Azija izvan horora

[Васа С. Тајчић]

Јел' ко глед'о ове филмове:
Јесен без цара (1978)
http://www.imdb.com/title/tt0328049/
Village of Eight Gravestones (1977)
http://www.imdb.com/title/tt0204745/
The Castle of Sand (1974)
http://www.imdb.com/title/tt0202604/
?

[Agota]

super je to, baš ozbiljno obećava - samo još kad bi negde bilo engleskog titla!

http://titlovi.com/titlovi/bai-ri-yan-huo-aka-black-coal--thin-ice-193228/

[Ghoul]

e, znam, pogledao sam ga već, prošle nedelje. vrlo dobar (***)! 

[crippled_avenger]

Pogledao sam Changov PYOEOK, poznat još i kao THE TARGET. Reč je o rimejku filma A BOUT PORTANT Freda Cavayea. Cavaye je jedan od reditelja čiji se svi filmovi stapaju u jedno gledalačko iskustvo koje nažalost jako teško mogu da rekonstruišem. Otud dobro je da se prisetim šta sam onomad pisao o filmu A BOUT PORTANT pošto se iz tog filma apsolutno više ne sećam...

Quote from: crippled_avenger on 01-07-2011, 02:06:07

Zvanični južnokorejski rimejk sadrži sve Cavayeove pripovedačke nedostatke, iznad svega tu neoverljivost da neki everyman može da se u sukobu sa kriminalcima i korumpiranim policajcima ponaša kao Jason Bourne. Međutim, za razliku od Cavayea koji zapravo jako mnogo insistira na fizičkim konfrontacijama koje mahom ne ume da realizuje na neki autentičan a često i na iole kompetentan način, Chang barem dobro vlada tehnikom, tako da je THE TARGET kao A BOUT PORTANT na nekim jako dobrim steroidima.

Chang dobro vlada akcijom, južnokorejske lokacije su kao i uvek vrlo zanimljive i bazična neuverljivost snalaženja glavnog junaka u napetoj situaciji lakše može da se zamaskira kada je barem akcija dobra.

Cavaye je iz nekog razloga često rimejkovan i to na raznim meridijanima. Južna Koreja je definitivno mesto gde se njegov izvorni materijal može znatno unaprediti. Nažalost, i dalje tu fali mnogo toga da bi rezultat bio istinski dobar film.

* * 1/2 / * * * *


Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

Pogledao sam HWANGJEREUL WHAZEO Sang Jun Parka poznat još i kao FOR THE EMPEROR. Reč je o dinamičnoj ali pretrpanoj, konfuznoj i klišetiziranoj gangsterskoj melodrami o drugorazredniom bejzbol igraču koji počinje da radi za kriminalce a zatim kreće njegov uspon u hijerarhiji podzemlja. Odnosi među likovima su krajnje predvidivi ali su isto tako i nerazrađeni, kao da je Sang Jun Park očekivao da će publika sebe u potpunosti lišiti veziovanja za likove iz ovog filma i da će u nima prepoznati omiljene likove iz prethodnih, boljih filmova i pomisliti da je FOR THE EMPEROR jedan od tih klasika. Nažalost, to prepoznavanje se desilo i FOR THE EMPEROR ne uspeva da izvuče korist za sebe iz neprestanog ponavljanja ranijih obrazaca. Rečju, jedini način da ovakav derivativan film profunkcioniše bio bi da se radi sa punim ubeđenjem a ono je kod Sang Jun Parka izostalo.

Tehnička realizacija je na uobičajenom solidnom južnokorejskom nivou ali FOR THE EMPEROR ne nudi neke naročite domete ni u pogledu akcije niti drugih segmenata gangsterskog života.

* 1/2 / * * * *


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Albedo 0]

SHI HUN aka SOUL
4-


http://www.imdb.com/title/tt3091254/

Boga mi, nije mi jasan film, i ne zaslužuje ovako visoku ocjenu ako se ne gleda u nekom ''bresonovskom'' okviru. Prosto je nevjerovatno da ''horor'' scene budu snimljene tako fenomenalno, da su neki kadrovi prirode predivni, a da su glumci bukve koje samo recituju tekst (povrh toga što su, jelte, kosooki, pa je ionako već otežana komunikacija) kao da se ništa dramatično ne događa, i da sama priča posjeduje gotovo deadpan crni humor.

To djeluje vrlo čudno imajući u vidu da je ovo film o demonskoj opsjednutosti, zamislite deadpan demona koji nit' je strašan, nit' ima exorcist egzibicije, nit' psuje, svašta braćala, i fantastično istovremeno. Koliko shvatam, to sve vuče korijene iz tajvanske tradicije, mada nepoznavanje iste nije prepreka gledanju filma. Prepreka je jedino taj ''bresonovski'' momenat, za koji ne bih da sudim da li je namjeran ili je reditelj ćaknuti amater.

Odabrao sam bez nekog većeg razloga da ovo bude tajvanski Breson, što mi je omogućilo da se sasvim solidno zabavim. Ne mogu nikome da garantujem da će doživjeti isti osjećaj. Film je svakako interesantan čak i ako samo uzmemo u obzir tu opsjednutost, koja je prikazana totalno šašavo, jer vala dosta je bilo i povraćanja i levitacije i bezveznog badilengvidža. Da ne pričamo o muzici, koju niko živ ne bi utrpao u horor, završetku koji nije horor, ovo je kao ''horor'' jer se bavi demonskom opsjednutošću, a taj demon je gotovo ok tip. Stoga, rekao bih da ovo uopšte nije horor, a ko želi neka procijeni sam.


EDIT: ako izbacite Bresona iz perspektive filmu zasigurno pada ocjena

[Albedo 0]

naiđoh na tipa koji je dao još veću ocjenu, i možda je u pravu, što više razmišljam sve mi je bolji film

http://www.onderhond.com/blog/soul-review-mong-hong-chung

----------------

usput, pogledah

Cui mian da shi 
aka Great Hypnotist
2+

http://www.imdb.com/title/tt3720058

ovo kao neki kineski Inception...

[Albedo 0]

https://www.youtube.com/watch?v=tpdn8ndZgDE


što više neće da se formira video...

[дејан]

Korean Movie My Dictator (2014) English Trailer



бриши 'ѕ' из https

[Albedo 0]

a to li je problem, hvala!

[tomat]

https://www.youtube.com/watch?v=tpdn8ndZgDE


što više neće da se formira video...

ili klikni dole na share ispod videa, pa taj link metni u post.

[Albedo 0]

http://youtu.be/tpdn8ndZgDE


radi i tako, super!

[Albedo 0]

FUNE WO AMU aka THE GREAT PASSAGE
4-

http://www.imdb.com/title/tt2315226/

Fino, fino. Doduše, ima japanske patetike, nisam siguran da postoji toliki nerd na ovoj planeti, no sama tema je dovoljno specifična da takva pretjerivanja ne smetaju. Uz STILL LIFE, još jedna apologija tzv. ''nepotrebnih'' zanimanja, a koja u stvari imaju itekako smisla.

[Albedo 0]

R100
4+

http://www.imdb.com/title/tt2914838/

slobodno ću da interpretaciono ludujem i ustvrdim da je ovo mazohistička verzija Paklene pomorandže, mada hrabrija i nastranija, gotovo besmislena na momente, ali genijalna kao cjelina

u stvari, biću toliko drzak i reći da je ovo mnogo istinitije predstavljanje modernizma nego u Kubrikovom slučaju, iako nikad ne dostiže onaj kvalitet izvedbe kao u Pomorandže, a morate da svarite i neke čisto japanske ludorije, mada se onaj najgori CGI idiotluk u potpunosti isplati i pokaže se kao suštinski element filma

i naravno, ko ne može da pređe preko toga da je ovo mala bondage perverzija, sa gomilom domina koje upadaju svako malo da umlate glavnog junaka kojeg kažnjavanje uzbuđuje, neka preskoči ovaj fenomenalitet, ali ipak je ovo komedija, i užasnije stvari su viđene kod samog Kubrika nego ovdje

[Albedo 0]

AKAHIGE aka RED BEARD
http://www.imdb.com/title/tt0058888/

Možda je trenutno osjećanje, ali ovo mi ide u sam vrh Kurosavinih filmova, 'nači ono tipa 7 samuraja, Dersu Uzala i Riđobradi, sveto Kurosavstvo. Možda jos Kagemushu da pogledam i potvrdim trojstvo.

Sva tri imaju vrlo jednostavne postavke i to prosto preraste u snažnu životnu priču, dobije nevjerovatne razmjere. Npr, Rašomon ide obrnuto, vrlo ambiciozno kreće, ali nešto mu fali da to bude eksplozivno.

Riđobradi ide protiv svih onih kvaziantikonformističkih koještarija nekakvog polusvijeta, koji bi sigurno bljuvao po izlivima patetike u filmu, međutim, ovdje patetika nije sama sebi cilj, i to je najvažnije.

Ponekad jeste teško za gledanje, ali ipak je iskustvo zbog kojeg ne mogu da zažalim. Pitam se šta bi neki debil poput Hanekea uradio od ovoga, pa u stvari ništa, jer takve kreature uopšte nisu sposobne da izađu iz svog pseudoindividualističkog šinjela i odrade pos'o.

[Dybuk]

Juznokorejski rivendz trileri...oh yeah...najbolja fooking stvar ikad. 

I Saw the Devil, The Five, The Chaser, Mother, Pieta..mmmhhhm.

I Kim Ki Duk i ....

Sang Woo Lee (Mother is a Whore)

   

[Albedo 0]

WATASHI NO OTOKO aka MY MAN
http://www.imdb.com/title/tt2763746
3+

Solidan film sa par zanimljivih momenata, ali bilo bi bolje da je kraći. Objašnjenje po kojem cunami isprva stvori ovu čudnu familiju dvoje preživjelih, desetogodišnjakinje i njenog starijeg rođaka, kasnije nema nikakvog efekta, i moglo je da prođe sasvim bez toga, jer ne vidjeh da ih je skrhanost bolom nešto mnogo približila.

No, valjda je scenarista odlučio da na najbrži način preskoči taj neki nabokovski uvod, i Lolita i njen dalji rođak započinju svoju avanturu maltene od početka. Samim tim, nakon što cunami odradi pos'o preostaje samo da se polako gradi taj nastrani odnos, i tu stupa na scenu stara japanska radinost sa par ubistava u ime ljubavi.

[crippled_avenger]

Pogledao sam HAEMOO Sung-bo Shima, jedan od onih filmova zbog kojih godišnje liste ne treba praviti krajem decembra ili početkom januara. Baš zato što je pred zapadnu publiku stigao u septembru a na pirate izašao još kasnije, ovaj izuzetan film ostaće negde izgubljen u limbu filmova koji nisu uspeli da se pogledaju u pravom kalendarskom prostoru.

Međutim, činjenica da sam ga pogledao sada, opet pa ima jedan drugi efekat. Naime, sada je HAEMOO aktuelniji nego ikada kada se zagrejala ova priča sa emigrantima koji neuslovno morem prelaze u Evropu. Bong Joon-ho je u saradnji sa svojim ko-scenaristom na filmu MEMORIES OF MURDER skrojio jedan izuzetan minimalistički i vrlo cinični triler koji jako vešto balansira između krajnje neprikrivene algeorije o smrti kapitalističkog društva, utemeljene društvene kritike sistemske i ljudske slabosti i punokrvnog trilera koji može u potpunosti ispuniti sve one koje to zapravo ne zanima.

Bong i Sung-bo stvaraju jedan bolno ciničan svet u ovom filmu, ovo je svet korodiralih odnosa, pa i korordiralog hardvera u kome se trguje ljudima kao poslednjom instancom kada je konvencionalna ekonomija doživela kolaps. Kao i u MEMORIES OF MURDER, Bong i Sung-bo se vraćaju u konkretno vreme, u južnokorejsku ekonomsku krizu i aranžman sa MMFom iz 1998.

Sung-bo Shimova režija je izuzetna, sa finim smislom za humor u odnosima među likovima, elegantno koreografisanima scenama napetosti koje uprkos nekim vrlo složenim fizičkim zahvatima nikada ne gube fokus na likove. Gluma u filmu je izuzetna, naročito ako imamo u vidu da je jako teško ostati dostojanstven u scenama kada neki od junaka beznadežno emigriraju ili kada neko izgubi razum vođen pohlepom ili požudom a u ovom filmu ima svega.

Sung-bo i Bong konačno čak i kada stvore emocionalno jezgro filma imaju snage da ga na pravi način relativizuju, i HAEMOO se u nekoliko prelomnih tačaka kada je mogao da sklizne, vraća lako na pravi put.

HAEMOO je tehnički složen film iz jedne visokorazvijene kinematogafije, ipak on nije morao biti takav, i to ga čini odličnim putokazom za istovremeno angažovan i žanrovski pitak film koji je svojevrsna filmska zagonetka za čijim rešenjem svake godina tragaju desetine autora, kod nas i u svetu.

* * * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam WOLF WARRIOR Wu Jinga, kineski propagandni akcijaš o specijalnoj jedinici Narodne oslobodilačke vojske i njenom sukobu sa bandom stranih plaćenika koju je angažovao opasni dalekoistočni kriminalac. Wu Jing je reditelj i glavni glumac u ovom filmu i nažalost nije baš najharizamtičniji tip kog azijski akcioni film može da ponudi. Štaviše, iako se može postaviti pitanje u kojoj meri se on zapravo bavio režijom u ovom filmu, odnosno da li je samo potpisuje, film je rediteljski daleko iznad onoga što mu pruža glavni junak.

Wu Jing je jedan od štićenika Yuen Woo Pinga, s tim što u ovom filmu on ima samo nekoliko scena u kojima se bije. Uostalom glavni junak ovog filma je snajperista najelitnije kineske jedinice. Ipak, Scott Adkins koji igra vođu plaćeničke formacije itekako dobro može da mu parira.
Otud u filmu koji je mahom baziran na pucnjavi ima i nekoliko efektnih tuća.

Akcija je raznovrsna, ima raznih vidova pucačine, tuče, nekih taktički zanimljivih borbi u šumi, a kineska vojska je izašla u susret nudeći svoje najmodernije oružje i kad je reč o ljubiteljima vojne tehnike, ovaj film će sigurno privući njihovu pažnju jer pokazuje kako izgleda kineska vojska 21. veka.

Dramske scene u filmu nisu preterano dobre, mada nisu ni ispod standarda tipičnih chop socky dramskih scena, akcija je pak prilično zanimljiva i šteta je što loš CGI devalvira jednu od najmaštovitijih sekvenci a to je atak pravog čopora vukova na Wolf Warriore na manevrima.

Propaganda dimenzija filma je definitnvo prisutna, i sama količina vojne tehnike u kadru sugeriše da je ovo film koji bi se morao smestiti uz rame sa NAJBOLJIM Dejana Šorka, ali kao uzori za tu vrstu filma, tu su i TOP GUN i HEARTBREAK RIDGE koje ne dostiže. Međutim, svakako je iznad smeća poput VOJNE AKADEMIJE.

WOLF WARRIOR je propagandni akcioni film jedne velike sile u usponu. U mnogim tehničkim aspektima ovaj film nema čega da se stidi. Šteta je što osim među fanovima DTV akcije nema prostora da crossoveruje na Zapadu.

Scott Adkinsov lik u ovom filmu je svojevrsni bookend njegovog lika iz ZERO DARK THIRTY.

* * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

The Seven Samurai Looks Glorious in 4K

[crippled_avenger]

Pogledao sam RED FAMILY Ju-hyoung Leea, producentski i scenaristički rad Kim Ki Duka. Reč je o crnohumornom trileru o grupi severnokorejskih špjuna koji se infiltiriraju na jug, pretvarajući se da su skladna porodica. U početku, oni su spremni na sve, ali jedna regularna i zavađena porodica iz komšiluka ubrzo počinje da snažno utiče na njih i da među njima budi istinsku porodičnu dinamiku usled koje međusobni i porodični odnosi polako postaju značajniji od zadataka na koje ih je poslala domovina.

RED FAMILY se može pojednostavljeno definisati kao južnokorejska parafraza serije THE AMERICANS, međutim ovaj film dolazi u kinematografiji koja je proizvela SECRETLY GREATLY, dakle ima jako visok domet u toj oblasti. RED FAMILY je izašao iste godine kada i SECRETLY GREATLY i nažalost neuporedivo je manje maštovit i slabije realizovan. Ju-hyoung Lee nažalost nije uspeo da dovoljno razradi motive kojih se dotiče, a postavio je temu dosta široko. Tu je motiv porodice u kojoj su pravi odnosi potpuno drugačiji od onih koji se predstavlajju okolini, zatim motiv porodičnih odnosa koji se uprkos formacijskom rasporedu razvijaju na bazi drugih vidova dinamike i starešinstva, odnos surogat i prave porodice, i naravno špijunska intriga. Nažalost, na kraju ništa od svega ovoga nije razrađeno ni blizu potencijala koji nosi. Ju-hyoung Lee je i tonalno nesiguran u pojedinim deonicama, i ne uspeva dobro da nađe balans između humora i surovosti. Ipak, u krajnjoj instanci, RED FAMILY uspeva da se nekako sastavi kao celina.

Kim Ki Duk se ovom temom u određenom smislu bavio u svoj produkciono-scenarističkom filmu POONGSAN koji u ovom filmu junaci odlaze da gledaju i koriste kao svojevrsnu temu za razgovor.

Ipak, na jednom paradoksalnom nivou, uprkos tome što je SECRETLY GREATLY u vsakom pogledu superiorniji film, RED FAMILY sa svojim ipak konvencionalnijim izrazom može stajati kao gateway feature za gledaoce koje zanima ova tema. Pa, ipak, ovo svakako nije jedan od naslova koji dokazuje superiornost južnokorejske kinematografije.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam CHRONICLES OF EVIL Baek Woon-haka, reditelja na čiji sam drugi film posle odličnog TUBEa čekao jako dugo. CHRONICLES OF EVIL je solidan južnokorejski policijski triler ali nažalost nije ni u jednom pogledu neko izuzetno delo. Ako je TUBE bio fascinantan po tome što je uspeo da nanovo izvede neke holivudske zanatske bravure, onda je CHRONICLES OF EVIL film koji ponavlja neke stvari koje je (u međuvremenu) južnokorejski film nametnuo kao svoj standard. Ovo je dakle priča o osveti, korupciji, opštoj koroziji društva, a na nivou samog zapleta CHRONICLES OF EVIL je vrlo sličan filmu A HARD DAY, ali nažalost nije toliko dobar, i nema tako istančan smisao za crni humor.

CHRONICLES OF EVIL se zadržava na pristojnom realizovanju svih obaveznih figura južnokorejskog policijskog filma i ina neki način nudi presek motiva koje je ovaj podžarnr obrađivao. Nažalost, rezultat nije na nivou zbira svih eključenih elemenata i to je šteta.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam YEOLHANSI Hyun-seok Kima, južnokorejski SF triler o mašini za putovanje kroz vreme. Namerno ne bih nazvao ovaj film SFom o putovanju kroz vreme jer ono je samo zamajac dešavanja, desi se jednom a ostatak filma je pokušaj da se na neki način preduprede uznemirujuća saznanja stečena hronomocijom. U određenom smislu, autori filma kao da nas usmeravaju na svoju tezu kako se stvari dešavaju onako kako moraju, hteli mi to ili ne. Takav signal je već priča o tome da se vremeplov zove Trocki, po želji ruskih finansijera jer njihov gazda smatra da bi SSSR bolje prošao sa njim na vlasti nego sa Staljinom. Kasnije, kada krene suspense oko pokušaja da se predupredi zlehuda sudbina istraživačke stanice, ta marksistička teza će se nadvijati kao crni oblak nad junacima.

Južnokorejski film je proteklih godina uspeo da se nametne kao lider u pogledu kreativnosti, pa čak i zanatske veštine, međutim u YEOLHANSIju, ima nešto copywoodske tradicije južnokorejskog filma. Pored odjeka Cameronovog THE ABYSSa, Hyun-seok Kim se dosta oslanja na flmove o istraživačkim ekipama.

Zanimljivo je da Južna Koreja ima u svojoj kinematografiji neke izvanredne SF filmove, pre svega one koje je radio Bong Joon Ho, ali da ovaj žanr nije u potpunosti zaživeo i da je imao određeni broj upečatljivih promašaja. YEOLHANSI nije film koji to može da preokrene, ali reč je o efikasnom, jasnom, pripovedački neinventivnom ali vrlo stabilno postavljenom SF trileru, koji je pritom u pogledu glumačke podele prilagođen i za izvoz.

YEOLHANSI je film koji podseća na ono što je Holivud isporučivao poslednji put u drugoj polovini devedesetih a danas pruži ponekad, u naslovima kao što je MOON. Ne znam da li je Hyun-seok Kim svestan toga, ali YEOLHANSI je jedan od onih filmova koji upravo popunjava potrebu za “običnim”, srednjebudžetnim žanrovskim filmovima koje Holivud pravi sve manje i sve ređe distribuira po svetu.

Filmovi kao što je YEOLHANSI ili recimo SOURCE CODE su ranije bili profil iz kog su se regrutovali ljudi koji će preformulisati žanr. Ovaj naslov nije jedan od njih ali je prilično dobar.

* * * / * * * *

[Dybuk]

Monster blizu je ovo hororu, ali i komediji, na momente skoro pa mjuziklu... cudan kolaz zanrova a u biti ipak rivendz triler (moj omiljeni), ne dobar kao slavni prethodnici ali ni los. sasvim pristojan film za nezahtevnog fana korejske kinematografije. glavni negativac je presladak pa i to donekle pomaze...

imamo 2 para sestara i 2 brata od kojih je jedan titularni Monstrum. njihovi zivoti ce se u jednom trenutku ispreplesti zaslugom leeepog monstruma pa sledi malo dobrog starog (ultra) nasilja.

cini mi se da je ovaj film "pozajmio" koncept (lik, delo) serijskog ubice od superiornijeg trilera The Five pa koristim priliku da ukazem na njega. The Five <- odlican! (edit, pa iz The Five znam snagatora iz Voza za Busan!!! jeee)

[Labudan]

http://kakavfilm.com/2017/01/top10-modernih-juznokorejskih-filmova/

[Agota]

odlicna lista! pomenula bih jos samo A Bloody Aria (2006),i dalje, moj najdrazi juznokorejski film.

[Labudan]

Ja ovog dobrog lošeg uvrnutog nisam mogo da svarim, možda je pogrešno što sam odustao od gledanja

[Dybuk]

Koji sam baksuz; padne mi pogled na honorable mentions i uocim gresku autora, Confessions - japanski - ne juznokorejski film!

Preporucujem i Bedevilled, Yellow Sea, The Bow.

[Agota]

Da Yellow Sea, The Bow odlicni. Kim ki duk je br 1 po meni. Bedevilled- ovo cu da cekiram.

[Agota]

ako je neko propustio -Breathless (2008 film). super!

[Dybuk]

Ako krizirate u nedostatku novijih rivendz trilera iz Koreje

No Mercy Preporucujem da ne citate kritike sa Imdb-a, jer vecina malo spojluje film kroz poredjenje sa jednim slavnim trilerom.

Hvalospevi na stranu, ovo svakako nije sam vrh zanra, i tu su koreanski reditelji na prilicnoj muci: standardi su tako visoki da i veoma solidan film poput ovog pomalo bledi u poredjenju sa vrhunskim dometima zanra, kakav je I Saw the Devil, The Chaser, Bedevilled, ajde i taj Oldboy; koga ja manje cenim od vecine gledalaca.

Opterecen i vremenom trajanja, kako biva, No Mercy - kako mu ime NE kaze, nije previse brutalan ili nasilan. No, vredi se zadrzati jer je zavrsnica ubedljivo najjaci deo inace dobre price. Preporuka.

[Dybuk]

Sang Woo Lee (Mother is a Whore)

Dakle, gosn je sledbenik Kim Ki Duka, medjutim svoje teme (uglavnom razni tabui i crnjaci) obradjuje na pomalo kitsch, eksploatativan, vise prizeman i manje umetnicki nacin. Mother is a Whore je prvi film koji sam pogledala; sledi Barbi.

Barbie (Ba-bi) Vrlo je tesko shvatiti filmsku pricu ozbiljno kad imamo nekakve americke drugorazredne glumce u vaznim ulogama, i mentalno zaostalu osobu kao oca 2 maloletne koreanske devojcice. DakleM, kako otac nije u stanju da se brine o sebi i cerkama, zli mladji brat, stric ovih - inace preslatkih - klinki uzima na sebe da metodom muljaj-valjaj organizuje porodicu i bavi se njenom egzistencijom. Te je jedna od poslovnih kombinacija da proda stariju necakinju dobrostojecem amerikancu, koji vec ima 2 kcerke. Amer dolazi u njihovu primorsku varosicu u pratnji jedne od svojih kceri da bi, navodno, ilegalno usvojio Soon-Young (odlicna uloga mlade glumice).

Reditelj ne krije prezir prema americkoj kulturi (otud Barbika kao simbol, i vazan lajtmotiv filma), njihovoj bahatosti i aroganciji, konzumerizmu olicenom u amerikancu, Stivu (glumi ga sredovecni kripi tip kome je ovo jedina uloga). Novcem se moze platiti sve, lepota, dugovecnost, zdravlje, zivot, ubistvo....
Odlicne role ostvarili su stric devojcica i starija sestra, mladja ce vas, kao prenaglasena zrtva barbi kulture, svojim ponasanjem dovesti na ivicu besa, haha.

Generalno, kombinovanje melodrame, upadljive B glume Mr Stiva i njegove cerke - koja se zove...Barbi, do parodije doveden komentar o razlicitosti dve kulture i kritika obe, s tim sto je americka izvukla deblji kraj (koreanci mora da ih mrze ), morbidna zavrsnica. Reditelj bez uvijanja ostavlja sopstveni komentar i stav, ali film ostaje eksploatacija. No, i kao takav moze da bude interesantan.

[crippled_avenger]

Konačno sam locirao naziv jednog japanskog filma za kojim po sećanju tragam već 28 godina. Zove se BESUTOGAI iliti BEST GUY. Izašao je 1990. Ako neko zna gde bih mogao da ga lociram, neka dojavi!

[crippled_avenger]

Itakura Katsuakira je bio japanski vladar koji je ustanovio trku koja će 1955. na osnovu istorijskih zapisa biti obnovljena pod nazivom Ansei Toashi. Tačno sto godina ranije Katsuakira je kao šovinista i ksenofob, posle kontakata sa strancima smatrao da su se samuraji ulenjili i da moraju da ojačaju. Stoga je propisao da se napravi trka od trideset kilometara u kojoj će samuraji do pedeset godina starosti učestvovati ekipno. Na neki način ova trka je međufaza između antičkog događaja i de Coubertinovog modernog maratona sa Olimpijskih igara. Japanci delom smatraju da Katsuakira zapravo otac savremenog maratona.

2019. godine izašao je film o tome u režiji Bernarda Rosea, britanskog velemajstora koji ovde pravi još jednu od svojih majstorija - naime snima japanski film koji izgleda sasvim kao da ga je radio tamošnji reditelj. 

Rose potpuno uspeva da pobedi sve instinkte koje zapadni reditelji donose u film van angloameričke kulture i ovde sa japanskim glumcima pravi priču koja ima svoj koncept, integritet, i ne opterećuje se puno objašnjavanjima za publiku koja nije verzirana. Na neki  bizaran način čak film je to "japanski" da deluje kao da slabo crossoveruje do zapadne publike. Malo sam se recimo odvikao od Japanaca, pa sam imao teškoće sa glumcima i to se u filmu namenjenom za "izvoz" ne bi desilo.

Roseov film je istovremeno istorijska fusnota o samurajima ali i razvoju sporta, mejnstrim japanski film i neobični eksperimet u kom se zapadni reditelj izražava u toj formi. Rose je u egzekuciji stylish i uprkos tome što ovo nije preskup filma, iznova pokazuje koliko je Holivud izgubio što ga je gurnuo u alternativu.

SAMURAI MARATHON je čudan iskorak za Rosea, a on je poznat po takvim potezima.

* * * / * * * *

[12]

https://www.youtube.com/watch?v=BmpWw8dI1-Y

susta akcija, sa ipak nesto malo horora na kraju