Author Topic: Šigeru Mizuki  (Read 3891 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.747
    • Strahoslovni domen999
Šigeru Mizuki
« on: 28-08-2010, 20:17:28 »
Upućeni u dešavanja na francuskoj sceni sigurno znaju ponešto o njemu, još otkako je dobio glavnu nagradu na angulemskom festivalu pre par godina. Ali, raznovrsnost njegovih dela i njegov uticaj u Japanu ostaju slabo shvaćeni van matične zemlje.

Ako je verovati Yoshihiru Yonezawi, velikom manga-kritičaru i predsedniku Komiteta za organizaciju Comiketa (dok je bio živ), Mizuki je bio glavni pokretač horora u mangama. A ja uvek verujem Yonezawi, čoveku-enciklopediji, čija kolekcija je prevazilazila najluđa shvatanja svih stripofila na ovim ili bilo kojim prostorima. Prema Yonezawi, Mizuki je crpeo inspiraciju iz zapadnih horor i SF- romana i priča, nadrealističnog slikarstva, fotografija Kena Domona, folklornih studija Kunija Yanagite i američkih horor-stripova iz vremena pre restrikcije.

Potvrdu toga sam dobio i lično. U Japanu je skoro izašla serija antologija Mizukijevih dela koja sadrži neke priče objavljene za kašihon-tržište (knjige i časopisi samo za iznajmljivanje - jedan od glavnih načina distribucije mangi do sredine 60-tih) i neke kratke, kompletne priče objavljene u časopisima. Uspeo sam da nabavim jednu od njih, sa podnaslovom Mouryou. Ostale koriste nazive Kaiki, Kyoufu, Youki, itd. što se sve svodi na čudne ili strašne priče. Kupio sam tu antologiju zbog priče Chitei no ashioto (Zvuci koraka iz podzemlja), obrade Lovecraftovog Dunwich Horrora.

I, da, zaista je groteskno.

Nadam se da će biti prilike da predstavim to negde.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.747
    • Strahoslovni domen999
Re: Šigeru Mizuki
« Reply #1 on: 31-08-2010, 23:35:47 »
Home-sha je meni do skoro nepoznata kompanija koja je izdala neke manga-klasike među koje spada i 6 antologija starijih ili teško dostupnih Mizukijevih priča. Tu se nalaze priče izdate pre 1966. u sada već zaboravljenim iznajmljivim knjigama ili časopisima (kašihon), a nalaze se i neke kratke celovite priče objavljene kasnije, čak i tokom 70-tih, u standardnim manga-časopisima. Čovek koji je držao besmrtnu pticu, Nekomata, Kopač grobova (aluzija na Yukija Mishimu!), Pakao (Jigoku - nema veze s čuvenim Nakagawinim filmom!), Zvuk koraka iz podzemlja... i još nekih 70-tak priča čine ove kolekcije vrhunskim izvorom za uvid u istoriju horora, a bogami, i za dobru dozu uživanja.

Iako ovaj materijal nije poznat široj publici u Japanu danas, znam da među drugim manga-crtačima, autorima i kritičarima itekako jeste. Na kraju krajeva, čak i Mizukijeve najpoznatije kreacije, Gegege no Kitaro i Akuma-kun, nastale su u kašihon-formi i kasnije su modifikovane (neki bi rekli razvodnjivane) za dečje časopise. Kašihon (bukvalno: knjige za posuđivanje) nisu imale problema sa cenzurom - njihovu publiku nisu činila deca i nikog nije bilo briga za taj problem, odnosno, "problem" nije ni postojao. Nisu imale problema sa kopirajtom - kako su bile dostupne samo u većim centrima Japana, njihov sadržaj je ostao prilično nepoznat čak i u samoj zemlji van tih centara, a kamoli u inostranstvu. Kvalitet štampe na nekim mestima je prilično palp, kao i same priče - ali i Lovecraft i Howard su pisali za palp-časopise, pa šta? Ima ovde sjajnog materijala - u smislu simbolike i formalnih inovacija - i još sjajnijih ideja. Čak bih rekao da su neke od ovih priča nastale evolucijom američkog horora iz EC Comics ere. Ali, kao što sam napisao u prethodnom postu, ima tu još mnogo uticaja. Kao što reče Yonezawa, "nikad tako čudan svet nije bio prikazan u mangama do tada [početak 60-tih]."

Ako bi trebalo da karakterišem neki opšti duh ovih priča, iako postoje varijacije u tonu i karakteru, najopštiji pojam bi bio: GROTESKNO. I to jedan od najvećih dometa groteske u stripu, bilo kada i bilo gde, prečišćena i arhetipska varijanta na koju Mehmet upućuje u opisu knjige Volfganaga Kajzera, "Groteskno u Slikarstvu i Pesništvu". Sada ona scena iz anime-verzije Hakaba no Kitara kada se Čovek-miš zaljubi u ženu sa rajfešlusom na ustima ("kako je lepa!) izgleda potpuno na mestu!

Mizuki doživljava novu popularnost u Japanu ove godine zahvaljujući emitovanju TV drame "Gegege no nyobo", rađenoj po autobiografiji njegove supruge, koja obara vrhunske rejtinge gledanosti. Tako da je Mr. Gegege ponovo aktuelan i prisutan u medijima. Što je za mene good thing jer znači da su mi mnoga njegova dela poput gore navedenih lako dostupna.

Više o Mizukiju u drugo vreme, na drugom mestu.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"