Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Vlajkovićeva 3 Poštovani,
Za početak, da naglasim da stojim na raspolaganju i da lično prezentujem informacije i dokaze, vezano za problematični otkup knjiga, jer pored obimnosti materijala, verujem da će te za mene imati dosta pitanja i podpitanja.
Pre nego li dopunim javnosti već poznate činjenice, osvrnuću se na pravila igre koje je postavilo samo Ministarstvo kulture:
- Prilog 1 - Tekst konkursa za otkup iz koga se vidi da Ministarstvo kulture insistira, između ostalog, na prvim izdanjima publikacija objavljenih 2011 godine
- Prilog 2 – Upitnik za otkup publikacija iz koga se vidi da Ministarstvo kulture insistira, između ostalog, na potvrdi o predaji obaveznog primerka Narodnoj biblioteci Srbije, odnosno Biblioteci Matice srpske (bitno je navesti da se na istom formularu pominje i krivična i materijalna odgovornost, vezano za tačnost podataka navedenih u prijavi)
- Prilog 3 – Spisak ponuđenih knjiga po izdavačima
- Prilog 4 – Izbor komisije
- Prilog 5 – Zbirni izveštaj po izdavacima i publikacijama
Vezano za Priloge 4 i 5, analiziraću samo izdavače čiji naziv počinje slovom A:
Konkursna komisija izdvaja 12 naslova Arhipelag plus, za ponudu bibliotekama – biblioteke, potpuno neočekivano, otkupljuju 12 naslova. Dalje:
Adresa - Konkursna komisija izdvaja 11 naslova, biblioteke otkupljuju 11 naslova
Agora - Konkursna komisija izdvaja 20 naslova, biblioteke otkupljuju 20 naslova
Akademska knjiga - Konkursna komisija izdvaja 27 naslova, biblioteke otkupljuju 27 naslova
Akia mali princ - Konkursna komisija izdvaja 8 naslova, biblioteke otkupljuju 8 naslova
Albatros plus - Konkursna komisija izdvaja 20 naslova, biblioteke otkupljuju 20 naslova
Algoritam izdavaštvo - Konkursna komisija izdvaja 4 naslova, biblioteke otkupljuju 4 naslova
Algoritam media - Konkursna komisija izdvaja 2 naslova, biblioteke otkupljuju 2 naslova
Alma - Konkursna komisija izdvaja 1 naslov, biblioteke otkupljuju 1 naslov
Alnari - Konkursna komisija izdvaja 20 naslova, biblioteke otkupljuju 20 naslova
Altera - Konkursna komisija izdvaja 19 naslova, biblioteke otkupljuju 19 naslova
Apropo - Konkursna komisija izdvaja 1 naslov, biblioteke otkupljuju 1 naslov
Arhipelag - Konkursna komisija izdvaja 22 naslova, biblioteke otkupljuju 22 naslova
Arka - Konkursna komisija izdvaja 8 naslova, biblioteke otkupljuju 8 naslova
Armon - Konkursna komisija izdvaja 1 naslov, biblioteke otkupljuju 1 naslov
Ars libri - Konkursna komisija izdvaja 6 naslova, biblioteke otkupljuju 6 naslova
A-Z book - Konkursna komisija izdvaja 1 naslov, biblioteke otkupljuju 1 naslov
Mislim da je i ovo dovoljno da demantuje izjavu „
Biblioteke same odlučuju koje će knjige da otkupe“, bivšeg Ministra Markovića. Na stranu pitanje, odakle Ministarstvu kulture ideja da su zaposleni u bibliotekama Srbije nekopetentni idioti kojima treba nekakva komisija da „
eliminiše ono što nije književnost“, ali će svakako biti primera šta je eliminisano a šta je prošlo kod vajne komisije.
Važno je napomenuti i to da, pored toga što je od Stubova kulture otkupljeno 24 naslova (Prilog 5), to je i tačan broj naslova koji je komisija preporučila bibliotekama za otkup (Prilog 4), a te cifre su u teškoj svađi sa tekstom konkursa za otkup (Prilog 1) i upitnikom za otkup publikacija (prilog 2) gde se insistira na
prvim izdanjima publikacija objavljenih 2011 godine, potvrdi o predaji obaveznog primerka Narodnoj biblioteci Srbije, odnosno Biblioteci Matice srpske, krivična i materijalna odgovornost, vezano za
tačnost podataka navedenih u prijavi...
Na sajtu Narodne biblioteke Srbije se može videti na stranici
http://www.nb.rs/pages/article.php?id=17580 gde je postavljena
Rang lista prvih 100 izdavača monografskih publikacija, na osnovu samo prvih izdanja, za period od 1. januara do 31. decembra 2011. godine, na osnovu uzajamnog kataloga Srbije, da Stubovi kulture raspolažu sa ukupno 19 naslova koja spadaju u prva izdanja i čiji su obavezni primerci predati biblioteci (Prilog 6, Zaokruženi su izdavači kojima je otkupljeno više naslova nego što imaju predatih obaveznih primeraka).
Konkurs za otkup iz koga se vidi da Ministarstvo kulture insistira, između ostalog, na
prvim izdanjima publikacija objavljenih 2011 godine, (a u nastavku će Vam biti jasnije zašto i ja insistiram na
prvim izdanjima)je raspisan u novembru 2011 godine. Rok za prijave je bio od 25 novembra do 25 decembra 2011 godine. Ako me pamćenje ne vara, rezultati konkursa su objavljeni 5 aprila 2012 godine
http://www.kultura.gov.rs/163-hiljade-novih-knjiga-za-biblioteke-u-srbiji . Iz medija saznajem da je Marković 9. aprila 2012. potpisao odluku kojom je raspodelio 89.978.938,37 dinara, a to, verovatno, računajući da neće biti nikakvih primedbi na rezultate konkursa ili, što je meni još verovatnije, da preduhitri eventualne primedbe, jer u periodu do potpisivanja odluke je bilo moguće saznati jedino od kojih izdavača se otkupljuje, broj primeraka, broj naslova I ukupnu količinu novca po izdavačima, bez zalaženja u detalje šta se otkupljuje. Kako sam već 5 aprila znao da moja izdavačka kuća nije prošla na konkursu, sutradan (petak) počinjem da se raspitujem o razlozima. Od Narodne biblioteke Srbije saznajem da njima nije ponuđen nijedan od dva naslova sa kojima sam konkurisao, stoga, istog dana, pozivam Ministarstvo kulture i na pitanje zašto nije odabran nijedan od ponuđenih naslova moje izdavačke kuće, dobijam “odgovor” da je to zato što nisu prošli izbor komisije (uobičajena vrsta bezobrazluka kod organa bilo kakve vlasti), na moje insistiranje da se obelodani spisak otkupljenih naslova, odbijenih naslova, kao I kriterijumi kojima se vajna komisija rukovodi prilikom odabira, dobijam još jasniji “odgovor” – spuštenu slušalicu.
Iz tog razloga 9 aprila Ministarstvu kulture podnosim Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja (Prilog 7) koji se odnosi na dostavljanje sledećih informacija:
- Spisak izdavača, distributera i naslova koji su prošli prvi krug selekcije komisije.
- Spisak izdavača, distributera i naslova koji nisu prošli prvi krug selekcije komisije.
- Kriterijumi kojima se rukovodila komisija prilikom izbora naslova.
Nadam se samo da moje aktivnosti nisu ubrzale potpisivanje odluke kojom je raspodeljeno 89.978.938,37 dinara naših para.
Narednih dana kontaktiram i Agenciju za borbu protiv korupcije i nailazim na mlako interesovanje tj. zainteresovani su za taj deo priče gde je Marković otkupio od Stubova kulture određene naslove a, pritom, „zaboravio“ da unapred obavesti Agenciju o svom učešću na konkursu i ništa dalje od toga.
Odgovor na Zahtev dobijam 17 aprila (Prilog 8 ) i u njemu nakon konstatovanja da sam zatražio:
- Spisak izdavača, distributera i naslova koji su prošli prvi krug selekcije komisije.
- Spisak izdavača, distributera i naslova koji nisu prošli prvi krug selekcije komisije.
- Kriterijumi kojima se rukovodila komisija prilikom izbora naslova.
Navode da mi dostavljaju:
- Spisak publikacija odabranih za ponudu bibliotekama
- Spisak svih prijavljenih naslova po raspisanom konkursu (što im ja nisam zatražio)
- Pravilnik
To što su preskočili da mi dostave Spisak izdavača, distributera i naslova koji
nisu prošli prvi krug selekcije komisije, kao i rečenica iz odgovora -„Komisija je
nastojala da se pridržava kriterijumima navedenim u tekstu konkursa“ mi je bio jasan signal da su odgovorni za sprovođenje konkursa debelo zašli na teren krivice.
Opet, nadam se da moje aktivnosti nisu nikoga požurile da sklopi Ugovor o nabavci knjiga koji je potpisan 17. aprila između ministarstva kulture i firme Stubovi kulture-vreme knjige d.o.o.
Ponovo odlazim u Agenciju za borbu protiv korupcije da sa novim činjenicama ukažem na mogućnost postojanja ozbiljnih zloupotreba vezano za konkurs i efekat je bio kao da sam razgovarao sa banderama. Jedino što su ovaj put veliki borci protiv korupcije tražili je da ih u pisanom obliku obavestim da je ministar Marković otkupio od Stubova kulture određene naslove, iako su već o tome bili obavešteni usmeno, te im isto i dostavljam 19 aprila (Prilog 9).
27 aprila šaljem dopise i to:
- Udruženju izdavača i knjižara Srbije (Prilog 10)
- Ministarstvu kulture - Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja (Prilog 11)
- Komisiji za otkup publikacija (Prilog 12)
- Grupi za internu reviziju (Prilog 13)
Odgovor Ministarstva kulture (Prilog 14) stiže 15 maja I iz istog saznajem:
- Da konkurs ne predstavlja javnu nabavku (iako elementarna logika kaže da je konkurs porilično javan i da mu je jedna i jedina svrha - nabavka)
- Da grupa za internu reviziju obavlja svoj posao prema godišnjem planu rada koji odobrava Ministar lično, a koji, eto slučajnosti, nije planirao reviziju konkursa
- Da naslov Na čudnijim plimama nije zadovoljio kriterijume u pogledu kvaliteta prevoda (nisam u mogućnosti da finansiram dokazivanje koliki se kretenizam krije iza nečega što se zove „kriterijumi komisije“ , ono što mogu je da besplatno dostavim primerak knjige svakome dovoljno kopetentnom po pitanju prevođenja i moj jedini uslov bi bio da dobijem detaljno obrazloženje mišljenja, kakvo god ono bilo. Isto tako, mogu da dostavim i primer kojim se komisija zadovoljila, a to je „prevod“ Stivena Kinga – Isijavanje (otkupljeno je 249 primeraka, Prilog 15), i prevod iz 1981 godine pod nazivm Vidovitost, izdanje Mladost (prilog 16), iz kojih se vidi da su imena prevodioca različita ali da je prevod isti. Naravno, biće još primera čime je sve komisija zadovoljavala svoje kriterijume.)
- Da naslov Gozba kod Devijanta nije ispunio uslove konkursa u pogledu godine izdanja (a to je još jedan pokazatelj dripačluka komisije za otkup jer: 1. CIP se dobija pre štampanja knjige 2. Ako je CIP izvađen u decembru, nije moguće da knjiga na koju sa CIP odnosi izađe iz štampe pre januara 3. To bi značilo da je svaka knjiga izdavana u periodu decembar/januar automatski diskvalifikovana sa oba konkursa jer, ista fizički ne postoji u decembru u vreme prijave za konkurs, dok joj je iduće godine prepreka - CIP.
- Da je pravilnikom predviđen i otkup knjiga koje nisu prvo izdanje ( e, pa tekstom konkursa to nije predviđeno, pa se tu nameću neka pitanja: Zašto to nije navedeno u tekstu konkursa i upitniku? Kako to da su neki izdavači ipak upoznati sa tim detaljem pa konkurišu sa izdanjima koja nisu prva? Javila im komisija? Javio im ministar?)
Sa sajta Pištaljka saznajem kada je odrađeno rešenje (11.5.2012. godine), kojim je odobren prenos budžetskih sredstava sa računa ministarstva na račun firme Stubovi kulture-Vreme knjige d.o.o., a to je, slučajno, u periodu kada je ka meni putovao odgovor ministarstva (Prilog 14). Sasvim je jasno da je neko u ministarstvu kulture pročitao sve dopise koje sam poslao (prilozi 11, 12 I 13) I , bez obzira na sadržaj istih, rešio da prenese naše pare na račun Stubova kulture. Sasvim je jasno da Marković laže u svojim javnim nastupima, kada kaže
“sve je na tom konkursu javno i transparentno” i
“niko nije imao nikakvu primedbu".
Komisija za otkup publikacija (u sastavu: Dušan Ivanić, Veljko Brborić, Jovan Popov, Ildiko Erdei i Aleksandra Vraneš) i čija je svrha da
eliminiše ono što nije književnost (po rečima bivšeg Ministra),tvrdi da se pridržava nekakvih kriterijuma i pravila, ali daje zeleno svetlo za otkup naslovima kao što su: Baderisani - Ekrem i Eva, Tajna društva, Devojka iz Bondstila, Vladari iz senke, Kineska osveta, Istorija laže, Sumrak bogova, Kiselo & slatko, Globalna zavera i kako je razotkriti, Priče iz vremenske omče, Prohujalo s košavom, biografije lejdi Gage i Metalike, nekakvih vodiča za serije i romane i tome sličnog đubreta...
Ista komisija smatra da u književnost vrednu otkupa iz budžeta spadaju i autori tipa: Erih fon Deniken, Dejan Stojiljković, Henri Kisindžer, Hilari Rodam Klinton, Dejan Lučić, Marko Lopušina…
Iako se samim konkursom i upitnikom za otkup publikacija
insistira na
prvim izdanjima publikacija objavljenih 2011 godine, (Prilozi 1 i 2) komisija nudi za otkup i izdanja koja to svakako nisu: Četvrti Rajh : Amerika kao novi Rajh (AKIA MALI PRINC), Da li je Americi potrebna spoljna politika : u susret diplomatiji XXI veka (KRUG KOMERC), Srbi pre Adama i posle njega : istorija jedne zloupotrebe : slovo protiv "novoromantičara" (STUBOVI KULTURE), Psihoanaliza Karen Hornaj, Stres (ČIGOJA ŠTAMPA)… (Prilog 17)
Isto tako, otkupljena je gomila lažnih prvih izdanja: Na plećima divova (Alnarijev naslov koji je na konkursu za otkup publikacija iz 2006 godine otkupljen od istog izdavača u, tu negde, otprilike, 354 primerka, ISBN 86-7710-136-5), Zamka za snove(2001, Alnari, ISBN 86-83591-01-8), Ljubav u Vitenburgu (BOOK 2011,
ISBN 978-86-7572-113-0 – Srpska književna zadruga 2010,
ISBN 978-86-379-1120-3), Pipi Duga Čarapa (AKIA MALI PRINC, isti izdavač ima 4 izdanje iz 2008 godine, ISBN 978-86-6011-021-5), Otkrovenje Siona : pogled u unutrašnjost zagonetnog sveta tajnih gospodara Evrope, Mostovi okruga Medison, Ako dočekam sutra... i bezobrazluk nad bezobrazlucima – Sofokleova Antigona u izdanju Stubova kulture iz 2011 godine je prvo izdanje!? Postoji minimum četiri izdanja Antigone samo u 2011 godini, i to od različitih izdavača, ko zna koliki broj izdanja, godinama unazad, i bibliotekama je baš na ovom konkursu i, sasvim slučajno, za vladavine Ministra Markovića i, još slučajnije, od Stubova kulture, zatrebalo 442 primerka Antigone. Srpska tragedija. (Prilog 17)
Ministar Marković, u svojim javnim nastupima, uporno „zaboravlja“ da napomene da je na konkursu pod firmom Stubova kulture otkupljeno i četiri naslova Danteona, npr. La Fontenove Basne (prvo izdanje u istoj meri koliko je to i Antigona). Sličan podvig (poturanje tuđeg izdanja)je napravila i Laguna sa naslovom Kineska osveta (DIAGONALE,
ISBN 978-86-86445-07-0). (Prilog 18)
Ministarstvo kulture tvrdi, u dopisu od 17. 04. 2012 godine (broj 07 – 00- 00061/2012-11) - (Prilog 8 ) da „U slučajevima kada su istu publikaciju prijavila dva izdavača (suizdavaštvo), prednost je davana izdavaču koji je prvi naveden u CIP-u“. Ministarstvo kulture laže i u ovom slučaju, što se vidi na primeru naslova - Kako kalimo demokratiju : šta nismo naučili, prednost nije data izdavaču Albatros plus (konkurisali i prvi navedeni u CIP-u)već suizdavaču - Draslar partner (I to pod uslovom da je zaista suizdavač a ne samo izvođač štamparskih radova, u šta ja lično sumnjam jer na sajtu vajnog suizdavača nema ni pomena o otkupljenom naslovu Kako kalimo demokratiju : šta nismo naučili). (Prilog 19)
Ministarstvo kulture tvrdi, u dopisu od 10. 05. 2012 godine (broj 07 – 00- 00077/2012-11) - (Prilog 14) da „se na spisku publikacija odabranih za ponudu bibliotekama nije našao nijedan naslov iz 2010 godine“ iako se na sajtu izdavača Admiral Books vidi da su otkupljeni naslovi Lady Gaga (pevaljka od svojih 25 godina ima biografiju i ista je vredna otkupa iz budžeta?) i Globalna zavera i kako je razotkriti (Ima gomila otkupljenih budalaština na temu teorija zavere, pa se nameću neka pitanja - U kakvoj su to vezi teorije zavere sa kulturom i kniževšću? Zašto se troši novac iz budžeta na tlapnje o masonima, zlim jevrejima, vatikanu, iluminatima, tajnim društvima, koja su toliko tajna da horde idiota znaju sve njihove tajne, pa su rešili da ih podele sa nama ali o našem trošku, iz budžeta i uz blagoslov Ministarstva kulture), zapravo iz 2010 godine. Dakle, Admiral Books je pomenuta „remek dela“ izdao, po svojim rečima, 2010 godine. Ministarstvo kulture i NBS raspolažu sa činjenicom da su isti naslovi izašli 2011 godine. Još jedan slučaj novih prvih izdanja ili su autori deo nacionalne istorije književnosti pa je komisija zažmurila na godinu izdanja? (Prilog 20)
Iako je u tekstu konkursa (Prilog 1) jasno naglašeno da se prilikom otkupa neće uzimati u obzir priručnici, otkupljeni su naslovi, kojima, prema podacima NBS, stoji odrednica - priručnik: Ime moje i tvoje, Pravogovor : ne čitaj kako piše, Kako se kaže : hiljadu jezičkih saveta (PROMETEJ). (Prilog 21)
Da bi sprečio bilo kakvu mogućnost „previda“ Ministarstva kulture, a vezano za dopise i zahteve koje sam im slao, predajem 07. 06. 2012. Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja (Prilog 22), sa samo jednim pitanjem:
- Kako ste postupili po dopisu od 27. 04. 2012 godine? (Dopis je u prilogu), a uz napomenu da su, pomenutim dopisom, obavešteni, između ostalog, da je od pojedinih izdavača otkupljen veći broj naslova nego što je predato obaveznih primeraka i da je otkupljen veći broj lažnih prvih izdanja.
Odgovor Ministarstva kulture(Prilog 23), ako se to uopšte može zvati odgovorom, je – da su mi već poslali odgovor. Mislim da je jedini logičan zaključak iz takvog „odgovora“ taj, da nameravaju da štite svoj lopovluk do kraja, te da su bilo kakve „zabune“ isključene po tom pitanju.
Interesantan je i nedostatak bilo kakve reakcije
Udruženja izdavača i knjižara Srbije(kojima su na sajtu puna usta kulture, brige za čitalačku publiku, bibliotečkih standarda, poštenog, transparentnog i jasnog kriterijuma prilikom otkupa...)po ovom pitanju, ukoliko se setimo da su protiv sajta Baneprevoz, predali krivičnu prijavu u decembru, u vreme prijave za Konkurs za otkup
prvih izdanja publikacija objavljenih 2011 godine. Kako sami kažu, zabolelo ih je to što je sajt Baneprevoz četiri godine bez plaćanja autorskih prava, objavljivao dela domaćih i stranih pisaca, te su
brojnim domaćim izdavačima čije su knjige skenirali i postavljali na sajt, na taj način direktno „zavukli ruku u džep“. Čak je i napomenuto sledeće: “jedan izdavač izračunao je tada da mu je slobodnim „daunlodovanjem“ sa interneta naneta šteta od 2.690.000 dinara.”, koji izdavač i kakvom je to matematikom stigao do te sume, verovatno nikada nećemo saznati. Kao što nikada nećemo saznati da li je to možda Laguna, koji sedi u upravnom odboru UIKS kao predsednik, a poznata je po krađi filmskih plakata (Conan i The Core - Prilog 24), prerađivanih pa potom stavljanih kao ilustracije Pekićevih dela (1999 i Atlantida - Prilog 24 – naknadno su povučene knjige i sa promenjenim ilustracijama vraćene u opticaj) ili po knjigama objavljenim u periodu 2003 – 2006, npr. Igra prestola, na kojima stoji adresa laguna.rs (bitna je godina da se ne bi plaćala autorska prava (pod uslovom da su i prvi put plaćena), a adresa je samo dokaz da je godina izdanja lažna). Ili je to možda Alnari, jedan od istaknutih članova UIKS, koji krade tuđe prevode (pored ranije navedenog i otkupljenog Isijavanja (Prilozi 15 I 16), znam i za Zelenu milju – Prilozi 25 - 28). Kako kaže Vuk Vukićević , sekretar UIKS – “Nadamo se da će uskoro biti rešeni i svi drugi problemi vezani za nelegalno izdavanje knjiga.” I ja se nadam, jer postoji bitna razlika između sajta Baneprevoz, koji nikome ništa nije naplaćivao, i lopovske sekcije UIKS, koja naplaćuje svoj lopovluk od čitalaca, a kad se ukaže prilika, i iz budžeta.Još jedan razlog da se UIKS ne oglasi po pitanju rezultata konkursa je i suma od 19. 078. 085, 20 dinara (od mogućih 89.902.716,37 dinara), koliko su dobili članovi nadzornog i upravnog odbora UIKS (njih 10 – Laguna, Еvro-Giunti , Prometej, Mono & Manjana, Dereta, Agora, Pravoslavna reč, Partenon, Book i Odiseja).
Jedina, meni poznata, reakcija UIKS je dopis Ministarstvu kulture 20. 06. 2012. (Prilog 29). Sadržaj se svodi na ono najbitnije – teška su vremena, dajte nam pare. Potpisnik dopisa je Predsednik UIKS-a i, slučajno, vlasnik Lagune i, još slučajnije, prvoplasirani na konkursu sa 8,164,989.25 dinara, Dejan Papić koji je javno cvileo u saopštenju UIKS-a iz 2010 godine(Prilog 30) o kriterijumima komisije koji nisu vezani za umetnički kvalitet dela, oštećenosti čitalačke publike u Srbiji i poreskih obveznika... Obećavao kako će „Sa svoje strane, članovi Srpskog udruženja izdavača i knjižara nastaviće da se bore za definisanje jasnih kriterijuma, koji osiguravaju poštene i transparentne procedure, što će omogućiti da se novac poreskih obveznika iskoristi za otkup knjiga koji će dodatno podstaknuti čitalaštvo širom Srbije.“ Zvuči kao da se Papić i ekipa konsultuju sa svojim članovima oko bilo čega vezanog za „rad“ udruženja, a i onako im deo članstva postoji samo na papiru.
Ove godine su se izborili za 19. 078. 085, 20 dinara tj. poštenu i transparentnu proceduru, pa, verovatno nije ni bilo potrebe da Papić i ekipa obaveste svoje članstvo o dopisu koji sam im dostavio 27. 04. 2012. (Prilog 10)
Ministar Marković je ipak sebi dao prednost, još 11. 05. 2012. je rešio da prenese sredstva na račun Stubova kulture, sa kojima nema nikakve veze, osim što im je vlasnik. Ali dobro, obezbedio je svojim drugarima izdavačima mnogo više novca nego što bi smeli i da sanjaju na pravom i legitimnom konkursu za otkup, isto kao što su i njegovi partijski drugari njemu odobrili povoljne kredite o kojima bi, takođe, mogao samo da sanja u pravnoj državi.
Narodnu biblioteku Srbije sve ovo, naravno, ne interesuje jer bi u protivnom onemogućili postojanje više prvih izdanja barem kad je isti izdavač u pitanju. Šta više, aktivno me ometaju da ostvarim svoje pravo na pristup informaciji od javnog značaja. Zahtev za pristup im je predat 29. 05. 2012. (Prilog 31) godine i odnosi se na sledeće informacije:
·[/size] Spisak, po izdavačima, naslova monografskih publikacija, samo prvih izdanja, čiji su obavezni primerci predati Narodnoj biblioteci Srbije ili Biblioteci Matice srpske u periodu od 1. januara do 25. decembra 2011. godine.
Odgovor od NBS je (Prilog 32), da im lično pojasnim zahtev u njihovim prostorijama, što sam i učinio 13.06.2012. godine i to tako što sam od reči do reči ponovio već napisano u zahtevu. U maniru ministarstva kulture, dobijam u odgovoru i detalje koje nisam tražio (spisak naslova kod pojedinih izdavača je obuhvatio i raniji period, verovatno, da bi se duže zabavljao sa spiskovima i, još verovatnije, ranije odustao od dalje pretrage), sa druge strane, ne dobijam spiskove prvih izdanja meni jako interesantnih izdavača: Admiral, Alnari... a od čitavog upravnog odbora UIKS dobijam podatke samo za Book i Partenon (slučajno dva najslabije plasirana člana upravnog odbora i, još slučajnije, spiskovi su zagađeni drugim, trećim, četrnestim izdanjima, a našlo se mesta i za izdanje iz 2000 godine – Prilog 33). Poslednji mejl dobijam 27. 07. 2012. I od onda – ništa. Od mene se valjda očekuje da zaboravim šta sam ono beše tražio od NBS. Besmisleno je da se žalim Povereniku za informacije od javnog značaja na ponašanje NBS i ministarstva kulture jer je povereniku nadređeno ministarstvo kulture, pa čisto sumnjam da će kazniti sami sebe. Osim toga, iz ličnog iskustva, sam uveren da Poverenik za informacije od javnog značaja i nije baš najzainteresovaniji za svoj posao, što i nije neko iznenađenje.
Potpuno je izvesno da se ovde radi o sistemskoj krupciji pa ostaje samo da vidimo da li će se ista sistemski braniti kao što je čest slučaj kod nas i da li će Agencija za borbu protiv korupcije / Ministarstvo kulture / NBS /pravosuđe... ovaj put, makar, simulirati da radi svoj posao. Zadnji put kad sam proveravao, bili su u obavezi da reaguju na ovakve pojave, svako u svom domenu delovanja.
Za kraj da napomenem, ovo ću odaslati na više adresa i bilo čija reakcija a, posebno, nedostatak reakcije – neće ostati među nama.
Srdačan pozdrav,
[/size]
Uz dopis predajem CD sa svim prilozima
