DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

Japanofilija ili Nipofilija?

(1/27) > >>

PTY:
Elem, u razmeni manga & anima kulturnih dobara sa gosn Perinom, došli smo do zaključka da mange i anime NE podrazumevaju nipofiliju, a bogami i obratno važi.  :?:

Čudno ali istinito!

I dok čekam svoj prvi, taze prevedeni anima album  :!: :!:, palo mi na pamet da se preispitam po pitanju uzroka moje japanofilije. Sada, 20 years down the line, svi bi to lako povezali sa animama i mangama ali… zapravo nije tako.

Lično znam za 4 faze, a samo je prva (donekle) imala veze sa crtaćima. Kažem samo donekle, jer je ipak više veze imala sa... Berluskonijem.  :shock: :lol:

Kako? Pa eto, u ranim 80tim, pre no što je Berluskoni ispoljavao ikakve javne političke ambicije, bio je bogat vlasnik televizijskih kanala Retekvatro i Kanal 5, i opasno je napadao sitne lokalne stanice poput TV Pordenone i TV Padova, uvodeći u igru do tada nečuven sistem 24- sata emitiranja. A pošto u to vreme niko nije imao dovoljno fondova da pokrije tako sumanutu satnicu, svi su se oni naprasno okrenuli crtaćima, da tako donekle popune onu famoznu od-6-do-podne rupčagu. I nema tu zbora, najpraktičnijim materijalom za to krpljenje su se pokazali upravo crtaći sa polučasovnim epizodama, to uglavnom pravljeni u – pogađate –Japanu.

Okej sad, ja sam u to vreme taman bila prerasla glavnu ciljnu grupu za taj njegov  podvig, ali ipak, kad se zaglavite u babysitter situaciju sa ništa manje do petoro mlađih rođaka (tojest braće po tetkama i ujcima :lol:), naprasno otkrijete sve vrednosti pop-kulture predškolskog uzrasta, pa se tako još uvek sećam onih famoznih Transformersa, koji su u to doba nudili fazone koje su i moje šetogodošnje rođačke bliznakinje sa lakoćom provalile: ej, pa ovo se skroz ponavlja! -  naime, ona famozna scena spajanja letelica u finalnog robota se, naravno, ponavljala u svakoj epizodi! Gotivno, zaista, pošto je to bila dvominutna scena zbog koje je vredelo gledanje cele epizode. Osim Transformersa, jedini crtać kojeg pamtim iz tog perioda bio je onaj o, (da, da, verovali vi meni ili ne) – teniskoj akademiji, koji je, za ono vreme, nudio nepojmljivu ‘dubinu’ likova i zavidno kompleksan (ako se ima u vidu da je bio i striktno šablonski) zaplet, u kom su ‘zlice’ mlatile servisima mlatile ‘dobrice’ u finom fazonu Serene Vilijams. Divan crtać, zaista, mada sam sve o njemu totalno zaboravila. Moje rođake bliznakinje ga se, naravno, i danas sećaju, ali pamte manje detalja od mene.

Drugi famozni uticaj je bio, naravno, Antonio Inoki - čovek koji je bio legenda kakvih danas naprosto nema. Fer je reći da su tupavi ameri skroz degradirali rvanje, ali, bože moj, šta pa to ameri nisu degradirali, ali fakt ostaje da je Inoki dostigao kultni status kakav su ostali mogli samo da imitiraju, i mada ga ja pamtim iz onih dana kao rvača koji je prešao svoj zenit, i danas mislim da je Inoki vrh vrhova. Ko zna, znaće, ko ne zna – na večitom je gubitku i to je to. Pored Inokija, svi rvači su izgledali naprosto drugorazredni foliranti, dok je Inoki bio i ostao maestro.  :)

Za treći famozni zaslužni su Borislav i Mihailo Stanić, koji su u samostalnom izdanju objavili “Bušido – Kodeks Samuraja”, u tiražu od 3000 primeraka, od kojih je jedan zapao i mene srećnicu.  Inazo Nitobe je čovek toliko vešt peru da je sve važno tu bilo rečeno, i u knjižici od mizlih stotridesetak strana mogli ste da otkrijete tolike dubine duše Japana da su vam posle toga sve civilizacije bile otužno falične. A i sam Toširo Mifune na naslovnici vam je davao do znanja kako se u knjizi krije svet u koji vredi zaviriti, baš kao što je i Masaki Kobajaši to dao na znanje.  
 
Naravno, četvrti i finalni uticaj bio je kiberpank, koji je zanaveke fiksirao nipofiliju u tehnofilični okvir koji niti jedna civilizacija sem japanske ne bi mogla tako obilato da ispuni.

Tako da… biće ovde reči pomalo o svemu tome.  :!:

Perin:
Ja sam japansku kulturu upoznao kroz anime i mange. Može se reći, da sam zavoleo tu kulturu gledanjem ovih serijala. Recimo, "Rurouni Kenshin" je anime koji me ponukao da malo "proguglam", potražim literature o Meiji eri.  Naravno, kad čovek krene da se bavi nečim, kad zavoli određenu stvar, sam će želeti da se upozna sa kulturom iz koje je ta stvar ponikla. Tako je bilo i sa mnom.

Drugi razlog predstavljaju Murakami i Akatsugava. Rašomon i Kad padne noć. Dva japanska autora, dva romana/zbirke priča koja su me osvojila na prvu. Još jedna spona sa mojom nipofilijom. Mada, ja mogu reći da i nisam nipofil per se. Ja sam više...otaku. :)

Potom su tu, naravno i gejše. Ali nećemo o tome lol :D

PTY:
Gejše, jej! xrotaeye

Pa, Perine, svi smo mi japansku kulturu upoznali preko pop-kulturnih aspekata. Tako ti je to, pop-kultura lako premosti sve prepreke. 

E sad, bilo bi supergenijalno da nam se javi neka dobra duša koja je voljna da OCRuje neke silne skenove, pošto sam ja bašbaš slaba sa time…  :oops:

Perin:
Pa....Ne znam šta je OCR, ali pretpostavljam da je to skeniranje and čitanje? Kažem, ja sam preveo prvu svesku Berserk mange, ali sam malko peglao tekstić, pa čekam da mi to prebaci tip što radi tehničku obradu. Kad to bude, onda ću šibnuti link za download. Jes' da ima 35 sveski, ali opet, ispočetka se kreće!  :|

Ako ti nije frka čitati mange na engleskom, onda...Hm...

http://manga.animea.net/berserk.html

http://www.manga-plus.com/index.php/content-multimedia,categories,0-a

http://stoptazmo.com/

http://freemangadownload.com/

Savajat Erp:
japlovers!!  :lol:

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version