Author Topic: Kazuhiro Fuđita, kralj šonen-stripa?  (Read 3520 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.742
    • Strahoslovni domen999
Kazuhiro Fuđita, kralj šonen-stripa?
« on: 26-04-2012, 17:16:43 »
"Šonen" je jedna starosna kategorija koja se odnosi na mušku populaciju i ne poklapa se potpuno sa onim što bismo mi zvali "decom". Ne poklapa se sasvim ni sa "tinejdžerima", već spada negde između. "Šonen-strip" je strip usmeren na takvu publiku, ali u praksi karakteristike takvih dela variraju od slučaja do slučaja.

Kazuhiro Fuđita (Fujita) je neosporno jedan od najvećih koji su ikad radili u toj kategoriji. Prvo, ima svoj crtački stil, prljav i idealan za horor, prepoznatljiv već posle jednog pogleda na stranicu. Drugo, ima ne jedno, već dva prilično dugačka serijala koja su ostavila svoj pečat u istoriji japanskog stripa. Možda i više od dva, ali njegovu treću - i poslednju - dužu seriju, Zakon mesečine, praktično nisam čitao, kao ni njegove kratke priče, kojih ima tuce ili više. I, što je najbolje, ta dva dela - iako imaju neke slične teme - su konceptualno potpuno različita. U pitanju su Ušio i Tora i Cirkus mehaničkih lutaka (Karakuri Circus). Iako je njihova spoljna oplata ponekad prepoznatljivo dečja, u njima kuca srce od zlata i ognja, okruženo tminom.

Ushio i Tora (=tigar) je priča o dečaku koji pronalazi magično koplje i, uzimajući ga, oslobađa čudovište u koje je ovo bilo zabodeno. Njih dvojica postaju nerazdvojni saborci protiv drugih čudovišta (i zlih ljudi) iako je njihov odnos vrlo delikatan u početku - odnosno, Tora samo čeka da Ušio spusti gard da bi ga pojeo. Početak je epizodnog karaktera, ali kasnije se priča pretvara u jedan od najepskijih u japanskom stripu uopšte - u borbu protiv Hakumen no mono-a, Stvora sa belim licem, jednu od najstrašnijih kreacija nesputane mašte svakog "večitog deteta", koju su mnogi pokušali da kopiraju kasnije, ali niko nije dostigao taj nivo zlokobne veličanstvenosti.

Karakuri cirkus je drugačiji. U Ušiju i Tori strane su bile jasne - iako su dobri momci imali problema sa identitetom, Hakumen je neosporno nepokolebljivo zao. Ovde je odnos zaraćenih strana mnogo moralno ambivalentniji (iako se isprva ne čini takvim). Kako ovaj naslov jedan deo svog šarma vuče iz načina pripovedanja - gde su stvari zavijene velom misterije i otkrivaju se polako, ali samo pokazujući novu misteriju - otkriću samo ono što se može saznati iz prve četvrtine sage, koja inače obuhvata 43 toma (oko 8 000 stranica). Dakle, sledeći odeljak neka čitaju samo oni kojima ne smeta da saznaju stvari unapred.

Pre nekih 200 godina, jedan alhemičar je dao život lutki uz pomoć akva vitae, vode života. Lutka, nazvana Fransina, je bila savršeno živo biće, ali imala je jednu manu - nije mogla da se smeje. I tako nastaje razlog za vekovnu tajnu borbu između živih lutaka, automata, koje je kasnije Fransina stvorila sa željom da je nasmeju, i široganea, gotovo besmrtnih ljudi koji su popili vodu života i koji upravljaju ogromnim i kompleksnim marionetama uz čiju pomoć uništavaju automate. Obe strane traže kamen mudrosti (zvan ovde "meki kamen") koji može da stvori akva vitu. Štab automata je gotovo mitski Ponoćni cirkus (Midnight Circus), koji putuje svetom šireći zonafu, opaku bolest koja guši čoveka, a protiv koje je jedina preventiva izloženost smehu.

Automati su delom bazirani na komediji del'arte - četiri najstarija (osim Fransine) su Pantalone, Arlekin, Kolombina i Dotore (Doktor). I, da... pošto je Fransina dala život drugim automatima uz pomoć nečiste kopije akva vite, oni su nesavršeni, i moraju da uzimaju ljudsku krv da bi trajali...


Sve u svemu, meni je čak i na nivou koncepta sve ovo bilo zanimljivije od ogromne većine drugih šonen-ostvarenja, a ni na nivou izvebde nije podbacilo. Priča je podeljena na nekoliko celina, od kojih je prvi samo uvod, a onda slede Cirkus i Karakuri, koji se prividno ne preklapaju, ali se postepeno približavaju i pretvaraju u Karakuri Cirkus. A na kraju dolazi Deus ex machina.

Ni Ušio i Tora ni Karakuri cirkus nikad nisu zvanično prevedeni na engleski, ali se prvi može naći u piratskoj verziji, a drugi samo do sredine 12. toma (od 43 ukupno).
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"