Sedam dana juna
Mali Mokri Lug , Beograd , mobilizacijsko mesto 2. bataljona, 8. motorizovane brigade , 22 jun , jutro
- Skidaj sve do gaća , stvari stavljaj u ove kese sa nalepnicama ! Na nalepnice piši svoje ime, prezime i adresu – stavlja crne kese desetar ugovorac pred dvadesetak civila.
- A čarape i potkošulje ? – pita zbunjeno momak sa vidljivim viškom kilograma.
- Da nisi emotivno vezan za njih ? – smeje se desetar- Ako je tako , a ti zadrži. Nemoj da skidaš.Treba će ti –
Obrad polako skida odeću sa sebe.Već mu je neprijatno.Smeta mu obnaživanje, makar i delimično , pred tim nepoznatim muškarcima.
Ovde u polutami intendantskog šatora , pokušava da razazna lica i njihove izraze.
Svi su obuzeti sobom , hitro i poslušno skidaju odeću sa sebe i bacaju sa strane. Izuzetak je momak sa jakom crnom kosom i neobičnim licem koji polako skida stvari sa sebe i uredno slaže do nogu . Na potkolenicama i mišicama ima tetovaže.Sa ovog rastojanja Obrad samo nagađa da su u pitanju nekakve slike.
Dok stoje u donjem vešu na razbacanim šatorskim krilima, ugovorci prilaze , odmeravaju ih i kolegi za stolom sa lampom govore – gore 44 ... dole 50 , čizme 45...-
Miris naftalina se pojačava dok drugi ugovorci unose gomile kesa sa neotpakovanim delovima uniformi. Obradu se od mirisa i neprijatnosti već povraća. Pred svakim od njih se gomila povećava , pantalone, jakna, prsluk, džemper, košulje, borbeni ranac ...
- Jel ima neko sa vojničkim činom ? - pita desetar - Da dobije oznake. -
- Ja , razvodnik – kaže Obrad .Svi se okreću i posmatraju ga. Obradu je još neprijatnije .
U prostoriju ulaze dva aktivna starija vodnika.- Je li podeljeno? - pita visočiji.
- Jeste gospodine stariji vodniče ! – odgovara desetar.
- Daj im revers da potpišu ! –Obraća se razgaćenoj grupi –Gore , na vrhu reversa , štampanim slovima , lepo , ime i prezime .Jel jasno!-
Neki mrmljaju „da „ , drugi klimaju glavom , samo Obrad i crnokosi ćute.
Svi brzo ispunjavaju revers i potpisuju.
Desetar stoji pored tog crnokosog , visokog momka , koji pažljivo čita revers – Jel gotovo ? – pita desetar nestrpljivo.
- Gotovo je kada ja potpišem! – ne okreće se crnokosi i dalje pažljivo čita.
- Ima nekih nejasnoća ?- obraća se stariji vodnik desetaru.Ovaj sleže ramenima i pokazuje na crnokosog.
Sada se vodnik obraća crnokosom – Jel sve u redu momak ? –
- Upoređujem šta ste mi dali sa onim što piše.Imam pravo na to ? - diže pogled crnokosi i upitno gleda vodnika u oči.
- Naravno , – smeška se vodnik - samo ubrzaj , nemoj to da studiraš kao porno časopis - smeh u šatoru – Ne misliš valjda da vojska hoće da te prevari za košulju ili čarape .Da možda vojsci ne fale neke čarape , pa hoće da uzme tvoje ? -
- Kada sam ja pre par godina , gospodine vodniče , služio vojsku, po skladištima su vam falile i rakete , ne samo čarape – nonšalanto odgovara crnokosi dok čita spisak.
Vodnik uzima revers iz njegove ruke, čita – Miloš Đorđević – i vraća ga nazad .Okreće se kolegi vodniku.- Još jedan „dobro obavešteni „ ! - ponovni smeh u šatoru.
- Pa dobro Miloše, imaš li ti ideju gde su te rakete ? Čekaj , čekaj , da nisu ovde ... – prilazi Milošu sa prednje strane i zagleda njegove gaće – Ma nisu , ovde nema rakete, ovde je samo vežbovni metkić ! – opšti smeh.
Miloš je nepomućnog mira , smeh ga ne dotiče .Opušteno posmatra vodnika – Nije loše gospodine vodniče, da kažemo da je 1 : 0 za Vas.–
Vodnik mu ozbiljnog lica prilazi – Mali , sa mnom samo do jedan i možeš da igraš ! Potpisuj i beži sa ostalima u ćošak na oblačenje! – Obraća se ostalima – Kome šta od opreme ne valja, moći će da zameni na odredišnoj lokaciji ! –
- Znači , u paklu ! – dobacuje Miloš.
- Miloše, sve prema zaslugama ! – ravnodušno odgovara vodnik.
*
Obrad , obučen, izlazi iz šatora.Zahvalan je na svežem vazduhu.Sve mu na njemu smeta.Nerazgažene čizme , košulja koja steže oko vrata, miris...Ispred njega na nekih desetak metara , onaj crnokosi, Miloš.
Ruke u džepovima , transportni ranac Milošu o ramenu.
U susret im ide rezervni kapetan , pivski stomak srednje visine od oko trideset i pet godina, u pratnji desetara.
Miloš prolazi pored njega i ne konstatuje njegovo postojanje.
Kapetan je zgranut – Momak, vrati se ovamo ! –
Miloš za trenutak zastaje.Okrenuo je samo glavu da vidi ko proizvodi zvuk.Telo i dalje ima prethodno usmerenje.
Kapetan komanduje –Da izvadiš ruke iz džepova i da starešinu pozdraviš po propisu ! –
Miloš ga par sekundi posmatra i okreće glavu , bez da se povinuje, bez da komentariše , sa rukama u džepovima nastavlja svojim putem.
Obrad , zastaje da pozdravi kapetana. Uz put čuje – Napunili su mi jedinicu ludacima ! Kako sutra sa njima u rat ! Podrivaju sitem odbrane ! Ovde će sudovi da rade ! –
Na poljani ,Obrad prilazi grupi rezervista – Jel zna neko gde je druga četa ? -
Ovi ga upućuju na sam kraj poljane, ispod stabla oraha.
Tamo zatiče Miloša i desetak vojnika.
- Druga četa ... ? –bucmasti krupni momak klima glavom – Prvi vod ...? – bucmasti ponovo klima glavom i uz osmeh odgovara – Tako je ! Sa nama si ! –
- Jel nas ima još ? – pita , ovih desetak mu je malo za vod.
- Ima .Još petnaest .Otišli su sa poručnikom za Leštane , u skladište po oružje i ostalu opremu – kaže krupajlija.
Dok odbija kolutove duvanskog dima – Jel to aktivni ili rezervni poručnik ? – interesuje se Miloš.
- Rezervni...kakve to veze ima ? – pita krupajlija.
- Možda ima , a možda i nema – zagonetno odgovara Miloš.
Obrad vadi cigaretu.Po džepovima traži upaljač.Ne nalazi ga i prilazi Milošu da zapali.
Dok pripaljuje cigaretu o žar – Jel ti mnogo neprijatno bilo ? – pita ga Miloš .
Obrad je zbunjen pitanjem – Ne razumem... na šta misliš ?-
- Dok si stajao u gaćama – kaže Miloš i gleda u daljinu .
Obrad sad shvata i razvlači usta u osmeh – Blam me pojede ! Pred ženama uvek bez trena razmišljanja i bez gaća.Ali pred muškarcima ...-
Miloš i dalje maestralno odbija kolutove dima i gleda negde daleko.
– A jesi li razmišljao zašto je to tako ? –
Obrad je sada već zainteresovan i počinje da se koncentriše na razgovor – Pravo da ti kažem , ne ! –
Miloš se okreće i prodorno ga posmatra – To je zbog osećaja neadekvatnosti. Dolaziš u priliku da se sa ostalim muškarcima odmeravaš čija je patka veća. Ako neko ima veći , ti si u opasnost da se osećaš neodgovarajućim , inferiornim...To što te nije blam pred ženama , to je druga priča. Nisu njima dimenzije nebitne , ali im to nije na prvom mestu. Ti to svesno ili podsvesno znaš i zato se ne uzbuđuješ !-
Obrad je od prvog trenutka znao da Miloš nije običan , ali ovakvu neobičnost nije očekivao , posebno ne u Malom Mokrom Lugu.
- Mislio sam da moju nelagodu niko nije video – uz osmeh komentariše Obrad.
- Uvek neko vidi , pitanje je da li je voljan da priča.A , ako priča, kakvi su mu motivi- odbija opet kolutove zamišljeni Miloš.
- A kakvi su tvoji motivi ? – ne izdrža Obrad dok se i dalje smeška.
- Tamo gde idemo , tamo će mi trebati prijatelji .Ne samo meni , trebaće i tebi , i drugima...A ja hoću da ti budeš moj prijatelj ! Ja sam Miloš Đorđević , blok 44 , Novi Beograd – pruža ruku Miloš. Dok se smeje pokazuje dva reda savršeno belih zuba.
Ovakva neposrednost je na tren paralisala Obrada, to je nešto što se retko sreće .Obrad se pribrao – Ja sam Obrad Mitrović , Zvezdara.-
Obostrano čvrst stisak ruke.
Krupajlija , koji sluša ceo razgovor - Da se predstavim , Milan Vuković, Kaluđerica-
Za njim i ostali prilaze, predstavljaju se i rukuju.
U to se pojavljuju dva Tamića i iz njih iskače ostatak voda .Iz kabine prvog vozila izlazi poručnik. Zateže uniformu.Prilazi grupi ispod orha.
- Aaa, imamo prinove ! – dok posmatra Miloša i Obrada.
Vuković – Jeste , poručniče! Dugo vas nije bilo.U međuvremenu smo se nakotili ! – smeh u grupi.
- Za one koji me nisu upoznali, ja sam poručnik Dragutin Marić. Biću komandir prvog voda. – predstavlja se trideset trogodišnjak , prijatne fizionimije – Novajlije , da čujem imena - obraća se uz osmeh Obradu ,Milošu i još nekima .
Oni se predstavljaju.
- Ajde sada da istovarimo i podelimo igračke za odrasle momke ! – vodi ih poručnik do vozila. U vozilima uglavnom drveni sanduci.U sanducima ono bez čega rata nema.Konzervirane automatske puške , puškomitraljezi .... ručni bacači u posebnoj ambalaži....
- Evo nama osnovnih sredstava za rad ! – smeje se krupajlija.
- Da ti Vukoviću ne studiraš ekonomiju ? – pita ga Miloš dok spuštaju sanduke .
- Da... otkud znaš ? – zbunjeni Milan Vuković.
- Onako.Palo mi na pamet – nekako usput Miloš.
- Mora da i ti studiraš ekonomiju ? – zaintrigirani Vuković
- Ma jok ! Ja sam diplomirana baraba, baraba iz 44 –ke – smeje se Miloš.
- Ne ličiš mi na barabu ! – ubeđeno će Vuković.
- A kako izgledaju barabe ? – staje Miloš.
Vuković razmišlja – Sad si me uhvatio.Retko ih viđam –
-Viđaš ih vrlo često , samo što misliš da nisu barabe, nego fin svet.Lepo pričaju, lepa odela , čisti , odaju utisak da su osobe od poverenja i znanja – priča Miloš dok se penje na tamić po drugi sanduk – uključi vesti u sedam , pola osam , ima ih koliko hoćeš.-
- Aaaa, ti pričaš o politici. Ma pusti to- , sada Vuković kapira.-Mene to ne interesuje-
- Ma pustio bi Miloš politiku, nego neće ona njega . Jebe me čim otvorim oči , ni kafu ne popijem. – odgovara Miloš.
-Trebaju mi dvojica da donesu sledovanje suvog obroka za vod , preuzima se tamo iza žute kuće – pokazuje poručnik.
- Evo , idemo Miloš i ja – predlaže Obrad i kreću preko poljane koja se već napunila vojskom i materijalom .
- Čime se ti Obrade baviš u životu ? – pita Miloš.
- Ti izgleda dobro pogađaš , probaj i sa mnom – predlaže Obrad.
- Deluješ mi malo smotano.Verovatno neki posao za državu.-
- Opasan si ti ! -smeje se Obrad – Da , radim u prosveti.Predajem likovno u osnovnoj školi –
Milošu se dopalo to što čuje – Profa znači ,lepo je to! Mora da te klinci gotive ! –nastavlja sa pitanjima -Burmu vidim, pretpostavljam da postoji i gospođa Mitrović ? Imaš li svoje klince ?
- Da oženjen sam i imamo ćerkicu – ponosno kaže Obrad.
- Zavidim ti –nekako tužno Miloš – neku si godinu stariji od mene , imaš porodicu , posao koji sigurno voliš ...ti si srećan čovek.-
- Ti mi baš ne deluješ kao nesrećan čovek .Šta je sa tvojim životom ? – Obradu je neprijatno što se Miloš sneveselio.
- Ja sam ti Profo u svakom pogledu nedovršen čovek.Završio sam gimnaziju, upisao prava, dao dve godine , stao .... stao i usrao . Bio sam u vezi četiri godine , i to sam usrao. Stalni posao nemam, kad nešto nađem preko ortaka, to je fizika da puca kičma, plafon povremeno posao u kladionici ili menjačnici .Sa dvadeset i šest godina praktično me izdržavaju ćale i keva.Sada i ovo sranje sa ratom. –
- Ma neće biti rata.Ovo je samo, kako to zovu demonstarcija sile , pokazivanje mišića Albancima i njihovim saveznicima. – umirujuće će Obrad.
- E moj Profo, ako su to mišići ,onda će Srbija da ih uplaši kao što bi tebe uplašio distrofičar . Vidiš da je opšte rasulo.Već danima vijaju ljude po Beogradu. Svi beže, niko neće u rat ! Niko neće da gine za ovakvu vlast i državu ! – sa gorčinom Miloš pljuje u prašinu.-Ovo je sve od vojske što su skupili –pokazuje okolo –Koliko nas ima u Lugu , šest, sedam stotina ? I jesi video koga su sve pokupili? – nastavlja , ne čeka odgovor – Sve sirotinja! Kakvim su se automobilima dovezli ? Kečevi, jugići i ostala korozija. Šta ti piše na pozivu ? Kada je trebalo da se javiš? –
- Pre dva dana , ali nisam mogao ... –
- Ma ja sam mogao ! Ali nisam hteo ! I jel nas neko pitao gde smo dva dana ? Niko ! Po tome vidiš u kolikim su govnima a i mi sa njima . Oni su bre srećni što su i ovoliko budala nahvatali ! – već se raspaljuje Miloš.
- Mora da ima još par ovakvih poljana sa rezervistima u Beogradu ! – već je nesiguran u svoj stav Obrad.
- Samo se ti pali Profo ! Al sam zato siguran da su Albanci napunili poljane na Kosovu.-
Privučen Miloševim glasom prilazi im momak sa bradom
– Psihodelični , ne mogu da verujem ! Pa kako i tebe uhvatiše ? – rukuje se sa Milošem.
- Keva se zajebala, otvorila im vrata – mrmlja Miloš – znaš kad bi me našli ...
- Ej , Zemunci , dođite da vas upoznam – poziva bradonja dva krupna momka – Ovo je čuveni Psiho iz mog bloka ! – predstavlja Miloša, rukuju se.
- Mi smo brate poštovaci tvog lika i dela – smeju se Zemunci –
- Da se ne uobrazim od tolike slave – smeška se Miloš.Prija mu što i u Zemunu znaju za njega.
-Jeste ,ti si brate Psiho nešto ko Zagor te nej i Duh koji hoda , zajedno.Nego brate, poslednjih godina slabo čujemo za tebe.Jesi se povukao ? – radoznao je jedan od Zemunaca.
- Tja, omatorilo se ! Obaveze.... – cedi kroz zube Miloš.
- Kapiram brate – pun je razumevanja Zemunac .– Ako si za okrepljenje imam ovde nešto – malo pomera bluzu i pokazuje Milošu.
- Imaš za prodaju ? – pita zainteresovani Miloš.
- Da prodam čuvenom Psihodeličnom ? Pa da me bije maler? Za tebe brate na poklon.- odvodi ga do sanduka sa puškama i odatle mu predaje punu flašu.- Ako ti i ono drugo ustreba , tu smo – kaže u poverenju.
Oprostiše se sa njima i odoše po hranu.U povratku Obrad pita –
Nadimak ti je Psihodelični, Psiho , otkud to ? Jel to zbog upotrebe nekih sredstava ?-
- Ma jok –smeje se Miloš –iako volim ponekad , u društvu da savijem.Nadimak je Profo zbog nekih stvari koje sam do pre par godina radio, nešto vezano onako više za karakter, temperament, okolnosti ... A ti , jel konzumiraš gandžu ? –skreće priču - Verovatno ti i tvoja gospođa savijete kad dođe neko društvance, a ?
- Sve znaš –smeje se Profa.- Da je možda nemaš kod sebe ?
- Nemam je ja, ali znam ko je ima –
