PIJACE

[scallop]

Želim da vam pričam o pijacama, ali me drnda ImageShack (ne prima mi password, što se dešava i sa Gmail na drugom laptopu). Ali, možda Photobucket odgovara, ako me ne bude maltretirao.

Značenje pijaca u Beogradu ostaje van mozga ukoliko se ne priča o značenju pijaca uopšte. Za početak, pokazaću vam pijacu u Market Str. Philladephia. Ne zaboravite da je to glavna ulica u gradu od 3.5 miliona stanovnika i da je u tom obliku preko 50 godina, a ukupno, vrag će ga znati koliko dugo. Pijaca je dostupna malim proizvođačima, preprodavcima i ugostiteljima. Provesti neko vreme na pijaci nekad traži i odmorište. Poseban dojam ostavljaju Amiške tezge (oni su najskuplji i najkvalitetniji), a njihova najbolja pijaca je u Lancasteru, PA i tamo sam bio i izgleda slično. Znači, pokrivena pijaca u centru grada.

Ako bude dovoljno raspoloženih da ovo prate ispričaću vam sve o pijacama što znate i što ne znate, a trebalo bi da znate.  

[Cornelius]

Dok cekate Scallopovu pricu o pijacama, evo recepta jednog jela spremljenog sinoc, za veceru. Radi se o turskom jelu "Imam bayildi", u prevodu - imam se onesvestio (da l zato sto je bilo mnogo dobro, da l zato sto je pojeo previse, dal zato sto nije vinom zalivao...?).

U pitanju je vrlo jednostavno jelo od patlidzana. Dva patlidzana, oko 1 kg, oprao sam i isekao na kolutove. Kolutove sam, potom, stavio na gril da se malo ispeku. Za to vreme sam sitno iseckao tri glavice luka i proprzio ih u ulju. Na samom kraju sam ih karamelizovao sa malo secera. Sa strane sam pripremio 100 grama suvog grozdja da odstoji u mlakoj vodi. Patlidzane sam izvadio iz rerne i ostavio da se prohlade. Oljustio sam cetiri manja paradajza i izgnjecio ih. Potom sam kolutove patlidzana isekao na sitnije komade i sipao ih u luk. Dodao sam izgnjeceni paradajz, ocedjeno suvo grozdje, sok od pola limuna, dva cesnja sitno seckanog belog luka, persun, bosiljak, dva lista lovora, biber i so. Sve sam dobro nalio maslinovim uljem i promesao. Smesu sam stavio u vatrostalnu posudu, a sve zajedno u rernu, zagrejanu na 160 stepeni. Ostavio sam da se zapece 30 minuta.

Jeduci, nismo se onesvestili kao cuveni imam (jer smo zalivali jelo jednim medocom cru bourgeois iz 1999. godine), ali smo pocistili sve, sa zadovoljstvom.

Inace, ovo jelo moze da se sprema sa varijantama. Patlidzan isecen na kolutove moze da se poredja u posudu da se na njega stavi fil, pa da se sve prekrije drugom polovinom patlidzana. Patlidzan moze da se isece uzduz, da se pazljivo isprazni, a onda da se smesom napune ispraznjene polutke i da se tako pece u rerni (prirodno, pre stavljanja u rernu, patlidzan obavezno mora da se obradi termicki - gril ili przenje). Takodje, svaka od varijanti moze da se doradi sa fetom koja ce se staviti odozgo, pre pecenja u rerni.

Pa, sad, ko ide na pijacu...

[Cornelius]

Scallopov italian market:

[scallop]

Šta je trebalo ja da uradim?

[Cornelius]

Odes na Imageshack, kroz njihov brauzer odaberes sliku iz svog kompjutera, uploadujes sliku, a na kraju iskopiras direct link. U poruku ZS-a pejstujes kopirani link, pa mu na pocetak stavis [img] a na kraj istu stvar, samo sto pre img stavis slash (ako to ja uradim, sve ce da nestane, pa zato opisujem recima). Kad postujes, slikica izadje sama.

[Melkor]

tj, ne smaras se sa kucanjem, nego posto oznacis svoj link, kliknes onamo

[scallop]

Baš vam hvala. Kao da do sada nisam stavljao na ZS stotine fotografija. Kao da u poslednje vreme nemate problema sa baznim poamgalima na Internetu. Trenutno, na jednom od dva lap topa me ne prepoznaju na Gmail-u. Pošta stigne, pa ne mogu da je otvorim jer mi ne priznaje password (vezao se za neki stari e-mail sa sezampro) i moram na drugi lap top gde Gmail radi. Na jednom lap topu ne mogu da otvorim Mozillu jer mi traži autentifikaciju??? Tu ni Gooogle ne radi. A ImageShack me takođe sad ne prepoznaje, odnosno, tvrdi da je moj username zauzet. Da to nije samo moj problem svedoči i moj prijatelj koji se morao skinuti sa Gmail i vratiti na neku staru poštu, a i kumovi u Grčkoj su morali da promene adresu na Skype. Ima nešto trulo u virtuelnom svetu.
Melkore, toliko si iscrpan da ne znam šta ću. Šta ako hoću sliku koju imam u svom magacinu?

[Melkor]

Predji na photobucket

(pa ne pisem "for dummies")

[scallop]

Prešao sam na Photobucket, pa sam morao kroz deset pokušaja da mi maznu neke pare, dok se nisu smilovali da mi udele mufte.

[Melkor]

Culi su da ti zet salje pare iz Amerike  al' su se smilovali kada su te povezali sa prinovom u porodici, u Srbiji.

[scallop]

Pazi se kad saznaju da te pare iz Amerike delimo lapo-lapo.

[Melkor]

Nego, nastavi ti sa pricom o pijacama, al' mani one americke, daj nesto o nasim. Ako ti treba koja fotka za ilustraciju samo zvizni, proviricu kroz prozor 

[Cornelius]

Šta ako hoću sliku koju imam u svom magacinu?

Nista... Procitaj moj post jos jednom. Upotreba Imageshacka. Potom, mozes da nadovezes Melkorov post i onda si postao diplomirani Nadoveza.

[scallop]

PIJACE

Pijace su jedino vidljivo lice društva. Može da bude našminkano, može i botoks da se ušprica, face lifting takođe, ali izbliza ništa ne može da bude sakriveno. Učim da ga vidim preko pedeset godina i mogu da se pohvalim da ništa ne može da mi promakne.
Nekako je ispalo da i danas, bilo gde da otputujem, prvo obilazim pijace. I svaki put se iznova potvrđuje da je pijaca najbolje ogledalo ljudi. Budući da sam video mnogo pijaca, pokušaću ovde da ih opišem, jer su u ovom trenutku napadnute beogradske pijace, sa ciljem da ih obezliče, a samim tim da nam oduzmu još jedan deo života. Ja ne znam kako drugačije da ih branim od napasnika D. Pušare, direktora JKP „Beogradske pijace“, koji koristi svaku priliku da ih pretvori u nešto neprirodno.

PIJACE U SAD (Filadelfija)

Nisam video mnogo pijaca u SAD jer ih gotovo i nema. Potrošači su mahom bačeni u naručje trgovinskih lanaca i masovne proizvodnje nečega što jedva da može da nosi naziv „organic“. Mali proizvođači su uništeni, a preživeli su prisiljeni na „specijalizaciju“ i cene koje običan čovek sebi ne može da priušti.
Jedva sam uspeo da za početak izdvojim glavnu pijacu u Filadelfiji u Market Street-u. To je glavna ulica u Filadelfiji i pijaca je zaštićena od strane države. Imao sam prilike da je vidim nekoliko puta. Potpuno je nadzidana visokom gradnjom i u spoljnom krugu se nalaze brojni ugostitelji. Tokom kupovine ljudi i zasednu za pauzu, kao što i mi radimo na obodima naših pijaca. Ima svega što možete zamislite, ali kao „specijalizovanu proizvodnju“, cene su mahom visoke. Oni kojima je potrebno jeftino, osuđeni su na trgovinske lance. Naprimer, „amiško pile“, koje će vam prodati žene i muškarci sa amiškim obeležjima, košta bar tri puta više od standardnog, koje je na nivou naše, već industrijalizovane „domaće“ proizvodnje.
Dok šetate tom pijacom imate utisak da tu ne zalazi prosečan amerikanac, da mnogi među onima koji prolaze kraj vas razgledaju kao i vi. Kupite negde neki poseban sir, možda gljive kod ekskluzivnog proizvođača, pa i da vam samelju pola funte kafe sa dodatim ukusom po vašoj želji. Ukupan trošak kao da ste obilazili Vatikan.
Oni koji su namerili da zaista nešto kupe, najpre će svrnuti, nekoliko ulica dalje, u „Čajna taun“ (svaki veliki grad u SAD ima svoj „čajna taun“). Tamo ćete za male pare naći bilo koje jebeno povrće ili voće koje zamislite, da ne govorim o ribama i drugim morskim plodovima (ako možete da podnesete zadah mora sa naplavljenim algama, otrgnutih nedavnom vetruštinom). Tuda se muvaju Azijati, slabije obučeni ljudi i, po pravilu, radoznali. U SAD je sve istorijsko, arheološko, antikno, etnografsko, prirodno čudo, ukratko, nešto što ćete slikati za uspomenu.
Pravi Italian Market nije u Market Str. Nalazi se jugoistočnije, neki 7-8 kilometara, gde je prava ulična prodaja svih mogućih prehrambenih proizvoda. Tamo stignete sa kolima i kolicima u koja ćete ugurati sve što kupite. Sa tih uličnih tezgi smo znali da kupujemo voće i povrće, ali tu nema pravih proizvođača, sve je go preprodavac i vaš je rizik ako kupite nešto što i nije kvalitetno. Nikada neću zaboraviti ostrige i dagne koje smo ćerka i ja veselo kupili, a posle s gađenjem bacili. Bome, koštalo je to veselje. Jedino je Čarls seirio uz reči: „Tako vam i treba kad tamo kupujete.“ Na toj pijaci nije bilo ni standardnih radoznalaca, ne spada u izložbeni prostor.
Pošto je Filadelfija mesto gde se odlazi, a živi se negde drugde, morao sam da otkrijem i gde se lepo može kupovati u Drexel Hill-u. Ispostavilo se da je to ispostava jedne baštovanske farme, nekih petnaest minuta pešice od naše kuće. Naravno, italijanska porodica, naravno, „family business“, naravno, prijazni kad osete dah juga na koji vonjam. Pored voća koje smo kupovali u enormnim količinama, uvek sam bio radoznao šta će se naći na stolu sa voćem i povrćem koji se ne smatraju izglednim. Tu sam kupovao gomile šampinjona koji su izgledali tek malo manje beli od naših standardnih pijačnih, ali i banana, čije su pege diskvalifikovale postavljanje u prednje police, maltene za mufte. U istoj prodavnici sam našao bugarski i hrvatski ajvar(!), kupovao sezonski, sinoć isceđeni cider (sok od jabuka). Ovde još samo jedna crtica: Na putu do italijanske povrćare sretnem jednom neku staru čehinju, koja tamo živi decenijama, i obratila mi se kao da sreće nekog u pustinji, sa rečima: „Ovuda se nekad šetalo!“   

[pokojni Steva]

Kad smo kod prave kuhinje, odgovorno preporučujem Italian Food Safari, australijsko veličanje svojih jakih italijanskih korena (barem kad je dobra hrana u pitanju). Ignorisati cijukanja i mjaukanja voditelja, obratiti pažnju na imigrante koji su svoje 'prokletstvo' odrastanja na pravoj hrani, ne plastici, pretvorili u unosne poslove. Ništa J.O. brabonjanja, sve je kako bi trebalo biti, masno, močano u domaći lebac. Serija se da lako skinuti sa većine torrenta. Mljac! 

[scallop]

Nego, nastavi ti sa pricom o pijacama, al' mani one americke, daj nesto o nasim. Ako ti treba koja fotka za ilustraciju samo zvizni, proviricu kroz prozor 

Naše pijace su mi i cilj, ali ne mogu da krenem sa cilja. Hoću prvo da pokažem da i svet ima odnos ka pijaci i da prednost ima zdrava pijaca, a tu pijacu već imamo. Samo smo na putu da je izgubimo. Kao za onaj tvoj topik sa deponije.

[Boban]

Ovo sa pijacama je super i mogu da potvrdim da je Scallop ekspert.
Još pamtim kako mi je otkrio da je u Volosu pijaca svakog dana u nedelji u različitoj ulici i iscrtao mi na mapi gde kada treba ići. Bez toga, godinama nisam uspevao da pronađem jebenu pijacu u Volosu a nije mi padalo na pamet da se svaki dan seli.

Nego, zar ne bi bilo bolje ovu priču izvući u zaseban topik?

[scallop]

Nisam sklon mnogim topicima. Ako se ljudi zainteresuju za pijace, a to ćemo brzo videti, ti odluči. Mene neće zaboleti glava.

[scallop]

PIJACE U SAD (New York)   

U Njujorku nisam video pijacu koja izgleda onako kako zamišljam pijace. Izgleda da Njujork nije grad i nije deo države u smislu kako države koje imaju svoje narode izgledaju. Moguće je da će sad neko pomisliti da moja hipoteza o pijaci kao ogledalu i nije neka hipoteza, ali grad sa više stanovnika od dve Srbije sigurno raspolaže pijacama za sve narode koji u njemu imaju svoju državu. 

Ima Njujork nešto što nemaju drugi veliki gradovi u SAD. Naime, duge avenije na Menhetnu načičkane su prodavnicama sa „nacionalnim proizvodima“, pa ako želite italijanske, češke, nemačke, grčke i ko zna koje druge proizvode, nema velikih problema da takvu prodavnicu nađete. Muka je doći do nje ponekad, ali podzemni i nadzemni gradski saobraćaj funkcionišu besprekorno i kad tad ćete stici. To već liči na ogledalo grada; konglomerat naroda ima konglomerat pijaca. Istovremeno, na Menhetnu i nema mnogo prostora za ogromne supermakete kakve imaju drugi gradovi. Veliki prodajni centri zahtevaju velike parkinge, a parkinga za bacanje u Njujorku nema.

Kad smo već kod parkinga, video sam njujorške parkinge u svojoj drugoj funkciji. E, na njima, za vreme vikenda kad se zaposleni parkiraju negde drugde, prostor se ustupa flea marketima i buvljaka ima ko pleve. Jedan od njih se nalazi u blizini glavne srpske pravoslavne crkve Sv. Stefana. Tamo, ako imate da platite tezgu, ako imate tezgu, ako imate gde da se šćućirite, možete svašta da prodate ili da kupite. Drugo mesto koje se posebnim danima pretvara u neku vrstu pijace su crkvena dvorišta. Na takvim mestima sam nalazio i sireve, salate, domaće hlebove i tegle sa slatkim. Svako kome padne na um da nešto napravi i pokuša da proda, ima neku šansu.

Da ne ispadne da sam zaboravio, postoji i kinedska četvrt sa pijačnim tezgama i prodavnicama i u njima praktično ista roba kao i u svim „čajna taun“ u SAD. Negde 1999. Brat i ja smo spremali ribu za Sv. Nikolu i šarane smo našli jedino tamo. Šarani za standardne Amere nisu jestiva riba i prolaznici su zagledali imamo li kose oči. Fijasko kad smo umesto peršuna na ribu stavili silantro (listove korijandera) bio je samo sramni poraz naše kulinarske veštine. Ova je kao obruč oko nekadašnje Male Italije gde sada ima bistroa i espresa, ali ne i pijace. Ugušili ih Kinezi. Postoji, odnosno, postojala je i riblja pijaca uz obali East river-a, u Fulton ulici, a kraj izložbenih jedrenjaka s kraja XIX veka. Nedavno sam pročitao da je više nema i riba se sad prodaje negde drugde.

Posebna pijaca na Menhetnu je deo Broadway-a, gde se prodaje isto što i na našem Bulevaru, samo što tamo gradski oci u tome ne nalaze ništa sramotno.

[scallop]

PIJACE U SAD (Dallas)

Toliko sam proveo vremena u Dallasu, toliko pričam o tome da su mi pijace prvo što negde vidim, a nemam nijednu fotografiju ičega što liči na tamošnju pijacu. Za Filadelfiju I Njujork je jasno, nisam imao kameru, ali… Dallas!

Najpre o nečemu što je bitna razlika. Veliki gradovi u kojima sam bio na Istočnoj obali, Njujork, Filadelfija, Baltimor, Boston… to su sve gradovi koji još imaju evropsku fizionomiju, jer su ranije i nastali. Gradovi u Plejnzu, u prostranoj ravnici između Alegena (Apalači) i Stenovitih planina nastali su mnogo kasnije i nikada nisu imali problem sa prostorom. Drugu stavku predstavlja putna mreža kojom, recimo, dovoze kamionima i maline iz Čilea dalekog 10.000 kilometara. Piljare i tezge su skoro besmislene ako imate supermarket veličine Tempa ili Rode sa parkinzima za bar 500 vozila odjednom. Zato su se tamo najbolje zapatili veliki trgovinski lanci sa ogromnim supermarketima koji su praktično progutali pijace.

Teksas nije baš sasvim teksaški. Kad odete u restoran sa lokalnom hranom ona može da bude Tex, može da bude Mex, ali može da bude i TexMex. Hoću da kažem da u Dalasu pored tipičnih teksaških supermarketa kao što su Albertsons (može i Acme ili kako god, oni malo-malo menjaju imena) ili Tom Thumb, ima i Mex supermarketa, a moji favoriti su Fiesta i Carnival. Ne razlikuju se po veličini od Tex supermarketa, ali prilično po sadržaju. Kad sam prvi put bio u Dalasu moja ćerka nije imala pojma da postoje meksikanski supermarketi.

Najpre, jeftiniji su (malo ali da), pakovanja su malo manje fensi, izbor voća i povrća je veći, ima i čudnijih mesa i prerađevina, ali, zamislite kofu punu svinjskih usoljenih tankih creva! Ko zna kako to Meksikanci spremaju, ali mi moji nisu dali priliku da se okušam. Dobiješ osam lime limunova za dolar, funta jalapeno zelenih paprika košta toliko, a kad se stigne kod tezgi sa suvim paprikama – delirijum! Tvrdim da niko u Beogradu nema pravi izbor suvih ljutih, manje ljutih i aromatičnih parpika za Mexican chili con carne, kao što ga ja imam. Zato niko i ne pravi bolji. Šta bolji? Ni približno.

Najbliže pijaci što sam video u Dalasu je Sprouts. Naravno i to je velikih dimenzija i ima parking za sto automobila, ali se čini da je u vlasništvu direktnog proizvođača nečega od voća i povrća što prodaje. Ili nekog udruženja proizvođača... ili... ma, najverovatnije je i to neki veletrgovac ali želim da sačuvam iluziju. Tamo sam kupovao najjeftinije špargle u SAD, veoma jeftine koštunjave plodove, pretežno pekan, i fino kandirano voće svih vrsta, ali moj favorit je kandirani đumbir i njega redovno donosim za sebe i prijatelje.

[scallop]

PIJACE U SAD (Tulsa)

Manji gradovi Pleinza su manje pogubili kontakt sa zemljom. Nije da i tamo ne postoji šablon supermarketa pošto postoji saobraćajna mreža, odnosno infrastruktura, a tamo gde postoji pijace su praktično ugušene. Međutim, sve je nekako kombinovano. Postoje specijalizovani supermarketi kao Whole Food, ali tamo je već pomalo papreno. Takođe, tu su i poljoprivredne farme koje imaju sopstveni prostor kao Conrad farma. Oni prodaju sezonske proizvode i oni su malo skuplji, ali imaju svežu robu. Posebno je zanimljivo kad stigne pekan (američka vrsta oraha) i kikiriki i obavezni sopstveni cider. Na raznim mestima, pa ako imate kola a svi ih imaju, stići ćete i do specijalizovanih proizvođača mesa i mesnih prerađevina (svako ima neke svoje kobasice pa izvolite), prodavnice ribe i morskih plodova (nekako nigde u SAD nisam našao inćune, sardele ili skuše kao da je plava riba samo za preradu u riblje brašno), prodavnica Jerusalim sa orijentalnim proizvodima od ćeten alve, turmerika, tandori i kari mešavina do grčkog kiselog mleka i feta sira. Naravno, nezaobilazno je i par kineskih supermarketa sa obaveznim nenormalnim izborom i smradom na sve i svašta što Kinezi smatraju jestivim.


Uploaded with ImageShack.us

Na kraju, jako mi je drago što mogu da naglasim jedan trend o kome ćemo i mi, valjda, da povedemo računa, sem ako nemamo nameru da najpre uništimo svoje pijace. Nekako kad je počela poslednja kriza, mislim da jse Obama setio da je glupo dovoziti voće i povrće iz čileanske i drugih vukojebina (izgleda da je razlog cena goriva za kamione), ako već sve mogu da proizvedu sami. Jedna od posledica, u Tulsi, bila je inicijativa da skinu prioritet jedne kobajagi pijace na parkingu nekog istorijskog muzeja, jednom nedeljno u sezoni. Podržana je jedna druga mala pijaca u Cherry ulici u blizini 15th Street (postovao sam ranije fotografiju, jer to je zaostali deo Route 66) i ta pijaca danas izgleda sasvim pristojno. Mali lokalni baštovani sve češće donose svoje proizvode, te postepeno gubi sezonski karakter. Zamislite, u pijačne dane zatvaraju deo ulice za saobraćaj! Kao pijace u Grčkoj!

PIJACE U SAD (New Mexico)

Nisam video nijednu pijacu u New Mexico, ali mora da ih ima. Gde može da se nabavi piglet i cabrito tu mora da ima pijaca.  Neobično je ali je ova država SAD veliki proizvođač pekana i pistaća.


Uploaded with ImageShack.us


Zašto sam se vezao za pekane? Zato što sam se u jednom trenutku vozio deset minuta pored nepregledne šume pekan na putu iz Teksasa ka Nju Meksiku i Carlsbud pećeni. I zato što Charlesov rođak ima cirka deset hektara pod pekanom odakle su slike.
Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us



Uploaded with ImageShack.us
  A pistaći? Na putu ka Tularozi zaustavili smo se pred prodavnicom pistaća lokalnih proizvođača sa simbolom koji se ne može promašiti. Evo kako izgleda iznutra; Radmila ne može da se načudi izborom.
I zašto sve to? Zato što je do pre par dana bilo moguće kupiti pistaće sa zapada SAD u beogradskom Metro-u, najbolje koje sam jeo, zapaprene tako da se kesa sa četvrt kile otvara, pojede i baca.

[scallop]

LES HALLES (Pariz, Francuska)

Bio sam u Parizu više puta i video više pijaca u širem centru i na periferiji. Nekako mi taj mentalitet odgovara. Posebno mi se dopala pijaca u jednom predgrađu gde smo proveli nedelju dana kod Corneliusa, sedamdesetih godina. Ta pijaca, preko ulice gde je tada imao stan, bila je praktično nevidljiva preko nedelje da bi vikendom zasjala punim sjajem. Možda ne bih na nju zalutao da mi policija, jedne subote ujutro, nije ostavila podsetnicu da uplatim za mene silne pare kao kaznu za parkiranje jer jedino subotom nisam imao pravo. Naravno da smo sledećeg dana zbrisali, ali nisam propustio priliku da obiđem taj sve vreme nevidljiv prostor. Pijaca je bila nadzidana na parking za dostavljače poljoprivrednih proizvoda. Iz suterena je među tezge vodilo više stepenica i danas mi se čini da ako treba načiniti neke rekonstrukcije na beogradskim pijacama, onda je upravo to potrebno – omogućiti dostavu a ne uništiti je.

Zakasnio sam da vidim Les Halles. Neko je imao „bolju ideju“ i izgradio Bobur. Oni koji mu se danas dive trebalo bi da vide kako su izgledale Les Halles.


Uploaded with ImageShack.us
Mislim da slična pijaca i danas postoji u Londonu, tamo nisam bio na pijacama, ali da li je to Covent Gardens ili šta drugo svejedno je. Moj brat mi je pričao kako je znao tamo da zaluta i kupi čitavu kašetu riba ili nečeg drugog; trebalo je samo da izgleda da je „na veliko“, a mi uvek kupujemo na veliko.

[Cornelius]

Les Halles, centralna pariska pijaca se od vremena Zole pa sve do 1971. godine nalazila u epicentru Pariza. Paviljon Baltard je srusen u dve godine, a pijaca je preseljena u parisko predgradje Rungis (u blizini aerodroma Orli). Potom su klanice koje su nekada bile na La Vilette, takodje preseljene u Rungis, a zgrada tipa Baltard je rekonstruisana i namenjena salonima, izlozbama i koncertima. Danas je Rungis, inace drzavno vlasnistvo, najveca svetska pijaca svezih proizvoda, na kojoj se snabdevaju profesionalci, ali moze da ode i bilo koji kupac. Prirodno, valja poraniti, jer se do 4, najkasnije 5 sati sve proda. U Rungisu se svi snabdevaju, od malih pijacara, do vrhunskih prodavnica gurmanluka kao sto su Fauchon i Hediard. Razlika je u izboru. Za Fauchona i Hediarda, prodavci rucno izabiraju najlepse, najkrupnije, najzrelije voce i povrce u odlicnom stanju i odlicnog porekla. Zato taj izbor posle kosta cetiri puta skuplje, jer je u njega ulozen ogroman rad. Takodje, ima i onih koji kupuju sve ono sto drugi nece da kupe (lose, osteceno, bajato...), kondicioniraju ga, pa preprodaju.

Inace, pariske pijace, kao i pijace po blizim predgradjima, nalikuju na beogradske. Ima svega, plus sto dolaze i pekari, pa moze da se okusi vazda dobrih hlebova, sto je jako vazno za mene, velikog i zajebanog ljubitelja hleba. Novost su bio-pijace na kojima se nalaze samo organski proizvodi. Da ne zaboravim... Na ovdasnjim pijacama je skoro nemoguce da se naidje na proizvodjaca. U pitanju su nakupci. Proizvodjaci se bave proizvodnjom i ne izlaze na pijace.

Sto se tice Njujorka, tamo mi je najzanimljivija bila riblja pijaca Fulton Market. Kada sam ziveo u NYC, desavalo mi se da idem na Fulton pijacu, inace grosisticku, nedaleko od World Trade Centra, da nadjem stuku, smudja ili jesetru. Ponegde je bio los prijem, jer sam kupovao samo jednu ribu, a negde su bili jako ljubazni, jer su videli u meni ludaka koji za jednu ribu poteze na ovu pijacu. Isao sam i na neku grosisticku pijacu za meso, da kupim prase, ali se vise ne secam gde je bila. Negde na Menhetenu isto, cini mi se na zapadnoj strani, ali...

Sto se tice njujorskog flea marketa na 25. ulici, blizu srpske crkve Svetog Save, inace u mom nekadasnjem komsiluku, on se smatra za landmark i ljudi tamo idu kao na nesto super vazno. Naviknut na pariske buvljake i antikvare, izuzetno visokog kvaliteta, ja sam se izvalio od smeha kada sam video onaj parking sa stotinak prodavaca. Onda su mi objasnili da su tu mesta skupa, da tu dolaze glumci i pevaci da kupe sitnice i da mozda za mene to izgleda kao shit, da za Amere nije. Uostalom, oni imaju drugacije vidjenje antiknih predmeta, ali to je druga prica.

[Josephine]

Ovako sve potkrepljeno fotografijama i živim uspomenama i događajima, veoma je zanimljiva ova priča o pijacama...

[scallop]

Ček da pređem na naše pijace. A ti navali na pokretne stepenice da se ne skršiš. Navijamo za tebe.

Uzgred, poruka za Melkora i druge koji bi da slikaju naše pijace: Slikajte i postavljajte inače ću morati ja na neke pijace. 

[Melkor]

Evo, evo, ako ne ove, onda sledece godine

Mada, moram priznati da se radujem najavljenoj restauraciji Kalenic pijace. Takodje, nesto i ne ocekujem da ce se to ikada i dogoditi. Koliko god meni bila draga ovakva kakva je, u trenutnom poretku stvari, okolina ove, ako ne i svake, beogradske pijace je poprilicno problematicna.

[scallop]

Odseli se na Dedinje. Jebote, ja sam ovu temu pokrenuo protiv "sređivanja pijaca"! Kad pomislim da bi mogle da izgledaju kao Zeleni Venac...

[Lord Kufer]

Na Cejlonu, sve drže na zemlji pored prometnog puta, onako raspolućene papaje i tako to... Sve zdravo, sa zadahom olova i ugljen-monoksida...

[Melkor]

Dobro, sigurno se slazemo da postoji sredjivanje pijaca i "sredjivanje" pijaca. Ja sam za ono prvo, a nesto nisam stekao utisak da ti "tu nista ne bi menjao".

[Džek]

Radmilo zbori o pijacama sa aspekta potrošaća...

[scallop]

Sa'ću ti odgovorim, samo da skinem s vrata Džeka.

Hej, Džek, a šta će ti kupus? Sem ako to nije podvarak?

Melkore, svakako da bih menjao, ali nikako u "dvonamenskoj" vizuri kakva je Pušarina ambicija. On bi da se očeše o neku investiciju ili već ima "nepristojnu ponudu". Pijace moraju da dobiju dobre dostavne prilaze, parking za dostavna vozila, magacinski prostor za stalne zakupce tezgi, higijenske čvorove... Kao sredili prostor za beli mrs i suhomesnate proizvode, a moja Branka nema prostor ni za surutku, mali hladnjaci ne rade, a ventilacija i grejanje nije ni za... Gradske vlasti kad sređuju pijace ima da vode računa i o prodavcima i o kupcima i o stambenoj četvrti naokolo, a ne samo kako će da zarade. To je, za ime Boga, poslovni prostor koji jeste i biznis i atrakcija i mesto gde dolazi većina posetilaca Beograda, a na Kalenić i sav diplomatski kor. No o tome ću opširno kad stignem do Beograda.

[scallop]

PIJACE U SKANDINAVIJI

Nisam baš siguran koliko pijace u Skandinaviji mogu da opišem, muvao sam tuda prilično davno, sigurno se štošta promenilo, nagore, ali neke stvari bih voleo da zapamtim. Nije loše da to i drugi saznaju.

Početkom sedamdesetih smo tamo otišli prvi put. Kolima preko dve i po hiljade kilometara, sve do Osla. Pošto smo usput izeli standardno pile i par sendviča, grdno smo ogladneli samo par sati pre nego što sto stigli do prvog cilja, Seflea na Venernu. Zaustavile su me ženine suze i obreli smo se u samoposluzi kraj puta, da kupimo leba i uz leba. Bio sam impresioniran raznim salatama koje su, iako različitih boja, zbog cvekle, krastavčića i peršuna, ličile na rusku salatu zbog majoneza. Odabrali smo jednu ljubičastu, sa račićima. Sa lebom je bilo grdno. Poučen pričama da po Skandinaviji jedu samo sladak hleb odlučio sam se za jedan toliko ružan da nije mogao da bude sladak. Ali, bio je, kasnije smo saznali da su tamo hlebovi što ružniji to slađi.

Na pijacama u Sefleu, a kasnije i u Jenšepingu (da, g se čita j), odvalilo me je što ima jagoda. Domaćih. Ko bi tada mogao da zna da su jagode voće koje sever Evrope voli i gaji duže od nas ovde. I krompira je bilo u vrlo čudnom izboru. Na jednoj strani mali i kržljavi domaći krompir, a na drugoj, lep i krupan nemački. Bitno je da su svi kupovali domaći krompir! Zašto, pitao sam kasnije. Zato što su se za domaći naši seljaci mučili. Kad se proda domaći, tek onda dolazi na red uvozni. Danas se radujem što domaći luk pogačar postiže višu cenu na pijaci i što onaj glupi industrijski ili dovučen iz Poljske, znate, onaj što mu pokožice klize kroz prste dok ga seckate, mora da čeka.

Tokom obilazaka po regiji između Venerna i Osla svuda smo nailazili na podeste za kante sa mlekom. Seljaci iznesu kante sa mlekom, ostave ih na podest i pokupe prazne kante koje se tamo nalaze. U drugom krugu, otkupna stanica u prolazu, sa otvorenih kamiona, pokupi kante sa mlekom i ostavi prazne. Niko ne krade, ne razbacuje prazne kante, ne ruši podeste! Ko zna kako je danas, pravila i propisi su to sigurno preveli u „čistije“ i skuplje vode, ali bilo bi lepo da to mi bar danas možemo.

Te godine smo prvi put bili u restoranu sa pravim švedskim stolom. Švedski sto u Borjviku (ko zna kako se piše) je tada bio star 200 godina i imao je izbor jela za poludeti. Plaća se samo ulaz i – pivo. Danas je švedski sto deo aranžmana većine hotela u svetu (zapošljavaju manje posluge), a mnogi restorani kraj autoputa u SAD rade po istom principu. Ipak, ja se sećam Borjvika.

U Oslo smo otišli preko granice koju nismo zapazili. Tadašnji skandinavski specijalitet. Na tamošnjoj pijaci sam propustio nešto što mi se sigurno više nikad neće ponuditi. U ribarnici sam se odlučio za živog lososa (jedem ga ceo život otada, saznao sam da je u SAD bio prokažena hrana za poslugu), a propustio da kupim kitovinu. Ako ikoga interesuje kako je to izgledalo, onda neka pomisli na bajatu govedinu od buta bez trunke masnoće. Tako danas izgledaju goveđi stejkovi posle zrenja od četiri nedelje, koje možete naručiti sa žara u kaubojskim BBQ restoranima srednjeg Zapada.

Bio sam i u Imeo, skoro na polarnom krugu. Tamo nisam video pijacu, zapravo, nisam video ništa osim kako se ledim na -24C.

DŽERZI NA KANALU

Nisam bio na Džerziju, pojma nemam kako tamo izgleda, ali me je za TV, pre nekoliko dana, prikovala priča o gajenju paradajza na tom ostrvu u poslednjih 100 godina.

Negde posle WWI farmeri su otkrili da se na ostrvu može gajiti paradajz i da se može dopremati u Englesku i tamo prodati. I tako sam gledao kako taj paradajz počinju da gaje neke porodice, pa onda većina... Kako sade sadnice ručno, pa onda mašinski. Zamislite, dobar par (rade u parovima, jedan maje ašovom a drugi trpa sadnicu i zagrće) za dan može da posadi do 12 000 sadnica! Kako je prvi dan za sadnju u maju, a branje u avgustu; a onda kako se dižu staklenici i zatvaraju zemlju, a berba traje gotovo čitavu godinu. U tih odamdesetak godina prinos po sadnici je krenuo sa pola kile, a završio sa 14 kila.

E, pa na kraju sam gledao deo u kojem farmer poslednji put skida vrežu paradajza i nosi na spaljivanje, uz reči: „Ne možemo više da radimo za dobrobit multinacionalnih kompanija...“ Posle je pričao kako je nekad za njega radilo i pedeset ljudi, da su svi bili kao porodica, da je kraj bio živ a da će sad da umre... Taj deo mi je već bio poznat.

[Cornelius]

Džerzijanski poljoprivrednik se žali što im poljoprivreda propada i da neće da rade za dobrobit multinacionala, a čitavo ostrvo živi samo od tih istih multinacionala. Naime, Džerzi je isto što su Devičanska, Kajmanska i ostala ostrva - raj za poreske prevarante. Zbog svojih specifičnih političkih i diplomatskih uslova, oni multinacionalama daju beneficije i mogućnosti da izbegnu porez u sopstvenoj zemlji. To im masno naplate, ali račun dodje bitno manji nego da se u sopstvenoj zemlji poštuje zakon. Istovremeno, te finansijske mućke donose više nego sve lokalne vreže paradajza.

Jebi ga, Džerzijanci bi trebali da se opredele, obradjivanje zemlje ili obradjivanje finansija. Šteta što onaj Scallopov farmer nije čitao Duška Radovića: "Malo para kvari telo, a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?"

[scallop]

Ja sam pisao o paradajzerima, a ne o paredizerima. Problem i jeste u tome što je sve biznis, a ništa rad. Kad se sav "slobodan svet" opredeli za biznis, radiće robovi.

[Boban]

Uzgred, poruka za Melkora i druge koji bi da slikaju naše pijace: Slikajte i postavljajte inače ću morati ja na neke pijace.  

Ja imam oko 1000 snimaka svih beogradskih pijaca. Svojevremeno sam radio jedan posao gde je žena strankinja htela da obiđe i islika sve beogradske pijace i ja sam je vodao i fotkao šta je htela, a povremeno davao aparat njoj da se sama muva tako da imam ne zna se šta sve od prizora sa pijaca. Možda bih mogao sve to negde da postavim da bude pri ruci.
Nego, ja ću danas, kad uzmognem, da iščeprikam ovu priču o pijacama u zaseban topik, da se priča o spremanju jela ne meša sa proizvodnjom i preprodajom.

[scallop]

Imaš i deo sajta sa fotografijama. Pa odande da ubere kome šta treba. Samo, bilo bi zgodno da se napiše koja je koja pijaca. Za jednu od ove dve pretpostavljam da je Zeleni Venac, a druga? Ti si u pravu, vreme je da se ovo odvoji. Za nepuna četiri dana ima preko 600 poseta i to je OK. I klovnovi se navatali, samo nikako da mi odgovore na pitanje.

[Boban]

Ova druga je Kalenić...

[Grgolj blaster]

prepoznatljiva

[pokojni Steva]

I pijace su za praznike puste...

[scallop]

Eto, izmestili i „moju pijacu“ i odmah nema mušterija. Moguće je da je to dobro rešenje, ali i meni je bilo nekako gnja da iznosim robu. Kako se uvek pojavi neko da pogura kola kad počnu da šlajfuju, ovoga puta zahvaljujem Džon Reynoldsu kome je dopizdila kuknjava na skupoću i trgovce. Da, ima on pravo – i kupac može da ima strategiju odnosa prema zlim trgovcima. Sećam se da sam pre desetak godina predlagao neku vrstu kuvarske TV serije pod naslovom „Beat the market“ (naravno na srpskom, ali mi se dopada i ovako). Trebalo je da uz izvrsno kuvanje dokažem da četvoročlana porodica može kvalitetno da se hrani sa pet evra dnevno. Gotovo da bi to moglo da se izvede i danas, ali ne dnevno, možda za jedan dobar obrok.

Džon još nema sasvim izgrađen instinkt preživljavanja, ali je spreman da se suoči sa tržištem onakvim kakvo je. Uspeo je da uspostavi odnos sa trgovinskim lancima u Srbiji, bez opterećivanja pričama o monopolima i tajkunima. Naravno da nije sagledao koliko trgovinskih lanaca sa robom za domaćinstva stvarno ima, ali to i nije važno. Važno je da kupac mora da se u tu priču uklopi i izvuče korist ako je to moguće. Kome je bitno što u Srbiji ima i lokalnih monopolista i da je, recimo, „Luki“ strah i trepet za Južni Srem?

Moja priča o pijacama je identična priči o trgovinskim lancima i kupcima kao suprotstavljenoj strani. I u odnosu prema pijacama moramo da nađemo optimalan stav, ali razlika je što su u ovom trenutku i pijace pod udarom trgovinskih lanaca, jer predstavljaju konkurenciju koja se ne da dogovorno kontrolisati. To što trgovinski lanci imaju i JKP „Gradske pijace“ na svojoj strani je nešto što treba osujetiti, jer inače nikad ne biste naučili šta je suština karaktera jedne nacije koji se najbolje prikazuje na njenim seljačkim pijacama. Nemojte se sad hvatati za preprodavce, oni su deo opšte slike, trgoviski nivo koji i na malim trgovinskim prostorima, kao što su pijace, traži svoju egzistenciju.

[Cornelius]

Scallope, piši brže o pijacam, nestaće u medjuvremenu. Izašao fin tekst u Politici, koga mrzi da čita tekst, evo slika:





http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Srbija-uvezla-vise-od-25_000-tona-jabuka.sr.html

[scallop]

A pričaju da šargarepe stižu iz Brisela.

[Cornelius]

A pričaju da šargarepe stižu iz Brisela.

Ma, jok... Stižu iz Amerike, ali preko Turske.

[scallop]

MEDITERANSKE PIJACE

Pored ekonomije ima nešto i u geografiji. Sklonost Severa i Zapada da svoju kulturu vidi kao prednost postaje besmislena kad u priču o naravima uključimo klimu. Klima je u osnovi mediteranske verzije pijace, pod vedrim nebom tokom čitave sezone poljoprivrednih i povrtarskih kultura, a tamo sezona traje gotovo celu godinu. Tamo gde ima šta da se iznosi na pijacu ima i pijaca. Mogao bih ja ovo naširoko, ali možda ponešto može da mi se poveruje i na reč.

Voleo bih da mogu da pišem o pijacama Portugalije i Španije, ali tamo nisam bio i ako stignem do tamo, zna se, pravac pijaca. Ako je neko bio tamo i ako može da nam ih pokaže, bio bi to sevap. Nikada nisam bio u Africi, pa su mi i pijace Magreba, Libije i Egipta strane. Nikad nisam bio na potezu Fertile Crescent, pa ne znam ni te pijace, uključujući Tursku. Mogao bih da napišem nešto o Bazaru u Bagdadu, kao što je sve ženskog roda u islamu pod zarom i feredžom, tako je i taj ogroman Bazar potpuno pokriven i ono što bismo hteli da prepoznamo kao ulice zatrpane robom i trgovcima, nisu ulice, nego beskrajni tuneli nadsvođeni platnenim pokrovom. Ne znam da li taj Bazar još postoji, ko zna šta je sve „civilizovanje“ donelo i odnelo, ali u mom sećanju je još tamo.

Dakle, preostali su Italija i Grčka. U Italiji sam bio relativno davno. Pijacu u Veneciji iz 1967. Zapamtio sam po tome što nisam kupio nijedan šuškavac, plastičnu venecijansku gondolu i napirlitanu lutku. Zverski sam uživao u bananama. Naravno, ta pijaca na samoj morskoj obali bila je otvorena, a ponuda šarena. Pre toga sam video pijace u Bariju, Napulju, Rimu i Firenci. Tada još nisam bio pasionirani posetilac pijaca i važniji su mi bili Can Nicola di Bari, Pompeja, „devojke sa Španskog trga“, galeriji Uffici i Pitti. Ali to nije tema ove priče. Četiri godine kasnije, na proputovanju do Pariza, noćio sam u Padovi i već bio pasionirani „pijačar“. Sa te pijace, a izgledala je kao i svaka druga otvorena pijaca u Italiji, ostala mi je u sećanju jedna prodavnica mesa i suhomesnatih proizvoda. Tad sam prvi put u životu video da je loše isečen režanj mortadele roba drugorazrednog kvaliteta. Dok nam je sekao ono što smo naručili, jedan režanj nije ispao onako ceo, pa da padne kao maramica na njegov sto i kasapin ju je turio u posebno čanče. Tu se nalazilo više raznih odrezaka i svi su bili „neceli“. Naravno, pitao sam šta će s tim i tako saznao da je to u pola cene. Kako smo se posle radovali!

[Mims]

Sviđa mi se priča o skandinavskim pijacama. Mislim da je za ljubitelje pijaca i ribe posebno interesantna ona pijaca u Bergenu, odnosno jedna od najvećih ribljih pijaca gore (fotke su grozne, ne bih da postavljam; mada bi možda bile zanimljive ljubiteljima horora).

Cela priča o pijacama je super, i bilo bi baš dobro da su i ove u Beogradu malo šarenije, čistije i mirisnije.

[Boban]

[Mims]

Ah, jadno dete.

Evo još nešto za ljubitelje horora:

[scallop]

Taj riblji horor se u tanjiru upristoji, a vraća se u početni oblik sa Pahekovom ilustracijom za naslovnu stranu Pauersovog romana "Večera kod Devijanta".

Mims, tek treba da pređem na grčke pijace gde sam najjači, a cilj su mi naše pijace. No, računam da ih neće potpuno uništiti do kraja ovog topika.

[Джон Рейнольдс]

Kakav horor, pa da li ste vi normalni? Pošla mi je voda na usta, al' stvarno. Jbt, kod nas je veselje ako nabasaš na ribičona koji tužno gleda iz snega i leda, Bergenovci nemaju pojma koliko sreće imaju.

[scallop]

Džone, imaš pravo. Kao, zinula riba. Kako ja tek zinem kad vidim ribu koja je zinula. Mićiću iz Kni-Tikija (komšija mi je) svojevremneo sam mu objasnio da džaba opisuje ono što možemo da izguglamo i da treba da pokaže pijace. Naravno da je posle toga pravio bolje putopise. I preterao je kad je počeo i sa kulinarskim emisijama. Tu ne može ono što bih ja mogao da prikažem na TV.

[dejann]

La Boqueria, Barselona, proslog leta...

[Mica Milovanovic]

Evo i jedne od mene:
Montreal - jesenas



Uploaded with ImageShack.us

[scallop]

Bože, kako je ovo lepu! Hvala, momci. E, sad, kako ne kuvati ako postoje ovakve pijace, pitanje je sad!

[lilit]

Evo malo istorije:

The Naschmarkt is Vienna's most popular market. Located at the Wienzeile over the Wien River it is about 1,5 kilometers long.
The Naschmarkt has existed since the 16th century when mainly milk bottles were sold (As Milk Bottles were made out of Ash (Wood from an Ash-Tree), "Asch"(English for "Ash")led to the name "Aschenmarkt"). From 1793 onwards, all fruits and vegetables brought to Vienna with carts had to be sold here, while goods arriving on the Danube were sold elsewhere. Nowadays, you can buy fresh fruit and vegetables from around the world, exotic herbs, cheese, baked goods such as bread, kaiser rolls, and torte, meats, and seafood. There are also a lot of small restaurants which offer e.g. sushi, kebap, fish, seafood, traditional viennese food such as Kaiserschmarrn or Palatschinken (compares to rolled up crepes) and stalls which offer clothes and accessories. Since 1977, the market extends further along the Wienzeile to an adjacent area every Saturday, when a flea market takes place there.
The unique atmosphere of the Naschmarkt is famous far beyond the borders of Vienna, and large numbers of tourists visit the market every year.

Jutrošnje fotke:

[Josephine]

Sirevi i masline izgledaju fantasticno.

[Melkor]

Ja bih sve ono sa fotke iznad plodova mora tako...posedovao.

[lilit]

A ja bih ćevape s kajmakom u Orašcu. 

[Josephine]

Ja bih sve ono sa fotke iznad plodova mora tako...posedovao.

To su neke punjene fore. Socno izgledaju.

[Melkor]

Dogovoreno

Edit. Odgovorio sam Lilit. Al' sad sam prelistao jos jednom i predomislio se, hoce sve sa 4 fotke iznad plodova mora.

[scallop]

Nadrljao sam! Odo' za dve nedelje u Rim i Pompeju, a tamo je samo za kliker jeftinije. Lilit, veliko hvala, samo da se još bolje vide cene. U svakom slučaju, zgrožen sam koliko koštaju masline. Kad završimo bitke i dvoboje pisaću o grčkim pijacama. Njihovu logiku poznajem najbolje.

[lilit]

Nadrljao sam! Odo' za dve nedelje u Rim i Pompeju, a tamo je samo za kliker jeftinije. Lilit, veliko hvala, samo da se još bolje vide cene. U svakom slučaju, zgrožen sam koliko koštaju masline. Kad završimo bitke i dvoboje pisaću o grčkim pijacama. Njihovu logiku poznajem najbolje.

Ajd čekamo izveštaje s puta.

Meni je trebalo malo vremena da se naviknem na izražavanje cena na 100g.  Ali, budimo realni, Beč je jeftin u odnosu na svaku drugu evropsku metropolu (uključujući skoro i Beograd). A mnogo mi se dopada što se na ovoj pijaci proizvodi i pivo.

Kvalitet fotki nije sjajan pošto je meni generalno blam da fotografišem bez pitanja, pa sam fotkala tiho, hodala brzo i skrasila se u kafani. 

[scallop]

Šta misliš kako će meni biti kad kroz mesec i po počnem da preračunavam $ u din., funte u kile, unce i pinte u litre, a stope i inče u metre? 

[lilit]

Šta misliš kako će meni biti kad kroz mesec i po počnem da preračunavam $ u din., funte u kile, unce i pinte u litre, a stope i inče u metre? 

Teško. Ali ne sumnjam da ćeš i u tome naći neko uzivanje.

[Plut]

Kad će naše pijace izgledati ovako? Sve više tezgi je prazno. 

[Savajat Erp]

кад се ти вратиш на салаш и засучеш рукаве! 

[scallop]

Za funte imam tajni multiplikator 2,2. 0,454 x 2,2 = 0,9988. Greška 0,12 promila.

[pokojni Steva]

кад се ти вратиш на салаш и засучеш рукаве! 

Si zainteresovan za pikiranje paradajza? Nema mnogo, 15-20K

[Savajat Erp]

шта ти то значи? знам само да везујем парадајз под најлоном...ви пречани, ваши чудни изрази и несхватљиве мерне скраћенице! 

[scallop]

GRČKE PIJACE

Najbolje grčke pijace su mi u glavi ili na fotografijama koje sigurno ne biste želeli da vidite. Kad sam na njima izgubim glavu i zaboravim na slikanje. Lovac na plen koji ne može da utekne. Sad ćemo da vidimo jesam li nešto naučio na radionici ili sam u bezumnom minimalizmu, posle eliminacije prideva i raznih interpunkcija, kao i svođenja na dijaloški iskaz, pogubio i ono malo narativne sposobnosti koju sam u stanju da istisnem iz sebe.

Već sam ranije napominjao da između geografske širine i prisnosti u susretu sa pijacama postoji neka tajna veza koja postaje blistavo jasna kad dodamo klimatske uslove i mentalitet. Mediteranske pijace su razbarušenije od kontinentalnih, češće su na otvorenom, cenjkanje je deo komunikacije u kontaktu prodavca i kupca. Ako se baš nimalo ne cenjkate, shvatiće da ste stranac i oćerupaće vas baš zato. Uprskos godinama provedenim u Grčkoj i na grčkim pijaca i dalje sam taj stranac, pa pretežno ćutim, koristim par lokalnih rečenica, klimam i odmahujem glavom baš kao što i oni meni klimaju i odmahuju.
Nema potrebe da se zadržavam na pijacama u malim mestima, tamo se jedino menja razmera proizvođača i prekupaca. Ovde ću da vas vodim samo na pijace u Solunu, Volosu i Atini.

Solun ima glavnu pijacu, negde u strogom centru, odmah ispod Via Egnatie ka obali, između pola i celog kilometra od autobuske i železničke stanice. To je dobrim delom zidana pijaca, veliki gradovi i treba da imaju bar jednu takvu. Ka Via Egnatiji su smeštene bakalnice, piljarnice i mesnice, nešto mračnije kolonade ka moru su rezervisane za ribarnice. Na središnjem platou je zelena pijaca, u ulicama po strani su oni koji nemaju zakupljen prostor. Lako za snalaženje, brzo za kupovinu.

E, to nije karakteristična grčka pijaca sa grčkim seljacima koji donose lično svoju robu. Tu nisu ni mali ribari koji donesu svoj ulov. U Solunu sam bio na dve-tri takve pijace. One nisu na stalnom prostoru, nekim drugim danom će to biti prazan plac ili mirna ulica. Za takve pijace treba pitati gde su, paziti na ono njihovo „pogrešno“ klimanje i odricanje, zapamtiti kad ste već jednom bili tamo. Postoji i jedan prastari način da ih otkrijete – pratite iz kog pravca dolaze žene ili muškarci (ređe), natovareni zembilima punih zeleniša.Dve od njih su debelo na istočnu stranu grada, dobrih par kilometara od centralne pijace, jedna, bliže moru, je u stabilnom zdanju, očigledno stara periferijska pijaca, a druga samo za vikend, na običnoj ulici, negde ispod dalekog produžetka Via Egnatije. Pored voća i povrća tamo su obavezno prodavci te noći ulovljene ribe, proizvođači jaja, meda, ali i mali „buvljak“, oni ne mogu bez toga. Dakle, sve se tamo može kupiti, ali otići ćete samo ako ste smešteni negde u blizini, zaista nije pred glavu da žipčite bez potrebe, posebno ako sve to treba posle nositi, a ne strpati u kola.

Bio sam i na jednoj pijaci u gornjem delu grada, bliže Zejtinliku, ali i to je samo za jednom, velike razlike nema.

Ista meta isto odstojanje je i u Atini. Centralna gradska pijaca je u ulici Atinas, sa gornje strane ulice zidani prostor za meso i ribu, ispod ulice za zeleniš i ostale prehrambene proizvode. To ne znači da naokolo ima toga još mnogo, ali ovo je osnovna slika.

Zanimljiv je taj zidani deo za meso i ribu. Deo za mesne proizvode je potpuno odvojen od riblje pijace. I, zanimljivo, iznutrice su smeštene među ribu. Izgleda da su oni to odvojili prema vonju koji se naokolo širi, a ne sasvim prema poreklu. Mesnice su smeštene u prostoru oblika ćirilićnog slova P, a ribarnice su unutar tog prostora. Sigurno ima i standardnih seljačkih pijaca, ali ja nikada nisam bio dovoljan broj dana u Atini da tragam.

[Mims]

Je l' vi to planirate da napišete knjigu o pijacama? Bilo bi zanimljivo, ništa slično nisam videla na srpskom.

Što se grčkih pijaca tiče, bila sam samo na jednoj u Neos Marmarasu. Sećam se da je trebalo rano da ustanem, s obzirom da je čitava "postavka" trajala kratko. Naime, to je nešto kao putujuća pijaca, koja navraća dva puta nedeljno. Kupila sam masline i smokve. Mmm... masline i smokve...

[lilit]

Kad sam već na ovom podforumu, samo da namignem Skalopu i podignem temu i podsetim da obećanje nije ludom radovanje. Čekamo i knjigu i izveštaje.

[pokojni Steva]

Mošorinska pijaca je čudo jedno. Manje više pijaca, ali zato mesto gde je učačkana, brr! Čim nabacim foto aparat, eto i dokaza.

[dylan_dog]

Mošorin? Stevane, nisil' ti iz Mošorina?

[pokojni Steva]

Blizu. Jegrički krak šajkaškog korpusa. Trenutno

[pokojni Steva]

Sad kad je č'a Boban rešio da počisti oftopik naplavine čak i iz ovog zabitog kutka, zašto ga ne oživeti
Eto na primer, Scallop me je svojevremeno ošajdario kad sam branio paore u blokadama. I dobrim delom je pravo zborio. Ima Seljak (nakupci baška, ti su sitna ribe pljuckavica) da ti ga zavuče na pijaci, kolko gođ da guzicu sklanjaš. E, cenim da bi vodič 'Ne ispasti tele na pijaci, 101' pridoneo ovaploćenju ove nacije više neg svi ministri zdravlja u poslednjih XY godina. Sitne i krupnije začkoljice...

[pokojni Steva]

...tačnije, znanja proistekla iz beskrajnih proplivavanja po pijacama pretočena u pobesnelu osvetničku pesnicu poštenog kupca, zar to ne zvuči dobro? Male tajne velikih 'pijačara'. Kako kupiti trešnje bez crva a kako kvalitetan mlad krompir. Boranija sa koncima i truo kesten? Gorak krastavac i suvo pileće belo meso (kad se peče ucelo)? Mator kukuruz šećerac i loša aleva paprika? Kupus i pasulj koji se raspadnu posle 10min kuvanja? Siguran sam da svako zna bar po jednu tajnu kako ne ispasti tele na pijaci...

[pokojni Steva]

... Scallop se ulenjio, predobra je tema da bi se tako lako usmrdela.

[Stipan]

Kud Steva tu i ja. Evo portreta jedne naše pijačarke.

I nekoliko fotki iz Subotice.

[Mo]

uh kako dobro izgledaju ove pijace, tu sigurno ne bi bio problem da nadjem šafran na merenje kao u ns 

[pokojni Steva]

uh kako dobro izgledaju ove pijace, tu sigurno ne bi bio problem da nadjem šafran na merenje kao u ns 

Kad nemaš šafran, a nije retkost nemati ga, dobar je i turmerik (turmeric, curcuma). I vrlo zdrav. A, za dosledne Srbe može i neven. Osušene latice nevena daju dovoljno žute boje.

[Mo]

Kad nemaš šafran, a nije retkost nemati ga, dobar je i turmerik (turmeric, curcuma). I vrlo zdrav. A, za dosledne Srbe može i neven. Osušene latice nevena daju dovoljno žute boje.

Zanimljivo, pa možda na kraju probam i sa zamenom. Pravim rimsku začinsku so, sto je nesto poput bag začina u danasnje vreme, i pokusavam da dosledno ispratim sastojke, ali cena safrana mi to trenutno ne dozvoljava (Valjda knorova kesica od 0.12g košta 98.00 din  a treba mi 30g)

[Mme Chauchat]

Šafran je tradicionalno najskuplji začin, cene variraju od 4 do 14 evra po gramu. A u većim količinama i otrovan (dobro, za to bi trebalo uneti preko 5g odjednom a poželjno 10-15) pa... probaj zamenu.

[scallop]

Šafran je po definiciji začin koji se iscrpljuje u boji (ne daje ukus). Onaj koji možemo da nabavimo po pravilu je bajat. I donet iz Tunisa je bajat. Jednostavno, prevare nas. Zato je turmerik bolji i zdraviji, a neven je 100% naš. Ako nemaš turmerik, a u Beogradu si, nema problema da dobiješ. Mi to kupujem na kile (na pola kile).

[pokojni Steva]

Šafran je po definiciji začin koji se iscrpljuje u boji (ne daje ukus).

Stepen mog nezadovoljstva, a kad sam boldovano skontao onomad (a davno bilo), bio je ravan prosipanju skupo plaćene kesice pravac u klozet. Mislim da sam odonda na striktnom: crn-beli luk, domaće korenje...biber, lovor, origano...bosiljak...KOPAR... Šta ćeš više.

[Mo]

Moram priznati da nikad nisam cula za turmerik. Probacu da nadjem u Novom Sadu, pa valjda ima i u provinciji, ako ne, vec cu zakukati. Hvala 

[scallop]

Drugo ime za turmerik je curcuma (kurkuma). Nema ni u Beogradu, ja to švercujem.

[Mo]

hm kurkuma, pa cini mi se da je bilo od proizvodjaca SPICE ili vec tak nesto inovativno, najlon-celofan kesica recimo 10x10 cm sa gornjim delom od kartona, karton A3 pa kesice razlicitih zacina pokacene po njemu za reklamu ali vec dugo nisam videla tog proizvodjaca na trzistu. Nesto cu vec smisliti. Ali istina je da zacini recimo iz Tunisa stizu bajati. Brat nam je doneo pakovanja od 10 razlicitih zacina i prvi safran je bio uzegao 

[scallop]

Nema druge nego sledeći put da dođem u NS sa Bobanom i postavim tezgu pored njegove.

[HAL]

scallop, jel znaš neke dobre prirodne alternative sirćetu, sem limunovog soka? Ili nešto drugo što može obogatiti inače bezukusnu zelenu salatu, da je takođe prirodnog neobrađenog porekla.

[scallop]

Šta fali sirćetu i limunu?

[HAL]

Ako sirće koristiš u kombinaciji sa drugom hranom, ono pravi vrenje u želudcu kao i svaki alkohol, čime se narušava pravilna probava hrane, ona truli i takva ide dalje intoksinirajući organizam. Prirodno jabukovo je dobro ako se konzumira samo. Ukusno mi je sirće, ali osećam nelagodno pretumbavanje u svom stomaku svaki put kada ga jedem kombinujući sa drugim namirnicama, što je posledica gore navedenog.
Što se tiče limunda, ono je adekvatna zamena, ali nemam ga uvek u kući. Pitao sam te za savet, pošto si iskusan vidim, jer sam radoznao šta sve ima kao alternativa.

[scallop]

Hal, ja ovde nešto ne razumem. Ti u želucu imaš hlorovodoničnu kiselinu (u određenom procentu), upravo da bi se hrana raspala do pogodnog nivoa za varenje, ali, uzmi da sam ja za to laik i neko drugi to može pouzdanije da razjasni. Sajderi su ili pomalo sirćetni ili, što je mnogo bolje, alkoholni, a i limunska kiselina je ista pesma. Na jednom mestu sam našao i tamarind pastu kao zamenu, probao sam ga i jeste kiseo, ali, biće da je i on kiseo od sadržaja sirćeta. Nego, možda te razgovor sa lekarom razuveri, jer to prepumpavanje stomak i radi, pa možda imaš višak kiseline, ali to se ne leči izbacivanjem sirćeta, jer je ono u polazu mnogo slabije od onoga što već imamo u stomaku.

[HAL]

Da, želudac ima svoju kiselinu, ali stvara se sasvim novi okoliš ako je ti dodatno kiseliš. Ako hoćeš, mogu ti baciti nešto literature na private.

I lol na moj prethodni post, ladno sam napisao limundo umesto limun...

[scallop]

Hal, ima tu priča o pH vrednosti (ona je logaritamska) i teško da sirće tu nešto menja ili dodaje. Tvoja netolerancija je nešto sasvim drugo.

[HAL]

teško da sirće tu nešto menja ili dodaje.

Menja, pa majku mu gore sam pisao, ako si raspoložen za čituckanje javi se na pm. 

[scallop]

Nisam. Ovde me zanimaju pijace.

[lilit]

Ako sirće koristiš u kombinaciji sa drugom hranom, ono pravi vrenje u želudcu kao i svaki alkohol, čime se narušava pravilna probava hrane, ona truli i takva ide dalje intoksinirajući organizam.Prirodno jabukovo je dobro ako se konzumira samo. Ukusno mi je sirće, ali osećam nelagodno pretumbavanje u svom stomaku svaki put kada ga jedem kombinujući sa drugim namirnicama, što je posledica gore navedenog.
Što se tiče limunda, ono je adekvatna zamena, ali nemam ga uvek u kući. Pitao sam te za savet, pošto si iskusan vidim, jer sam radoznao šta sve ima kao alternativa.

mene bi zanimao izvor, ne moras na pp, mozes i ovde na skalopovoj temi. kakvo sirce, kakav alkohol, kakva fermentacija? :schock:!
i sto je limun adekvatna zamena? (ne vidim sto bi bio, obe su organske kiseline)

[HAL]

Trenutno najobuhvatnija knjiga koju sam pročitao je "Ishrana i hrana", autor Genadij Metrovič Malahov.
http://www.prometej-beograd.rs/Alternativa/LekoviteSile/IshranaIHrana.html
Sledeći autor koga bih preporučio je Norman Voker(Norman W. Walker), koji je veliki deo svojih istraživanja posvetio izučavanju digestivnog trakta, čija funkcija do tada nije bila dovoljno istražena. Naslov recimo, "Zdrava probava bez začepljenja".

[scallop]

Samo se vi udobno razbaškarite.

[Plut]

Eve vam ga i jedna domaća povremena pijaca. Za one koji baš baš vode računa o svom ili zdravlju svojih bližnjih.



@scallop
znam, znam... ali to što je Pušara pomenut, ne znači da se odmah u vodu sve mora baciti.

[HAL]

Ovaj sada vikend će biti, čisto da vas informišem : ) osim ako nisu preskočili jednu nedelju.

[lilit]

pariz u prolazu...

[scallop]

Siroti skalopi.   Oni u SAD su tako sterilni. Coquilles St. Jacques su uvek bolji.

[lilit]

cim sam ih videla, znala sam da ce ti se dopasti.

[lilit]

[scallop]

Филе данке. Бог те мазо, па ово је све четири пута скупље него у Београду! Биће тако и код нас чим стигнемо у ЕУ. Скалопи су мало ситни, али фала и на толике. Срце си.

[Perin]

Филе данке. Бог те мазо, па ово је све четири пута скупље него у Београду!

Al' zato su gljive u BL jeftinije 3 puta nego u BG!

[scallop]

Нису, Перине. Рекао сам ти да су цене исте, али да ми је једна у Београду тражила за вргање три пута више. И да ми није пало на ум да купим.

[lilit]

ma meni je najbolje što većinu stvari izražavaju u 1/4 kg.

a pomislila sam na tebe jutros i rekoh - moram da ufotkam bar nekoliko.

[scallop]

Замисли да напишу да је грашак скоро 10 евра!

[Barbarin]

Gde je ova pijaca?

[lilit]

Gde je ova pijaca?

http://en.wikipedia.org/wiki/Naschmarkt

[Barbarin]

Hvala

Prelepih stvari ima   

[zakk]

Bamije su od zlata izgleda... danas na Kaleniću, kilo za 1000, "učiniće mi" pa dati za 800. Kod neke babe 20 din komad.  I samo na tva dva mesta ima, pa ko voli...

Smokava ima samo na jednom mestu, ista priča, 400din 10 komada, kolko u šake stane  .

Zato aronijama možeš prase da nadeneš kolko ih je -_-

I najzad stigao ljucki paradajz.

[Barbarin]

Prošle nedelje u Kanjiži, nema ništa egzotično, al ima lepog povrća i voća.





























Oprostite na osvetljenju, tj. preosvetljenosti ili tami, nov fotoaparat pa se učim.

[scallop]

Bravo. Moj izbor patlidžani i crvene kruške.

[pokojni Steva]

Od Stare Kanjiže, pa malko naniže...
Žive fotke 

[scallop]

Pijaca u Volosu. Zapravo, ovo je pijaca u predgrađu Nea Jonia. Jedva smo je našli, jer je četvrtkom na mestu gde još nismo bili. Pijace u Grčkim gradovima se pozicioniraju svakog dana na drugom mestu, u drugoj ulici, koju zatvraju za promet, pa turisti retko mogu da nabavljaju voće, povrće, ribu i jaja po daleko nižim cenama nego u supermarketima.






Uploaded with ImageShack.us

[scallop]

Još se nisam domogao pijace u Tulsi, ali sam našao novu meksičku radnju. Na slici sam kraj police sa suvim paprikama.






Uploaded with ImageShack.us

[scallop]

Uploaded with ImageShack.us


Meksička radnja


Prepečene velike kožurice, manje uvrnute kožurice i režnjevi rebarnog dela, sve a la čvarci. Ispod su druge svinjarije.

[scallop]

A ovo su tortiljice, tortilje i tortiljetine od kukuruznog, mešanog i belog brašna.






Uploaded with ImageShack.us

[Barbarin]

Šta bi moglo s onim kožurama da se napravi?

[scallop]

To su čičaron i računaju se u čvarke. Sigurno se daju kuvati da omekšaju, ali još nisam pružio ruku u tom pravcu. Kupio sam ono šta sam pokazao i to ću da pojedem.

[saturnica]

Sto se cini s tim pakiranim tortiljama? Jel to ide u mikrovalnu ili je tako spremno za jelo?

[Barbarin]

Mislim da se peku u tiganju ili na grilu, suviše su blede da bi bile polu gotove. Ne mogu se ispeći u mikrotalasnoj. Tako ja mislim.

[scallop]

Pričao sam da je ćuretina bam-badava posle praznika.

 
Uploaded with ImageShack.us
Cene ćuretine posle Thanksgivinga. .79$ cele, .99$ smrznute po funti. To je oko 150 i 180 din/kg.

[saturnica]

To su ćurke?!??

[saturnica]

Mislim da se peku u tiganju ili na grilu, suviše su blede da bi bile polu gotove. Ne mogu se ispeći u mikrotalasnoj. Tako ja mislim.

Probala, po prvi puta, ispalo za prste polizati..

[pokojni Steva]

To su ćurke?!??

Pa dobro, nisu baš sve ćurke iz Pazina. Domaća tuka, 4-7 kila, takve su najslađe.

[saturnica]

Nema vise ćurki u Pazinu. Dosli neki buđovani,kupili firmu, obrnuli veliku lovu i upropastili je.

[scallop]

SPROUTS - savršena pijaca po ponudi, idealna za uništavanje malih proizvođača.

[scallop]

Odeljak sa morskim plodovima. SPROUTS i dalje.

[scallop]

Svinjska rebra, cena bagatela. Kod nas em nema, em ni cena nije za narod.

[hidden]

$1.99, kg? Jbt...pa da je to meni kako bih se samo pozdravio sa klot kupusom za sva vremena...ovako cutim, eto njega kad taman pomislim da je proslost...

[scallop]

Tačnije, oko 350 d/kg, ali i to je džabaluk, jer kod nas rebara i kad ima, idu sa slaninom i kožom za veće pare.

[hidden]

Milina...

[Alexdelarge]

Čitanje pijaca

Koncept ima različita imena - trg, slovenska reč, pijaca - romanska, u drugim jezicima reči koje označavaju razmenu, kao što je engleska market ili nemačka Markt; grčka reč agora sledi izgubljeni trag atinske neposredne demokratije.

Sokrat je sa svojim učenicima "operisao" na pijaci, agori, tražeći sagovornike. U svim slučajevima, pojam je vezan za grad, gde je razmena između proizvođača i onih koji to ne mogu biti nužna. Masovna ishrana, recimo vladajućih slojeva, vojske ili čitave klase gradske sirotinje, kao u antičkome Rimu, stvar je velikih državnih sistema. Ono što stiže na pijacu je u mnogim kulturama bilo i još uvek jeste dopunjavanje malih potreba i jednostavne razmene, nužno za održavanje mira i reda u gradu, prototipu državnog uređenja. Od pijace i uspešne razmene podjednako zavise stanovnici grada i oni koji proizvode robu za pijacu. Pijaca je tako postala institucija u kojoj su se alternativni oblici sporazumevanja, grupisanja, političke orijentacije i uopšte svakodnevnoga komuniciranja organizovali u izvesnome prostoru kontrolisane slobode: na pijaci se susreću sistem vlasti, otpor vlasti, buduća vlast, bivša vlast, svi zauzeti niskim potrebama svakodnevice, i istovremeno svi "reprezentativni". Uz njih, pravo pijačnoga komuniciranja imaju i svi ostali. Drugim rečima, od negde verovatno osmoga milenijuma pre naše ere pijaca je prostor/vreme gde se sreće sve što se inače ne može sresti.

Politički značaj i energija pijace vide se, na jednoj strani, u stalnome potcenjivanju "pijačnoga" sporazumevanja u javnome diskursu, i na drugoj strani, u realnome prenosu pijačnoga sporazumevanja na visoke političke nivoe: važno je ko se sporazumeva, ne kako. U tome smislu, pijaca je moćna metafora socijalnih dogovora i njima pripadajućega licemerja. Ona opominje na društvenu stvarnost. Za svakoga koga ona zanima pijaca je ključno mesto za razumevanje kulture, posebno neke druge kulture. Posle seanse muzeja i spomenika, pijaca je nužna dopuna čitanja druge kulture, i na putovanju je nikada ne treba propustiti.

Pijace u kulturama širom sveta smeštaju se u centar grada (hrana, manje potrebe, starine) ili izvan grada (stočne, automobilske, pijace na veliko). Mogu biti opredeljene danima u nedelji (pijačni dani), mogu biti pokretne (ulične pijace za deo grada određenim danom), mogu biti smeštene u posebne pokrivene prostore, kao što su bile pariske Hale, londonski Kovent Garden, kao što je još uvek Velika pijaca u Budimpešti (<I>Nagycsarnok<I>), ili Zeleni venac u Beogradu, ili pijaca u ulici Atinas u Atini. Velike građevine pijaca u Evropi su uglavnom proizvod utilitarne arhitekture kraja devetnaestog i početka dvadesetoga veka, koje danas izgledaju kao zahtevni estetički projekti.

Krajem šezdesetih godina dvadesetoga veka ekspanzivna francuska nacionalna politika je smislila da izgradi veličanstveni kulturni centar Bobur, ali i da uništi "trbuh" Pariza - Hale. Od srednjovekovnih vremena to je bilo mesto razmene života i smrti ili najvažnijih potreba: bilo je groblje i mesto prostitucije, uobičajena kombinacija društvenih servisa u evropskim gradovima. Kada su posle skoro celoga veka preseljavanja ostataka iz staroga groblja Nevinih (izvestan deo kostiju je u pariskim katakombama, priređen kao "izložba") otvorili novo parisko groblje na tadašnjem rubu grada, Per-Lašez, Hale su uređene kao pokrivena pijaca. Uskoro je pijaca dobila sve pripadajuće oznake, jedino groblja više nije bilo. Na istome mestu je danas kompleks trgovina, bioskopa, restorana i svega drugoga što pripada "modernome". Oko njega očuvana je još samo jedna stara kafana u kojoj su se osvežavali nekadašnji radnici na pijaci. Na ruševinama bivše pijace je 1974. godine Marko Fereri snimio radikalnu političku vestern-parodiju pod naslovom <I>Ne dirajte belu ženu<I>: kauboji i Indijanci se jure po građevinskome prostoru, rupama i brdima šljake, u oštroj kritici američkog imperijalizma.

Londonski Kovent Garden je doživeo sličnu sudbinu, ali mnogo "mekše", jer danas služi kao ekskluzivno mesto kulture i kupovine, sa elitnim proizvodima. Srećom, očuvane su stare pijace, ponekad smešno male i užasno skupe, kao što je minijaturna pijaca u ulici Bisi u šestom arondismanu u Parizu. No ako se uputite tamo, i provedete dosta vremena na dobroj opservacijskoj tački u nekome kafiću, može vam se desiti da vidite svašta, pre svega lica. Pre mnogo godina birala sam tamo krompir zajedno sa Marčellom Mastrojanijem...

Malo pijaca u Evropi ima odlike ljubljanske, sa branjevkama - ženama koje iz bašti u predgrađu donose zeleniš: cene ljubljanske pijace uveliko odgovaraju ekskluzivnosti i šarmu. Skoro sve evropske pijace danas imaju "odeljenja" za prodaju eko- i bio-proizvoda. Mnoge su razvile sasvim posebne tipove tržišnih niša: u istočnome delu Berlina se na pijacama mogu naći pravi fantomski delovi, gde se još prodaju proizvodi bivše istočnonemačke države. Nije reč o sovjetskim parafernalijama, kapama, ordenju i šlemovima, kao inače na ulicama Berlina: reč je o proizvodima koji su vredni zbog svoje istorije, premda su odavno neupotrebljivi, kao prehrambeni proizvodi, deterdženti, sapuni, zubne paste, posebno ako su u originalnoj ambalaži. Šta čovek da radi sa čokoladnim kremom starim dvadeset godina, nije baš sasvim jasno, ali i to ima svoju evro-cenu... Na italijanskim pijacama je uobičajeni deo sa svim i svačim, robom na razne načine dobijenom iz industrije, fabrika, čak i visoke mode: Fereov sako za pet evra? Naravno. Na jednom od kombija koji sam pre nekoliko godina videla na pijaci u Firenci stajao je veliki natpis: "Mi smo pošteni lopovi".

Najlepše i najbogatije pijace današnjega sveta su na Sredozemlju, posebno na južnim rubovima, i uopšte u muslimanskome svetu. Kultura cenjkanja je tu tako kodifikovana, da je bolje temeljno se naučiti pre obilaska, jer ne spada u trgovanje, već u etikeciju. Trg <I>Jamaâ El Fna<I> u Marakešu je proglašen spomenikom UNESCA: osim pijace, to je mesto zabave na otvorenome, narodne umetnosti, izvođača, profesionalnih pripovedača, krotitelja zmija, rvača i ko zna čega sve još. Verovatno najuzbudljivija među svima je Kapali-čaršija u Carigradu, grad unutar grada: tu je, ako preživite prvi talas napada namenjen samo zapadnim turistima, još uvek sačuvana umetnost kupovanja i cenjkanja koja rasipno raspolaže najdragocenijom valutom na svetu: vremenom. Nigde drugde na svetu ne možete inače videti kako prolaze kupci, prodavci, stvari, jezici i gestovi svih poznatih kontinenata, pre svega tri "stara" kontinenta - ali samo ako sedite, uz vruć čaj i hladnu vodu.

Pijace su često živi svedoci istorije, recimo kolonijalne: ako ne možete stići do Indonezije, najbolji izbor tekstila i začina ćete naći na holandskim pijacama; Kinezi su već sada na svim evropskim pijacama, čak i u zabitim planinskim selima u Grčkoj. Balkanske pijace, posebno na osetljivim granicama između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, jasno svedoče o politici i ekonomiji regije. "Čitanje" pijaca je disciplina i veština koju bismo svi morali imati kao deo osnovne građanske senzibilnosti - za drugoga, za druge kulture, za socijalne razlike, za znakove krize. Bogata pijaca od juče već sutra može biti mizerno mesto razmene luksuza koji je donedavno bio prezrena svakodnevica. Zabavna napetost gradskoga "poznavaoca" i seoskoga prodavca može preko noći postati socijalni konflikt. A oni koji se u sferi politike služe pijačnim jezikom i pijačnim gestovima mogu isto tako brzo biti kažnjeni što su posegli u sistem sporazumevanja u kojem nisu po definiciji autoritet, i u sistem razmene u kojem njihov novac ne mora da vredi mnogo...

Svetlana Slapšak

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/citanje_pijaca.26.html?news_id=308989

[scallop]

Lepo. I inspirativno. Mogao bih da dodam da su pijace meni i mesto gde se upoznaju ljudi i narodi. Zato su mi prvi cilj kad stignem u neki novi grad. Sve ostalo mogu da doznam i sa gugla.

[tomat]

ja volim po inozemstvu da posećujem pijace, posebno ako su u zatvorenom. pijaca u Firenci je u vrhu po interesantnosti u tom gradu, a i ona u Budimpešti je lepa.

volim i buvljake, ne znam jel se to računa u pijace.

[scallop]

Buvljaci su zgodni, ali su sve češće pretrpani boflom. Sećam se buvljaka u Njujorku, na jednom poslovnom parkingu vikendom, stotinu metara od srpske katedrale Sv. Save. Organizuju buvljak, jer je taj parking vikendom prazan.

[tomat]

na ozbiljan buvljak sam naleteo u Lisabonu kod Jeronimitskog samostana, ozbiljne robe je bilo u ponudi, a i cene su bile jake. bilo je nekih fado ploča od pre rata i gomila drugih antikviteta. zanimljiv je bio u Amsterdamu, a u Ženevi imaju neki plac na kojem je svaki dan drugi program, pa je jedan dan zelena pijaca, drugi dan proizvođači mesa i sireva, treći dan buvljak...

ima čuveni buvljak u Šopiću, mada se tamo ljudi mahom opskrbljuju osnovnim potrepštinama (odeća, obuća, stvari za kuću), ne znam koliko ima neke zanimljivije robe.

[lilit]

noćas sam sanjala skalopa, pa evo par sličica s pijace u sijetlu.

nadam da se će se vrnuti na forum.

[Ana]

Uživala sam čitajući, beskrajno mi je žao što mnogih fotografija više nema. Pet godina kasnije, ovo se može prokomentarisati:

 

Sećam se da sam pre desetak godina predlagao neku vrstu kuvarske TV serije pod naslovom „Beat the market“ (naravno na srpskom, ali mi se dopada i ovako). Trebalo je da uz izvrsno kuvanje dokažem da četvoročlana porodica može kvalitetno da se hrani sa pet evra dnevno. Gotovo da bi to moglo da se izvede i danas, ali ne dnevno, možda za jedan dobar obrok.

Mnogo mi je zanimljiva ova ideja. Da li si raspoložen da je u pisanoj formi započneš, predlogom nedeljnog jelovnika, recimo, sa ili bez recepata?

 

A pričaju da šargarepe stižu iz Brisela.

A boranija iz Maroka. Bar mi je tako, mrtav ozbiljan, odgovorio prodavac, proletos.

 

Meni je trebalo malo vremena da se naviknem na izražavanje cena na 100g.   

Ja sam sad u fazi privikavanja, pre par nedelja sam kao omađijana stajala pred vitrinom u Merkatoru, i pokušavala da dokučim šta nije kako treba. 

Save

Save

[lilit]

lep topik, prođoh ga i ja ispočetka.
sutra sam na Viktualianmarktu pa ću kačiti fotke.

a najviše me zanima kad će skalop pretvoriti ovo pisanje o pijacama u knjigu?

[scallop]

Nema šanse. Ima puno lipših stvari za pisanje.
I, izvinjavam se što mi većine fotografija više nema. Dripci iz ImageShack su mi tražili članarinu, pa mi zatvorili pristup.

[Ana]

Šteta, baš.

A predlog jelovnika?

[lilit]

Luka Banjanin propustio Oktoberfest al overio Viktualienmarkt.
Munich.
Spavalo se u sobi broj 101. Zaspala kao Neo a probudila se kao Winston Smith.

[Boban]

Nema šanse. Ima puno lipših stvari za pisanje.
I, izvinjavam se što mi većine fotografija više nema. Dripci iz ImageShack su mi tražili članarinu, pa mi zatvorili pristup.

Možeš meni da pošalješ te fotografije, ja ću da ih okačim na ZS server i prelinkujem u svim postovima. Onda će tu ostati dok je sajta i foruma.

[lilit]

Možeš meni da pošalješ te fotografije, ja ću da ih okačim na ZS server i prelinkujem u svim postovima. Onda će tu ostati dok je sajta i foruma.

ovo generalno ne bi bilo loše uraditi, pola naših fotki na odgovarajućim topicima nema, a mnogi imaju pristup (prošla sam kroz 150 i kusur strana te teme nedavno)

in the meantime, javio se skalop iz melburna i poslao sveže fotke 

[scallop]

Šteta, baš.

A predlog jelovnika?

Ideja nije bila jelovnik, nego usklađivanje sa tržištem i porodičnim budžetom. Dakle, pogledamo šta ima na tržištu, pa šta ima u buđelaru, pa pravimo najkvalitetniji jelovnik Na primer, praziluk za upotrebu i za zimu, nabaviću kad mu se cena izjednači sa crnim lukom. Dotle ne. Dok se ovi privedu pameti, ne jedem svinjetinu nego junetinu. Od svega se može načiniti dobar jelovnik.

[Ana]

Ta ideja mi i jeste sjajna. Ja nemam dovoljno strpljenja, vremena, živaca, znanja, te pretpostavljam da u tome leži uzrok što imam utisak da na hranu baš mnogo trošim(o), a da se ne hranimo pečenim ševama. 

[scallop]

Domogao se pijace na Krfu. Bolja im je pijaca nego kuhinja.








Kuriozitet je da se na Krfu gaji i kumkvat. Ona mala pomorandža gde se sve jede.

[Mica Milovanovic]

Što u pidžami izlaziš u grad?

[scallop]

Tu i tamo prilegnem. Jastuče nosi Radmila.

[zakk]

Jel ovo između kupusa i grožđa neka boranija? Sve bre nešto veće nego što mi mera

[scallop]

Jel ovo između kupusa i grožđa neka boranija? Sve bre nešto veće nego što mi mera

Opet, boranija. Pošto ovde ne kuvamo nego samo gledamo nisam mnogo zapeo za detalje. Kupili smo samo grožđe, oni ga vikaju stafida, a moji - sultana. Bez koščica, specijal za suvo grožđe. I kesu kumkvata, domaćeg. U Evropi ga još gaje jedino na Siciliji.

[Agota]

U Lasiju nema pijace cak ni u Aargostoliju glavnom gradu nema zvanicno pijace ima na jednom mestu nesto kao velika tezga i to je to. takodje ne postoji ni jedna jedina pekara, istina cepa se kefalonijska pita s mesom ,ali to na nekom drugom topiku...

[scallop]

U Lasiju nema pijace cak ni u Aargostoliju glavnom gradu nema zvanicno pijace ima na jednom mestu nesto kao velika tezga i to je to. takodje ne postoji ni jedna jedina pekara, istina cepa se Kefalonijska pita s mesom ,ali to na nekom drugom topiku...

Ne znam gde je to, ali sumnjam na Kefaloniju. Svuda postoji seljačka pijaca, ali mora da se pita. Za Grčku je šifta: Pu ine laiki pazari?

[Agota]

Ma nema 100 %, mi smo kao predgradje glavnog grada.

[Agota]

Jedna ulica i to je to nema sadrzaja.

[Palmer]

Bio sam poslom pre nedelju dana u Barsi.  Šta da obiđem prvo pitam se ja? Pijace. Prvo ću tamo čisto da vidim gde sam i kod koga sam došao, pa ću posle lagano u šetnjicu.

Boje. Na ulazu u pijacu odmah me dočekalo šarenilo. Oči ohrabrene prvim utiskom boja, a prirodno u prvi mah neopterećene ‘’koliko to košta?’’ znatiželjom, odvukše me preko krušaka, jabuka, jagoda,  lubenica, avokada, velikih smokvi,  ceđenih sokova,  dalje na riblju pijacu.  A tamo ima svega. Dvadeset do trideset metara dugačka linija paralelnih tezgi pod uglom sa morskim čudima.

Jastozi i krabe štipaljkama iznemoglo prete znatižejnim prstima, sveže ribe sa leda tupo gledaju u bliceve i telefone turista spremne da makar i mrtve posluže svrsi poziranja pre nego što ih pojedu. Kakofoniju sačinjenu od škljocanja aparata, žamora glasova različitih jezika,  upotpunjuju brbljauće duge, papagaji što krešte u ćošku malo izvan pijace.


Gumene bombone različitih oblika i veličina, začini, sušeno voće povrće, bezbroj vrsta semenki i kolača, emuova jaja, svega tu ima. Ima i gužve.

Skoro sve je podređeno turistima. Ko je došao u Barsu u žurbi i neošišan, a ima para za šišanje, neka se ne brine, ima dosta mesta za šišanje.  Mi što nemamo budžet prosečnog japanskog turiste spremnog da iz zadžepka izvadi 140 evrića za figuricu Rosinantea, a mislimo da bismo bolje raspolagali novcem da smo u njihovim prilikama gledamo i tražimo nešto adekvatno našem standadu i prilikama za pazar.

Ima šta da se nađe. Nažalost, rendgenski zraci na aerodromu možda čudno reaguju na sušenu svinsjku butku pa to izbegavamo da stavimo u putnu torbu i ostavljamo to mašti.

I dok se Azijati tiskaju ko će pre da očerupa nogice jastogu ili da posrče školjku uz neizbežan selfi (njih to čini sitim?),  ja sam se posle nekog vremena i pun utisaka pokupio i otišao na porciju fine paelje i čašu vina da sumiram utiske o domačinima. Nisam oćelavio, samo sam se malo ošišao sa strane čisto da izgledam kao uredan turista.

[scallop]

Perfetto! Jel' sad jasno zašto volim pijace?

[Palmer]

Ma jasno kao pijačni dan.


Nego, sa ove  pijace sam skoknuo na pijacu knjiga i antikviteta koju imaju jednom nedeljno (u nedelju) na mestu ''Sant Antoni Market'' gde se prodaju antikviteti, posteri, stari stripovi, novija izdanja knjiga po povoljnijim cenama nego u knjžarama, šibice iz 40-tih, 50-tih godina, koječega sam tu video. Gomila ljudi, uglavnom starijih, bazaju, njuškaju, kad naiđu na nešto retko hvataju se za glavu, cenjkaju se i beže kući srećni. Ogroman market, nema turista skoro uopšte, ali ima mnogo energije. Šteta što ubadam španski ko ćorava gološika kukuruz šećerac, ali svakako bilo je inspirativno, ponekad je knjige lepo samo gledati.

[Ana]

Kakav prikaz, sjajan, hvala <3
Na "No tocar" slici, gde se vidi prstić ipak  prst pipa šta, neko jaje?

[lilit]

prelepe fotke, ulepšale mi jutro

[lilit]

danas, u uzaludnoj potrazi za pearl onionom. nema pa nema.

[Ana]

Ali ima svega ostalog  Divno!

[varvarin]

Dobro, da li je ovo moguće ???


http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=12&dd=29&nav_id=1215193

Dućani puni lažnog pirinča, kako prepoznati pravi?

...Reč je o pirinču sa polica kineskih dućana, tačnije o skupoj sorti pirinča “vučang” koja je napravljena  od plastike. Reč je o mešavini krompirovog brašna, sintetičke smole i najlona, a u smesu se dodaje aroma kako bi imala ukus pravog pirinča...