DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > KRIMIĆI

Crippled Crime Corner

<< < (13/13)

crippled_avenger:
Eric Norden je pseudonim i u pokušaju da istražim ko je čovek, naišao sam i na neke scenarije potpisane ovim imenom, i to za neke mahom veoma neugledne produkcije, pa ni ne znam mogu li se povezati prozaista i scenarista. Ono što je sigurno je da Norden ima iskustvo rada za Playboy i da ga je inspirisao razgovor sa Speerom koji je vodio za magazin da napiše ovaj roman.

THE ULTIMATE SOLUTION je kratak roman od nekih 140ak stranica paperback formata i spada formalno u alternativnu istoriju. Ovog puta do račvanja dolazi 1934. kada uspeva atentat na Roosevelta, Long postaje predsednik, SAD ne ulaze u rat i kada Nemci razviju atomsku bombu oni moraju da se povinuju Rajhu.

Sama realizacija tog sveta, a roman se dešava 1974. godine je pitka, zanimljiva i nije previše opterećena "istorijskom uverljivošću", tako da oni koji žele da zamisle kako bi svet "stvarno" izgledao da su nacisti pobedili u ovom romanu neće previše uživati.

Međutim, ovaj roman je dobar upravo zbog toga što radi nešto slično kao Harrisov FATHERLAND a to je da uzima formu krimića koji se odvija u Trećem Rajhu, da je glavni junak lojalni detektiv koji istražuje neku zaveru koja ga upoznaje sa nekom od istina o društvu u kome živi.

Za razliku od FATHERLANDa gde je istina zapravo ono što je nelagodni temelj i trauma Rajha, ovde je razrešenje zakučasto i nije tako fundamentalno, ali je realizacija jako ubedljiva.

THE ULTIMATE SOLUTION je znojav policijski krimić, evocirao mi je malo uspomenu na Ellroyeve romane o Lloydu Hopkinsu, naravno sažetiji je, pulpičniji, kombinuje žanr sa konceptom ali i ideološkim gnevom, u tom smislu izmiče klasifikaciji.

Ima delova koji se graniče sa "visokom književnošću" a Norden jeste važio za antiratnog aktivistu tako da je teško utvrditi koji su tačni okviri njegovog izraza tu bili.

Ono što međutim ovaj roman postiže jeste autentični doživljaj policijskog pulpa, stilski ubedljivog do tačke da ga je maltene moguće zamisliti kao pandurski krimić objavljen u Rajhu, koji opet zahvaljujući političkoj oštrini to definitivno nije.

Ono što je naročito zanimljivo, i ideološki zapravo veoma istinito, iako kako rekoh Norden nije previše suštinski posvećen paraistorijskoj rekonstrukciji jeste gotovo pa hororična društvena erozija i korupcija koja vlada Njujorkom u Rajhu. Prikazi borbi crnaca uzgajenih za potrebe borbi i pedofilskih bordela donose društvenu trulež kakvu srećemo u najtvrđim krimićima sedamdesetih.

Voleo bih da vidim film po ovom romanu, u punoj rekonstrukciji rukopisa tadašnjih reditelja kao što je Stuart Rosenberg, sa mladim Robertom Culpom u glavnoj ulozi. Ali, znamo da je to nemoguće, odnosno potpuno nepraktično. Svakome kome ove reference preporučujem da potraži roman.

crippled_avenger:
THIS STORM Jamesa Ellroya je drugi roman u njegovom novom losanđeleskom kvartetu. Hideo Ashida kao ključni veliki protagonista PERFIDIAe nastavlja da jaše i u ovom romanu, a tu je i mešavina novih likova sa protagonistima drugog losanđeleskog kvarteta.

No, kao i uvek, poznavanje drugih romana dodaje na mogućnosti da se produbljenije uživa u ovom, ali roman jako dobro stoji i samostalno, i u tom pogledu Ellroy se iznova potvrđuje kao maestro savremene proze.

Ponovo je jezik na granici poezije, i rukopis je kao inkantacija, kao noir vradžbina, u kojoj je sve korordiralo, prepuno neostvarenosti, čežnje, izmenjene svesti od pića i tableta.

U novom romanu akcenat je na ženskim likovima i Ellroy ovde gradi tri dominantne femme fatale koje rukovode pričom, sa muškarcima koji su alfa ali su mnogo manje pametni nego što misle.

Pored žena, i muškaraca koji su njima smrtno opsednuti, druga osnovna tema je propuštanje ekstremnih ideologija iz vremena Drugog svetskog rata kroz prizmu losanđeleskog noira i Ellroyev nihilizam, sa zapletom koji u sebi spaja ikonične ideologije i arhetipski zaplet o zakopanom zlatu.

U tom pogledu, Ellroy se zapravo u ovom romanu veoma svesno poigrrava arhetipima, žanra, samog grada o kom piše ceo život, a na kraju krajeva sve to dobija jednu novu aktuelnu dimenziju, jer povezujući nacizam, rasizam diksikratije i komunizam zapravo gvovori o savemenoj Americi koja je otišla u ideološki ekstrem,

Na kraju romana THIS STORM, ispostavlja se da Ellroy nikada nije bio ovoliko gotovo dnevnopolitičan, a zaodenut u trope svog sad već psihodeličnog noira.

crippled_avenger:
LAST LOOKS Howarda Michaela Goulda je prvi roman u opusu ovog scenariste, prvi roman u serijalu o detektivu Charlie Waldou i ekspresno ekranizovano ostvarenje sa Charliejem Hunnamom i Melom Gibsonom.

Rekao bih da je ovaj roman pisan po Melu Gibsonu, i ponovo imamo situaciju u kojoj Mel odlučuje da igra junaka koji će mu omogućiti da na ekranu prođe kroz katarzu.

Međutim, pošto ovde već govorimo o knjizi po kojoj sad već znamo da će nastati film, onda možemo da naslutimo neke meta nivoe.

Dakle, Charlie Waldo je ona vrsta depresivnog, pomalo autodestruktivnog ali briljantnog detektiva kakvu je Mel Gibson doktorirao u LETHAL WEAPONu.

Slučaj koji istražuje i u čijem centru je britanski glumac, kozer i teški alkoholičar Alastair Pinch ima jako puno asocijacija na samog Mela, i na neki način može se percipirati kao pokušaj da stari Australijanac preda štafetu mlađem Britancu za igranje takvih uloga.

U određenm smislu, smeštanje priče u svet Holivuda, iako ovog puta pretežno televizije, podseća i na film SUNSET Blakea Edwardsa u kome je Jim Garner predao štafetu Bruce Willisu, doduše tada je odnos bio obrnut - Willis je igrao glumca a Garner kauboja-detektiva.

U svakom slučaju, bilo tog meta sloja ili ne, čak i da učitavam, ono u šta sam siguran je da ovaj roman ima istančan smisao za humor, veoma dinamičan rukopis, nosi filmsku dramatirgiju, dakle mišljen je sa idejom da bude ekranizovan, ali isto tako u sebi sasvim dovoljno proznog izraza da se nikada ne pretvori u hendikepirani film.

U pogledu stila, Howard Michael Gould u suštini pravi lik “ekscentričnog detektiva” čija ekscentričnost nema suštinske veze sa sposobnošću detekcije ali je dobro integriše u priču. Isto tako pravi dobar balans između hardboiled rukopisa i njegove parodije, nudeći suptilno parodičan roman koji ipak nikada ne dovodi u sumnju da je iznad svega krimić.

U tom smislu, Howard Michael Gould ima nešto ironije prema žanru, nisu mu samo junaci ironični, ali ga na kraju krajeva itekako poštuje.

Svakako ću čitati i drugi roman u seriji, i to što pre,

crippled_avenger:
A evo i intervjua koji je Howard Michael Gould dao za sajt RTS -

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/kulturno/story/3158/intervju/4043842/hauard-majkl-guld-intervju-carli-valdo.html

crippled_avenger:
SUPER-CANNES je privukao pažnju ljubitelja kriminalističkog žanra nedavno kada je najavljeno da će ga ekranizovati Brandon Cronenberg, sin Davida Cronenberg koji je uveo pojam "ballardovskog" u film još pre nego što je snimio film CRASH po njegovom romanu.

SUPER-CANNES je u osnovi krimić ali je kao i drugi Ballardovi romani u ovoj fazi koju čine još COCAINE NIGHST, MILLENNIUM PEOPLE i KINGDOM COME, prevashodno "roman ideja".

No, kako se ovde bavimo krimićima osvrnuo bih se prvo na taj aspekt ove knjige. Ovo je u osnovi whydunit gde imamo zločin i znamo počinioca ali ne znamo tačne motive i okolnosti koje su dovele do izvršenja. Glavni junak je Paul Sinclair, ostareli pilot koji se sa svojom mladom suprugom lekarkom doseljava u jedan imaginarni luksuzni industrijski park iznad Kana u kom se nalaze istraživački centri ali i luksuzni bungalovi rukovodilaca velikih svetskih korporacija. Njegova žena je tu došla umesto lekara koji je prethodno izvršio masovno ubistvo u tom naselju.

Sinclair postaje opsednut zločinom, kreće da ga istražuje i otkriva vrlo perverznu, višeslojnu i imaginativnu "priču iza priče" koja se u Ballardovskom maniru bavi temama kolektivnog ludila, zločina, krize viših klasa i jednim delom je isprobana u njegovoj noveli RUNNING WILD, koja je nedavno takođe kaparisana za ekranizaciju.

SUPER-CANNES nudi zanimljivu misteriju i veoma potentnu studiju karaktera sa izuzetno jakim društveno-kritičkim potencijalom. Uprkos tome što su se od nastanka ovog romana do danas poslovne elite ipak dosta izmenile i stvari su pošle u smeru frictionless kapitalizma, ovaj rukopis nije izgubio svoju validnost.

Kada je Ben Wheatley snimio ekranizaciju romana HIGH-RISE on je ostao u epohi romana, delom zbog fetišizma, delom zbog toga što bi savremeni setting zahtevao da se uvede tema migracija koje nema u romanu. Ovaj film se dešava na prelazu iz analogne u digitalnu eru pa čak nije ni sasvim anahron, ali ne znam kako će mu se prići u adaptaciji. No, sami likovi i psihološko-socijalni fenomen koji roman kritikuje su i dalje validni.

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page

Go to full version