prošle decenije a novi album, Follow the Scars je „povratak klasičnom old school zvuku“ i, pa, odličan je. Ovo jeste old school ali zvuči vrlo prirodno i prijatno sa puno lepih rifova ali i sasvim pristojnim koketiranjima sa melodičnošću (slušajte naslovnu pesmu) i puno gruva. Odlična produkcija i kvalitetna svirka, prijatno iznenađenje za početak Decembra.

https://decerebration.bandcamp.com/album/follow-the-scars

Palsied iz Nju Džersija je jednočlani death metal bend koji me je šarmirao svojim EP-jem Certain Death Austerities. Da se razumemo, ovo bi i devedesetih, na koje se jako oslanja, bilo vrlo andergraund i ni tada nešto inovativno, ali, da ne tražimo previše od života, dopada mi se iskrenost, strast i žestina sa kojom se ovaj vrlo klasično-zvučeći materijal izvodi.

https://palsied.bandcamp.com/album/certain-death-austerities

Gourmand nije baš intuitivno ime za death metal bend ali ova ekipa iz Kanzas sitija svira zapravo simpatičan, malčice progresivan death metal pa je EP To Bring To Nothing kolekcija tri pesme zanimljivih tema i promišljenih aranžmana. Ovo je još jedno podsećanje da death metal može da bude sofisticiran i kompleksan a da ne izgubi ništa od svoje agresivnosti i hermetičnosti. Vrlo dobro:

https://gourmandofficial.bandcamp.com/album/to-bring-to-nothing

In Command u principu sviraju melodični death metal ali na istoimenom demou ima i dosta metalcore elemenata pa i  malo klasičnog heavy zvuka. Raznovrsnost pesama i vrlo dobra produkcija su me privukli i naterali da ovo poslušam pažljivije i mada In Command nisu generalno stil koji bih ja slušao, ovde ima dosta simpatičnih momenata i vredi da se čuje. Podrazumeva se da sami birate cenu:

https://incommand.bandcamp.com/album/in-command

Poljaci Depravity na svom drugom EP-ju, End of Games (a kojim, valjda, sa par meseci zakašnjenja, proglašavaju zatvaranje Olimpijskih igara?), nude odlično produciran, vrlo sazreli black death metal sa tehničkim ambicijama. Ove četiri pesme nude i mnogo muzike i mnogo atmosfere, i kvalitetan zvuk i jednu neumoljivu agresivnost koja ipak nije monotona i ume da uzme mnoge forme. Vrlo sam zadovoljan:

https://depravity-official.bandcamp.com/album/end-of-games

Rusi Splatterums kažu za sebe da sviraju Splatter Metal, a tako im se zove i novi EP, mada je u pitanju samo gruverski death metal. Ali simpatičan. Ovo je melodično, onako, za ples i piće, ali nije trivijalno i glupo i od groove metala uzima samo koliko trerba da death metal osnova bude prijateljska za slušaoca koji nije baš onaj najbolesniji death metalac. Lepo je:

https://splatterums.bandcamp.com/album/splatter-metal-ep-2021

Losanđeleski Teeth na novom EP-ju, Finite ubijaju iz sve snage. Njihov brend mračnog, disonantnog death metala je na ovom izdanju vrlo efikasan, tehnički precizan ali sa mnogo doom atmosfere po kojoj je ovaj sastav i poznat. Odlična produkcija, ekstremno agresivne ali karakterne pesme, odlična ploča:

https://teethband.bandcamp.com/album/finite

Šveđani Abscession nude granitno tvrd, disciplinovan ali prijatan (švedski) old school death metal na svom drugom albumu, Rot of Ages. Nema ovde nekih velikih novih ideja niti truda da se odmakne predaleko od predložaka starih nekoliko decenija, ali Rot of Ages je energična, rifaška a opet dovoljno melodična ploča metala uz koji se šutira i neartikulisano urla u masi. Refleksije i filozofiju valja tražiti drugde, no ako vam je prevashodno do zabave i metal provoda, Abscession je nude u izobilju:

https://abscession.bandcamp.com/album/rot-of-ages

Austrijski Adiant u principu nisu moj zvuk, ali ova mešovita muško-ženska ekipa ima taman toliko preterivanja u svojoj kombinaciji melodičnog, prijateljskog death metala i operskog simfo-metala da je meni to sa prave strane ograde. Debi album  Killing Dreams je lepo produciran i muzički svakako preslađen za moj ukus ali komponenta na kojoj on počiva je svakako izvrsni sopran Patricie Gschier koji oživljava sve aranžmane i pesmama daje upečatljiv, snažan identitet. Slatko je:

https://adiant.bandcamp.com/album/killing-dreams

Kanađani Devastator su osnovani 1990. godine, snimali demo snimke devedesetih, prvi album izbacili tek 2008. godine a onda 2013. godine stali. Fight or Die je novi album i iako je ovo na prvi pogled samo osrednji srednjetempaški death thrash metal, muzika zapravo ide značajno šire, trudeći se da ugodi idiosinkrazijama svojih autora i da se ne vezuje preusko za žanr. Ovo je i dalje srednjetempaški deaththrash, hoću da kažem, ali sa osobenim idejama i dosta hardrokerskih elemenata. Ne radi sve, kako ja to obično kažem, ali dosta toga na ovom albumu zapravo radi i vredi ga poslušati:

https://devastator1.bandcamp.com/album/fight-or-die

Takođe kanadski Martial Barrage nema mnogo ambicija da svoj žanrovski izraz sad nešto preterano obogaćuje. Njihov album, Agents of the Wolf Age, drugi, a šesnaest godina nakon prvog, je žestoki, nadrkani deathgrind. No, Martial Barrage su ovi ploču pravili duže od deceniju i po pa se i pored vernosti žanru čuje dosta osobenih ideja i ova brutalna muzika zapravo ima dodatne dimenzije pored te brutalnosti. Da je malo lepše producirano, ovo bi privuklo pažnju raznih metal influencera, ali i ovako vredi da se odvoji vreme da se posluša na ime tog spoja sirovosti, brutalnosti i ekscentrične eksperimentacije:

https://martialbarrage.bandcamp.com/album/agents-of-the-wolf-age

Citadel iz Nju Džersija je jednočlani progresivni death metal projekat sa malo black metal elemenata i That Which Haunts the Dead, debi album ovog projekta je možda na granici kvaliteta zvuka koji sam spreman da slušam, ali je muzički interesantan i ima puno ideja i kvalitetne svirke. Ameer Aljallad je sve ovo napisao, odsvirao i producirao pa već za to ide ogromna pohvala, mada je zvuk, kako rekoh, skoro aktivno neprijateljski nastrojen prema mojim ušima. Ali kada se uši na to naviknu, ovo je i melodičan death metal sa puno duše i energije:

https://citadelband.bandcamp.com/album/that-which-haunts-the-dead

E, pa baš mi je falilo malo kvalitetnog indonežanskog slema da plaknem uši. I dobio sam ga sa prvim albumom dua Perveration koji čine dva momka sa Istočne Jave. Indonežanski brutalni death metal/ slamming death metal često ume da u svojoj brutalnosti i hermetičnosti ode tako daleko da se izgubi svaka distinkcija između pesama i sve se svede na puku teksturu pa sam sa velikim odobravanjem slušao Perversion in Manifest Disease koji ima odličnu produkciju i pesme napisane tako da, naravno, imate sav taj slemerski fokus na tupoj brutalnosti, ali da se rifovi čuju, i tvore smislene celine. Obično kažem da je dobar slamming death metal istovremeno i brutalan ali i gruvi i seksi i Perveration odlično potvrđuju ovo pravilo (uključujući postmortem ejakulaciju na omotu). Ovo nije muzika ni za koga sem za tvrdokorne ljubitelje slema, naravno, ali i među njima ima onih sa boljim i lošijim ukusom. Perversion in Manifest Disease uprkos imenu apsolutno bira publiku među onom sofisticiranijom, nudeći pesmu za pesmom neljudskog zakivanja i gaženja a da je sve to na kraju nekako eksttaično i lepo. Divni ljudi, divan album:

https://perveration.bandcamp.com/album/perversion-in-manifest-disease

Pravo je zadovoljstvo čuti novi Encenathrakh, nazvan Studio Album, iako ovo tehnički nije album nego EP a i bend sam naglašava da je snimljen uživo i da nije u pitanju novi studijski album. U svakom slučaju, ako volite potpuno razobručenu ekstremnu metal svirku koja nominalno spada u tech-death metal ali istovremeno uzima ogromnu količinu inspiracije od slobodne improvizacije, eksperimentalne muzike, No Wavea itd. – Studio Album je prava proslava i užitak. Encenathrakh su bend u kome su se sureli ljudi što već decenijama prave avangardnu muziku inspirisanu metalom pa ovde imamo Micka i Colina iz Krallice i Weasela Waltera, bubnjara (i multiinstrumentalistu) najpoznatijeg po životnom projektu The Flying Luttenbachers, a sa kojim sam se svojevremeno, biće uskoro dve decenije, neobavezno dopisivao i mogu iz prve ruke da potvrdim da je kul lik. Walter je izuzetan bubnjar i neko ko ekstremno ozbiljno shvata ideju spajanja free improva, avangarde i ekstremnog metala a Mick Barr je već donekle sličnu muziku radio sa Orthrelm pa je ovaj spoj ne samo prirodan već i ekstremno eksplozivan. Ovo jeste death metal, sa paklenim vokalima, blastbitovima i komprimovanim rifovima – dakle, ne uobičajeno slobodnije tumačenje kakvo se dobija kada avangardisti sviraju metal – ali Encenathrakh uspevaju da elemente brutalnog, tehničkog death metala spoje na načine koji su bliži free improv zvuku, kreirajući pesme koje imaju aranžmane i očigledno su „napisane“ ali što pršte od anarhične improv energije. Sjajno!!!!!!!

https://encenathrakh.bandcamp.com/album/studio-album

Bludgeoned iz Vašingtona na debi EP-ju Summary Execution izvaljuju vrlo klasičan brutal death zvuk sa umrljanim vokalima, ali i sa disciplinovanom, kvalitetnom svirkom. Muzika je ovde dosta hermetična, distancirana, namerna da slušaoca otuđi a da mu u tom otuđenju pruži i nekakvu transcendenciju i ovo i pored slemerskih pasaža i neljudskih vokala nije tek plesni, zabavni brutal death, pa svakako vredi poslušati i ako imate prefineniji ukus:

https://youtu.be/ftAKfEymfu4

Nedelju mi je ulepšao drugi album finskih Concrete Winds, jedna apsolutno ubitačna ploča death metal pokolja i destruktivne radosti. Concrete Winds su još pre dve godine debi albumom pokazali kako može da se pravi muzika koja je konceptualno jednostavna a suštinski savršena i dajući tom debiju ime Primitive Force rekli sve što je potrebno. Drugi album se gramatički neispravno ali suštinski sasvim korektno zove Nerve Buctherer i donosi još uraganske, razjarene svirke koja zaobilazi klasična aranžmanska rešenja i fokusira se maltene isključivo na agresivnost i brzinu. Kod Concrete Winds ovaj pristup pali jer su ljudi u stanju da napišu izuzetno kvalitetne pesme koje taj „sve vreme svom snagom“ etos uobličuju u zanimljive, maštovite aranžmane a novi album uspeva da ima i dinamičniji mastering pa je i u tom pogledu ovo korak napred u odnosu na debi. Savršenstvo i da nije izašao novi Sunn0))) ovo bi bio album nedelje:

https://concretewinds.bandcamp.com/album/nerve-butcherer

Ovo je i nedelja u kojoj se neke klasične death metal grupe vraćaju novim albumima a nije preterano reći da se sa mnogo anticipacije iščekivao povratnički album klasičnih death progresivaca Cynic. Da bude jasno, Cynic je danas samo Paul Masvidal (plus bubnjar Matt Lynch) a što je nekako uvek i moralo da se tako završi pogotovo uzevši u obzir da su čak dva člana benda preminula u 2020. godini a da je Cynic po rečima jednog od njih – Seana Reinerta – još 2015. godine prestao sa radom. Elem, Masvidal je rešio da ime Cynic još uvek ima težinu i njihov tek četvrti album za više od trideset godina, Ascension Codes je koloplet njegovih kompozicija koje bi trebalo da prijaju svakom starom fanu a i da im osvoje i neke nove. Naravno, Cynic nikada nisu bili nešto naglašeno „death“ metal bend i Ascension Codes je isto onoiko jazz rock koliko i progresivni death metal, sa melodičnom dispozicijom i puno prijatne naučnofantastične ikonografije. Album je naglašeno prijatan sa svemirsko-duhovnom tematkom koju podcrtavaju sintisajzeri i mekan zvuk gitara i mada su Cynic od početka koketirali sa egzotičnim religijskim i filozofskim konceptima, njihova muzika nikada pa ni sada nije upadala u new-age stereotipe. Nisam, da budem iskren, očekivao da će mi se ovaj album ovoliko dopasti, ali Masvidal i Lynch, iako nisu napravili nikaku radikalnu inovaciju u zvuku benda, naprosto prave vrlo dobre pesme sa vrlo dobrim shvatanjem koncepcije koja ih čini unikatnom pojavom u metal ekologiji pa apsolutno preporučujem ovaj album i ljudima koji inače ne bi slušali metal a kamoli death metal jer je njegova estetika daleko prevazišla ikakva metal ograničenja:

https://cyniconline.bandcamp.com/album/ascension-codes

A onda su i Hypocrisy novi album, Worship prvo pustili na Youtube, prenoseći uz premijeru albuma i njegovo (bukvalno) lansiranje u svemir. Mislim, death metal nikada nije bio ovako otmen, gospodo i dame. Ugledni švedski sastav zvuči sasvim zdravo i  raspoloženo na prvom albumu posle osam godina (mada su u međuvremenu snimali svašta, dakle, nije bilo prave pauze) i ovo je sada već sasvim prepoznatljiva melodična i za death metal prijatno raznovrsna muzička ponuda koja ne beži od ekstremnog izraza ali voli da ga obogati svakojakim tematskim i estetskim sadržajem. Peter Tägtgren je, kako i očekujete, napravio kvalitetan zvuk za muziku koja treba da bude i preteća i prijemčiva i mada se meni svakako ne dopada sve što Hypocrisy rade na ovom albumu, takođe i mislim da je urađen pošteno i da vredi da se posluša:

https://youtu.be/uydkQnj8too

Prelazimo na zadnju sekciju u koju pored heavy metala klasične provinijencije ide i sve egzotično što ne znamo gde bismo. Recimo, već sam se malo zabrinio što Beastial Piglord nekoliko nedelja nije izdao novi album ali upravo nam je stigao Sludge Thing i sve je u najboljem redu. Čime hoću da kažem da je i muzika na albumu prilično dobra. Mnoga recentna Piglordova izdanja su bila podaleko od metala, roneći kroz dubine eksperimentalne muzike ali i iz naslova se da naslutiti da ovde ima više moćnih gitara i udaračkih ritmova. Srećom, eksperimentalna i psihodelična dimenzija muzike nije izgubljena pa je ovo dostatno metalizirano ali i dalje tripozno i veoma nepredvidivo. Po običaju plaćate koliko želite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/sludge-thing

Never Kenezzard iz Denvera ne samo da na omotu albuma The Long And Grinding Road imaju golu ženu a da je upitanju ukusna pa i umetnički intrigantna slika, nego je i muzika na tom albumu iznenađujuće dobra. Možda ne toliko iznenađujuće za poznavaoce lokalne scene ali ja sam bio zatečen ovim autoritativno napisanim i sjajno snimljenim primerkom tog nekog alternativnog metala koji ima elemente (post)hardkora i psihodelije, a uvek je u odličnom gruvu sa masom lepih gitarskih rešenja, melodija, solaža i, naravno rifčina. Moćna, dinamična ploča sa nekoliko jako ambicioznih kompozicija. Ne propustiti:

https://neverkenezzard.bandcamp.com/album/the-long-and-grinding-road

Impresioniran sam albumom Madman Theory istoimenog projekta u kome jedan čovek radi sve osim sviranja bubnjeva a drugi svira bubnjeve. Federico Delfino je iz Los Anđelesa i sudeći po ovom albumu EKSTREMNO je talentovan jer je u pitanju izuzetno napisana i producirana kolekcija radio-friendly heavy metal hitova koji prizivaju hair metal stileme osamdesetih ali ne zvuče anahrono niti retro, spajajući se sa modernijim zvukom. Album mi nije toliko blizak po pitanju ukusa i preferenci koliko sam zapanjen da ovaj čovek (i njegov saradnik) nemaju ugovor sa nekim ozbiljnim izdavačem jer ovaj nivo profesionalizma i kvaliteta ne čuje se često:

https://madmantheoryofficial.bandcamp.com/album/madman-theory

Ljubljanski SkyEye ima vrlo dopadljiv drugi album, Soldiers of Light koji smisleno unapređuje već prilično impresivnu muziku i produkciju debija od pre tri godine. Soldiers of Light se kreće na ugodnoj teritoriji između klasičnijeg heavy zvuka i nešto modernijih power i thrash ekstrapolacija, nudeći čvrst zvuk ali i melodičnost, solidan tempo, mošerske teme, snažan, čist vokal... Pesme su napisane umešno i mada ne osvajaju nekakvim prevelikim invencijama, ovo je vrlo prijatan, pokretački metal za svakoga ko voli da mlati glavom i treska nogama. Odlično:

https://youtu.be/iyCAvDeoAAQ

Vankuverski FireWölfe na svom trećem albumu, Conquer All Fear sviraju vrlo klasičan, vrlo prijatan, pomalo retro heavy metal u stilu Dokken, Icon ili Ratt. Ovo je dakle, na neki način severnoamerička verzija onog to se sviralo preko u Britaniji početkom osamdesetih, samo četiri decenije kasnije, uz kvalitetnu produkciju i jednu očiglednu posvećenost na strani Kanađana. Svirački i produkcijski je ovo jako dobro a pesme, ono što nemaju u domenu originalnosti, nadoknađuju razrađenošću ideja. Fino i prijatno:

https://firewolfe.bandcamp.com/album/conquer-all-fear

Brazilski jednočlani projekat Grey Wolf ima peti album i ako vam je nejasno kakva je na njemu muzika i pored naslova Cimmerian Hordes, moguće je da uopšte ne volite metal nego vam se samo dopadaju dugokosi muškarci. Fabio Paulinelli ne da nije dugokos nego brije glavu, ali to mu lepo stoji a album je pomalo lo-fi, ali srčan, epski heavy metal sa konanovskim senzibilitetom i puno generičkog ali iskreno sviranog rifaškog i melodičnog rada. Bilo bi zanimljivo jednom čuti sve ovo u izvođenju celog benda i mada bi produkcijski sigurno bilo bolje, izgubilo bi element autentičnog karaktera koji Paulinelli ubrizgava u svoje albume:

https://grey-wolf.bandcamp.com/album/cimmerian-hordes

Nemački Lynx sviraju starinski heavy metal/ hard rock sa jakim mirisom kasnih sedamdesetih i to meni na njihovom debi albumu simpatično zvuči. Watcher of Skies je daleko od savršene ploče, ima tu mnogo elemenata za kritikovati, od pevanja do miksa, ali bend ima vrlo lep, prijatan zvuk i mastering i dinamika u svirci u sadejstvu sa prijatnim, karakternim melodijama na kraju uspevaju da osvoje moje srce. Poslušajte:

https://youtu.be/WRmXDMrsoW4

Opera Diabolicus valjda spadaju u ovu sekciju s obzirom da ovde ima dosta epske heavy metal dimenzije, ali drugi album ovih Šveđana, Death on a Pale Horse zapravo je mnogo ambicioznije, progresivnije formatiran od tek sviranja epskog hevi metala. Ovo je teatralna, kompleskno napisana muzika koja iako nema „stvarni“ operski zvuk apsolutno uleće u tu kategoriju muzike koja se sluša da biste ispratili narativ i saznali šta je bilo dalje. Kvalitetno napisano, perfektno odsvirano i otpevano, odlična produkcija, vrlo vredno slušanja:

https://youtu.be/5I2LruHgTZw

Nijemci Eternity's End su svakako suviše melodični i i power-progrsivni za moj ukus, ali nije da album Embers of War, njihov treći, nema u sebi kvaliteta koji mi pašu, od brzog tempa kojim pesme idu, preko kafanskih horskih refrena, pa do ponekog vrlo lepog rifa. Naravno skoro neprestana soliranja mi malo grebu uši ali takav je ovo stil i ovo je jedan častan i lepo produciran album melodičnog power metala sa speed metal srži. Solidno:

https://eternitysend.bandcamp.com/album/embers-of-war

Početak četvrtog albuma španskih Hitten je toliko klasičan da sam se ja namah raznežio. Triumph & Tragedy je, pokazuje se dalje, zaista klasičan heavy metal album koji uzima sve one poznate i prijatne ideje koje su ljudi kreirali osamdsetih godina prošlog veka i stavlja ih u modernu produkciju. Lepo to zvuči, ovo je prijatan, žestok, a melodičan, cheesy zvuk koji bi pre tri i po decenije harao  top listama i imao mase oduševljenih glava sa minival frizurama kako se klate u gledalištu. Pevač Alex Panza ima vrlo lep – gotovo ženski – glas i odrađuje ogroman deo posla za zvuk benda ali svi članovi su vrlo dobri u onome što rade i Hitten dobija jake preporuke za svakog ko ne može da prežali što su se veličanstvene, veličanstveno kičaste osamdesete ikada završile:

https://youtu.be/mTJbOeNBe_g

Francuski Crystal Throne na istoimenom debi albumu isto nude melodičan, ali brz i žestok heavy metal. Ima ovde malo speed metal elemenata, svakako, ali muzika je izrazito melodična a produkcija izrazito čista pa je u pitanju ploča koja ima jedan naglašeno family-friendly zvuk. Ovo je epika zaista prilagođena svim uzrastima, cheesy i dobronamerna pa ako dete u vama i dalje živi, dopustite mu da posluša ovaj lepi album:

https://crystalthrone.bandcamp.com/album/crystal-throne

I za het-trik melodičnog, brzog metala dobrog raspoloženja, visokih vokala i pevajućih gitara tu su nam i Fortress iz Kalifronije koji na svom debi albumu, Don't Spare the Wicked imaju za nijansu više bad boy dispoziciju nego prethodna dva benda. I muzika je nešto raznovrsnija, iako se uglavnom drži cheesy heavy metala jakog tempa i naglašene melodičnosti ali ima tu malčice okultnih meditacija i bend servira lep i prijatan paket čvrste muzike i dovoljno živahne produkcije da ja budem više nego zadovoljan:

https://fortressofficial.bandcamp.com/album/dont-spare-the-wicked

Njemački Victory sviraju, u suštini, od 1973. godine, a pod ovim imenom još od 1984. pa im već za istrajnost valja dati palac na gore. Novi album, Gods of Tomorrow im je tek jedanaesti i, pa, dobar, je. Ovo je vrlo klasičan vrlo patiniran heavy metal kao da je i dalje 1984. godina i Victory tom starinskom zvuku daju vrlo dostojanstvenu formu. Mislim, svirka je perfektna, pevač Gianni Pontillo zvuči SAVRŠENO i ovo se bez mnogo napora umeće među klasične radove iz onog doba a koje su potpisali, recimo, Saxon, Krokus ili Whitesnake. Za matoru ekipu, svakako, ali ne kao čista vežba iz nostalgije, već i kao časna revitalizacija zvuka koji nije umro, samo je odspavao:

https://youtu.be/wJ2TyTi6a4Y 

I Zakk Wylde je izbacio novi album sa svojim Black Label Society, nazvan Doom Crew Inc. i ovo je preko sat vremena klasičnog heavy zvuka sa southern groove komponentom koju očekujemo od Wyldea. Wylde je bio praktično čudo od deteta kada ga je Ozzy uzeo u bend pre toliko decenija i napravio je u među vremenu vrlo respektabilnu karijeru a Doom Crew Inc. je uprkos zaista predugačkoj minutaži i zvuku koji bi mogao da bude malo dinamičniji, još jedna časno urađena ploča u njegovom opusu:

https://blacklabelsocietyband.bandcamp.com/album/doom-crew-inc
https://youtu.be/q97AeM8wWW4

Ali i Deep Purple imaju novi album! Gillan i ekipa se BAŠ ne predaju iako su već u ozbiljnim godinama i sahranili su velikog Jona Lorda pre skoro čitave decenije, pa tako posle prošlogodišnjeg „pravog“ albuma, Whoosh! stiže i Turning to Crime, kompilacija obrada nekih rok klasika. Ili makar pesama klasičnih rok izvođača. Turning to Crime nam pokazuje Purple kako se zabavljaju obrađujući Little Feat, Boba Segera, Cream, Yardbirdse, Fleetwood Mac i još pregršt sastava koji su im bili kolege u ono vreme, uspevajući da dokače i Raya Charlesa i Love pa i Zeppeline u prolazu. I mislim, da li ZAISTA treba da objašnjavam da kada bend nekih od najboljih muzičara u istoriji rokenrola obrađuje legende rokenrola, to bude dobro ili makar interesantno? Ne moram? Fino. Samo ću reći da Airey i Morse potpuno zavređuju svoje mesto u istoriji a tri „prava“ člana benda i dalje pokazuju da su u dobroj formi. Slušajte:

https://youtu.be/eJpUNGaldCI

E, što se tiče tog albuma nedelje... Sunn0))) imaju odličan u suštini živi album, mada su svi njihovi albumi u suštini živi jer se sviraju odjednom. Metta, Benevolence BBC 6Music: Live On The Invitation Of Mary Anne Hobbs je, dakle, snimljen u BBC-jevom programu, u emisiji legendarne Mary Anne Hobbs i, pa, meni je ovo vrhunski. O’Malley, Anderson i ekipa (koju za ovu priliku  čine i Tos Nieuwenhuizen, Anna von Hausswolff, Tim Midyett i Stephen Moore) kreiraju sat vremena vrlo slojevite, vrlo prijatne dron muzike koja, kreirana akustičnim i električnim instrumentima (uključujući moog sintisajzere, trombon i vokale) umesto hladnoćom i hermetičnom odbojnošću zrači toplinom i prijemčivošću. Jako retko imam prilike da ovako nešto kažem ali ovo je jako lepa ploča Sunn0))).

https://sunn.bandcamp.com/album/metta-benevolence-bbc-6music-live-on-the-invitation-of-mary-anne-hobbs


 

Meho Krljic:
Nadam se da ste se odgovorno ponašali tokom poslednjeg Bandcamp Friday događaja a koji se završio pre nekoliko sati, pošto znam... neke ljude... koji nisu uspeli da se iskontrolišu. Enivej, stiže kraj godine i mada dotok novih izdanja počinje da usporava, to se ove nedelje nije primetilo. Poslušajmo šta je od metala zaplamsalo u mom srcu tokom prethodne sedmice:

Blek metal! Sedmi album Poljaka Gurthang zvuči primereno tolkinovski. No, Hearts of the Hollow je mračna, hermetična interpretacija Tolkina kroz dugačke pesme koje kombinuju blek metal dekadenciju sa lepo odmerenim elementima doom metala. Sve je to primereno atmosferično i postavljeno u razrađene aranžmane, sa šaputavim vokalima i mističnim temama...

https://gurthang.bandcamp.com/album/hearts-of-the-hollow

Grčki Thyrathen ima sjajan debi album Thanatopsis snimljen posle čitave decenije rada benda. Ovaj kvartet iskusnih muzičara iz Atine podseća ovim materijalom na to koliko je grčki blek metal osoben, originalan i ozbiljan i pričamo o deset pesama koje imaju nepogrešivo helenski zvuk i senzibilitet sa višeslojnim, kompleksnim a karakternim kompozicijama i vrlo solidnom produkcijom. Sjajno:

https://thyrathen.bandcamp.com/album/thanatopsis

Kreationist je  belgijski jednočlani projekat koji blek metal meša sa elektronikom i trip-hopom, a sve uz tematiku baziranu na Fin de Siecle periodu života i rada poznatih pariskih pesnika ove epohe. Prvi EP iz 2019. godine se zasnivao na Remboovoj poeziji dok je debi album, Dans L'Interminable baziran na Verlenu i ovo je vrlo lepa pa i prirodna kombinacija u kojoj se efikasno demonstrira srodnost dva tipa dekadencije razdvojena sa stotinak godina ali duhovno prilično bliska. Muzički, ovo je meditativno, melanholično i ozbiljno a pošto je izdavač I, Voidhanger, nema mnogo brige oko toga je li u pitanju zreo paket:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dans-linterminable

Treći album norveških Skaur zove se Reis te Haelvete (Putovanje, u, jelte, pakao) i ovo je pomalo i sumanuto napisana ploča pesama koje kao da simuliraju mentalno oboljenje, sa svojim čudnim aranžmanima i vokalima koji su gotovo van kontrole. Bend uspeva da napravi pedeset minuta muzike koja je konstantno iznenađujuća i mutirajuća i mada napor koji morate uložiti da u prividnom haosu nađete neki red može i da legitimno zamori – pa još ti psihotični vokali odozgo – ovo je impresivan primer blek metal progresive sa dobrom produkcijom i izraženim konceptom i vredi tog truda:

https://youtu.be/Qq3q5NykQQ4

Disfago iz Londona trpaju prljav, sirov, pankerski blackened thrash metal a za svoj novi album, drugi studijski, Under the Sign of the Raptor Claw kažu da je u pitanju ne samo konceptualna ploča nego i radio drama u isto vreme. Dobro. Mislim, nije BAŠ radio drama, ali jeste kolekcija teatralno izvedenih pesama primitivne, jednostavne ali vrlo prijemčive energije, presecana glumljenim interludijima. Kombinacija humora fokusiranog na dinosauruse i surovog blek-treš prebijanja neće biti po svačijem ukusu ali ima ovde dobre muzike dovoljno da čovek obrati pažnju:

https://disfago.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-raptor-claw

7th Winter Burial je grandiozno ime za ipak skromni EP američkog sastava Levitator. No, skromno ne znači i loše. Ovo je spori, atmosferični, prilično sirovi, onako, sludge metalu okrenuti blek metal koji bi se, imate utisak i raspao da pokušava da ide brže, ali ta njegova krhkost i fokusiranost na mučnu melanholiju su i njegovi aduti. Plaćate koliko želite:

https://levitator1.bandcamp.com/album/the-7th-winter-burial

Argentinski jednočlani projekat Noctem Aeternus ima novi EP, baziran na poemi Vilijema Blejka i My Spectre Around Me Night And Day, kako i očekujete od projekta koji objavljuje za Naturmacht Productions, pruža vrlo melanholičan ali ubedljiv blek metal za nežne, osećajne duše među nama. Ima, naravno, mnogo tog melodičnog i atmosferičnog metala u savremenoj ponudi ali Noctem Aeternus se svakako izdvaja ozbiljnošću pristupa i ove tri kompozicije su zapravo intro, autro i jedna propisna pesma, ali napisane odlično i sekvencirane tako da dobijete jedinstven muzički iskaz iz tri stava. Simpatično!

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day
https://noctemaeternus.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day

Za razliku od preovlađujućeg blek metal zvuka u Poljskoj, sastav Trupi Swąd iz katovica svira old school blek metal koji na momente ide i u sasvim retro poteze kao što je izvlačenje visokih flaseta na vokalu. Meni to odmah bude simpatično, naravno, a debi album, Nekromancja je primenjena primitivnost i ploča puna testerišućih gitara i uzvitlanih bubnjeva sa naslovima pesama kao što su Czarna Magia ili Kult Zła. Bend zvuči TAČNO onako kako zamišljate pa već znate da li vam se ovo dopada ili ne:

https://trupiswad666.bandcamp.com/album/nekromancja

Sirovine nikad dosta pa evo i drugog albuma meksičkih Necroroots. Revelations of the Unknown je zla, prljava ploča pržeće distorzije i ritualističkog senzibiliteta. Bend svakako, ume da uleti i u brz tempo i prikolje iz sve snage, ali album karakterišu pre svega brutalne srednjetempaške matrice i odvratno urlanje preko njih. Sve je vrlo old school i primitivno i krunisano obradom Gorgorothove Possessed by Satan, za svaki slučaj:

https://necroroots.bandcamp.com/album/revelations-of-the-unknown

I još sirovine donose Abaroth iz Masačusetsa, mada je muzika na njihovom EP-ju Dosed originalnija i osobenija. Bend ima već dva albuma iza sebe a Dosed je pokušaj, i to uspešan, spajanja hermetičnijeg, atmosferičnijeg blek metal zvuka sa malo heavy metal i heavy rock elemenata pa ovde ima jako lepih tema, rifova, solaža i atmosfera. A sve je dovoljno lo-fi i sirovo. Baš kako volimo:

https://abaroth.bandcamp.com/album/dosed

Split album bendova Carathis i Sulfure izlazi tek u Februaru ali je već ceo na Bandcampu. Ovo je odlična, zdravo andergraund žurka na kojoj se svira žestoko i distorzirano ali sa stilom i puno atmosfere. Carathis sam već letos hvalio za njihov old school zvuk i kvalitetnu svirku a Sulfure su jednako odlični sa perfektnom atmosferom i dobrim pesmama. Vrlo prijatna ploča:

https://personal-records.bandcamp.com/album/split-2

A još jedan  odličan split stiže ljubaznošću londonskog izdavača Odium Records mada su bendovi na albumu Kirkegard norveški. I Kirkebrann i Visegard imaju po jedan samostalni album i više kraćih ili split izdanja i muzika na ovoj ploči je, dakle, vrlo sazrela i kvalitetna predstavljajući norveški blek metal na najbolji moguć način. Kirkebrann počinju materijal pesmom koja se zove Black Metal Blues i mada u njoj nema MNOGO pravog bluza, ovo je ilustrativno za njihov eklektični pristup u kome se ne ide toliko na nekakve agresivne žanrovske krosovere koliko na svest da blek metal može da bude mnogo više od regurgitacije već postojećih readymade formi. Šest pesama na njihovoj strani, svaka za sebe osobena i odlična. Visegard, pak imaju za nijansu melodičniji pristup ali i njihova muzika je sirova, snažna i energična, sa jasnim old school DNK kreiranim u devedesetima i himničnim, blago folkerskim senzibilitetom. Odlična ploča:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/kirkebrann-visegard-kirkegard-split

Švedski Ofermod ima novi album, šesti po redu i  Mysterium Iniquitatis je vrlo siguran, ubedljiv materijal u kom se klasični ’90s švedski zvuk meša sa odlično aranžiranim i prilično impresivno produciranim simfo-horskim pasažima. Ofermod postižu prilično finu ravnotežu između jedne neposredne, nepretenciozne izražajnosti i glamuroznog, visokog koncepta, pišući dobre pesme i izvodeći ih sa puno karaktera. Izvrsna ploča, dobra produkcija, podsećanje na kvalitet švedskog blek metala u celini:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/mysterium-iniquitatis

Ukrajinci N█O impresioniraju na svom drugom albumu, Fallen. Ovo je melodičan, melanholičan post-blek metal, naravno, ali je i napisan veoma dobro i produciran kako treba da se ostvari taj hipnotički, šugejzerski kvalitet što ga ovakvi bendovi veoma vole, ali da se izbegne rasplinutost u zvuku. A greota bi bilo jer N█O pišu vrlo dobre pesme i  ovo sam poslušao sa velikim zadovoljstvom:

https://nobandblack.bandcamp.com/album/fallen

Ali bogami je  i drugi album australijskog Aquilus veoma dobar. Napravljen deceniju nakon prvog albuma, Bellum I je jako dobro iskombinovan atmosferični blek metal sa folk i simfonijskim elementima i ovaj jednočlani projekat se pokazuje u kvalitetnom svetlu sa pažljivo napisanom, aranžiranom i sekvenciranom muzikom. Album ima i pristojnu – ne i savršenu ali VRLO pristojnu – produkciju koja uspeva da taj simfonijski element izvuče koliko  treba a najluđe je da se ovo daje po ceni koju sami odredite:

https://aquilus.bandcamp.com/album/bellum-i

Iii, prelazimo na spore forme: stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju... Pale Summit iz Bohuma u Njemačkoj sviraju vrlo prijatan, pristojan stoner rok. Njihov album Prophets zasnovan je na dobro napisanim pesmama koje u sebi imaju i malo grandža i generalno rokerskog zvuka, pa ovo nije hermetičan, podzemni stoner koga zanimaju samo rifovi, već muzika bliža glavnom toku i ukusu šire publike. Ali dobra, odlično producirana i napisana sa pažnjom. U trenutku dok ovo kucam plaća se koliko želite, ali možda je to bilo namešteno samo za bandcamp Friday, pa proverite.

https://palesummit.bandcamp.com/album/prophets

The Fur iz Genta u Belgiji su mi fantastično legli sa svojim albumom Sonntag koji je kolekcija instrumentalnih space rock komada. Ovo je ekstremno tripozna, psihodelična muzika usmerena na istraživanje spoljnih i unutrašnjih dubina univerzuma, ali napisana izuzetno dobro, odsvirana umešno i producirana tako da čoveka odmah uvede u izmenjeno stanje svesti. Izuzetno.

https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag

Malezijski sastav Far Harad donosi veoma sirov ali šarmantan stoner-doom metal na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Ovo je strašno isfazirano i snimljeno u prilično niskoj, jelte, rezoluciji, ali Far Harad demonstriraj fin osećaj za sabatovski gruv i imaju lepo odmeren odnos težine i stonerske, psihodelične lepršavosti. Teško za uši ali prijatno za dušu:

https://farharad.bandcamp.com/album/s-t

Delirium Extremus dolazi sa druge strane planete, iz Argentine ali su senzibilitet i ambicija isti – album CULTO Y ADORACION nudi sirovi stoerski gruv, melodične, sabatovske vokale, faziranu psihodeliju i niskobudžetnu produkciju. Sve to zvuči vrlo autentično i šarmantno i bend vrlo jasno kaže „recommended to listen with headphones while smoking a large marijuana cigarette and a glass of your favorite drink Salud !!“ Pa, eto, živeli:

https://deliriumextremus.bandcamp.com/album/culto-y-adoracion

Nijemci Geisterfaust sviraju blackened sludge metal što je pomalo kao da ste uzeli motornu testeru pa onda na nju zavarili i bacač plamena za svaki slučaj. Hoću reći, ima ljudi kojima se sviđa da vam ne bude prijatno a ima i ljudi koji bi da umrete od njihove muzike. No, ko voli teško, sirovo, agresivno, jesam li pomenuo „teško“, taj može da umre samo od lepote. EP Servile Mirrors of Animosity ima šest kompozicija jake distorzije, umešno iskorišćene mikrofonije, jakih rifova, lepih dronova, ali i agresivnog blek metal nabadanja i, mislim, meni je ovo izvrsno:

https://geisterfaust.bandcamp.com/album/servile-mirrors-of-animosity

Dead Monarchs su pristojan i prijatan teškorokerski sastav iz Lidsa u Engleskoj a njihov prvi EP, Lust, Greed, Vanity ima tri pesme koje se smeštaju na ugodno mesto između doom metala, hard rocka i stoner rocka. Dead Monarchs imaju dobru produkciju ali važnije od toga je da imaju i karakter pa ove pesme nisu samo džemovi kojima su dodati stihovi već propisno odrađene metal pesme sa kvalitetnim aranžmanima i pamtljivim temama. Članovi su iskusni i već sviraju u nekoliko drugih aktivnih postava pa Dead Monarch zvuče profi i sazrelo. Meni lepo:

https://deadmonarchsuk.bandcamp.com/album/lust-greed-vanity

Imamo i novi album portlandskih Cobra Thief. Ovaj bend sam već prošle godine solidno pohvalio za prošli album, Animal Oxygen, a njihova kombinacija modernijeg hard rok zvuka (Kyuss) sa klasičnim ’70s rešenjima (Mountain – na kraju krajeva jedan stari EP im se zove Leslie West) i dalje je vrlo simpatična. The Hallowed Halls Session je živi album snimljen bez publike, u studiju i prikazuje nam bend u dobroj, raspoloženoj formi, sa prolaskom kroz stari materijal uz vidljiv apetit i veštine. Cobra Thief ovde imaju odličan zvuk a živa svirka njihovim pesmama dodaje taman idealnu količinu energije da se ovaj album sluša iznova čim stigne do kraja. Odlično:

https://cobrathief.bandcamp.com/album/the-hallowed-halls-session

Latvijski Zintnieks imaju četiri dugačke, spore, meditativne pesme na svom EP-ju  (ili albumu?) No aizkurienes, spajajući post-metal eleganciju i stoner-rokerski gruv. Ovo je muzika koja se posvećuje i teksturi i melodijama u istoj meri i kao takva je jako prijatna za slušanje, mada svakako morate i biti naklonjeni nečemu što se vrti u krug i ne menja tempo ili intenzitet tokom dugačkih perioda. Uostalom, ove četiri pesme traju oko sat vremena ali to je sat vremena prijatne, tripozne kontemplacije. I ovde je cena, za sada, koliko date pa svakako proverite, meni ovo vredi:

https://zintnieks.bandcamp.com/album/no-aizkurienes

Australijski Lucifungus su više u fazonu duvka, šutka zezanje, pa je njihov novi album, Clones, sav u lepom stonerskom, sladžerskom gruvu. Prijatni rifovi, melodično a sirovo pevanje, dubok štim i težak ali ne neprijateljski zvuk, sve to karakteriše album koji je i dovoljno rifaški i dovoljno psihodeličan za potrebe najvećeg kruga, jelte, korisnika. A još se daje i po ceni koju korisnici sami odrede. Navalite:

https://lucifungus.bandcamp.com/album/clones

Thunderchief iz Virdžinije sviraju agresivan, negativan sludge metal očigledno pokretan lošim raspoloženjem i narkoticima. Album Synanthrope ima sedam pesama lepljivih rifova, mučnog ritma i vrištanja ali pesme su fino napisane i ovo se lepo sluša sve dok imate afinitete prema ovakvom zvuku.

https://thethunderchief.bandcamp.com/album/synanthrope

Iz Sijetla dolaze heiress čiji odabrani zvuk je posthardcore ali je on i spor i težak pa zato njihov album, Distant Fires stavljam u ovu sekciju. heiress se trude  da iskombinuju harmonski i melodijski raznovrstan program sa vrištećim vokalom i generalno sporim, teškim tempom i album, mada ima pomalo maniristički miris, zapravo fino curi i nudi lepu količinu novih ideja sve do samog kraja:

https://heiress.bandcamp.com/album/distant-fires

O ruskom instrumentalnom kombou Stonemongers smo već pisali letos, pa evo sada i novog izdanja. Album  Universe Time Control Center donosi još lepog gruva, teškog rokanja ali i suptilnijih, interesantnih diverzija u stoner rok matrici, sa veoma lepo iskorišćenim klavijaturama (slušajte, recimo, Winter is Coming). Stonemongers uspevaju da postignu taj neki lep kombo ’70s zvuka i modernih ideja šta sa tim zvukom može da se uradi pa je ovo eminentno prijatan album za više slušanja:

https://stonemongers.bandcamp.com/album/universe-time-control-center

Sluša vam se sirovi, agresivni stoner rok a već ste preslušali sve besplatne kompilacije koje sam prošlih meseci ovde pominjao? Ništa zato, meksički Stoner Heads imaju, posle dve godine, novu kompilaciju, Volumen 8, Edición Pandémica i ovo je zahvatanje vode direktno sa izvora i četrnaest bendova jeftine produkcije i zajedničke ljubavi prema Satani i kanabisu. Naravno da plaćate koliko želite:

https://stonerheads1.bandcamp.com/album/volumen-8-edici-n-pand-mica

Poljaci Moonstone pošteno i za sve pare na EP-ju 1904 imaju dve pesme koje zajedno traju skoro pola sata. Ovo je sporo, valjajuće, hipnotički i simpatično. Još se jedna pesma zove Magma a druga Spores i vokali su, onako, daleki i zapevajući. Meni sjajno, a siguran sam da ni cena od 4 evra i 20 evrocenti nije baš SASVIM slučlajno odabrana:

https://moonstonedoom.bandcamp.com/album/1904

The Spacelords imaju samo tri pesme na albumu Uknknown Species ali te tri pesme zajedno traju 45 minuta pa vi vidite da li dobijate velju for mani. A dobijate, ovo je odličan, vrlo hipnotički instrumentalni space rock sa muzikom koja vas veoma brzo uvede u alfa-stanje i osećaj bestelesnog plutanja dubinama (unutrašnjeg) svemira. Tako da, navalite:

https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species

I Psychic Lemon su nas počastili novim džemom. Studio Jams Volume 5 ima samo jednu pesmu, A gift of whale vomit, ali ona traje preko 38 minuta i londonski psihodelični space rockeri dobro znaju da iskoriste ovo vreme. S obzirom da se ovo daje po ceni koju sami odredite i da nudi prefinjenu, distorziranu psihodeliju, mislim da ne postoje objektivni razlozi da ga promašite:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-5

Slow Goat je sjajno ime za stoner rok sastav – da ne pominjem sjajni logo – a kada taj sastav još dolazi iz Portlanda, zabava je praktično zagarantovana. Demo Slow Goat Demo je snimljen lepo, sa finim zvukom, dobrim rifovima i prijatnim glasom pevačice Rosie Peterson. Ovo su tri pesme energičnog, teškog roka zasnovanog na jakoj, velikoj gitari i dobrom pevanju, bez nekih velikih ambicija da se muzika komplikuje, ali sa više nego kvalitetnim sabatovskim gruvom koji se autoritativno isporučuje u sva tri komada. Podrazumeva se da ovo plaćamo koliko želimo a bend ovim snimkom prilično obećava:

https://slowgoat.bandcamp.com/album/slow-goat-demo

Meksički Black Overdrive daju svoj živi album  Greatest Hates Live za onoliko koliko sami odredite. Ovo je fer mada to ne znači da je materijal loš ili loše produciran. Radi se o fino snimljenom, pristojnom stoner metalu koji ne puca od originalnosti ali vozi prijatan gruv i ima taman dovoljno žive prljavštine da mu to estetski doprinosi a ne oduzme na razgovetnosti.

https://blackoverdrive.bandcamp.com/album/greatest-hates-live

Northern Hammer iz Mineapolisa ima album sirov snimljenih ali zapravo sjajnih psihodeličnih stoner pesama inspirisanih između ostalog vikinzima. Electric Medicine zaista leči tim zvukom gitare koji podseća na lavu što se rasipa iz vulkana i sažiže sve na svom putu i ovo je album neodoljivog, sporog gruva i masivnih, distorziranih rifova u čijim se teksturama može lutati satima. Pevanje je tu ali ono je samo pozadinski element i ovde gitara suvereno dominira nad zvučnom slikom. Vrlo lepo.

https://northernhammer.bandcamp.com/album/electric-medicine

Weedpecker iz Varšave zvuče odlično na novom albumu, IV: The Stream Of Forgotten Thoughts. Ovo je vrlo fino sazreli psihodelični rok sa stonerskim šmekom ali i tragovima grandža u svom zvuku, suptilan, napisan i pažljivo odsviran da se obezbedi mesta da detalji zablistaju. Otud su ovo pesme koje osvajaju fantastično promišljenim psihodeličnim efektima koji teme, rifove i melodije daruju stalno impresivnim modulacijama, teksturama i daju ploči osećaj bezvremenosti. Moćno!!!

https://weedpecker.bandcamp.com/album/iv-the-stream-of-forgotten-thoughts

Boris su ove godine u totalnom spidu sa gomilama reizdanja i novih izdanja. Najnovije je Japanese Heavy Rock Hits Live -25th Anniversary Show-, dakle album kojim se obeležava, pretpostavljam, četvrt veka od početka rada benda a ne od izlaska klasika Heavy Rocks. S obzirom da je ovo snimljeno uživo 2018. godine, a da Boris rade od 1992. recimo da to ima smisla. No, smisao ili ne, pričamo o tipično moćnoj ploči na kojoj Boris po ko zna koji put podsećaju da njihova muzika ne prestaje da evoluira jednom kada je snimljena u studiju i ovo je onoliko eksperimentalna i razbarušena, da ne pominjem žestoka ploča koliko su Boris ikada snimili. Tu je odmah i EP Dear Extra sa još tri pesme razularene, psihodelične heavy shoegaze svirke. Obavezno:

https://boris.bandcamp.com/album/japanese-heavy-rock-hits-live-25th-anniversary-show
https://boris.bandcamp.com/album/dear-extra

Novozelanđani Beastwars imaju novi sedmoničer, Cold Wind / When I'm King i ovo su dve glasne pesme koje osvajaju i volumenom i epskom atmosferom. Gitare urlaju, ritam sekcija zakucava, vokali se bore da se uopšte čuju u oluji. Prelepo. A daunloud plaćate po želji:

https://beastwars.bandcamp.com/album/cold-wind-when-im-king-2




Pređimo na thrash metal, hardcore, grindcore i death metal. Powerhead su nemački VRLO  old school thrash  metal bend i to mislim u najboljem mogućem pogledu. Hoću reći, njihov debi album Curse of Stone je kao da ste se uključili u prpgram negde 1985. godine i čujete muziku u njenoj neprerađenoj, izvornoj formi, pre nego što su trešeri malo izgradili tehnike i jezik. Pesme odišu sirovom enegijom ali i duhom čiste rokenrol zabave i mada Powerhead zvuče sasvim uvežbano, uigrano i disciplinovano, taj osećaj da u svakom sledećem trenutku može da se desi maltene bilo šta veoma doprinosi uzbudljivosti ove ploče. Jake preporuke:

https://powerhead.bandcamp.com/album/curse-of-stone

Nisam neki ljubitelj klasičnog groove metala, ali Francuzi G-NOMES ne sviraju BAŠ klasiku, već malo koketiraju sa death metalom a i nekako, pevanje na Francuskom potpuno menja kontekst. Album (ili EP?) Pensées Primitives mi ne zvuči siledžijski, onako džukački napaljeno nego prijatno, zavodljivo i kao da je baš najbolja ideja na svetu da se izmešaju trešerski rifovi, death metal nabadanje na bubnjevima i recitacija promuklim glasom. Lepo je:

https://g-nomes1.bandcamp.com/album/pens-es-primitives

I evo još jednog indikatora da francuski groove metal ima nešto posebno u sebi. Debi album sastava Dikecide zove se Uniforme i, pa, gruva. Ovo ima malo death metal elemenata ali i sve vreme vozački, prijatni gruv sa, izgleda da je to ključno, pevanjem na Francuskom. Uz lepu produkciju i kvalitetnu svirku, sve to nekako vrlo fino curi i ja se sve vreme osmehujem.

https://dikecide.bandcamp.com/album/uniforme

Slovacima Čad je Medvede već OSMI album a ja za njih nikad nisam čuo. A greota je jer je ovo kvalitetan thrash metal koji se ne stidi ni pank korena ni death metal ekstrapolacija, jedna prijatno raznovrsna ali muzički i produkcijski kvalitetna ploča koja istražuje različite facete thrash muzike i nudi zabavan ako već ne ekstrtemno moderan program. Bend kaže da je ploča nastajala za vreme lokdauna i da je puna besa i frustracije, ali ovo je muzika sa više dimenzija i ne svodi se samo na besni krik. Sjajna ploča i sjajan omot:

https://vandalshop.bandcamp.com/album/medvede

Ne znam tačno šta bi Vertical Abuse značilo, ali valjda istoimeni indonežanski bend zna. A i da ne zna, njihov Demo 2021 ima dve pesme odličnog, metaliziranog hardcorea koji nudi sve što treba: dobre rifove, mošerske ritmove, razjaren vokal, solidnu produkciju.  Sedam dolara mi je mnogo za dve pesme čak i kad su ovako dobre, ali možda je u Indoneziji visok standard. U svakom slučaju, kvalitetan, znojav provod:

https://verticalabusehc.bandcamp.com/album/demo-2021
 
 
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Slovaci Catastrofy sviraju disciplinovan i pomalo humoristički thrash metal na svom trećem studijskom albumu, Taký je život. Ovo je jedan od onih komičnih thrash bendova koji ne dopuštaju da komična dimenzija njihove muzike prevagne nad propisnim trešerajem, pa se Taký je život lepo sluša i kao propisna metal ploča za šutku i hedbeng. Dobra produkcija i lepa energija benda, kvalitetne pesme i, što se kaže, zanat u rukama. Meni fino.

https://catastrofy.bandcamp.com/album/tak-je-ivot

Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju imaju drugi EP kalifornijskih Dead War, nazvan Grandfather of War i ovo je vrlo prijemčiva ponuda thrash metala koji ima u sebi elemente death metala, black metala i grindcorea ali je pre svega pošten, rifaški metal. Ovo u sebi ima i mošerske rifove i cheesy epiku, pesme su solidno napisane i dobro producirane i bend ima toliko šmeka da povremeno ubaci sasvim neočekivane elemente u muziku pa sam ja, moram priznati, više nego uživao:

https://hpgd.bandcamp.com/album/grandfather-of-war

Nightmare Unit iz Ohaja piče vrlo lep metalizirani hardcore na EP-ju Ritual Blade. Ovo je odlično producirano i veoma žestoko odsvirano, negde na secištu treša, panka i blek metala. Prija, ima sjajnu metalsku kozu na omotu, a košta samo dolar:

https://nightmareunit.bandcamp.com/album/ritual-blade

Teksašani Tooth & Nail imaju najizlizaniju foru za naslov EP-ja: Basic Instructions Before Leaving Earth ali ove tri pesme su kratke, efikasne i efektne. Ovo je napucan, tvrd metaliziran hardkor koji svojim srednjim tempom i bolesnim disonancama, slem rifovima i praktično death metal vokalima komunicira ispravnu količinu nasilja i otuđenosti. A svima nam to ponekad treba. Bonus poeni na to što plaćamo koliko hoćemo.

https://toothnail.bandcamp.com/album/basic-instructions-before-leaving-earth

Kavrila iz Hamburga imaju izvrstan drugi album, nazvan Mor. Ovo je, tematski, sklopljeno oko koncepta prevazilaženja traume i žalosti – pevaču je u periodu pred snimanje umrla majka i tekstovi, ali i njegov energični, promukli stil pevanja su refleksija na ovaj događaj – a muzički je, mislim, veoma dobar primer za „posthardkor“ kao muziku koja proširuje tehničku paletu hardkorpanka ali u punoj meri zadržava energiju i abrazivnost. Utoliko, Mor impresionira gruvom i dinamikom ali ne škrtari na prženju i ovo je jako impresivna ploča:

https://kavrila.bandcamp.com/album/mor

Working Through Rust je saradnja na daljinu trojice iskusnih američkih muzičara i album Words About The End / Words About Time je fina kombinacija sludgy gruva i chaotic hardcore ispada. Pesme su napisane solidno, zvuk je vrlo dobar a bend, bez obzira što je u pitanju „projekat“, ima izražen karakter i osećaj za atmosferu. Moćno, upečatljivo, tenzično:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/words-about-the-end-words-about-time

Ne slušam često deathcore, ali kad slušam volim da mi ga isporuče maskirani meksički manijaci. ENEMY 906 vole gangsterske proklamacije i tribalni gruv, ali imaju odličan, teški zvuk i forsiraju hromatske slemove a koji su uvek zanimljiviji od prostih monotonalnih breakdown pasaža, pa je EP Righteous Beheading sa ispravne strane granice koja deli usredsređenu brutalnost i manirističko imitiranje prethodnika. Lepo.

https://enemy906.bandcamp.com/album/righteous-beheading

Francuski trio duo Poisöncharge ne krije mnogo svoj ratni plan. Novi EP se zove Hell Bent for D​-​beat i mada ovde ima i drugih ritmova osim D-beata, muzika jeste sirovi, primitivni ali ne sasvim na skelet svedeni D-beat hardcore. Bend uspeva da u četiri pesme provoza i malo Motorhead šmeka, i malo klasičnog panka, i propisan hardcore i ako ste prava publika, ovo je ponuda koja se ne odbija. A sami birate cenu:

https://poisoncharge.bandcamp.com/album/hell-bent-for-d-beat

MxAxMxA su, kaže njihov izdavač „insane grindcore from Russia“ i mada ne znam baš za to „insane“, njihov prvi, dugoočekivani album, barem po njihovim rečima, je kolekcija odličnih, kratkih, vrlo dobro odsviranih metaliziranih grindcore pesama. Долгожданный первенец je zreo album sa pesmama koje su generalno duže od minut a kraće od dva, producirane kvalitetno, sa hardcore osnovom i ekstremnijim nadogradnjama i tempom koji ja iako visok, spakovan u dobre aranžmane tako da ovde i pored ekstremnog intenziteta nema straha od, jelte, monotonije. Plus, taj vokal!

https://triangleinfernalrecords.bandcamp.com/album/-

Ništa lepše od goregrinda da čoveku malo podstakne apetit. Split album bendova Los Reysez Bong Death i Redundant Protoplasm – nazvan samo Split – nudi sve što čoveku treba: brzu, energičnu i seksi svirku, hrskave, grgoljave vokale i neke lepe rifove. Ni jedan od ova dva benda ne nadmeće se u kategoriji „najodvratniji grindcore svih vremena“ i ovo je uredan, lepo produciran (za svoj žanr) goregrind koji osvaja klasičnim muzičkim oružjem. Fino:

https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/los-reyesz-bong-death-redundant-protoplasm-split

Jednočlani blackened grindcore projekat Wrathbearer iz Ričmonda u Virdžiniji je dropovao odličan EP sa dve pesme nazvan A Different Shade of Night. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je brza, žestoka i kvalitetna muzika koja ima i spastičnu neposrednost grindcorea i gizdavost blek metala. Fina produkcija, lepi rifovi, lepo za slušanje:

https://wrathbearer.bandcamp.com/album/a-different-shade-of-night

One Day In Fukushima je dobro ime za bend, pogotovo ako taj bend svira gridndcore sa elementima death metala. EP koji nam ovi Italijani nude, Permanence, je vrlo lepo produciran i kvalitetno odsviran  a muzika je zaista eksplozivni grindcore sa skandinavskim ukusom, masivnim zvukom i nešto ambicioznijim aranžmanima. Bend traži četiri evra za šest grindcore pesama što deluje kao preskup dil, ali ovo su ne samo odlično producirane već i zaista vrhunski izvedene pesme koje obaraju na pod energijom i umešnošću njenog kanalisanja. Meni odlično:

https://onedayinfukushima.bandcamp.com/album/permanence-2

Za Francuze Vomi Noir jasno je kako zvuče i pre nego što čujete prvi ton njihovog split albuma sa brazilskim Neuro​-​Visceral Exhumation. Brazilci svoju stranu nisu stavili na Bandcamp, ali Vomi Noir već imenom i dizajnom omota šalju poruku da JAKO vole rani Carcass. Tako i jeste. Njihovih trinaest pesama je kao neka za nijansu disciplinovanija, za nijansu ka crustgrindu pomerena interpretacija Carcassovog zvuka sa Reek of Putrefaction a kako je to jedini Carcassov album koji redovno slušam, meni je ovo SJAJNO. Plaćate koliko hoćete a mada je vokal PRETERAN, ovako solidan goregrind nije baš tako česta pojava pa svakako proverite:

https://vominoir.bandcamp.com/album/r-alit-morbig-ne-split-w-neuro-visceral-exhumation

Njemački Nekrovault imaju dve simpatične death doom pesme na EP-ju Nachhut: Toward the Towering Tomb. Ovo je sporo, mučno i teško, ali i dobro napisano sa jednom ipak otmenom smirenošću međ svim tim pokoljem pa sam ja ovaj materijal poslušao sa velikim apetitom i nisam se razočarao. Kogod voli Vastum i slične podzemne death bendove, ovo će mu sesti na prvu:

https://nekrovault-vanrecords.bandcamp.com/album/nekrovault-nachhut-toward-the-towering-tomb 

Nizozemci Necrotesque su svoj prvi album nazvali The Necrotic Grotesque da bi vam odmah odgovorili na to prvo pitanje koje imate. Na drugo pitanje, kakva je muzika, odgovoriću ja: dobra! Ovo je old school death metal niskog štima, masivnog zvuka, energične ali ne prebrze svirke i pesama koje zazivaju ozbiljan, dugotrajan, posvećen hedbeng. Necrotesque sviraju žestoko i imaju napucan zvuk pa je ovo apsolutno slavlje za death metal publiku sa ukusom:

https://necrotesque-deathmetal.bandcamp.com/album/the-necrotic-grotesque

Njujorški Manat na svom prvom, istoimenom demo snimku donosi primamljivi, primitivni, jednostavni a neodoljivi old school death metal. Ovo je pet pesama zlih i simpatičnih rifova, hedbengerskog ritma i produkcije koja se ne razmeće skupoćom ali više nego obavlja posao. Bend očigledno ima zanat u rukama – čuju se tu vrlo ukusne solaže i jedan opšti kvalitet izvedbe – i ovo je vrlo lep način da se upoznamo sa perspektivnim sastavom koji će, nadam se, još raditi i snimati:

https://manatqamar.bandcamp.com/album/manat-demo

Meksički Svärd su zanimljiv slučaj. Njihov novi EP (nakon prvog albuma od pre četiri godine), Grimosón Latino je neka vrsta black-death metala izmešanog sa gruverskim teškim rokom. Hoću reći, ovo zvuči rokerski i gruvi ali uz svu neprijatnost i opresivnost koje black i death metal inače traže. Za razliku od velikog broja blackened rock’n’roll bendova na svetu, Svärd su hermetičniji, bliži mračnom panku ili postpanku, čak, i ovih šest pesama nudi jako interesantan, bučan i sirov a opet sofisticiran materijal. Noise, not music, taguje sebe bend ali ovo je muzika i pored bučnosti kojom se kiti, i to dobra muzika:

https://svard666.bandcamp.com/album/grimos-n-latino

Isto iz Meksika su i Vexilla Regis Prodeunt Inferni ali njihova muzika je mnogo jednostavnija za klasifikaciju. Album The True Path njihov drugi, skoro deset godina posle prvog je mošerski, gruverski death metal koji mnogo više polaže na atmosferu i gibanje tela nego na kompleksne aranžmane, promene ritma i tempa i nekakve harmonske eksperimente. Ne da je to problem, The True Path je prijatna ploča ako volite muziku na koju ne morate da obraćate mnogo pažnje već puštate da vas nosi i pokreće. Dobra produkcija pomaže ovom izdanju koje je svedene ambicije ali korektne izvedbe:

https://abyssmoproductions666.bandcamp.com/album/the-true-path

Česi Cutterred Flesh imaju relativno originalan pristup brutalnom death metalu. Njihov peti album Sharing is Caring ima u sebi sve potrebne brutal death elemente da se standardna žanrovska publika oseća prijatno – blastbitovi, tvrde gitare brutalni vokali u dve visine itd. – ali se bend onda trudi da aranžmane obogati sa mnogo ideja koje inače ne čujemo u ovoj muzici. Hoću reći, ovo je na momente iznenađujuće melodično i maštovito u harmonskom pogledu pa preporučujem album za gurmansku konzumaciju slušaocu koji smatra da je brutal death metal pomalo ušao u kolotečinu:

https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/sharing-is-caring-brutal-death-metal

Serpent Corpse iz Montreala na svom prvom demo snimku, nazvanom samo Demo, sviraju primitivan, jednostavan ali vrlo simpatičan, pankerski death metal. Ovo je sve jednostavno, zarazno, nekako detinjasto a opet bez klinačkih zastranjivanja, čisto i iskreno. Meni odlično:

https://mouthofmadnesstapes.bandcamp.com/album/demo

Death from above iz Francuske imaju simpatično ime, a ni prvi album, Altered Dimension, nije tako loš. Ovo je rifaški death metal sa malo deaththrash mirisa i moža previše ravnim, nedinamičnim zvukom bubnja. No, pesme su lepe, i mada bi bilo bolje čuti ih sa malo prirodnijim miksom, ne mogu da kažem da nisam spontano hedbengovao slušajući Smrt odozgo. Pristojan debi:

https://deathfromabovedeathmetal.bandcamp.com/album/altered-dimension

Švedsko-islandski kvintet Under the Church osvaja srca i duše novim EP-jem, Total Burial. Već naslov sugeriše da ovo nije neki cerebralni, tehnički kompleksni death metal zvuk, već testerišuće ludilo, slavlje rifova i plaćanje dugova eksploatacijskom filmu i VHS hororu. Pet pesama šmekerskg deaththrasha, mnogo dobrih rifova, atmosfera makabr žurke – sve što čoveku treba. Sjajno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/total-burial

Švedski veterani, er, švedskog death metala, Unanimated imaju četvrti album, Victory in Blood, punih dvanaest godina posle prethodnog a koji je i sam izašao svih četrnaest godina nakon onog koji je njemu prethodio. Ovaj bend, osnovan krajem osamdesetih je, mnogi bi rekli, propustio priliku, ali Victory in Blood je odlična ploča a to da u ovom bendu sviraju članovi Dismember i Unleashed (plus bivši članovi Desultory, Carbonized, General Surgery...) celom projektu daje auru najbolje čuvane tajne švedske scene. Unanimated su bili jedan od prvih bendova svoje generacije koji je naglašenije svirao melodično i spajao death i black metal pristupe, a aktuelni album sve ovo citira na vrlo siguran, autoritativan način ali pre svega se oslanja na odlično napisane pesme. Ima ovde sjajnih, pamtljivih tema i produkcija je masna i masivna, no Unanimated prevashodno paze da pesme budu zaokružene, zrele i različite jedna od druge pa pričamo o jednim od najprijatnijih albuma švedskog death metala čitave sezone a, ako ste pratili program proteklih nedelja, znate da nam toga nije falilo. Odlično:

https://www.youtube.com/watch?v=ZHsPBHH-w1c&list=OLAK5uy_mhWmj1GSy9Cmau_y9lFx-8KqkU9ID4OiA

I kad već pominjem General Surgery, evo i njih sa novim EP-jem. A Legendary Death je ploča kojom se bend podseća nekih sada nestalih prijatelja ali namesto setne atmosfere dobijamo energični, prljavi švedski death metal. Četiri komada na ovom EP-ju ubrajaju dve nove pesme, koje su odlične, te po jednu obradu Nihilist i Dead Infection. Trik je što su i originalne pesme napisane da podsećaju na stil obrađivanih sastava pa je jedna klasičan švedski death metal a druga „poljski“ deathgrind. Izvrstan materijal a bend vam daje da platite koliko hoćete ali i da donirate neke pare dobrotvornoj organizaciji po svom izboru. Ljudski.

https://generalsurgery.bandcamp.com/album/a-legendary-death-ep

Vašingtonski Genocide Pact su snimili treći album, nazvali ga isto Genocide Pact i objavili za Relapse, i ovo je, nagađate, odličan old school death metal sa dosta thrash metal elemenata i bez mnogo filozofiranja. Volim bendove koji zvuče kao da su građevinske mašine naučile da sviraju pa tresu iz sve snage negde u Petak uveče, da izbace iz sebe svu tenziju i frustraciju nakupljenu tokom radne nedelje, a Genocide Pact zvuče BAŠ tako, nudeći mošerski, pošteni, znojavi program. Odlično:

https://genocidepact.bandcamp.com/album/genocide-pact

Poljaci Dormant Ordeal su sjajni na svom trećem albumu, The Grand Scheme of Things. Pričamo o black-death bendu koji ima nešto „intelektualniji“ svetonazor od većine kolega pa su i tekstovi i muzika ovde dosta sofisticirani i mada me je na prvu loptu naslov pesme The Poetry Doesn’t Work on Whores odbio od slušanja albuma, pojeo sam gomno, pa ipak poslušao ploču i radi se o odličnom materijalu. Dormant Ordeal sviraju disciplinovano i imaju zrele, kvalitetne pesme koje energiju i melanholiju tipične za Poljake pakuju u formu koja nema „tech-death“ pretencioznost ali ima višeslojnost i kompleksnost utkanu u aranžmane. Veoma dobar album, mada dugačak, a bend ga još i daje za koliko sami ponudite. Odmah!

https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things

Ulazimo u poslednji sekciju sa nešto egzotike, power metala i propisnog heavy metala. Beastial Piglord je brzo ispratio svoje poslednje izdanje novim EP-jem, The Chinese Skunk koji je preko pola sata duga meditacija/ improvizacija ali i ambijentalni, gruvi komad kontemplativnog avangardnog metala. Kao i obično plaćate koliko hoćete. A valja:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-chinense-skunk

Ljubitelji flauta i mandolina će doći na svoje sa drugim albumom ruskih Pereplut. Варнака Враки (Warnak's Fables) je album prijatnih folk tema i razigranih melodija koje se prevlače preko ne naročito skupo producirane metal-matrice. Bend definitivno ne igra u istoj ligi sa nekim od vedeta folk i piratskog metala našeg doba, pre svega produkcijski, ali Pereplut svakako imaju uho za dobru temu i umeju da iskoriste arhaični instrumentarij koji im je na rapsolaganju, dok su tradicionalnije „metal“ elementi muzike simpatični ako već ne IMPRESIVNI. Probajte:

https://pereplut.bandcamp.com/album/warnaks-fables

Grci Junkyard 69 svoj novi album, Awakin’ The Fallen daju besplatno za daunloud sa Google Drivea i koliko vidim, više im je stalo da čuju komentare nego da ikako na njemu zarade. Fer, a pogotovo jer je utisak da bend više i ne postoji i da je ovo materijal snimljen u nekom momentu ali nikad objavljen – bend ga naziva „izgubljenim albumom.“ Elem, u pitanju je savim prijatan heavy rock stare škole, sa stadionskim ambicijama, pevačicom koja ima taman dovoljno karaktera da nas drži na udici i čistom, pristojnom produkcijom. Ako volite ’80s hair metal, Junkyard 69 su apsolutno za vas:

https://drive.google.com/drive/folders/13W18spZ-pMUE9LPzJpC97li8LS7Qw-d-
https://youtu.be/_NV97RzSH48

Ekvadorski Soul Steel takođe sviraju  u ’80s ključu, samo su pomereni nešto više u NWOBHM smeru. EP Heavy Metal Tonight nudi sve što očekujete, dakle, šmekerske rifove, visoke vokale, prominentnu bas-gitaru, lepe ukrase na gitarama, ali i pevanje na španskom. Produkcija takođe deluje starinski na najbolji moguć način, bez „veštačkog“ budženja težine i ovo se, uz sve svoje idiosinkrazije (pevanje nikako neće biti po svačijem ukusu) lepo sluša:

https://youtu.be/J0B0yCj2WVM

Walrus su simpatični mladi švicarski heavy metal/ power metal bend čiji prvi EP, Unstoppable Force bez obzira što deli naslov sa legendarnim albumom Agent Steel, verovatno svoje ime duguje World of Warcraftu. Takvo je vreme. Enivej, ovo je prijatan, melodičan heavy/ power materijal, lepo produciran i odsviran srčano. Walrus uspevaju da izbegnu beživotnost koja često dolazi uz isuviše upeglan power metal zvuk i ovo je generalno meni bilo simpatično. Vredi poslušati & podržati:

https://walrusmetal.bandcamp.com/album/unstoppable-force

U nastavku pregleda recentnih izdanja nemačkog izdavača Metal on Metal Records, na red su stigli i Nijemci Gravety. Njihov album Bow Down nudi žestoke rifove i simpatične melodije, mešajući gruv sa himničnim refrenima. Nisam preterano zapaljen za stil koji pevač Kevin Portz provlači, ali muzika je prilično po mom ukusu a kvalitet svirke svakako na visokom nivou pa sam Bow Down poslušao sa uživanjem:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/gravety-bow-down

Pure Steel Records ne razočaravaju ni ove nedelje, pa dobijamo dva intrigantna izdanja. Prvo je drugi album njujorških Psychoprism, snimljen pet godina posle debija. R.I.S.E. i to je melodična i supercheesy ploča progresivnog, himničnog heavy metala koji je očigledno utemeljen u zvuku što su ga uspostavili Queensryche pre više od tri decenije, ali apdejtovan za novi vek, sa sve elementima thrash i power metal stilova. Treba voleti muziku koja je ovoliko cheesy, ali, da budem iskren, i lako ju je voleti ako je volite jer su Psychoprism kvalitetni i osvajaju podjednako šarmom i energijom:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/r-i-s-e

Custard su, pak, njemački bend još iz osamdesetih koji je prvi album snimio tek pred kraj 20. veka a novi, Imperium Rapax im je sedmi po redu i konceptualno se bavi rimskim carstvom, varvarima, starim ratovima i religijskim konceptima. Četrnaest pesama klasičnog nemačkog power metala za svakog ko voli Blind Guardian, Helloween i ostalu bratiju? Naravno:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/imperium-rapax

A za skupo producirani, „komercijalniji“ melodičniji metal obratićete se na adresu Šveđana Manimal. Armageddon je njihov četvrti album i ovo je, neću lagati, kvalitetan komad himničnog, epskog heavy metala. Manimal su svakako proračunati i ne trude se da smisle išta originalno u svojoj muzici, svirajući samo žanr i obraćajući pažnju pre svega na imidž, produkciju i generalnu formu, ali opet, muzika na ovoj ploči je i dalje prijatan, prijatno cheesy metal uz koji je lako voleti:

https://www.youtube.com/watch?v=3qlu65Saxgc&list=OLAK5uy_klpuuEPCd_6QyXxKs-8uxLomXmqVcVTew

Za kraj i za prefinjenu grindcore publiku dobili smo album nedelje a koji je u stvari novi EP Takafumija Matsubare, Mortalized (Poison EP). Istini za volju, ovo je izašlo na vinilu još pre nekoliko nedelja ali kako je ugledni gitarista tek sada objavio daunloud (ili se tek sada setio da nam pošalje notifikacije), evo ga u pregledu za ovu nedelju. Elem, ko zna, znaće, Matsubara je jedan od najmaštovitijih autora u grindcoreu ikada i sa svojim spektrom emocija i tehnika daleko nadilazi uobičajenu grajndersku paletu zvuka, a da nikad zapravo ne odluta daleko od matrice brzih, kratkih,hiperagresivnih pesama. Mortalized je pritom materijal nabijen negativnošću ali to ne smeta jer pri ovakvim brzinama i intenzitetima sve postaje veličanstveno. Na jednoj pesmi gostuje i Jon Chang sa kojim je Matsubara svirao u Gridlink i ovo je izvanredno.

https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep


 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version